Srpsko ime u Dubrovniku

[NickFreakyrgios]

Према подацима које je скупила Аустоугарска држава, када je 3. децембра 1890-те године пописала становништво града Дубровника.

 

[alfa_i_omega]

Према подацима које je скупила Аустоугарска држава, када je 3. децембра 1890-те године пописала становништво града Дубровника.

Pogledajte prilog 411623

Ma kak da ne bi bilo tako...

Prije će biti ovako

 

[NickFreakyrgios]

Не капирам поенту? Ево ти остатак. Ахам католик=хрват ок.

 

[NickFreakyrgios]

 

[alfa_i_omega]

1. Srpska dubrovačka štamparija

2. Jezik - srpski

Na orginalu se lijepo vidi da je jezik srpsko-hrvatski

 

[NickFreakyrgios]

Па добро српскохрватски пре стваранја краљевине СХС међутим ово су два различита документа на твом је 1894 година а на овом који сам ја поставио 1898.
Где је остатак документа?

 

[alfa_i_omega]

Па добро српскохрватски пре стваранја краљевине СХС међутим ово су два различита документа на твом је 1894 година а на овом који сам ја поставио 1898.
Где је остатак документа?

Halo!!! Pogledaj bolje!!! Pogledaj datum: 30.12.1890. A pogledaj datum koji si ti naveo: "Po popisu od 31.12.1890.". Znači radi se o istom popisu... Jasno je da je tvoj popis falsifikat, jer se na austrijskom popisu jasno vidi da je jezik srpsko-hrvatski, a ne samo srpski kao u tvom izdanju "Srpske dubrovačke štamparije".

 

[Pumpaj Dinstanović]

Па добро српскохрватски пре стваранја краљевине СХС међутим ово су два различита документа на твом је 1894 година а на овом који сам ја поставио 1898.
Где је остатак документа?

NickFreak, to predstavlja viđenje određenih filologa.

Nije to bio nikakav popis, ako si to mislio.

 

[NickFreakyrgios]

NickFreak, to predstavlja viđenje određenih filologa.

Nije to bio nikakav popis, ako si to mislio.

Искрено нисам ништа ни мислио већ сам нашао такво објашење односно насловњен документ.

- - - - - - - - - -

Halo!!! Pogledaj bolje!!! Pogledaj datum: 30.12.1890. A pogledaj datum koji si ti naveo: "Po popisu od 31.12.1890.". Znači radi se o istom popisu... Jasno je da je tvoj popis falsifikat, jer se na austrijskom popisu jasno vidi da je jezik srpsko-hrvatski, a ne samo srpski kao u tvom izdanju "Srpske dubrovačke štamparije".

Зашто фалсификат?

 

[alfa_i_omega]

Зашто фалсификат?

Zato što pod jezik navodi samo srpski. A na austrijskom dokumentu se vidi da je jezik srpsko-hrvatski. Srpska drubrovačka štamparija je "slučajno" zaboravila ono hrvatski...

 

[NickFreakyrgios]

Zato što pod jezik navodi samo srpski. A na austrijskom dokumentu se vidi da je jezik srpsko-hrvatski. Srpska drubrovačka štamparija je "slučajno" zaboravila ono hrvatski...

То само значи да су Срби доживљавали тај језик као српски а Хрвати као српскохрватски што ствар чини јако интересантном.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Ala vrijeme prolazi, mislim da sam prije skoro čitavu deceniju izučavao nešto oko tih dalmatinskih popisa.

Od kada je srpsko-hrvatski kao kategorija bilo uvedeno u popisnim listinama tamo? Od početka, ako se ne varam (od prvog popisa koji bilježi jezik)?

То само значи да су Срби доживљавали тај језик као српски а Хрвати као српскохрватски што ствар чини јако интересантном.

NickFreak, jedno je službeno tretiranje austrijske administracije, a sasvim drugo što Hrvati misle.

 

[NickFreakyrgios]

NickFreak, jedno je službeno tretiranje austrijske administracije, a sasvim drugo što Hrvati misle.

