Zarathustra
Poznat
- Poruka
- 7.623
До илирског препорода Хрвати уопште нису имали никакав књижевни језик, а било им је врло нејасно шта је то уопште хрватски језик, али ниједан једини аутор није штокавски сматрао хрватским, него искључиво српским језиком. Сви историјски документи свједоче да су све до XVII вијека сви штокавци себе називали Србима, а чакавци Хрватима. Тек у XVII и XVIII в. католички аутори покушавају замаглити суштину српског језика називајући га илирским или словенским. С друге стране, у XIX в., кад се већ размахао илирски препород, већи број европских слависта је хрватски језик сматрао за један од дијалеката српског, попут Миклошича, Лескина, Фредерика Густава, Ајнхофа, Јохана Северина Фатера, Розена Фридриха, Карла Брукмана, Вигинда или Пјера Ларуса. Чини нам се, све у складу с оним што стоји у Рјечнику италијанског језика Николе Томазеа: "Српски језик... је један од четири идиома, не дијалекта словенских народа... Говори се у Босни и Херцеговини, Загорској Далмацији и у Србији. Хрватски дијалекат као и њихова раса су само дегенерације."
Дословце пише: Nicolo Tomaseo, e Bernardo Bellini - Dizionario della lingua italiana. Volume quinto, с. в. Торино 1929., гдје стоји: Il dialecto croato, comme razzala, e una degenerazione."
Зашто је хрватски језик историјски био осуђен на пропаст ? За разлику од Србије и Бугарске, гдје је народни језик био општеприхваћен и од феудалне господе, а словенски језик постао и језик богослужења и књижевног стварања, у средњовјековној хрватској држави латински је био искључиви службени језик, тако да се двјеста година постојања Хрватске, од Људевита Посавског до Петра Свачића, није остао ниједан писани траг на словенском језику, чак натпис уклесан у камену. По губитку државне самосталности уговором Пакта конвента из 1102. (који сам од прије помињао у погледу неиститих квазисториографских Клаићевих закључака на основу анализа) до почетка XIX в. латински је такође био једини званични језик, а када је на Пожунском сабору цијеле Угарске, 1805. године, донијета одлука о обавезности мађарског језика, Хрватски сабор је изразио неслагање, захтијевајући да се оджи латински јер су, како пише Фердо Шишић, "на овом језику - који је исто тако стародреван као и ово краљевство и њезин устав, написани сви закони и записници, а када би се укинуо, онда би пропала и култура и народ, који не би коначно више разумијевао својих права и закона."
Али је ипак Хрватски сабор 1827. г. донио одлуку да се мађарски језик као обавезан уведе у све хрватске школе, да би га дјеца сваки дан учила.
Према томе, драги моји Срби, сваки пут када запитате сами себе зашто закржаљала раса сваки пут из милоште и све срца своју земљу, назива "Кроација" на страном језику уз своју химну, урличе из све гласа тај донедавни назив водећег фудбалског клуба умјесто Динамо (ваљда једина земља у којој се клуб може назвати по властитој земљи (?)), сјетите се добро овог мог одговора !
Поздравља Вас све Заратустра !
Дословце пише: Nicolo Tomaseo, e Bernardo Bellini - Dizionario della lingua italiana. Volume quinto, с. в. Торино 1929., гдје стоји: Il dialecto croato, comme razzala, e una degenerazione."
Зашто је хрватски језик историјски био осуђен на пропаст ? За разлику од Србије и Бугарске, гдје је народни језик био општеприхваћен и од феудалне господе, а словенски језик постао и језик богослужења и књижевног стварања, у средњовјековној хрватској држави латински је био искључиви службени језик, тако да се двјеста година постојања Хрватске, од Људевита Посавског до Петра Свачића, није остао ниједан писани траг на словенском језику, чак натпис уклесан у камену. По губитку државне самосталности уговором Пакта конвента из 1102. (који сам од прије помињао у погледу неиститих квазисториографских Клаићевих закључака на основу анализа) до почетка XIX в. латински је такође био једини званични језик, а када је на Пожунском сабору цијеле Угарске, 1805. године, донијета одлука о обавезности мађарског језика, Хрватски сабор је изразио неслагање, захтијевајући да се оджи латински јер су, како пише Фердо Шишић, "на овом језику - који је исто тако стародреван као и ово краљевство и њезин устав, написани сви закони и записници, а када би се укинуо, онда би пропала и култура и народ, који не би коначно више разумијевао својих права и закона."
Али је ипак Хрватски сабор 1827. г. донио одлуку да се мађарски језик као обавезан уведе у све хрватске школе, да би га дјеца сваки дан учила.
Према томе, драги моји Срби, сваки пут када запитате сами себе зашто закржаљала раса сваки пут из милоште и све срца своју земљу, назива "Кроација" на страном језику уз своју химну, урличе из све гласа тај донедавни назив водећег фудбалског клуба умјесто Динамо (ваљда једина земља у којој се клуб може назвати по властитој земљи (?)), сјетите се добро овог мог одговора !
Поздравља Вас све Заратустра !
Poslednja izmena:
