Jel ima neko da radi na psihijatriji da mi odgovori. Imam poziv na razgovor u jednoj klinici gde je bio konkurs za neurologiju ako sam zainteresovana za psihijatriju da dodjem. Do sad nisam ni konkurisala za psihijatriju ali posto vec duze vreme trazim posao sad mi je samo bitno da negde pocnem. Koliko je tesko pocetnicima na psihijatriji zbog jezika i sta je vazno na samom razgovoru za posao pokazati. Hvala
Из мог личног искуства - Психијатрија - Хесен 1. део
Ево написаћу понешто из мог искуства, рашчлањено по темама. Ако некога нешто додатно интересује, може овде да ми постави питање. Радим тренутно као практикант (хоспитант) у психијатријској клиници у малом месту у Хесену. Све сам радио сам, без агенције. Прво сам положио Ц1 испит у једној telc сертифицираној школи у Немачкој па сам онда тражио посао. Нисам имао радног искуства у психијатрији у Србији. Радио сам у општој медицини. Волим психијатрију, само тиме могу да се бавим у медицини.
Пријем у радни однос и радни статус
Болница има хронични дефицит лекара. Док не добијем лиценцу радим као практикант (хоспитант). Знају да то за људе ван Европске уније траје неколико месеци и није проблем бити тако дуго у том провизорном статусу. Месечно примам 430 евра, живим у дому поред болнице и за стан не плаћам ништа. Ја сам у двособном стану, имам цимера, исто младог лекара странца, али има и једнособних станова. Стан је нормалан, има и телевизор са кабловском и кухињу и фрижидер. Интернет је бежични, не плаћамо га али је често спор. Храним се у мензи болнице и не плаћам ништа за то. То је дакле статус хоспитанта. Постоји и могућност, и то релативно често користе страни лекари, да болница плати лекару интензивни курс немачког, Б2 или Ц1, на Гетеовом институту али да се после лекар обавеже да ће извесно време (мислим три године) да ради у болници или да ће, ако је пре тога напусти, морати да врати сразмерну суму од цене курса. Људи који дођу преко агенције немају никакве обавезе тог типа према болници (да морају обавезно да раде неко време).
Привремена (Berufserlaubnis) и трајна (Approbation) лиценца за рад као лекар
Потребна документа за Хесен сам превео у Србији код судског преводиоца. Отишао сам у Франкфурт у надлежну службу да их предам лично. Жена ми је рекла да они у принципу прихватају преводе само немачких судских тумача. На моју срећу нисам морао поново да преводим све документе него само диплому (на полеђини дипломе се налази Хашки печат, то сам урадио још у Србији јер тада сам због дијалекта био пикирао Доњу Саксонију за налажење радног места), уверење о положеном државном испиту и списак положених испита са оценама и фондом часова. Када је видела у мом Curriculum vitae да сам обавио шестомесечни приправнички стаж, тражила ми је да донесем документ из те здравствене установе где пише шта сам све радио док сам био приправник. Било је тешко касније доћи до тога (фотокопије приправничке књижице). Онда ме је за превод свих ових папира (и књижице) одрао један судски преводилац, Србин, овде у Немачкој. Мука ми је да сад сабирам колико стотина евра ми је укупно узео. Када сам јој све то потом доставио након месец, месец и по дана (од првог доласка) она је била на одмору, а нико је не мења. Рачунајући од првог доласка, била су већ прошла скоро два месеца када сам добио писмену потврду да сам предао све што треба и признаницу да платим 250 евра за вештака који ће да упоређује мој студијски програм са немачким. То вештачење траје до три месеца и на основу њега се утврђује да ли је мој студијски програм суштински једнак немачком или постоје значајне разлике, а тиме и да ли добијам привремену лиценцу (са обавезом полагања државног испита након две године) или трајну лиценцу. Паре сам уплатио одмах по добијању тог обавештења. Прошла су отприлике три месеца од дана када сам уплатио до дана када ми је стигло ново писмено обавештење. Ту ми је, у експлицитно наведеној сумњи да сам предао фалсификована документа, жена тражила да јој доставим званична документа са медицинског факултета