Srpski naučnici, pronalazači i istraživači

Владета Јеротић, лекар, психијатар, књижевник, академик, рођен је 2. августа 1924. године у Београду где је завршио гимназију и Медицински факултет.

Специјализирао је неуропсихијатрију, а у Швајцарској, Немачкој и Француској психотерапију. Радио је више деценија као шеф Психотерапеутског одељења болнице „Др Драгиша Мишовић“. Од 1985. као професор по позиву предаје Пастирску психологију и медицину на Богословском факултету у Београду.

Јеротић је развио обимну и плодну публицистичку делатност из граничних области религије и психотерапије и филозофије и психијатрије. Такође је одржао предавања из психијатрије, религије и књижевности у готово свим већим градовима Југославије.

Од 1984. године Владета Јеротић је члан Удружења књижевника Србије, а редован је члан Медицинске академије и Српске академије наука и уметности.

 
Poznati u nauci, tehnologiji i medicini

1. Jasmina Vujić, prva žena šef odseka katedre za nuklearni inženjering. Član je Udruženja dekana svih nuklearnih fakulteta u SAD.
2. Veselin Mitrović, Profesor na Medicinskom fakultetu Univerziteta Gete u Frankfurtu. Jedan od vodećih stručnjaka u Evropi za uvođenje novih lekova za lečenje srčane slabosti.
3. Bogdan Maglić, nuklearni fizičar, jedan od tvoraca koncepta hladne fuzije. Bio predsednik Korporacije za višu fiziku na Univerzitetu Prinston i rukovodilac u NASA centru za vasionsku tehnologiju
4. Dušan Šiđanski, osnivač Fakulteta političkih nauka Univerziteta u Ženevi i profesor na univerzitetima Prinston i Harvard. Savetnik predsednika Evropske komisije Žozea Baroza i predsednik Evropskog centra za kulturu.
5. Borko Đorđević, jedan od najcenjenijih plastičnih hirurga, u emisiji „Holivudski noževi" izabrali ga među 10 najboljih na svetu. Ulepšavao Nensi Regan, Za-zu Gabor, Džoan Kolins, Larija Kinga, Eltona Džona
6. Gojko Lalić, doktor organske hemije s Harvarda i profesor na Univerzitetu Vašington u SAD kao tridesetogodišnjak objavio nekoliko revolucionarnih radova i patenata s nobelovcima Derekom Bartonom, Robertom Bergmanom i najpoznatijim živim hemičarom Ilajom Korijem.
7. Jelena Božilović, doktorka nauka sa Univerziteta Gete u Frankfurtu, gde radi u Institutu za hemiju i medicinsku biohemiju
8. Dušan Stojanović, poznati ekonomista donedavno radio u američkoj Federalnoj banci za hipotekarne kredite u Sent Luisu
9. Vladimir Malešević, softver inženjer, magistrirao elektrotehničke nauke na čuvenom Univerzitetu Kornel. U „Motoroli" je na poziciji program menadžera.
10. Srđa Trifković, doskorašnji glavni urednik američkog magazin „Kronikl", poznat politikolog u konzervativnim naučnim krugovima u Americi
11. Kosta Karl Savić, američki istoričar koji je 1999. osujetio namere Martija Ahtisarija da dodeli odlikovanje nacističkom oficiru iz Drugog svetskog rata. U naučnim krugovima često kritikovan zbog „prosrpskog gledanja na istoriju"
12. Stiv Pejović, profesor ekonomije na Univerzitetu Teksas, jedan od priznatijih ekonomskih stručnjaka u Americi
13. Branko Milanović, vodeći ekonomista Svetske banke, naročito za oblast borbe protiv siromaštva. Ubedljivo naš najpoznatiji ekonomista
14. Miodrag Stojović, genetičar koji je svojih „pet minuta svetske slave" zaradio kada je uspeo da klonira ljudske matične ćelije u medicinske svrhe
15. Nenad Marković, naučnik koji je na Univerzitetu Berkli radio na projektu tehnologije korišćenja vodonika kao izvora energije.
16. Nadežda Basara, radi u Nemačkoj u Centru za hemoterapiju, onkologiju i presađivanje koštane srži i jedan je od najvećih svetskih stručnjaka u toj oblasti
17. Ljubica Latinović, epidemiolog koji radu u meksičkom Ministarstvu zdravlja. Javnosti postala poznata prošle godine u vreme pandemije svinjskog gripa
18. Zoran Krivokapić, profesor Medicinskog fakulteta, demonstrirao najsavremeniju metodu operacije kancera debelog creva na klinikama u Kaliforniji, Njujorku, Tokiju, Moskvi, Temišvaru, Bukureštu
19. Krunoslav Subotić, bivši direktor Instituta u Vinči, vodio eksperimentalna ispitivanja za pronalazak dva nova hemijska elementa


више на http://www.srpskadijaspora.info/vest.asp?id=14402
 
Заинтересовао ме један биографски податак у вези Павла Савића.
Пише да је рођен 1909 у Солуну, али нисам успео да ништа пронађему вези тога откуд његови родитељи 1909 у Солуну.
Такође каже се да је његов ујак са латинског превео једну књигу Руђера Бошковића, а коју је мали Паве нашао на дедином тавану.
Знамо ли шта о породиви Павла Савића?
 
