poenta je da jednostavno čo'ek ne voli Ćosića.
što je sasvim u redu, imajući u vidu da je u pitanju ćosić i da razloga ima podosta.
ono što mene fascinira je to da naša literarna palanka nikad nije umela da prepozna pravi talentat, u prilog tome ide činjenica da se u mnogim stranim enciklopedijama, za posleratnu jugoslovensku književnost vezuju imena kao što su ćosić, lalić i šćepanović...
...ali govorim potpuno bez predrasuda, kao što bih govorio o slučaju 'komunističkog voltera', miroslava krleže, jer se iza krležinih zabluda leve orijentacije, iza sveg tog šiblja kojim je bio okružen nalazio neverovatan talenat koji je izbijao na površinu svaki put kada krleža ne bi govorio o politici. to je tragičan položaj, ja verujem da je krleža njega bio svestan i da njegova rastuća sardonija pri kraju života predstavlja u stvari kodirano saopštenje takvih osećanja. moguće su i druge metafore njegovog nemogućeg položaja. pronašla se jedna istina s kojom se kako tako živelo čitav svoj život. onda se pokazalo da je ta istina lažna.
na zalasku života, na ruinama jedne ideje kojoj je čovek posvetio čitav svoj život, ali što je još bitnije svoju umetnost, svestan da je upravo ta ideja i ta lažna istina, ta zabluda, ta ideologija, uništila najveće vrednosti njegove umetnosti, sprečila ga da postane ono što bi u svetu umetnosti svakako bez nje bio, saznanje svega toga, tragično je za jednoga pisca.
* * *
sa druge strane, ćosić nije krleža.
ako su majušne varnice ćosićevog talenta ikad izlazile na videlo, ćosić je svojim delima, svojim neumornim socrealizmom u kentaurskoj poziciji titovog brodskog pesnika, polu čoveka (odnosno pisca) - polu konja (odnosno političara), uspeo u potpunosti da ih anulira, i da, bez obzira koji su za to razlozi (političke ili neke druge prirode), postane u potpunosti konj.
него тразим неки стан у сврачковцу..и нема га па га нема..нико неће да га да..
, cas Farenhajt al promasim temperaturu pa kazem 421 il 435 etc.
