Srpskohrvatski jezik

[buudala]

Pešooooo.............. a šta kaže za Crnogorce ......?



Pominje li negde njiha?

 

[Peśo]

Ko je išao u školu i čitao lektiru, zna da se na srpskom sandala kaže crěvlja, jer su se sandale někada plele od ovčijih crěva. Jasno je da su Romeji su prěuzeli izraz crěvlja kao servula.

Sad lijepo reči đe to Srbi reču "crevlja" (što inače znači cipela, a ne sandala)? Slovenci su isto Srbi, jer za cipele vele čevlji? A, moga bi objasnit i taj žongleraj kojijem si poveza crevlje i servule?

 

[Peśo]

Pešooooo.............. a šta kaže za Crnogorce ......?



Pominje li negde njiha?

Budalo, u njegovo doba zvali smo se Dukljani. A, vi ste se zvali Opanci, Sluge .. tako nekako.

 

[ccaterpillar]

Budalo, u njegovo doba zvali smo se Dukljani. A, vi ste se zvali Opanci, Sluge .. tako nekako.

Па колико сте ви то имена променили, Дукљани, Зећани, Црногорци, какви сте ви то камелеони? И јел и језик мењао имена заједно са вама?

 

[buudala]

A kad ste se prekrstili i zašto ne govorite dukljanskim nego srpskim jezikom?

 

[Mrkalj]

Slobodno rečite crnogorskoga, što se stidite?

Riječnik nekoliko robovskijeh jezika. Ili janjičarskijeh?

 

[Mrkalj]

Па колико сте ви то имена променили, Дукљани, Зећани, Црногорци, какви сте ви то камелеони? И јел и језик мењао имена заједно са вама?

Nije jezik, nego dupe.

 

[Peśo]

Па колико сте ви то имена променили, Дукљани, Зећани, Црногорци, какви сте ви то камелеони? И јел и језик мењао имена заједно са вама?

Kad narod jednom dobije ime po imenu države ne može ga zadržat kad mu država promijeni ime. A, mi smo mijenjali dva puta, oba puta pod naletom osvajača. I ne postadosmo radi toga ni Srbi ni Turci, već ostadosmo svoji, na svojemu. Jezik u ta doba nije mora mijenjat ime, zva se slavjanskijem ili naškijem.

 

[Peśo]

A kad ste se prekrstili i zašto ne govorite dukljanskim nego srpskim jezikom?

Što vi ne zborite rackijem jezikom? A, mi danas zborimo crnogorskijem uz natrune do juče u javni život nametnutoga ijekaviziranoga srbskoga. To će brzo proć, mada kad vi možete koristit našu leksiku, neće falit i ako se mi poslužimo malo vašom, za neko vrijeme.

 

[Peśo]

Nije jezik, nego dupe.

Što vi veljesrbi volite to dvoje miješat...

 

[ccaterpillar]

Kad narod jednom dobije ime po imenu države ne može ga zadržat kad mu država promijeni ime. A, mi smo mijenjali dva puta, oba puta pod naletom osvajača. I ne postadosmo radi toga ni Srbi ni Turci, već ostadosmo svoji, na svojemu. Jezik u ta doba nije mora mijenjat ime, zva se slavjanskijem ili naškijem.

A како то, на коју фору то држава промени име?

 

[Peśo]

A како то, на коју фору то држава промени име?

Ni toliko ne umiješ razumjet? Okupacija ruši predhodnu dinastiju, ruši prijestoni grad. Oslobođenjem dolazi nova dinastija, nova je i prijestonica, a ni teritorije se svakoji put baš "ne gađaju". Liše toga, i Srbija se najprije zvala Raška, a kad se osmjelila suprotstavit se Stambolu već je bilo drugo vrijeme i druga politika i značajno je bilo pozvat se na državu u davna vremena.

 

[ccaterpillar]

Ni toliko ne umiješ razumjet? Okupacija ruši predhodnu dinastiju, ruši prijestoni grad. Oslobođenjem dolazi nova dinastija, nova je i prijestonica, a ni teritorije se svakoji put baš "ne gađaju". Liše toga, i Srbija se najprije zvala Raška, a kad se osmjelila suprotstavit se Stambolu već je bilo drugo vrijeme i druga politika i značajno je bilo pozvat se na državu u davna vremena.

Па окупација се десила и нама, па опет не променисмо толика имена. А Рашка се звала држава Срба, и то по граду Расу.

 

[Urvan Hroboatos]

Ne, standardni srpski jezik je ustvari nastao na osnovi istočnohercegovačkog, a ne bosanskog govora.