INTERVJU

Miodrag Lovrić: Nauka ne priznaje granice i carine

U mojoj Enciklopediji je "sakupljeno" znanje najvećih umova ove planete. Osim četiri nobelovca tu su najpoznatiji svetski statističari, kao i vrhunski poznavaoci ekonomije, psihologije, medicine, genetike, biologije, astronomije, informatike i skoro svih drugih nauka.

http://www.glassrpske.com/plus/inte...-ne-priznaje-granice-i-carine/lat/120051.html

- - - - - - - - - -

Професор из Крагујевца кандидат за Нобела, трећина Комићева

Професор статистике на Економском факултету Универзитета у Крагујевцу Миодраг Ловрић номинован је за Нобелову награду за мир за 2013. годину због израде "Међународне енциклопедије статистичких наука".

2luc40y.jpg


Ловрић ће бити једини Србин који се након неколико деценија нашао на листи потенцијалних добитника, а уколико је добије, награду ће подијелити са министром науке и технологије Републике Српске Јасмином Комићем (на фотографији) и загребачким професором Ксенијом Думичић, који су му помагали у овом пројекту.

Ловрића су за Нобелову награду за мир предложили ректор једног универзитета из САД, неколико сенатора из Мичигена, ректор универзитета у Хајдерабаду у Индији, двојица декана из социјалних наука, такође из Индије.

У образложењу кандидатуре наведено је да "нико до сада није успио да уједини толико земаља и научника у једном пројекту", што је и први и најважнији критеријум за награду, за коју се ове године "бори" 180 кандидата и 80 институција.

Ловрић је сјединио 620 најпознатијих аутора из 105 земаља и шест континената на јединственом пројекту и изради "Међународне енциклопедије статистичких наука", на којем је радило и неколико Нобеловаца.

Ловрић је и прије двије године кандидован за Нобелову награду за мир, када су га предложили предсједник Републике Српске Милорад Додик, шест министарстава Србије, предсједавајући Предсједништва БиХ и један ректор из Србије, те универзитетски професор из Шпаније, преносе београдски медији.

Ова енциклопедија је била промовисана на штанду Републике Српске на Сајму књига у Београду 2011. године као научни пројекат из Српске, највећи међународни научни пројекат, који је био чак и номинован за Нобелову награду за мир.
 
Војислав Становчић (Убли, код Херцег Новог, Краљевина Југославија, 2. јула 1930) је академик, доктор политичких наука, члан Одељења друштвених наука САНУ.

2hgr1ue.jpg


Награду „Златни печат“ (Sigillo d' Oro) добио је 23. новембра 2010 од Међунатродног центра за етноисторију и антропологију из Палерма (Сицилија). Италијански извори ову награду третирају као еквивалент „Нобелу“ за антропологију.
 
Prof. Dr. Zavisa Janjic has received the prestigious International award in the field of meteorological science

m8pq3r.jpg


At a ceremony held at the World Meteorological Organization (WMO), on 22 May 2013, Prof. Dr. Zavisa Janjic, Serbian and American national, living in the USA since 1997, was awarded the international award in the field of meteorological science. He was nominated for the award by Serbian HMI with the support of the U.S. National Weather Service.

This award is the most prestigious award in this field.

D. Grimes (Canada), President of the Congress and the WMO Executive Council, M. Jarraud (France), Secretary General of the WMO, Mrs. B. King, U.S. Ambassador to the UN in Geneva, and Prof. Dr. J. Nikolic, Permanent Representative of the Republic of Serbia to the WMO spoke on that occasion, at the formal meeting of the WMO Executive Council.

After the formal meeting, a reception was held at the premises of the U.S. Mission hosted by the WMO and the Missions of the US and the Republic of Serbia to the UN Office in Geneva.


Više na: http://www.blic.rs/Vesti/Drustvo/351450/Prestizna-nagrada-za-meteorologiju-naucniku-iz-Srbije http://www.blic.rs/Vesti/Drustvo/384760/Profesor-poklonio-nagradu--mladim-naucnicima-u-Srbiji :ok:
 
Ево и једног од највећих научника у историји, који се званично води као немачки научник, али је пореклом Србин.

Готфрид Вилхелм Фрајхер (барон) фон Лајбниц, (Gottfried Wilhelm Freiherr (baron) von Leibniz; Лајпциг, 1. јул 1646 — Хановер, 14. новембар 1716). Сматра се последњим човеком енциклопедијског знања западне цивилизације.