Наравно али са друге стране не очекујем од аустроугарске администрације да посрби хрватски , словенски или илирски језик , већ мислим да је изведен према неком опшем схватању тамошњих прилика.
Него ок што си то спомену јер не знам колико страница уназад , колико сам допро поставња се неки илирски , славински али никако српски па сам се просто изненадио ничим оваквим.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Наравно али са друге стране не очекујем од аустроугарске администрације да посрби хрватски , словенски или илирски језик , већ мислим да је изведен према неком опшем схватању тамошњих прилика.
Него ок што си то спомену јер не знам колико страница уназад , колико сам допро поставња се неки илирски , славински али никако српски па сам се просто изненадио ничим оваквим.

Opšte shvatanje tamošnjih prilika ne postoji prije kraja Drugog svjetskog rata. Zapravo, sve do 1960-ih godina čak ne postoji subjektivni aspekt u etnologiji i antropologiji.

U prethodno vrijeme jedini jasan i izražen pristup jeste objektivni.

Austrougarska monarhija, Hitlerova rodna zemlja, njegov uspon nije ni doživjela.

To je i nejasno mnogim neinformisanim ljudima koji satanizuju ljude tih vremena ili ih predstavljaju kao bludne romantičare...ljude kao što je recimo bio Vuk Karadžić (ali i Dositej Obradović, mada ćeš, iz nekog vrlo čudnog razloga, vrlo rijetko naći tužbe na njegov, velikosrpski, račun).

 

[Mrkalj]

Opšte shvatanje tamošnjih prilika ne postoji prije kraja Drugog svjetskog rata. Zapravo, sve do 1960-ih godina čak ne postoji subjektivni aspekt u etnologiji i antropologiji.

U prethodno vrijeme jedini jasan i izražen pristup jeste objektivni.

Austrougarska monarhija, Hitlerova rodna zemlja, njegov uspon nije ni doživjela.

To je i nejasno mnogim neinformisanim ljudima koji satanizuju ljude tih vremena ili ih predstavljaju kao bludne romantičare...ljude kao što je recimo bio Vuk Karadžić (ali i Dositej Obradović, mada ćeš, iz nekog vrlo čudnog razloga, vrlo rijetko naći tužbe na njegov, velikosrpski, račun).

Evo ga opet. Ako piše srpski, onda piše srpski. Što te toliko to žulji?

 

[Pumpaj Dinstanović]

Evo ga opet. Ako piše srpski, onda piše srpski. Što te toliko to žulji?

Moguće je da nisi pratio diskusiju o kojoj razgovaramo.

Ne piše srpski, već srpsko-hrvatski.

 

[Mrkalj]

Moguće je da nisi pratio diskusiju o kojoj razgovaramo.

Ne piše srpski, već srpsko-hrvatski.

A o kojoj diskusiji razgovarate?

 

[Лекизан]

Moguće je da nisi pratio diskusiju o kojoj razgovaramo.
Ne piše srpski, već srpsko-hrvatski.

Српски или српско-хрватски свеједно, мисли се на српски језик, језик којим не говоре Хрвати по Загорју, Приморју или Истри још увек, назови их кајкавцима, чакавцима како год хоћеш.Српско-хрватски је политичка кованица за језик у АУ као што су после окупације Босне увели и босански, наравно политички назив за српски језик, знамо по томе што је то лингвистички и научно један језик који се због политичких прилика назива различитим именима и то је све.

 

[Pumpaj Dinstanović]

A o kojoj diskusiji razgovarate?

..o tome da li navod koliko govornika koristi srpsko-hrvatski jezik kao maternji (ili neki drugi) u jednoj austrijskoj provinciji zbog toga što tamošnji narod i sam taj termin koristi prvenstveno prilikom svog izjašnjavanja, što bi bio i navodno razlog postojanja uopšte te odrednice u popisnim listinama, kako je NickFreak pomislio.

 

[NickFreakyrgios]

Opšte shvatanje tamošnjih prilika ne postoji prije kraja Drugog svjetskog rata. Zapravo, sve do 1960-ih godina čak ne postoji subjektivni aspekt u etnologiji i antropologiji.