Jezik je srpski i to se znalo prě 600 godina, ili treba da ti OPET citiram srpski rěčnik sa osmanskog dvora iz tog vrěmena? Ponavljanje je majka znanja...

SRPSKI RĚČNIK IZ 15. VĚKA

http://kovceg.tripod.com/srpski_jezik_u_muslimana.htm

Ahmet Caferğlu (Istambul, 1936): (turski pisac i lingvista)

Naslov, koji je napisan na prědnjoj strani prvog lista glasi:

Lugat-i farisî, arabî ve rûmî ve sirb​

to jest:

Rěčnik persijski, arapski, grčki i srpski. ​

Ispod naslova se čita kao drugi naslov:

Lugat-i elsinei erbe'a​

što znači Rěčnik na četiri jezika. U srědini sveske, vidimo pečate sultana Mehmeda i Mustafe (1696-1754) koji dokazuju da je rukopis biblioteka Aja Sofija dobila kao dar. Kao što znamo, rukopisi koji su zavěštani biblioteci džamije od strane sultana Bajazita II dolaze iz biblioteke njegovoga oca, sultana Mehmeda II Osvajača, pa je izvěsno da je ovaj rukopis napisan za vrěme vladavine poslědnjeg. Po mom mišljenju, ova je knjiga bila sastavljena da služi sultanu Mehmedu II lično, koji nije mogao da ignoriše jezik svojih novih podanika. Tekst je napisan sa velikom pažnjom i sa dijakritičkim znacima da bi omogućio pravilan izgovor ovih jezika. Tokom duge vladavine Osmanskog carstva na Balkanskom poluostrvu, grčki i srpski su bili više favorizirani od drugih jezika.

Zanimljivo je da je ova knjiga bila sastavljena u Turskoj, a da je turski jezik potpuno izostavljen. Ovo se može objasniti na slědeći način: Ovaj rad je, po mom mišljenju, napravljen za sultana Mehmeda II ili njegove prinčeve. U to vrěme, svi obrazovani ljudi znali su arapski i persijski, kao i turski, i štaviše, na dvoru je turski jezik smatran vulgarnim za udžbenik za princa. Štaviše, sultan Mehmed II, koji je imao izuzetan talenat za učenje stranih jezika, ne bi mogao sebi dopustiti da ne nauči jezik naroda čija je teritorija pripojena u njegovo veliko carstvo. Pored toga, za vrěme vladavine sultana Bajazita (1389-1402), srpski jezik počeo je da prěuzima karakter jezika dvora i diplomatije, da bi za vladavine Muhameda II došao do prilično visokog ranga pa su zvanični dokumenti pisani kako grčkim tako i srpskim jezikom. Ferman poslat Petru Avonu, moldavskom vojvodi, u 1456, je jedan primer.​

Originalni rad ovog turskog naučnika, Ahmeta Džaferoglu, na francuskom jeziku iz 1936:

Prof. dr Ahmet Caferoğlu sědi, iza njega stoji još jedan veliki naučnik, Faruk Kadri Timurtas, fotelju drži Muharrem Ergin, zatim Osman Sertkaya, Kemal Eraslan, i Tulum Mertol.

Žao mi je da vam pokvarim novogodišnje veselje, no pogrješna je atribucija toga "rječnika" (rukopisi 4750). Oko toga se koprcao WernerLehfeldt, ali ga je skoliko.

http://bib.irb.hr/datoteka/260054.2001_Jos_jednom_o_serbokr_Grcevic.pdf

Ode još jedan mit, nakon onoga o tobožnjoj Karadžićevoj latinici u srpskom bukvaru iz 1824.

 

[Mrkalj]

Žao mi je da vam pokvarim novogodišnje veselje, no pogrješna je atribucija toga "rječnika" (rukopisi 4750). Oko toga se koprcao WernerLehfeldt, ali ga je skoliko.

http://bib.irb.hr/datoteka/260054.2001_Jos_jednom_o_serbokr_Grcevic.pdf

Ode još jedan mit, nakon onoga o tobožnjoj Karadžićevoj latinici u srpskom bukvaru iz 1824.

Naravno, poznati su mi ti neuspeli pokušaji pohrvaćivanja srpskog rečnika: http://forum.krstarica.com/showthre...uh.-pisaca?p=14025264&viewfull=1#post14025264

Radi se o veselom trijumviratu - Putanec-Grčević-Auburger. Da l' te ljude iko još uzima za ozbiljno?

Uza svo licemerje i zlonamernost, Grčević u ovom uratku ne uspeva da pohrvati rečnik do kraja:

...

Pohrvaćivanje je ostavio za neki od narednih radova, prema onoj poznatoj Brozovićevoj doktrini.