Његово оригинално презиме је Leubenicz - Љубенић - Любенич. То је презиме његовог прадеде Христофа из Ролица (Rochlitz) на Мулди, где му је курђел Амброзије био и градоначелник. О свом словенском пореклу је упознао и руског цара Петра Великог, коме је био специјални саветник. У литератури се често говори да је пореклом Лужички Србин, али то је мало вероватно, јер Лужички Срби никада нису живели западно од Лабе (Елбе), а подручје око Мулде је управо централни део области у којој су од 6. до 12. века (до њихове асимилације) живели Полапски Срби, од којих су се одвојили Балкански Срби.

Главни Лајбницови резултати су:
- творац је математичке анализе - диференцијалног и интегралног рачуна (упоредо са Њутном, и независно од њега)
- творац је комбинаторике
- поставио основе математичке логике (независно од њега, 2 века касније је потпуно исте идеје реализовао Џорџ Бул отац математичке/симболичке логике)
- поставио основе бинарног бројевног система и бинарне аритметике (а тиме и савремених рачунарских наука)
- његов формални рачун Calculus ratiocinator, претеча Тјуринговог универзалног рачунара, подједнако је утицао и на софтвер и на хардвер данашњих рачунара
- дао је огроман допринос развоју симболичког математичког језика
- конструисао једну од првих рачунских машина
- заједно са Денисом Папеном изумео парну машину
- у физици увео појам «живе силе» (претечу савременог појма кинетичке енергије) и формулисао закон очувања енергије
- много пре Ајнштајна, а супротно Њутну, указивао на то да су простор, време и кретање релативни, а не апсолутни
- претеча је немачке класичне филозофије
- био је специјални саветник Петра Великог
- као заљубљеник у кинески језик и културу, утицао је на Петра Великог да потпише уговор са Кином, што је реализовао Сава Владиславић Рагузински
- био је велики заговорник помирења хришћанских цркава, и утицао на Петра Великог да то покрене, на чему је такође радио Сава Владиславић Рагузински
- такође, био је заговорник помирења религије и природних наука, идеализма и материјализма (на бази објективног идеализма), као и априоризма с емпиризмом
- у историји је формулисао проблем порекла народа, и указао на његову везу са лингвистичким проблемима (указивао је да етногенеза јесте процес формирања језика)
- бавио се питањем порекла Руса и Словена, први је поставио хипотезу о Сарматском пореклу Словена
- побио је у то доба широко прихваћену тезу о настанку свих језика из хебрејског
- бавио се питањем порекла словенских језика и указивао на значај Санскрита, указао на историјску блискост бројних језика (на пример, германских и словенских језика, финског и мађарског)
- основао Берлинску (Пруску) академију наука, и био њен први председник, наговорио Петра Великог да оснује Петроградску академију наука
- основао «Acta Eruditorum», први немачки научни часопис и један од првих у Европи
 
Jeste li znali da je Srbija kolevka čovekolikih robota? :)

vukobratovic.jpg


ИНТЕРВЈУ
У Београду, у Институту "Михајло Пупин", начињени су први и пресудни кораци у осмишљавању и изради човеколиких (хуманоидни) робота. Теоријску подлогу у методи "тачка нула момента", која представља праначело кретања "механичких двојника", утемељио је академик Миомир Вукобратовић шездесетих и седамдесетих година прошлог века, оснивач надалеко признате "београдске школе роботике". Двоструки доктор наука, редовни члан Српске, Руске и Европске академије наука, уз још десетак и више иностраних, један је од неколико најцитиранијих роботичара на свету (више од 2.000). Иако у поодмаклим годинама (на самом измаку 76. лета), својим жустрим духом и смелим замислима плени пажњу саговорника.

На основу чега тврдите да је Србија колевка човеколиких (хуманоидни) робота? Да ли још ко од позваних у свету то признаје?
– Неспорна је чињеница да су активни егзоскелетни системи први пут остварени крајем шездесетих и почетком седамдесетих прошлог века у Београду, у Институту "Михајло Пупин". Наше прво јавно међународно приказивање у Дубровнику 1972. изазвало буру одушевљења и одобравања.

Потврда је касније стигла и у виду написаних мишљења најпознатијих светских роботичара. Проф. др Џорџ Беки је рекао: "Вукобратовић и његова група су остварили огроман утицај на развој рехабилитационе роботике. ... Његов рад на аутономним егзоскелетним системима је запањујуће одважан, у односу на стање технологије у то време. Ове машине су умногоме изван свог времена, међутим техника анализе стабилности и управљања системима, у чему су остварили пионирске резултате, постављају Институт ’Михајло Пупин’ и његову групу за водећу у утицају развоја локомоционе роботике у свету у то време."