U prethodno vrijeme jedini jasan i izražen pristup jeste objektivni.

Austrougarska monarhija, Hitlerova rodna zemlja, njegov uspon nije ni doživjela.

To je i nejasno mnogim neinformisanim ljudima koji satanizuju ljude tih vremena ili ih predstavljaju kao bludne romantičare...ljude kao što je recimo bio Vuk Karadžić (ali i Dositej Obradović, mada ćeš, iz nekog vrlo čudnog razloga, vrlo rijetko naći tužbe na njegov, velikosrpski, račun).

Пази овако уфф.. мислим да можеш много боље или пак да се ниси баш најбоље изразио и пренео мисао.
Ајмо да сагледамо објективни аспект.
Политика аустро угарске монархије није била никако благонаклона ширењу Србије и српсхих интереса на запад , камоли приморје или неки Дубровник.
По овоме што си рекао испаде да би Aустоугарска импутирала српскохрватски језик тамо где није имала оснаова а камоли личних интереса да тако нешто уради.

Хрвати као апсолутна већина сигурно не би тај језик тако назвали него је то очигледно нека врста компромиса где опет иде српскохрватски а не хрватско српски.

Ако би тај твој бар како си написао философски став пренели у рани средњи век шта би смо она на основу неких писама , даровница , анонимних извора и натписа уклесаних у каменчуге или цркве , ми не бисмо смели да знамо нити да закњучујемо ништа.
Да би на крају опет обесмислили тему на основу чега би уопште тражили српско име у Дубровнику пре 1960-те.
Тачније којом методологијом би ти закључио за неко име и презиме да је баш српско?
На оснуву ваљда неког личног опредељења и трагова које је оставио у својим писаним и књижевним делима.
Е сад ако се ради о документу из релативно блиске прошлости онда ништа не знамо , а на основу неких каменчуга , јеванђеља , писаних закона , преписка , писама ми знамо нешто ранијем и познијем средњем веку.

Интересантно да су многа историјска дела која још нису оспорена писана баш у 19 веку. А да је општи став антропологије са полетка 20.ог века у формирању нација и идентитета одговарао баш овом Живковићевом револуционарном приступу историјографији.

Нема смисла тражити Србе после 1960-те јер их тада више посве нема тамо нарочито после 1900-те и свекатоличког конгреса , где 1909 имамо оснивање матице српске у Дубровнику као очигледан отпор асимилацији и покушај спашавања баштине.

 

[Urvan Hroboatos]

Према подацима које je скупила Аустоугарска држава, када je 3. децембра 1890-те године пописала становништво града Дубровника.

Pogledajte prilog 411623

Moglo bi se pronaći, ili na ovom slijedu, ili na temi "Čiji je naš jezik", mjesto gdje se pokazuje kako je ovaj popis zapravo "popis". Ne radi se ni o čem realnom, nego o
manipulaciji srbokatoličke uprave koja je desetak godina vladala Dubrovnikom, a pravi poraz je doživjela ne silaskom s vlasti, nego dosta prije polarizacijom i demonstracijama u vezi odkrivanja Gundulićeva spomenika.

Solidan prikaz zbrke oko Gundulićeva spomenika dan je ovdje:
http://blog.vecernji.hr/danijel-tatic/zasto-dubrovcani-nisu-i-ne-mogu-biti-srbi-6185

Zašto Dubrovčani nisu i ne mogu biti Srbi

 

[Pumpaj Dinstanović]

Пази овако уфф.. мислим да можеш много боље или пак да се ниси баш најбоље изразио и пренео мисао.
Ајмо да сагледамо објективни аспект.
Политика аустро угарске монархије није била никако благонаклона ширењу Србије и српсхих интереса на запад , камоли приморје или неки Дубровник.
По овоме што си рекао испаде да би Aустоугарска импутирала српскохрватски језик тамо где није имала оснаова а камоли личних интереса да тако нешто уради.

Хрвати као апсолутна већина сигурно не би тај језик тако назвали него је то очигледно нека врста компромиса где опет иде српскохрватски а не хрватско српски.