Rečnik na kojem jasno piše da je srpski, Grčević bez ijednog dokaza proglašava za "jezično hrvatski", a oni na kojima stoji ilirski i slovinski za Grčevića su po automatizmu hrvatski rečnici. Kako jadno i tipično za pošokčenog Grčevića. E jeste lopovi, da vas nema na daleko.

Izgleda da Grčevića treba češće podsećati na ono što je pisao dok mu je još bilo friško ono što je učio na faksu:

Dovoljno.

 

[kruskica...ca]

stvarno SVAŠTA.

DA LI STE VI NORMALNI?

Koja tema je bitnija od slavlja?

Sem ako niste Duda koja ne slavi iz principa. a i to neće da važi doveka. nego tek do prikladnog datuma.

 

[eremita]

stvarno SVAŠTA.

DA LI STE VI NORMALNI?

Koja tema je bitnija od slavlja?

Sem ako niste Duda koja ne slavi iz principa. a i to neće da važi doveka. nego tek do prikladnog datuma.

Која славље???

 

[Mrkalj]

Која славље???

Izgleda da joj je Sv. Sevastijan slava.

 

[bh_citadela]

Srpskohrvatski jezik nije postojao , postojao je srpsko-hrvatski ili hrvatsko-srpski,
mi smo ga zvali s-h (es-ha) ..

 

[lacabec]

Smatram najvećom opasnošću za svoj narod pokret stvaranja srpskohrvatskog jezika, koji nažalost, još uvijek bukti.

Na Wikipediji je priznat. Postoji Wikipedija na srpskohrvatskom. 30. studenog SANU je izdala 18. izdanje knjige pod imenom "Речник српскохрватског књижевног и народног језика. " Na Cambridgeu i Oxfordu možete izučavati srpskohrvatski. U Haagu postoji bosansko-hrvatsko-srpski.

Treba se zauzet za hrvatski jezik. Treba gurnuti sam pojam srpskohrvatski u ropotarnicu povijesti. Za radikalna sam rješenja. Ako je potrebno, treba na lomači zapaliti sve rječnike, pravopise i sl. srpskohrvatskog, hrvatskosrpskog, hrvatskog ili srpskom, BSH ili bilo kakve druge izmišljotine. Treba po svemreži zabranit negiranje jedinstvenosti i postojanosti hrvatskog jezika. Svakoga tko negira hrvatski treba doživotno zatvorit uz prisilni rad. Treba izbaciti sve srbizme. Treba stavljati titlove na srpske, bošnjačke i crnogorske filmove.

Samo hrvatski!

Dali to znaci da ti krivis Srbe sto strani universiteti izucavaju Srpskohrvatski jezik?

 

[eremita]

Naravno, poznati su mi ti neuspěli pokušaji pohrvaćivanja srpskog rěčnika: http://forum.krstarica.com/showthre...uh.-pisaca?p=14025264&viewfull=1#post14025264

Radi se o veselom trijumviratu - Putanec-Grčević-Auburger. Da l' te ljude iko još uzima za ozbiljno?

Uza svo liceměrje i zlonaměrnost, Grčević u ovom uratku ne uspěva da pohrvati rěčnik do kraja:

...

Pohrvaćivanje je ostavio za něki od narednih radova, prema onoj poznatoj Brozovićevoj doktrini.

Rěčnik na kojem jasno piše da je srpski, Grčević bez ijednog dokaza proglašava za "jezično hrvatski", a oni na kojima stoji ilirski i slovinski za Grčevića su po automatizmu hrvatski rěčnici. Kako jadno i tipično za pošokčenog Grčevića. E jeste lopovi, da vas nema na daleko.

Izgleda da Grčevića trěba češće podsěćati na ono što je pisao dok mu je još bilo friško ono što je učio na faksu:

Dovoljno.

Обиљем докумената и аргумената ти стварно доказујеш да су Шокци једноставно УКРАЛИ СРПСКИ ЈЕЗИК, одрекли се свога ЧАкавског и на разно-разне начине га похрватили - али је чињеница и то да је у свету та крађа призната као аутентични и посебан језик... НАРАВНО ТО НЕ СМЕТА ДА СЕ 'РВАТИМА СВУДА И НА СВАКОМ МЕСТУ СТАВИ ДО ЗНАЊА ДА СУ НАЈОБИЧНИЈИ ЛОПОВИ и да од њихове "тисућљетне" НЕМА НИ ГОВОРА... данас исто што су они радили раде и Милови Црногорци. Верујем да сваки озбиљан лингвиста све то врло добро зна.