У извештају Националној академији наука САД 1975. професор Роберт Мекги је написао: "Немам никаквих недоумица да их је ово истраживање учинило светским лидерима у области ножних локомоционих система. У овом тренутку ми имамо две главне линије истраживача од којих је једна у Институту ’Михајло Пупин’, под руководством др Вукобратовића, која се бави алгоритмима управљања...".

Како је изгледао први вештачки двоножни ход који сте, са сарадницима, остварили још 1969. године?

– Математички смо описали и одредили услове под којим ће двоножни ход бити стабилан. У низу рачунарских симулација проверили смо понашање и управљање без поремећаја или са њима. Могли смо да приступимо изради ходајућих машина које би водиле човеколикој роботици. Међутим, с тадашњим финансијером (Америчка научна фондација) договорено ја да се направи употребљив производ. Зато је одлучено да то буде активни егзоскелет – роботски ортопедски систем који омогућава ход параплегичарима – сада незаобилазни део историје роботике.

* * *
Које бисте зрнце мудрости подарили својим наследницима?
– Најбитнији су воља, упорност и спремност на одрицање. Мислим да се мудрост не преноси у зрнцима: ако треба нешто да саветујем, предложио бих младим истраживачима да буду вредни у сакупљању знања, да верују у своје идеје и да се за њих неуморно боре

http://www.politika.rs/rubrike/spektar/Nauka/t42417.sr.html

Миомир Вукобратовић

MiomirVukobratovi%C4%87.jpg


Миомир Вукобратовић (Ботош, 26. децембар 1931 — Београд, 11. март 2012) је био машински инжењер и пионир хуманоидне роботике. Био је редовни члан Српске академије наука и уметности од 1994. на Одељењу техничких наука. Један је од оснивача „београдске школе роботике“.

Професор Вукобратовић је рођен 26. децембра 1931. године, у селу Ботошу код Зрењанина. Дипломирао је 1957. на ваздухопловном смеру Машинског факултета у Београду. Докторат техничких наука стекао је 1964, такође на Машинском факултету, из области прорачуна чврстоће структура, а 1972. и на Централном институту за машинство Академије наука СССР-а

Након завршетка Школе резервних официра, ваздухопловнотехничке службе ЈНА у Школском центру РВ и ПВО у Рајловцу код Сарајева, јануарa 1958. дошао је у Ваздухопловнотехнички институт. Ту је радио до јануара 1965. године, на прорачунима чврстоће и аероеластичности ваздухопловних структура, на пројектима југословенских војних авиона са турбо-млазним мотором Г-2 Галеб и Ј-21 Јастреб[4], након чега се демобилисао. Тада је прешао у Институт „Михајло Пупин“[6] где је радио до 1996. године, у звањима сарадника, руководиоца, вишег научног сарадника и научног саветника. У ИМП-у је од 1968. био шеф Одсека за биодинамику, директор Лабораторије за роботику и флексибилну аутоматику и коначно директор Центра за роботику.[7][8] Био је професор на Катедри за производно машинство Машинског факултета у Београду од 1984. до 1996. Научни саветник у Институту техничких наука САНУ је од 1997

***
http://sr.wikipedia.org/sr/Миомир_Вукобратовић
 
Rudarski inženjer Ljubinko Ilić "kolubarskom metodom" rešava američke probleme

Sin železničara, rudarski inženjer po struci, dugo je radio u rudnicima uglja na rodnom Kosmetu, a zatim u Kolubari. Boreći se svakodnevno sa dva najveća problema u rudnicima - klizištem i plinom - uspeo je da magistrira, a kasnije i da odbrani doktorat na Imperijal koledžu u Londonu.
Nema nikakve sile, jednostavno se prelaskom jona iz jednog materijala u drugi, iz elektroda u zemlju, menja sastav tla i eliminiše uzrok klizanja.

srbin_sanira_holivud_v.jpg


http://sh.wikipedia.org/wiki/Ljubinko_Ilić
http://www.danas.rs/dodaci/biznis/holivudski_san_profesora_ljubinka_ilica.27.html?news_id=210138
 
Poslednja izmena:
Љубомир Клерић
(Банатска Суботица, 29. јун 1844 — Београд, 3. фебруар 1910)
- српски математичар, професор механике на Великој школи, министар просвете и привреде Србије, проналазач и академик Српске краљевске академије од оснивања 1887.