Ако би тај твој бар како си написао философски став пренели у рани средњи век шта би смо она на основу неких писама , даровница , анонимних извора и натписа уклесаних у каменчуге или цркве , ми не бисмо смели да знамо нити да закњучујемо ништа.
Да би на крају опет обесмислили тему на основу чега би уопште тражили српско име у Дубровнику пре 1960-те.
Тачније којом методологијом би ти закључио за неко име и презиме да је баш српско?
На оснуву ваљда неког личног опредељења и трагова које је оставио у својим писаним и књижевним делима.
Е сад ако се ради о документу из релативно блиске прошлости онда ништа не знамо , а на основу неких каменчуга , јеванђеља , писаних закона , преписка , писама ми знамо нешто ранијем и познијем средњем веку.

Интересантно да су многа историјска дела која још нису оспорена писана баш у 19 веку. А да је општи став антропологије са полетка 20.ог века у формирању нација и идентитета одговарао баш овом Живковићевом револуционарном приступу историјографији.

Нема смисла тражити Србе после 1960-те јер их тада више посве нема тамо нарочито после 1900-те и свекатоличког конгреса , где 1909 имамо оснивање матице српске у Дубровнику као очигледан отпор асимилацији и покушај спашавања баштине.

Moguće je da me nisi razumio. Govorio sam o tački gledišta sa koje se posmatraju ljudske zajednice. Govorim i sažeto, da ne komplikujem previše.

Ljudsku prošlost obilježila je epoha u kojoj naučnici, istraživači i razni (samozvani ili ne, pogotovo kada su u pitanju bogataši sa izraženoj naklonjenosti ka iživljavanju sebe kroz potragu za starinama)
Neku zajednicu čovjeka, oni su posmatrali spolja, iz svoje tačke gledišta...na to mislim kada kažem objektivni princip.

Posmatranje zajednice iz njene unutrašnjosti novina je koja se počela definitivnije razvijati tek u drugoj polovini XX stoljeća, odnosno od kada je poraz nacifašističke ideologije i stvaranje globalne zajednice stvorilo i određenu političku klimu za promjene na tom polju.

Prije toga, sasvim je normalna stvar bila da ljude apsolutno boli dupe što tačno misle ljudi o kojima je riječ. Tako je svijet funkcionisao. Tako su pravljene silne etničke karte Osmanskog carstva, koje Bugare prikazuju na sve strane po Balkanskom poluostrvu, neovisno od toga koji je bio nacionalni identitet tih pravoslavaca (južno)slovenskog govora. Nesporno je da su postojali Srbi i Hrvati kao narodi, ali većina karata iz tog perioda ih predstavlja kao jedinstveni narod, kao nekakve Srbohrvate. Jednostavno, krajnje je nebitno posmatrati samu zajednicu, već samo kako ona funkcionalno izgleda spolja ili to što postoje neki spoljašnji činioci, kao što je recimo svijest o srpsko-hrvatskom jeziku, što automatski čini sve te ljude, po lingvonacionalnim teorijama XIX stoljeća, pripadnicima jednog te istog naroda, ili stariji izvori po kojima je Ohridska crkva - bugarska, pa samim time i cjelokupna njena pastva nacionalni Bugari.

To je ono što današnji anahronisti nemaju na umu dok preslikavaju današnje stanje na prošlost i kritikuje pojedince koje sam naveo. Da stvar bude baš stravična, Vuk Karadžić se dovodi u vezu sa velikosrpskim modernim političkim projektom, okrivljava za kojekakve zločine i pravi istoznačnica između njega i Vojislava Šešelja.

