Srpsko ime u Dubrovniku

[Konstantin Veliki]

Pa ako gledamo objektivno Dubrovnik i svoje stanovnistvo se uvek smatralo nesto posebno ni srpsko ni hrvatsko do 20 veka. Ako mislim na stanovnistvo onda mislim na vecinu.

Oni par istaknuti srbi i hrvati toliko su u malom broju da je caba cak i njih spominjati.

 

[matijakupa]

---- 1512. godine je 'na srpskom jeziku i pismu' štampan katolički molitvenik u Dubrovniku, -----

štampan u Dubrovniku????
ma hajde, molim te!!!!!

 

[Pumpaj Dinstanović]

2.) Ja nisam nigdje napisao da u Dubrovniku nije bilo Srba. Ja sam napisao da Dubrovnik nije srpski, a to je velika razlika, priznat ćeš. Spisak "srpske inteligencije", prateći po prezimenima, ne dozvoljava mogućnost da se ti ljudi nazivaju etničkim Srbima, već Srbima po vlastitom odabiru. U jednom od prethodnih postova sam uzeo za primjer Careve, koji ne vuku porijeklo niti iz Dubrovačkog zaleđa, niti iz južnijih krajeva, niti iz Raške, nego s Jelse, imali su veze sa Srbima koliko ja danas sa Portorikancima, ali su se ipak u 19.st. osjećali Srbima. To je njihovo pravo.

A šta uopšte znači da je "Dubrovnik srpski'? Ima li smisla sama tvrdnja kao takva?

3.) Spominje se Dubrovnik i prije (potpaljivanje grada od strane Samuila), ali se prvi spomen pripadnosti Dubrovnika nekoj homogenijoj cjelini u okruženju svrstava pod hrvatski grad.

Koliko ja znam, prvi spomen riječi "Dubrovnik", na našem jeziku, je od povelje Kulina Bana. O čemu ti pričaš?

4.)
Figurativno sam napisao "dijak srpski"... No spomen Srba u Dubroniku se ne odnosi na etnos Dubrovnika, nego ili na zasebne slučajeve, ili na gramatike, pisare, ili na trgovce itd. Što je tu čudno? Spominju se i Mlečani, spominje još xy etniciteta, ali nitko ne posrbrljava Dubrovnik na osnovu toga. Srpska kancelarija je u rangu da za 600 godina tvrdite da je Washington DC (ili gdje vam je već ambasada u SAD-u) srpski, jer je postojala Srpska ambasada.

Da, tačnije, duboravčki pisac Marko Vetranić je prvi koji pominje baš Srblje, ali vjerovatno u vidu kao samo stanovništvo okolo samog grada, i šire u zaljeđu. Nisam siguran odnosi li se na sam grad, tj. ne vjerujem.

Немој, не вреди... али, како хоћеш.

Zašto ne?

Нема проблема, полуписменост је још увек тешка бољка која хара нашим крајевима, и ја према њој осећам пуно сажаљење и искрено разумевање.

Ajde ne zezaj Bogarte, zar ti je toliko teško pisat' latinicom?

štampan u Dubrovniku????
ma hajde, molim te!!!!!

Da. Pogledaj "Jezik srpskog molitvenika od god. 1512." od dubrovačkog srbokatolika Milana Rešetara za više detalja.

 

[Bogart]

Ajde ne zezaj Bogarte, zar ti je toliko teško pisat' latinicom?

Ма, могу и на енглешком није проблем... али ја сам увек стајао на бранику толеранције и мултикултуралности.

 

[Игорь]

1. ovo je najstariji spomen srpski u Dubrovniku, i starijega nema. 1364. godine spominje se dubrovački pisar "Niko Bijelić, dijak srpski"

25. август 1364. године, у Дубровнику
Запис Ника Бјелића, српскога писара.

Тисућу триста и шестдесет и четири, 25. д'н мĕсеца аугуста.
А се како посла жупан С[а]нко по свој доход'к од магариша кнеза
Милшу Упорницу, а кнез Милша посла јунака свога именем [.....], т[е]р му
подаше властеле дубров'чци за доход'к шестдесет перпер' готовĕх динари. А тому су свĕ[до]ци
Франческо Балдела и Лорин Рицо и Софредо нотар и Милша и ја Нико Бĕлић дијак српски.​

-Српска краљевска академија, Споменик XI, Споменици српски, Београд 1892, стр. 33.