250px-Ljubomir_kleric.jpg
books


Рођен је у породици немачких досељеника. Након основне школе прешао са породицом у Београд, где је променио презиме Клер у Клерић, а име Јулиус у Љубомир. Године 1862. године завршио је Прву мушку београдску гимназију и уписао се на Технички факултет Велике школе, где је завршио две године студија. Након студија стипендиран је од стране државе као „државни питомац“ да би се школовао у Рударској академију у Фрајбургу, Немачка. У зимском семестру прешао је на Политехнику у Цириху, Швајцарска, где је изучавао машинску струку, након чега се вратио у Фрајбург, завршио школовање у Рударској академији и дипломирао. Клерић је први српски дипломирани инжењер - стручњак у областима за које се школовао.


books


Цео текст у Гласнику Србског Ученог друштва,Књиге 36-37
http://books.google.rs/books?id=isI...ed=0CDYQ6AEwAjgK#v=onepage&q=тројанка&f=false

Патентовао је више направа са применом у рударству (размерник, бушилица за дубоке бушотине, направа за ломљење камена...). Изумео је поларни пантограф (1875), тракториограф (1892), апарат за цртање кривих линија другог реда (1899). Са тракториографом је механичким путем конструсао ирационалне, трансцендантне бројеве π и е. Бавио се проучавањем „телеметра“ и том приликом је конструисао, испитао и израдио нови тип телеметра и подесио га „за мерење одстојања на бојном пољу“.
У српско-турском рату учествовао је као минер и награђен је Медаљом за храброст и Таковским крстом, а белгијски краљ Леополд II га је наградио Леополдовим орденом.

Клерић је предложио Николу Теслу за дописног члана Српске краљевске академије, 1894.
http://www.sanu.ac.rs/Clanstvo/IstClan.aspx?arg=248,
 
Српски научник који је учествовао у детекцији сигнала из свемира о телескопу Чајм

Радио-сигнали из свемира, који су недавно детектовани и о којима се извештавало широм света, забележени су захваљујући јединственом телескопу у Канади. Чајм, како је име уређају, нашао се на насловној страни најутицајнијег научног часописа „Нејчер“, који је изашао пре три дана. Шта је Чајм и да ли су те сигнали послали ванземаљци, за Јутарњи програм објашњава Никола Милутиновић, научник који је учествовао у откривању ове мистериозне појаве и који ради на том радио-телескопу.

http://www.rts.rs/page/magazine/ci/...ciji-signala-iz-svemira-o-teleskopu-cajm.html
 
Gordana Vunjak Novaković-najbolja srpska naučnica svih vremena

hvataj2.jpg


Možda će se neko od Vas pitati zašto sam izabrala da pišem baš o Gordani Vunjak Novaković (ili sa kojim pravom sam u naslovu napisala da je najbolja srpska naučnica svih vremena). Njene kolege tvrde da će o njenom radu učiti studenti širom sveta. Ona je prva Srpkinja koja je postala članica Nacionalne akademije nauka SAD, u kojoj se nalazi više od 300 Nobelovaca. Četvorostruki je akademik i uspešno je objavila 307 naučnih radova u međunarodnim časopisima, tri naučne knjige, 57 poglavlja u naučnim knjigama, 70 patenata i održala više od 310 predavanja po pozivu širom sveta. Gordana je najviše citirani srpski naučnik u istoriji sa više od 15.000 citata (na ISI Web of Science) i više od 25.000 citata (na ISI Google Scholar). Redovni je profesor bioinženjerstva i medicinskih nauka na Univerzitetu Kolumbija (Njujork) i rukovodilac je Laboratorije za matične ćelije i inženjerstvo tkiva (Univerzitet Kolumbija), u kojoj radi 38 istraživača. Član je Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU)…

15-.jpg


https://magazinstudent.rs/2017/07/gordana-vunjak-novakovic-najbolja-srpska-naucnica-svih-vremena/
http://www.novosti.rs/vesti/naslovn...kovic-Cast-mi-je-ako-sam-zaduzila-moju-Srbiju
https://en.wikipedia.org/wiki/Gordana_Vunjak-Novakovic
https://www.stemsave.com/advisory_council.aspx
 

Prilozi

  • pcd-ha-cookingappliances-fb4-pc-286x192 (1).jpg
    pcd-ha-cookingappliances-fb4-pc-286x192 (1).jpg
    9 KB · Pregleda: 2
Vesna Milosevic-Zdjelar, a former astrophysicistfrom the National Observatory in Belgrade, Serbia, joined The University of Winnipeg's Physics Department in 2000. Her research interests are galactic astronomy and astrophysical cosmology. In Canada, she obtained a degree in science education, and has made important contributions teaching science courses to non-science and life sciences students, and creating community awareness by initiating science outreach programs. She is aco-author of Canada's first introductory astronomy textbook, and teaches a broad range of courses including Astronomy, Concepts in Science, Physics for Life Sciences and Physics of Music.

 
Тихомир Новаков

Tihomir N.jpg


Тихомир Новаков (1929–2011) је био истакнути српски физичар који је значајан део своје научне каријере провео у САД.
Рођен је 16. марта 1929. у Сомбору. Новаков је још током школовања показао изразито интересовање према природним наукама – као средњошколац направио је рендгенску цев и радио. Дипломирао је физику 1952. године. Од окончања студија до 1959. године радио је на Институту за нуклеарне науке у Винчи. Докторирао је 1958. са дисертацијом Нуклеарна спектроскопија неких изотопа у близини Пб-208.

