Библијски докази су ван Библије, светоотачки су
https://svetosavlje.org/tumacenje-otkrivenja/64/
62. поглавље
О томе шта је прво васкрсење а шта друга смрт
20; 5 – 6 – А остали мртваци не оживеше док се не сврши хиљада година. Ово је прво васкрсење. Блажен је и свет онај који има удела у првом васкрсењу; над њима друга смрт нема власти, него ће бити свештеници Богу и Христу, и цароваће с Њим хиљаду година.
Из божанственог Писма знамо да постоје два живота и два умирања, тј. смрти. Због преступања заповести, први живот је привремен и телесан, а други, услед очувања Божанских заповести, јесте живот вечни који је обећан светима. У складу са тим постоје и две врсте смрти: једна је телесна и привремена, а друга, вечна, послата у будућем веку као казна за грехе, тј. геена огњена. Исто тако, постоји разлика и међу мртвима: једне, о којима је Исаија рекао да су мртви који неће видети живот (Ис. 26; 14) и који својим делима уносе смрад и умирање, треба избегавати; друге, пак, који су у Христу умртвљавали (θανατουντες) телесна дела, сараспињали се са Христом и били мртви за свет, треба величати. Очигледно је да су мртви и достојни сажаљења они, који нису погребени са Христом нити су у крштењу са Њим васкрсли, него остају у греховном мртвилу. Они неће васкрснути са Њим док се не оконча хиљаду година тј. време, које траје од Његовог Првог до Другог славног доласка, него ће се вратити у земљу као они који су и рођени само од земље а не од Духа. У њиховој смрти је почетак њихових будућих мучења. Они, који васкрсну у првом васкрсењу, тј. који се ослободе од убиствених помисли и смртоносних дела – то су блажени, јер они неће искусити вечне муке и другу смрт него ће, током хиљаду година до одрешења сатане и његове преваре свих народа, свештенодејствовати (ιερατευσουσι) и царовати са Христом. Они, међутим, неће након тога бити лишени царства, него ће га још чвршће и очигледније задобити након окончања привременог и наступања вечног. Време, које ће протећи од ослобађања ђавола до његове осуде и кажњавања у геени нема никаквог значаја. Зато се речи “биће јереји Богу и Христу” морају схватити као понављање претходног, јер чуда светих, која су нам сада позната из искуства, у време када је Еванђелиста добио откривење, била су још увек будућност. Постоје, дакле, две смрти и два васкрсења. Прва је телесна смрт, послата као казна за људску непослушност (παρακοη), а друга је вечно мучење. Прво васкрсење је препорађање од мртвих дела, а друго промена (μεταποιησις) тела из пропадљивог у непропадљиво.
