Прометеј носилац ватре
Прометеј је осетио и знао да је човек много супериорнији од животиња и да заслужује имати неки дар који није имала ниједна животиња. Посматрајући људе, Прометеј је спознао да се његова створења, људи срмзавају и зато се одлучио да им да ватру, доброг слугу и лошег господара.
Са светог огњишта на Олимпу, украо је ватру и, преневши је у свом штапу, поклонио је људима. Људи су, добивши ватру, постали независни од временских непогода, припремали су храну, а самим тим јачали и телесно и духовно.
Прометеј је наставио са даривањем људи, па их је научио како да помоћу ватре топе метале и израђују алате, а научио их је и занатима, и како да рачунају, пишу и читају.
Укротио је дивљег бика и утерао га у јарам, и тиме помогао људима како да лакше обрађују земљу. саградио је и први брод и упознао људе са тајном лечења.
Прометеј је био тај који је утро пут људима да угодније и сретније живе када су већ угледали светло овога света. Он је био тај који је уистину створитељ људи јер их је уздигао из првобитног, природног стања на стањ разума и свести.
Зевс је био љут шта је све прометеј учинио за људе, и како није могао вратити ватру, јер, оно што је дато од богова ни Зевс није могао вратити, одлучио је казнити Прометеја и његову креацију - човечанство.
Оковани Прометеј
Зевс је наредио својим слугама Кратосу и Бији да савладају Прометеја и да га одведу на крај света где га је Хефест морао да га окује, а затим и прикује у непробојне окове на брду Кавказу. Зевс је послао орла Етона (потомак Тифона и Ехидне) да Прометеју сваки дан кљуца јетру, а како је Прометеј био бесмртан, тако се јетра свакога дана обнављала, а Прометеј је патио свакодневно, све док га није ослободио Херакло док је извршавао своје задатке