Možda bih mogao navesti kao slični primjer iz prošlosti nešto što je bilo po svršetku Prvog svjetskog rata. Crna Gora je bila doživljavana kao država srpskog naroda, odnosno sami Crnogorci nisu uopšte ni mogli (tj. nisu ni trebali) odlučivati o svojoj sudbini prilikom jugoslovenskog ujedinjenja. Kao Srbi, bitna je kolektivna odluka srpskog naroda, odnosno o sudbini Crne Gore odlučivaće Srbijanci i dr. itd. Naravno, političke okolnosti potrebe stvaranja nešto veće multietničke države na pepelu Austrougarske monarhije kružile su nad direktnijim motivima iza umova ljudi koji su kreirali politiku zapadnjačkih Velikih sila, ali ovo je bilo jedno opšte uvjerenje kod (intelektualne i političke) elite evropskih naroda (ne samo pobjednika, već i poraženih), Ukoliko su postojali neki glasovi Crnogoraca, koji nisu bili baš najželjniji da se ukine crnogorska državnost, to je trebalo po francuskom modelu riješiti gušenjem separatizma i asimilacijom stanovništva, koje je srpsko (francusko).

Zato je u redu prije Drugog svjetskog rata diskutovati o tome pričaju li Dubrovčani hrvatski, srpski ili mavarski, i sve silne diskusije slične prirode. Krajnje je nebitno što sami Dubrovčani (ili iko drugi) misli, kao i funkcionalnost te određene zajednice iznutra, već samo njena spoljašnja percepcija.

 

[Mrkalj]

Vuk Stefanović Karadžić: "Narodna srpska pesmarica" - “Da sam sve napečatio Hercegovački (npr. djevojka, djeca, vidjeti, lećeti i pr.), onda bi rekli Sremci, a osobito varošani i varoške: pa šta sada nama ovaj nameće Horvatskij jezik.” (1815.)

Elem, to je sahranjena tema. Hrobi je pokušao to da brani, ali se završilo kao sa Ćipurovim Elis Ajlendom tj. bugarskom skupštinom:

Original postavio Mrkalj
Vuk kaže, u kondicionalu, da bi mu to rekli Sremci da nije u pesmaricu ubacio i ekvaske pesme. A zašto je ubeđenje Vuka da je tadašnje ubeđenje Sremaca bilo da Hrvaćani govore ijekavski i to sam odgovorio ranije, pre četiri godine: Hrvaćani (Ličani, Kordunaši, Banijci) su jedini Austrijanci, jedini zemljaci Sremaca, koji govore ijekavicu - "hrvatski" (jezik Srba Hrvaćana).

Original postavio Hrobi


Ne znam po čemu je nešto bitno to što se radi o kondicionalu.Karadžić veli da bi Srbi Srijemci tako rekli, prama tomu on -Karadžić- tako misli. A ne bi to napisao tek tako ili izvukao iz džepa, da nije imao i njekih iskustava. Radi se ipak o predgovoru važnoj knjizi,a ne o nečem vida rekla-kazala.

Argument tipa da bi to bio jezik banijskih itd. Srba-pravoslavaca nije loš, nu ima bar dvije slabosti:

1. zašto onda Vuk, koji je kasnije izrijekom upotrijebio pojam Hrvaćani za stanovnike Hrvatske, nije napisao da bi Srijemci rekli da si te pjesme na "h(o)rvaćanskom" jeziku ? Zašto baš horvatski ?

2. no važnije je sljedeće: budući da su Srbi-Srijemci bili u kontaktu s pravoslavcima u susjednoj Slavoniji, koja je bila zasebna upravna jedinica u vezi s civilnom Hrvatskom (otud i prijedlozi da se hrvatski službeno zove hrvatsko-slavonski), a štokavsko-ijekavski pravoslavci su živjeli blizu Srijemaca i bili u kontaktu s njima: zašto nije rekao da bi Srijemci percipirali da im se "uvaljuje" slavonski jezik ? Pogotovo jer su u to doba sami Hrvati bili dosta regionalno razdijeljeni, pa je "horvatski" često-ne uvijek- značio jezik iz županija oko Zagreba, dok su ostali, u to doba, nerijetko koristili pojmove za jezik "slavonski", "slovinski", "dalmatinski", a najviše "ilirski". Jer, ta predpostavka znači da su Srbi u Srijemu, najobrazovaniji (fruškogorski manastiri i dr.) bili nacionalno-povijesni dunsteri jer im je "hercegovački"-po Vuku- bio isto što i "horvatski".

Zgodna ideja, no to onda govori o svijesti Srba onoga vremena, o tom da su pravoslavci u sadašnjoj Hrvatskoj mogli postati "Hrvati" i bez nekog "pokatoličavanja", ili da je onda vladao takav kaos oko imena i naroda da su i "hrvatski" i "srpski" bila neka indijanska imena, ne samo za strance, nešto kao Apači ili Komanči, pa može 'vako, može 'nako.

Original postavio Mrkalj

Prvo, segment percepcije Sremaca.
a) Ne "slavonski jezik" zato što su Hrvaćani (Srbi iz Hrvatske) bili isključivo ijekavci, a Slavonci ne.
b) Ne "slavonski jezik" jer ga ni Slavonci nisu tako zvali, već naški i racki.
c) Da "hrvatski" jer se jezik austrijskih Srba ijekavaca iz Banije, Korduna i Like tj. ijekavica Srba Hrvaćana percipira kao "hrvatski" ("horvacki")
d) Pridev "hrvaćanski" ("horvaćanski") bio bi precizniji, ali se, naprosto, nikad nije koristio.

Drugo, segment Vukove percepcije.
a) Radi se o Vukovoj doskočici iz koje normalan proučavalac ne može izvući relevantne činjenice o svesti onih na koje se doskočica odnosi.
b) Radi se o argumentacijskoj prečici tj. Vukovom emocionalnom argumentu u kojem se pravda dajući primer kojim potencijalnu kritiku, u nameri njene diskvalifikacije, predstavlja apsurdom.
c) Apsurd je u tome što Vuk zna da Hrvati ijekavci ne postoje.

 

[NickFreakyrgios]

Moglo bi se pronaći, ili na ovom slijedu, ili na temi "Čiji je naš jezik", mjesto gdje se pokazuje kako je ovaj popis zapravo "popis". Ne radi se ni o čem realnom, nego o
manipulaciji srbokatoličke uprave koja je desetak godina vladala Dubrovnikom, a pravi poraz je doživjela ne silaskom s vlasti, nego dosta prije polarizacijom i demonstracijama u vezi odkrivanja Gundulićeva spomenika.

Solidan prikaz zbrke oko Gundulićeva spomenika dan je ovdje:
http://blog.vecernji.hr/danijel-tatic/zasto-dubrovcani-nisu-i-ne-mogu-biti-srbi-6185

Zašto Dubrovčani nisu i ne mogu biti Srbi

Налазим да је ово интересантно , не знам колико је истинито али проверићемо. Добро је да напредујемо ревидирамо ставове , скоро да нисам чуо од Хрвата на овом форуму да спомињу Србокатолике.
Што се тиче наслова који видим да си ми поставио да појасним свој став.
Тема је "српско име у Дубровнику" тако да постављам ствари које иду у прилог тој теми.
Мислим да нико озбиљан ко познаје и мало историју Дубровника да може тврдити да је он био српски или хрватски. Био је независтан највећи део своје историје , посматрано културолошки изнутра иза зидина могао је бити и српски и храватски и италијанкси и млетачки зависно о ком раздобљу Дубровника говоримо.
Локално племство Дубровника на почетку су чинили стари Латини који су се кроз дуги низ година славизирали , у своје редове су примали одбегле племиће или кнежеве и породице из суседних земаља понеад их обдаривали почастима , неке би начинили дубровачким племство и дали им учешће у дубровачком већу.
Сами себе су сматрали поноситим Дубровчанима , никаквог говора нема да су сами себе сматрали Србима или Хрватима или нечим трећим.
У каснијим етапама свог постојања кад је примио у себе разно становништво са свих страна формирале су се неке заједнице , српске , хрватске , јеврејске , италијанске , немачке које год хоћеш.
Задатак ове теме је ако сам добро разумемо да скупи заоставштине српске културне баштине града Дубровника.
Врло логично да су у Дубровнику постојали и Срби и Хрвати , о ком се броју ради то већ сасвим друго питање које опет морамо да вежемо за неко време , јер данас у Дубровнику готово и да нема Срба.