За доцента на Катедри за физику Природно–математичког факултета у Београду изабран је 1959. године. Нову фазу научног рада отпочео је 1963. године у Шеловој компанији за развој у Сједињеним Америчким Државама.
Почев од 1972. године био је члан истраживачког тима у Лоренцовој националној лабораторији у Берклију. Ту је провео остатак своје научне каријере у рангу водећег научног истраживача. Због свог научног доприноса изабран је за иностраног члана Српске академије наука и уметности.

Средишње поље његовог истраживања, од краја шездесетих и почетка седамдесетих година прошлог века, било је испитивање „црних угљеника“ и аеросоли. Новаков је указивао, пре него што је то постао научни консензус, колику опасност по човечанство представља неконстролисана емисија ових супстанци у атмосферу.
Исте године када је дошао у Лоренцову лабораторију Новаков је основао Групу за истраживање аеросоли у атмосфери (енглески Атмоспхериц Аеросол Ресеарцх Гроуп). Ова институција данас представља водећи научни центар за истраживање “црног угљеника” и аеросол на глобално загревање.

Великом Новаковљев допринос је унапређење еталометра који је раније развијен у Лоренцовој националној лабораторији. Овај уређај се користио за мерење концентрације честица са израженим фото–апсорпционим својствима у атмосфери. Применом иновацима које је осмислио Новаков омогућено је знатно ефикасније коришћење овог уређаја, очитавањем резултата у реалном времену. Током своје научне каријере Тихомир Новаков је објавио преко сто педесет радова између 1952. и 2013. године. Његови радови су цитирани преко шест хиљада пута.

Преминуо је у Кенсингтону, у Калифорнији, 2. јануара 2015. у осамдесетпетој години живота.

http://www.dfs.rs/?strana=TihomirNovakov
https://www.eserbia.org/sapeople/science/268-tihomir-novakov
 
Branko Milanović (1953), jedan je od vodećih savremenih svetskih ekonomista. Ekonomski fakultet završio je 1977. godine na Univerzitetu u Beogradu, a doktorirao na istom fakultetu tezom o ekonomskoj nejednakosti u Jugoslaviji 1987. godine. Od 1990. godine radi u istraživačkom departmanu Svetske banke u Vašingtonu, u odeljenju koje se bavi analizom siromaštva, nejednakosti i anketama o domaćinstvima. (visiting presidential professor at City University of New York Graduate Center and affiliated senior scholar at the Luxembourg Income Study)

Već deset godina predaje kao profesor po pozivu na Univerzitetu Džon Hopkins, a od 2005. i na Univerzitetu Marilend i u Karnegijevoj zadužbini za međunarodni mir u Vašingtonu. Objavio je veliki broj članaka o metodologiji merenja nejednakosti i analizi nejednakosti prvo u zemljama u tranziciji, a zatim i o globalnoj nejednakosti i globalizaciji.

Autor je više knjiga, među kojima su Income, Inequality, and Poverty during the Transition from Planned to Market Economy (1998) Worlds Apart: Measuring International and Global Inequality (2005), Global Inequality: A New Approach for the Age of Globalization (2016) koju je izdala Akademska knjiga (2016).


Branko-Milanovic.jpg


_91520195_elephantcharttweet.jpg



Dobar mu je akcenat tokom predavanja na Oksfordu :D

 
Lisa naših naučnika sa sajta Ranker

https://www.ranker.com/list/famous-scientists-from-serbia/reference


Prvi je dr Adolf Hempt

v02dr-Adolf-Hempt.jpg


https://en.wikipedia.org/wiki/Adolf_Hempt

- - - - - - - - - -

Srbin koji se ne slaže sa Ajnštajnom

Dragana MATOVIĆ

Hod po mukama Jovana Đurića, profesora u Americi, brata blizanca akademika Mihaila Đurića. Bio bojkotovan i u Jugoslaviji i u Americi. Učesnik NOB-a, ali protivnik komunist

http://www.novosti.rs/vesti/naslovn...l:530654-Srbin-koji-se-ne-slaze-sa-Ajnstajnom
 
RAJKO TOMOVIĆ – OTAC ROBOTIKE U SVETU I KOD NAS

16/10/2013Igor Šestanj

rajko-tomovic.jpg


Većina istoričara se slaže da je Rajko Tomović bio vodeća ličnost tehničkih nauka u bivšoj Jugoslaviji. Neki ga navode i kao oca prvog robota druge generacije na svetu. Bio je osnivač Jugoslovenskog komiteta za ETAN (Savez za Elektroniku, Telekomunikacije, Automatizaciju i Nuklearnu Tehniku) i pokretač istoimene godišnje konferencije. Učestvovao je u izradi prvog superkompjutera na Balkanu, aktivni veslač i osnivač Veslačkog kluba Crvena Zvezda.