Успедох још сазнати да је овај запис исписан "босанчицом".
"И изворима, пак, западна ћирилица, особито западни брзопис, назива се и хрватским и босанским и српским писмом. Иако је назив "српски" за ћирилски рукопис старији (дубровачки писар Нико Бијелић потписује се на једном документу из 1364. године "дијак српски"), ипак се назив "босански" и "хрватски" за ћирилско писмо појављују, колико је досад познато, већ у 16. стољећу."
Томислав Раукар - О проблему босанчице, први дио - хисториографске контраверзе

 

[Pumpaj Dinstanović]

Успедох још сазнати да је овај запис исписан "босанчицом".
"И изворима, пак, западна ћирилица, особито западни брзопис, назива се и хрватским и босанским и српским писмом. Иако је назив "српски" за ћирилски рукопис старији (дубровачки писар Нико Бијелић потписује се на једном документу из 1364. године "дијак српски"), ипак се назив "босански" и "хрватски" за ћирилско писмо појављују, колико је досад познато, већ у 16. стољећу."
Томислав Раукар - О проблему босанчице, први дио - хисториографске контраверзе

..al se zato hrvatski javlja svega par puta, no srpski ostaje kao ubjedljivo češći...
Uzgred, ako se ne varam, u samom Dubrovniku se zapravo i nikada ne javlja...

 

[Игорь]

..al se zato hrvatski javlja svega par puta, no srpski ostaje kao ubjedljivo češći...
Uzgred, ako se ne varam, u samom Dubrovniku se zapravo i nikada ne javlja...

Хвала ти за ове податке. =)

 

[Ateist]

Dubrovčani u doba Republike ama baš nikada nisu sebe zvali Srbima ni svoj jezik srpskim.

 

[robert v.]

Dubrovčani u doba Republike ama baš nikada nisu sebe zvali Srbima ni svoj jezik srpskim.

Da li to onda znači da nisu bili Srbi i da nisu govorili srpskim jezikom?

 

[Ateist]

Da li to onda znači da nisu bili Srbi i da nisu govorili srpskim jezikom?

Naravno. Bili su Hrvati i govorili hrvatskim jezikom.

 

[Casino Royal]

Da li to onda znači da nisu bili Srbi i da nisu govorili srpskim jezikom?

Da, znači da nisu bili Srbi, ali jesu govorili srpskim jezikom.

Bili su Hrvati i govorili hrvatskim jezikom.

Pogrešno. Nisu bili Hrvati, a jesu govorili hrvatskim jezikom. Hrvatski i srpski jezik su i tada, kao i dan danas isti jezik, samo su korištena različita imena za taj jezik. U srpskoj srednjovjekovnoj državi on je nazivan srpskim imenom, a u hrvatskoj srednjovjekovnoj državi hrvatskim imenom. Kako je zaleđe Dubrovnika pripadalo srpskoj srednjovjekovnoj državi, u Dubrovniku će se srpsko ime za slovenski jezik prije pojaviti u odnosu na hrvatsko. Ipak, Dubrovčani su u najvećem broju dokumenata su taj jezik nazivali slovenkim, a kasnije i ilirskim imenom - upotreba srpskog i hrvatskog imena je bila rijetka u odnosu na ova dva prva naziva.

 

[svarozic]

Da bude jasno, srpsko pleme je i naselilo zaleđinu Dubrovnika u 7. vijeku... prije toga i eventualno neka druga slovenska plemena...

 

[Ahil71]

http://kovceg.tripod.com/rm_srbistika-slavistika.htm
http://kovceg.tripod.com/srpski_medju_jezicima.htm

Aко су у залеђу Дубровника Срби, откуд у Дубровнику Хрвати?

 

[oralni terorista]

Da, znači da nisu bili Srbi, ali jesu govorili srpskim jezikom.



Pogrešno. Nisu bili Hrvati, a jesu govorili hrvatskim jezikom. Hrvatski i srpski jezik su i tada, kao i dan danas isti jezik, samo su korištena različita imena za taj jezik. U srpskoj srednjovjekovnoj državi on je nazivan srpskim imenom, a u hrvatskoj srednjovjekovnoj državi hrvatskim imenom. Kako je zaleđe Dubrovnika pripadalo srpskoj srednjovjekovnoj državi, u Dubrovniku će se srpsko ime za slovenski jezik prije pojaviti u odnosu na hrvatsko. Ipak, Dubrovčani su u najvećem broju dokumenata su taj jezik nazivali slovenkim, a kasnije i ilirskim imenom - upotreba srpskog i hrvatskog imena je bila rijetka u odnosu na ova dva prva naziva.

Jesi ti 100% siguran u to.

Inače slovinski i srpski su u tom periodu bili sinonimi, to je dokazano onoliko puta.

 

[svarozic]

http://kovceg.tripod.com/rm_srbistika-slavistika.htm
http://kovceg.tripod.com/srpski_medju_jezicima.htm

Aко су у залеђу Дубровника Срби, откуд у Дубровнику Хрвати?

Razlika između Srba i Hrvata je u srednjem vijeku (kao i danas) minimalna... stari Dubrovčani su bili miks romanskog stanovništva i Srba i drugih Slovena postepeno doseljavanih... međutim, doseljavano je stanovništvo i iz hrvatskih gradova, iz Italije, čak i iz Albanije... ovo znamo po starim plemićkim dubrovačkim porodicama koje su dobro znale svoje porijeklo... ipak, jezik Dubrovnika, čak i danas, je veoma sličan srpskom jeziku istočne Hercegovine...

Inače, Dubrovčani su naravno bili rimokatolici i zbog toga, i zbog kulturnih veza postepeno hrvatstvo dolazi u ovaj grad... u 19. vijeku se bude nacionalni pokreti, hrvatski i srpski... jedno vrijeme je bilo popularno i egzotično biti Srbin pa su se mnogi Dubrovčani tako deklarisali... međutim ta vremena su, na žalost, davno prošla...

 

[Ahil71]

Razlika između Srba i Hrvata je u srednjem vijeku (kao i danas) minimalna... stari Dubrovčani su bili miks romanskog stanovništva i Srba i drugih Slovena postepeno doseljavanih... međutim, doseljavano je stanovništvo i iz hrvatskih gradova, iz Italije, čak i iz Albanije... ovo znamo po starim plemićkim dubrovačkim porodicama koje su dobro znale svoje porijeklo... ipak, jezik Dubrovnika, čak i danas, je veoma sličan srpskom jeziku istočne Hercegovine...

Inače, Dubrovčani su naravno bili rimokatolici i zbog toga, i zbog kulturnih veza postepeno hrvatstvo dolazi u ovaj grad... u 19. vijeku se bude nacionalni pokreti, hrvatski i srpski... jedno vrijeme je bilo popularno i egzotično biti Srbin pa su se mnogi Dubrovčani tako deklarisali... međutim ta vremena su, na žalost, davno prošla...

Којих хрватских градова?
Говоримо о средњем веку, или касније?

 

[svarozic]

Којих хрватских градова?
Говоримо о средњем веку, или касније?

Zadar, Split (ili Spljet kako su Srbi nekad govorili), Trogir, Omiš... srednji vijek, period od osnivanja Dubrovnika, pa sve do pada pod Turke, odnosno njihov uticaj...

P.S.
Naravno da je migracija bilo i kasnije... samo kasnije se više doseljavaju Hrvati iz zapadne Hercegovine... a oni su tek posebna priča

 

[Ahil71]

Зар Задар није ромејска колонија?

 

[oralni terorista]

Razlika između Srba i Hrvata je u srednjem vijeku (kao i danas) minimalna... stari Dubrovčani su bili miks romanskog stanovništva i Srba i drugih Slovena postepeno doseljavanih... međutim, doseljavano je stanovništvo i iz hrvatskih gradova, iz Italije, čak i iz Albanije... ovo znamo po starim plemićkim dubrovačkim porodicama koje su dobro znale svoje porijeklo... ipak, jezik Dubrovnika, čak i danas, je veoma sličan srpskom jeziku istočne Hercegovine...

Inače, Dubrovčani su naravno bili rimokatolici i zbog toga, i zbog kulturnih veza postepeno hrvatstvo dolazi u ovaj grad... u 19. vijeku se bude nacionalni pokreti, hrvatski i srpski... jedno vrijeme je bilo popularno i egzotično biti Srbin pa su se mnogi Dubrovčani tako deklarisali... međutim ta vremena su, na žalost, davno prošla...

Da.
Problem je što je hrvatstvo u Dubrovnik dolazilo sa strane i uz manje ili veće nametanje i političke igre, a ne od samih Dubrovčana, pogotovo u početku.
Veroispovest je uglavnom zloupotrebljavana, a više je odraz neprosvećenosti naroda nego nekog objektivnog razloga da bi se bilo nešto po nacionalnosti.
Običan narod niko ništa nije pitao (kao ni danas) tako da je njihovo svrstavanje išlo po inerciji, kao i svugde.

Ali najveći problem je bio u tome što su sve srpske države i politike bile potpuno ravnodušne po pitanju Dubrovnika i praktično ga prepustile. Bilo je potrebno
minimum napora da se od Dubrovnika napravi definitivno srpski grad.
S druge strane bila je prilično agresivna hrvatska politika koja i nije imala težak zadatak.
Da je recimo Dubrovnik na mestu današnjeg Trsta, šta mislite gde bi bio danas, u Italiji ili Hrvatskoj.
To što je Dubrovnik danas hrvatski grad Hrvati treba da zahvale činjenici da su za prve susede imali Srbe, koji su imali neke druge planove i snove, videli smo nerealne.

 

[svarozic]

Зар Задар није ромејска колонија?

Pa zar Ras (Arsa) nije rimski, kasnije vizantijski grad?!

 

[Casino Royal]

Jesi ti 100% siguran u to.

Jesam. Koja bi tada bila razlika između srpskog i hrvatskog jezika?

Inače slovinski i srpski su u tom periodu bili sinonimi, to je dokazano onoliko puta.

Tačno. Kao što su tada podjednako sinonimi slovinski i hrvatski. Jezik u Zadru, Splitu, Trogiru je takođe nazivan slovinskim (od početka XV vijeka i ilirskim) kao i u Dubrovniku. Treba li to da znači da je stanovništvo iz zaleđa Zadra, Splita i Trogira gdje je bilo srce hrvatske države, recimo u XIV vijeku govorilo srpskim jezikom?

 

[robert v.]

Naravno. Bili su Hrvati i govorili hrvatskim jezikom.

Da li to znači da su stanovnici istočne Hercegovine Hrvati i da govore hrvatskim jezikom?

 

[Ahil71]

Jesam. Koja bi tada bila razlika između srpskog i hrvatskog jezika?
Tačno. Kao što su tada podjednako sinonimi slovinski i hrvatski. Jezik u Zadru, Splitu, Trogiru je takođe nazivan slovinskim (od početka XV vijeka i ilirskim) kao i u Dubrovniku. Treba li to da znači da je stanovništvo iz zaleđa Zadra, Splita i Trogira gdje je bilo srce hrvatske države, recimo u XIV vijeku govorilo srpskim jezikom?

Ниси прочитао рад твог земљака. Српски и хрватски су различити језици.

http://kovceg.tripod.com/rm_srbistika-slavistika.htm
http://kovceg.tripod.com/srpski_medju_jezicima.htm

 

[Casino Royal]

Zadar, Split (ili Spljet kako su Srbi nekad govorili), Trogir, Omiš... srednji vijek, period od osnivanja Dubrovnika, pa sve do pada pod Turke, odnosno njihov uticaj...

Ovdje je Ahil u pravu. Stanovnici Zadra, Splita i Trogira sebe u srednjem vijeku nisu smatrali nit Hrvatima nit Slovenima. Nisu se smatrali Slovenima čak ni onda kada je većina stanovnika tih gradova nesumnjivo bila slovenskog porijela. Oni su sebe smatrali Zadranima, Splićanima i Trogiranima a svi zajedno Dalmatincima. I u našim "zetskim" primorsklim gradovima važi ista stvar, samo što su oni svi zajedno sebe smatrali Latinima, a ne Dalmatincima (izuzev Dubrovčana). Svoj identitet su gradili na romanskoj tradiciji (čak su izmišljali porodične tradicije da su nekog uglednog neslovenskog rimskog porjekla, kao što su naši rodovi izmišljali tradicije da su porjeklom od nekog čuvenog srpskog ili arbanaškog junaka).

 

[svarozic]

Ovdje je Ahil u pravu. Stanovnici Zadra, Splita i Trogira sebe u srednjem vijeku nisu smatrali nit Hrvatima nit Slovenima. Nisu se smatrali Slovenima čak ni onda kada je većina stanovnika tih gradova nesumnjivo bila slovenskog porijela. Oni su sebe smatrali Zadranima, Splićanima i Trogiranima a svi zajedno Dalmatincima. I u našim "zetskim" primorsklim gradovima važi ista stvar, samo što su oni svi zajedno sebe smatrali Latinima, a ne Dalmatincima (izuzev Dubrovčana). Svoj identitet su gradili na romanskoj tradiciji (čak su izmišljali porodične tradicije da su nekog uglednog neslovenskog rimskog porjekla, kao što su naši rodovi izmišljali tradicije da su porjeklom od nekog čuvenog srpskog ili arbanaškog junaka).

Ja kontam da je tako bilo u početku... ali kasnije postepeno slovenski jezik preovladava... nisam ja govorio o njihovoj hrvatskoj svijesti, već o tome da su ovo hrvatski gradovi u srednjem vijeku... isto kao što za Kotor možemo reći da je srpski grad iako Kotorani imaju (možda još i veću) posebnost, autonomiju itd. pod Nemanjićima. ...