и из здравствене установе у којој сам обавио приправнички стаж, из којих се види да ли сам и када завршио факултет. Та документа морају или да се овере Хашким печатом или да се легализују у Амбасади Немачке. Није ни видела, или је заборавила, да на дипломи већ имам Хашки печат, те је довођење у питање тога да сам завршио факултет заиста било страшно иритирајуће за мене. Иначе, о чему се радило: на Медицинском факултету у Крагујевцу се дипломе додељују искључиво једном годишње, свечано, на дан факултета а иначе се издаје уверење о завршеном факултету. Када сам се пријављивао за приправнички стаж, из наведених објективних разлога могао сам да приложим само поменуто уверење, па је у приправничкој књижици, у рубрици регистарски број и датум издавања дипломе, написан датум и регистарски број уверења. Бројеви и датуми на дипломи и уверењу се нису поклапали и зато је то она протумачила као фалсификат. Имао сам срећу, људи на факултету и у Дому здравља су се смејали кад су чули, али су дали уверења са недвосмисленим објашњењима. Поново сам био код поменутог судског тумача, овог пута ми је додуше узео мање него што сам очекивао. Послао сам јој папире и чекао. Након две седмице сам је позвао и смерно, понизно (као и увек) питао да ли је добила пошиљку, може ли нешто да ми каже. Била је две недеље на одмору, није још ништа погледала, а такође не може још да ми каже шта је вештак одлучио. Ево сад ће шест месеци од првог одласка, а још немам никаквог одговора. У болници раде и двојица колега из Македоније и Албаније, који су дошли преко агенције. Они су чекали 5-6 месеци на одговор о лиценци. Македонац (без претходног радног искуства) је добио Berufserlaubnis са детаљним образложењем шта му све мањка у односу на немачки студијски програм (нпр. Schmerztherapie) али са дозволом да самостално ради као лекар-специјализант (assistenzärztliche Tätigkeit) у психијатрији, у неким другим гранама медицине (нпр. интерна медицина) му се то не одобрава. Албанац (који је иначе неколико година радио као лекар опште медицине у Дому здравља у Албанији, једно време као директор) је добио још строжија ограничења, штавише било каква самостална лекарска делатност (без надзора лекара са лиценцом) се искључује, тако да он сад ради, али не сме ништа од докумената који иду из клинике у друге установе самостално да потписује. Потписује само интерне налоге и документа. Не знам шта ћу ја добити, ни да ли ће ми се и у ком степену признати радно искуство из Србије.
Шта раде хоспитанти (практиканти) који су дуже ту
Вађење крви, стављање брауниле, физикални (интернистички и неуролошки ) преглед, анамнеза на пријему и диктирање (писање) те анамнезе, појединачне визите, групне визите, помагање старијим лекарима у попуњавању неких рутинских извештаја (здравственом осигурању и сл.) а неки раде и комплетне отпусне листе, малтене све што и специјализанти са лиценцом., само што не стављају свој потпис
Свакодневни лекарски посао
Лекари ваде крв, али то често раде сестре. Брауниле стављају искључиво лекари. ЕКГ раде искључиво сестре. Специјализанти (Аssistenzаrzt) скоро сваки дан остају на послу до седам, осам сати увече и често долазе викендом да пишу односно диктирају (постоје запослени чији је подао да то после откуцају) отпусне листе. Прековремени сати се не плаћају већ се прерачунавају у слободне сате који после практично никад не могу да се искористе. Са дежурствима се почиње тек након шест месеци рада као Аssistenzаrzt. Специјализанти су несамостални у свом раду у смислу да психофармаколошку терапију фактички одређује начелник (Oberarzt) одељења а за сваку намеравану промену терапије морају прво њега да питају.
, ali ukratko treba da imate propratno pismo, biografiju sa fotografijom, zatim prevod diplome i dodatka diplomi, može i uverenje o položenom državnom ispitu i licenca ako imate (ljudi su išli i bez odrađenog staža), preporuke ako ih imate i naravno sertifikat o znanju jezika, kao i druge sertifikate od značaja koje imate. Ovaj sajt je meni bio dosta od koristi 