Али, данас је такође за нас Србе далеко важније то КАКО САЧУВАТИ СРПСКИ ЈЕЗИК И ЋИРИЛИЦУ ОД ЛАТИНСКЕ НАПАСТИ И ДРУГИХ ПОКРЕТА КВАРЕЊА ЈЕЗИКА КАО ШТО ЈЕ СРБЛИШ...

 

[walter45]

da nije vuk maznuo Hrvatske rijecnike danas bi srpski ovako "izgledao".ima li neki bugarin-timocanin da nam prevede ovaj divan..

 

[ucka]

da nije vuk maznuo Hrvatske rijecnike danas bi srpski ovako "izgledao".ima li neki bugarin-timocanin da nam prevede ovaj divan..

..cak sam ga i vidio ka je marnuo...

 

[gost 214153]

Валтере, брате Србине ево мало да се поткујеш знањем у новој години. СРБ или СРП

Српски језик је веома оштар језик јер се користи при жетви. Да би срп био оштар потребно га је исковати. Како и зашто је искован српски језик? Одговор ћете можда пронаћи у овом запису господина Србенде Теодулића.
Одакле то да Б пређе у П ? Како је Буки постало Покој?, када у стросрбском писму није било никакве забуне: Срби слове србски док се српом и српским језиком жање жито али и коров.

Срп је једно старинско оруђе, земљорадничка алатка, која се скоро више и не користи, али пре око 200 година у време реформисања нашег писма, направљена је велика заврзлама и замешатељство испод које се потписао неуки Вук Караџић.

Доказ и Извор: Сабрана дела Вук Стеф. Караџић књига „СРПСКИ РЈЕЧНИК ” у издању ПРОСВЕТА-НОЛИТ. Наводимo цитатат из поговора који је написао Др. Павле Ивић стр.38 и 39: „Вуково знање како немачког, тако и латинског језика било је непотпуно (он је латински управо учио у Шишатовцу током свог боравка 1816). Вук и Копитар су се надали да ће око превода на немачки Вуку помоћи Мушицки. Али тај књижевник пун великих планова, који је у животу ипак тако мало урадио – није имао времена. Сав посао остао је Копитару. „Ја сам Вама казао ”, писао му је Вук августа 1816, „да ћете Ви имати посла око Србског Рјечника више него ја”.”.

Обратите пажњу да и сам Вук користи Б када када слови око Србског Рјечника. Тек под Копитаревим утицајем прелази на П. Зашто? Ко је? И шта је био Копитар?
Извор и одговор: Мала енциклопедија ПРОСВЕТА стр. 862.: „КОПИТАР Јернеј-Бартол (1780 – 1844) славист (Словенија); цензор за словенске и грчке књиге код бечке владе; један од оснивача славистике; учитељ, помагач и заштитник В. Караџића. Бавио се проучавањем свих, нарочито словенских језика. Написао (1808 – 09) прву научну граматику словеначког језика (Grammatik der slavischen Sprache in Krain, Karnthen und Steiermark); био је за народни језик у књижевности, иако сам није писао словеначки, и за један упрошћен правопис; те своје идеје пренео је на Вука; од њега је Вук научио каква треба да буде азбука за један језик. Подстакао је Вука да скупља народне умотворине и упутио га да напише српску граматику и речник. Први је издао Брижинске споменике (1836), и у вези с њима поставио тзв. Панонску теорију о пореклу старословенског језика. Био је аустрофил и одушевљени јозефинист.
”СРБ је корен имена народа нашег СРБСКОГ, СРБИ или СРБЉИ, СРБИН, СРБКИЊА, СРБЧЕ, СРБСКИ, СРБИЈА, СРБАДИЈА, СРБО итд. Корен се не може мењати само се наставци могу мењати. Ако се измени корен мења се и смисао.

Србски је исправно - српско чекићарски није Богу хвала и слава! Ово би била одлична шала, али није већ је крвава истина и доказ да је срп призван из духовног (оностарног света) у овај материјални. Срп и чекић су симболи материјалистичког комунизма, безбожништво, које је програмирано уградњом грешке у писању "српског језика". Призиван је Покој уместо Буки и призван је, а највећи кривци су срписти који нису видели разлику између српа и СРБА. "Србско Учено Друштво" је прихватило "српски" правопис 1868, а то је била вешта замка тј. намонтирана злонамерна грешка у Бечу још 50 година пре тога. Они који незнају револуција са овим симболима спроведена је 1917 у Русији, а на крају Другог светског рата стигла је у Југославију.

 

[VoSlavu]

A vi biste ovako pričali da se Ilirci nisu ložili na srpski: