Koliko sam shvatio,izmedu Srba i Crnogoraca su pocele znacajne nesuglasice kad je ukinuta crnogorska drzava i dinastija nakon ujedinjenja,stovise neki su isli tako daleko da su isli u takticki sporazum sa Talijanima i ustasama ne bili restaurirali tu drzavu,Sekula Drljevic i jos neki.
Немој замерити, али то је поједностављено гледање на те ствари. Пре свега, када се ради о периоду о коме пишеш, говоримо о односу Србијанаца и Црногораца (из перспективе тадашњих Црногораца), јер су се и сами идентификовали као Срби, и то је било званично, и за врме књажевине и за време краљевине (Црне Горе), а и од стране владара.
Црногрска држава је укинута или присаједињена Србији, како год гледали, а то су Црногорци сами урадили, збацили су династију Петровић-Његош. И обе струје, бјелаши и зеленаши су се залагали за уједињене са Србијом, тако да то није било спорно. Наравно, увек има утицаја и интереса са стране.
Оно што је битно јесте да се у међувремену формирао и црногорски национални идентитет, па се свађају Црногорци који су Срби и национални Црногорци. Али углавном, Црногорци се свађају међу собом.
Секула Дрљвић је знаковит пример, јер је и он сам као Србин и великосрбин, а затим фашиста и црногорски иредентиста прешао занимљив пут. И он је изузетак, уз Савића Марковића Штедимлију. Ја за трећег не знам. И Штедимлија је прошао сличан пут. Штавише, он је сам био међу бјелашима (они који су били за безусловно уједињење са Србијом), да би завршио као фашиста. Дрљвић је основао Црногорску федералистичку странку, а идеологија те странке је послужила као идеолошка база за иредентистички покрет у Црној Гори. Треба рећи да је и Мило Ђукановић почео као Србин и великосрбин, а завршио овде где јесте. Не као фашиста, али као национални Црногорац с накнадном памећу, и мафијашком идеологијом.
Na kraju,sve se svodi na pare,mislim da su one i temeljni uzrok otcijepljenja Hrvatske i Slovenije od Jugoslavije,kao i kasnije otcjepljenje CG od Srbije,mnogo je doprinjela i srpska politika,tj vrludanje bez izrazito zacrtanog pro-europskog puta i opcenito retrogradne ideje(jaca unitarizacija u uvjetima pada berlinskog zida i raspada SSSR i varsavskog pakta,hau jes nou).
Да, своди се на паре, али на паре дон председника које је трпао у своје џепове, који је опљчкао и направио од Црне Горе мафијашку државу. И можда ће управо ових дана отићи с власти коначно. Наравно да су ти и други аспекти (политички) с обе стране утицали, али пошто је на почетку своје каријере владар Црне Горе био велики Србин, онда знамо да је по среди ипак нешто друго, не ни политика Србије (која такође није била добра), нити његова велика љубав према Црној Гори. Највећу љубав је гајио и гаји према властитом џепу.
“Поносни смо на српско поријекло и црногорску државност, на славну историју српског народа. Зато и вјерујемо у заједничку будућност и просперитет."
М. Ђукановић, 1993.
"Због вјековних братских веза. Заједничке крви у свим ратовима проливене, због вјековног сна најбољих Црногораца и Србијанаца, због извјесно боље заједничке будућности, Црна Гора се и отвореног срца опредијелила за живот у заједничкој држави са Србијом".
М. Ђукановић, 1997.
Slavene,nisam mislio tako bukvalno.Crna Gora je valjda bila motivirana da se otcijepi a ja mislim(mozda krivo)da su tu bili prvenstveno ekonomski razlozi,dakle u prvom redu turizam i samostalni europski put.
I doista,ekonomski pokazatelji CG su bolji nego Srbije,kako u pogledu netto place,gdp-a per capita itd.I to poprilicno.Da je CG ostala u zajednici,mozemo spekulirati ali okladio bi se da to bas tako ne bi funkcioniralo.
Nije da sam ekonomski strucnjak ali Crna Gora,s obzirom na populaciju,velicinu a istovremeno izniman turisticki potencijal moze postati nesto kao Istra za 20-ak godina,ako budu pametni.Dobro,necu spamat na temi o Dubrovniku.
Ми се често позивамо на
мотивисаност и
вољу народа, али с тиме се лако и често манипулише. То апропо туризма и "самосталног европског пута", више је на нивоу демагогије.
Што се тиче економије, слажем се са Славеном. Ситуација на терену се не изражава само цифрама, У Црној Гори су животни трошкови већи, нарочито на југу и у главном граду. О многим другим аспектима да не говорим. У Црној Гори је партократија изражена, чини ми се, више него било где на Балкану. Док одређени проценат становништва има одређени стандард, па "подиже" општи стандард, много је оних који живе испод просека, доста се људи иселило. И како сада изајвљује дојучерашњи коалициони партнер владајуће странке, Црна Гора је у тако лошем стању да ће у наредне четири године морати да се задужи 2 милијарде евра, само за враћање кредита и камата на исте. А већ је задужена поприлично. Незапосленост је порасла. Много тога је распродато. Извоз је 15% у односу на увоз, а био је 27% раније. Увози се млеко, вода, пршут из Србије (и још свашта нешто), што је мени бесмислено, нарочито што су већински заступљени на тржишту.
Одступили смо од теме, али пошто одређени период у току године проведем у Црној Гори, па ево и сад сам ту, рекох да пренесем неке утиске. Уз то, трошкови живота су ми мањи у Београду, него овде, на приморју.
Слажем се за туристички потенцијал и популацију, али по томе би и Хрватска требало да буде једна од најразвијенијих држава у Европи, а није ни близу. Био сам више пута кроз Истру (и по унутрашњости). Истра је заиста лепа и вероватно најразвијенији део Хрватске, али не можемо поредити државу с регијом, без обзира на величину државе. Можемо поредити Истру с Боком Которском или с Црногорским приморјем. Разлике постоје, али не бих рекао да износе 20 година. И нису увек у корист Истре. Када се говори о туризму на приморју, постоје и одређене датости, које су предност. По мом субјективном мишљењу, обала и море су лепши у Црној Гори, природа издашнија. Пула, као центар и не мали град за наше услове је лепа и има шта да понуди, али у Истри нема града попут Котора. Котор се, углавном, пореди с Дубровником. Када људи из хрватског дела Истре, одлазе у словеначки да би куповали основне живтоне намирнице и гардеробу, онда и то нешто говори. Што се тиче потенцијала и остварења истог, то све зависи од политике и одговорне власти.