Komunizam propagira
- Ekonomska jednakost: Komunizam ima za cilj da eliminiše klasne razlike i raspodeli bogatstvo i resurse na osnovu potreba, a ne akumulacije. Princip „od svakog prema sposobnostima, svakome prema potrebama“ ističe ideju da svako doprinosi onoliko koliko može i dobija ono što mu je potrebno. U teoriji, ovo bi moglo dovesti do društva u kojem su osnovne potrepštine zagarantovane svima.
- Jake društvene zajednice i saradnja: Komunizam naglašava kolektivno vlasništvo i donošenje odluka, gde se pojedinci podstiču da rade zajedno za opšte dobro i društveni napredak, negovajući jače veze u zajednici i osećaj zajedničke svrhe.
- Osnaživanje radnika: U komunističkom sistemu, od radnika se očekuje da imaju veći glas i kontrolu nad svojim radnim mestima i da učestvuju u procesima donošenja odluka u vezi sa proizvodnjom i raspodelom resursa.
- Fokus na kolektivno dobro: Komunizam daje prioritet dobrobiti kolektiva u odnosu na individualne interese, što, u teoriji, može dovesti do politika i inicijativa koje efikasnije rešavaju društvene potrebe nego sistemi vođeni individualnim profitnim motivima.
- Potencijal za obilje i eliminisanje oskudice: Neki veruju da bi racionalnim planiranjem ekonomije i efikasnom raspodelom resursa komunizam mogao da eliminiše oskudicu i stvori društvo posle oskudice.
Šta zamerate?
Маркс такође заговара укидање породице, еманципацију жена од мужева и феминизам, родитељство назива експлоатацијом деце од стране родитеља, уместо домаћег васпитања ставља друштвено васпитање, назива брак проституцијом. Видимо тако како деца у марксизму у којем живимо мисле да су важнија од родитеља, и друштвени поредак је постављен наопачке, уместо поретка муж - жена - дете - пас, имамо поредак пас - дете - жена - муж.
Класне разлике се могу елиминисати једино ако се отме од онога ко је направио нешто и поклони ономе ко није направио ништа, а то је дубока неправда, а не правда. Плус, економска једнакост је дубоко материјалистички поглед на свет, нема духовника који жели да друштво отме материјална средства од богаташа и поклони њему, мислио би да су луди.
Демократија је понекад добра само ако не постоји неко паметан ко уме да смисли добро решење, а да остали то схвате и подрже га. Да ли је Никола Тесла могао да смисли своје проналаске да се ослањао на колективно доношење одлука, да сви гласају на ком проналаску треба да ради, тако не би никада ништа изумео. Везе у заједници се развијају и преко Хришћанства и патриотизма.
Што се тиче радника, свакако да и они треба да се питају, међутим то не подразумева марксизам или комунизам, то је више ствар културе и људскости.
За добробит колектива мисли и Црква на пример, бар би требало, за добробит колектива мисле и појединци, и то много боље него што колектив сам мисли о себи.
Пуни стомаци у материјалистичком друштву, без духовних смерница на првом месту, стварају лење и неостварене и бесне људе који немају перспективу у животу и не знају шта ће са собом.
Плус, историјски је комунизам анти-српски, био и остао. Маркс је за Србе рекао да су расно смеће, Лењин је рекао да треба сломити кичму српском народу како би се спровела комунистичка револуција на Балкану.