Rajko Tomović je rođen u malom pograničnom mestu na samom jugu današnje Mađarske 1. Novembra 1919. godine. Nakon završene srednje škole 1938. godine Rajko je primljen na studije Tehničkog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Drugi svetski rat je prekinuo njegovo školovanje, a kao istaknuti antifašistički borac tog vremena bio je uhapšen i proveo dug period u koncentracionim logorima na Banjici i Starom sajmištu. Kraj rata je dočekao radeći u rudniku Trepča na Kosovu odakle je pobegao i priključio se partizanima. Nakon rata, Rajko Tomović se vraća nauci i 1946. godine diplomira sa najvišim ocenama. Kao student bio je aktivno uključen u političke aktivnosti na fakultetu i kasnije u naučnoj saradnji sa drugim državama radeći na približavanju domaće nauke svetskim standardima.

Tokom doktorskih studija Rajko je uspeo da poveže domaće sa prestižnim naučnim institucijama u tadašnjem Sovjetskom savezu, a zatim naučnim organizacijama u raznim državama Evrope i Severne Amerike. U periodu između 1950. i 1952. godine okreće se radu na tehničkim naukama, ali van Univerziteta. Prvo u Ministarstvu energetike, a zatim u Institutu za nuklaerna istraživanja u Vinči. Njegov rad bio je usmeren ka analognoj računarskoj tehnologiji. Doktorirao je 1952. godine na tehničkim naukama SANU.

Prateći svetske standarde pre svega u digitalnoj elektronici počinje da radi u Institutu Mihajlo Pupin gde sezdesetih godina prošlog veka osniva veoma uticajnu Laboratoriju za robotiku, jednu od prvih u Evropi. Na univerzitet se vraća 1962. godine, a dve godine kasnije postaje profesor Automatskog upravljanja. Radeći na univerzitetu osniva ETAN.

rajko-tomovicDanas je ETAN zaboravljen. Ime koje je ne tako davno bio pojam za nauku i tehnologiju bivše Jugoslavije. U vremenu u kom je bilo gotovo nemoguće posetiti konferenciju sa ovakvom tematikom, nauka bivše Jugoslavije imala je čast da poseduje manifestaciju ovog kalibra. Mnogi će se danas složiti da se u to vreme živelo se i stvaralo od ETAN-a do ETAN-a. Konferencija je svake godine menjala mesto održavanja obilazeći gradove i republike bivše SFRJ. Većina mladih asistenata tehnoloških nauka kako danas kažu se formirala upravo na konferencijama ETAN-a. Bilo je to mesto na kom se moglo diskutovati o prestižnim temama iz raznih oblasti nauke i tehnologije.

Tokom godina istraživačkog rada Rajko Tomović je sarađivao sa istaknutim ličnostima sa prestižnih svetskih univerziteta poput: UCLA, USC, OSU i drugih.

Prijatelji i saradnici ga se sećaju kao neposrednog, srdačanog i veoma iskrenog čoveka Bio je autoritet. Iako relativno nizak rastom danas za Rajka govore da je na konferencijama ETAN-a za glavu viši od najviših?

U saradnji sa dr Miomirem Vikobratovićem napisao je rad na temu nelinearnih sistema koja se smatra jednim od prvih u oblasti teorije dodira. Takođe je bio pobornih ideje o korišćenju ne-numeričkih tehnika prilikom upravljanja velikim sistemima. Verovao je da se mnoga rešenja za probleme u robotici mogu zapravo naći u prirodi. Dr Kaplan, predsednik Američke naučne organizacije, je Rajka Tomovića video kao predstavnika nove renesanse u nauci i tehnologiji.

Kada je postao Predsednik naučnog saveta MIPRO-a (Savet za mikroelektroniku), okupio je prvu najbolje naučnike iz bivše Jugoslavije i time MIPRO-u dao stvarni legitimitet. Verujući u MIPRO, 1984. godine nastupio je sa predlogom da MIPRO napiše Strategiju razvoja mikroelektronike u Jugoslaviji. Formirana je radna grupa u kojoj su bila najvažnija imena tadašnje mikroelektronike: Zdravko Bendeković (RIZ Zagreb), Ratko Krčmar (Rudi Čajavec Banja Luka), Rudolf Ročak i Ivan Banič (Iskra Mikroelektronika Ljubljana), Dragoljub Jovanović-Giša (EI Niš) i ostali. Nakon dvogodišnjeg teškog rada objavljena je strategija pod naslovom Stanje i razvoj mikroelektronike u Jugoslaviji. Strategija je imala izuzetno veliki odjek i doživjela je veliku promociju kroz niz intervjua na radiju, televiziji i novinama, te u obliku pozvanih plenarnih predavanja na nizu skupova. Međutim, tokom ovih godina već se nazirao budući raspad Jugoslavije i strategija nije doživjela punu konkretizaciju. Bez obzira na to ova strategija otvorila je temu razvoja visokih tehnologija na ovim prostorima i doprinela njihovoj promociji.