 

[NickFreakyrgios]

Moguće je da me nisi razumio. Govorio sam o tački gledišta sa koje se posmatraju ljudske zajednice. Govorim i sažeto, da ne komplikujem previše.

Ljudsku prošlost obilježila je epoha u kojoj naučnici, istraživači i razni (samozvani ili ne, pogotovo kada su u pitanju bogataši sa izraženoj naklonjenosti ka iživljavanju sebe kroz potragu za starinama)
Neku zajednicu čovjeka, oni su posmatrali spolja, iz svoje tačke gledišta...na to mislim kada kažem objektivni princip.

Posmatranje zajednice iz njene unutrašnjosti novina je koja se počela definitivnije razvijati tek u drugoj polovini XX stoljeća, odnosno od kada je poraz nacifašističke ideologije i stvaranje globalne zajednice stvorilo i određenu političku klimu za promjene na tom polju.

Prije toga, sasvim je normalna stvar bila da ljude apsolutno boli dupe što tačno misle ljudi o kojima je riječ. Tako je svijet funkcionisao. Tako su pravljene silne etničke karte Osmanskog carstva, koje Bugare prikazuju na sve strane po Balkanskom poluostrvu, neovisno od toga koji je bio nacionalni identitet tih pravoslavaca (južno)slovenskog govora. Nesporno je da su postojali Srbi i Hrvati kao narodi, ali većina karata iz tog perioda ih predstavlja kao jedinstveni narod, kao nekakve Srbohrvate. Jednostavno, krajnje je nebitno posmatrati samu zajednicu, već samo kako ona funkcionalno izgleda spolja ili to što postoje neki spoljašnji činioci, kao što je recimo svijest o srpsko-hrvatskom jeziku, što automatski čini sve te ljude, po lingvonacionalnim teorijama XIX stoljeća, pripadnicima jednog te istog naroda, ili stariji izvori po kojima je Ohridska crkva - bugarska, pa samim time i cjelokupna njena pastva nacionalni Bugari.

To je ono što današnji anahronisti nemaju na umu dok preslikavaju današnje stanje na prošlost i kritikuje pojedince koje sam naveo. Da stvar bude baš stravična, Vuk Karadžić se dovodi u vezu sa velikosrpskim modernim političkim projektom, okrivljava za kojekakve zločine i pravi istoznačnica između njega i Vojislava Šešelja.

Možda bih mogao navesti kao slični primjer iz prošlosti nešto što je bilo po svršetku Prvog svjetskog rata. Crna Gora je bila doživljavana kao država srpskog naroda, odnosno sami Crnogorci nisu uopšte ni mogli (tj. nisu ni trebali) odlučivati o svojoj sudbini prilikom jugoslovenskog ujedinjenja. Kao Srbi, bitna je kolektivna odluka srpskog naroda, odnosno o sudbini Crne Gore odlučivaće Srbijanci i dr. itd. Naravno, političke okolnosti potrebe stvaranja nešto veće multietničke države na pepelu Austrougarske monarhije kružile su nad direktnijim motivima iza umova ljudi koji su kreirali politiku zapadnjačkih Velikih sila, ali ovo je bilo jedno opšte uvjerenje kod (intelektualne i političke) elite evropskih naroda (ne samo pobjednika, već i poraženih), Ukoliko su postojali neki glasovi Crnogoraca, koji nisu bili baš najželjniji da se ukine crnogorska državnost, to je trebalo po francuskom modelu riješiti gušenjem separatizma i asimilacijom stanovništva, koje je srpsko (francusko).

Zato je u redu prije Drugog svjetskog rata diskutovati o tome pričaju li Dubrovčani hrvatski, srpski ili mavarski, i sve silne diskusije slične prirode. Krajnje je nebitno što sami Dubrovčani (ili iko drugi) misli, kao i funkcionalnost te određene zajednice iznutra, već samo njena spoljašnja percepcija.

Слажем се са овим свим самим тим нам аустроугарски документ долази као спољашња перцепција што мислим да је и добро на овој теми.
Али и њена првобитна намена да истражи српско кулуролошко наслеђе Дубровника.