Trivija kaže da je prvu plenarnu sednicu MIPRO-a uopšte održao upravo Rajko Tomović, daleke 1981. godine. Plenarna tema nosila je naslov: Decentralizirani sistemi upravljanja velikim zgradama. Bilo je to ono što danas zovemo pametnim zgradama. Raspadom zemlje prekinule su se mnoge veze koje je održavao sa naučnim svetom bivše Jugoslavije. Rajko je marljivo radio sada izvan ovih prostora, uglavnom u Americi.

Kao svetski poznati naučnik i pisac preko 150 naučnih radova često je bio citiran pre svega u naučnim krugovima i među studentima od kojih su neki kasnije i sami postali važne ličnosti svetske nauke i tehnologije. Umro je u Beogradu 2001. godine pripremajući se mini naučnu turneju na MIT-u i UCLA u Kaliforniji. Bio je i ostao veliko ime svetske nauke.

http://www.zastitapodataka.com/rajko-tomovic-otac-robotike-u-svetu-i-kod-nas/
https://en.wikipedia.org/wiki/Rajko_Tomović

- - - - - - - - - -

Drugi dr Rajko Tomović, lekar zasližan za osnivanje manastarina Nova Gračanica u SAD i niz drugih aktivnosti -

Pogledajte prilog 533527

https://www.snd-us.com/rajko-tomovic.html
 
Maja Pantic is a Professor of Affective and Behavioral Computing and leader of the i·BUG group and the Research Director of the Samsung AI Centre in Cambridge (SAIC), working on machine analysis of human non-verbal behaviour and its applications to human-computer, human-robot, and computer-mediated human-human interaction. Prof. Pantic published more than 250 technical papers in the areas of machine analysis of facial expressions, machine analysis of human body gestures, audiovisual analysis of emotions and social signals, and human-centered machine interfaces. She has more than 25,000 citations to her work, and has served as the Key Note Speaker, Chair and Co-Chair, and an organization/ program committee member at numerous conferences in her areas of expertise

 
Akademik dr Branko Teodorović, inžinjer saobraćaja, počasni senator Ljubljanskog Univerziteta, Professor Emeritus naVirginia Polytechnic Institute and State University

bg-dusan-teodorovic-0815-clf-180117.Still003.jpg


U emisiji govori o uslovima za docenturu kod nas i u svetu, nasleđivanju sinekure na BU, iskustvu sa evropskim intelektualcima, predavanjima u SAD, Vučiću i mnogo čemu drugom

 
Dejan Ilić: otac mikro baterije i smart kartice, dobitnik nagrade za životno delo Svetskog udruženja hemičara, trostruki menadžer i inovator godine u Nemačkoj, direktor i glavni inovator kompanije nagrađene američkog Oskara za inovaciju

Na ceremoniji dodele 81. filmskog “Oskara” u Holivudu 7. februara 2009. priznanje za tehnička dostignuća biće uručeno direktoru minhenske firme “

U Holivudu će 7. februara naredne godine, na velikoj ceremoniji dodele 81. filmskog “Oskara”, dr Dejan Ilić direktor minhenske firme “Arri” primiti “Oskar” za tehnička dostignuća koji već desetak godina dodeljuje Američka akademija za film, umetnost i nauku. Među osam kandidata koji su ušli u najuži izbor priznanje je dobio proizvod “Arrimax” koji je doneo veliki napredak u oblasti svetla. Među velikim i poznatim firmama iz Japana, SAD, Engleske i drugih delova sveta, minhenski proizvođač profesionalnih filmskih kamera i filmske opreme u koju dolaze rasveta, skeneri i laseri napravio je najveći tehnički napredak u ovoj godini.

Ostavili “Sony” iza sebe
- Mi smo napravili prvu profesionalnu digitalnu filmsku kameru koja je mnogo bolja od slične kamere koju pravi japanski “Sondž”. Dok njihova kamera ima tri čipa za svaku od osnovnih boja, mi smo napravili kameru s jednim čipom. Naša digitalna filmska kamera “Arriflex D-21″ s velikim uspehom predstavljena je ove godine u Las Vegasu. Mi ćemo u trogodišnjem ciklusu do 2010. napraviti najbolju digitalnu kameru u svetu a ostvarujemo veliki tehnički napredak i u pogledu skenera, lasera i svetla – ističe dr Ilić.

Screenshot 2019-02-27 at 02.25.51.jpg


https://theprestige.rs/2017/08/16/dejan-ilic-otac-mikro-baterije-i-smart-kartice/
http://www.novinar.de/ko-je-ko-u-dijaspori/dejan-ilic
 

Back
Top