Српски јунаци средњег вијека

Khal Drogo

Elita
Poruka
16.781
Прије четири године Срби су урадили серијал документарних филмова "Српски јунаци средњег вијека", кроз коју су обрађени српски средњевјековни великани.
И то је сврха ове теме, да на једној теми имамо обједињено и да на њој прикажемо повремено и епизоде из поменутог серијала документарних филмова и да прикажемо, текстуално из различитих извора или кроз видео записе, српске јунаке и српске великане средњег вијека и кроз призму сачуваних историјских рукописа и кроз призму народног предања, а некад у посту можемо и покушати "помирити" историјске факте и народно предање.
Такође тему сам замислио и као наставак одличне теме Српска војска средњег века и њени великани која је на жалост због неактивности "закључана".
Како је српска историја средњег вијека богата догађајима, јунацима и великанима тема има перспективу да буде занимљива.
На жалост, у неким не тако давним временима, Србима се усађивана одбојност према историји старијој од 1941.године, из наведеног разлога овакве теме и не буду увијек добро прихваћене од форумаша, зато би о оном Брозу до бесвијести разглабали.
Због тога сам мишљења да је оваква тема неопходна на овом потфоруму. Видјећемо колико ће заживјети, ја ћу је свакако оживљавати повремено постовима, занимљивим текстовима или видео записима.

У уводном посту ћу се осврнути на једног од најзнаменитијих средњевјековних српских владара и јунака, деспота Стефана Лазаревића (српска википедија овдје). О Стефановим дјелима, храбрости у биткама и достигнућима, написано је прегршт текстова, чланака, страница у књигама, опширан је и чланак у српској википедији, доста је писано и на овом форуму, има и неколико "својих тема" (рецимо овдје) па за сада увод нећу пропратити опширним текстом.
Поменућу да је имао важну улогу у бици на Ровинама (овдје), код Никопоља (овдје), код Ангоре (овдје) те код Трипоља, у којима је показао велику храброст, војну вјештину и умијеће војсковође, те да бјеше један од првих витезова и оснивача витешког реда Змаја (овдје) који је успостављен 1408.године.
Како тема буде заживјела, написаће се још која о деспоту Стефану Лазаревићу.

Документарац који обрађује војне подвиге Стефана Лазаревића;
 
О Стефановим дјелима, храбрости у биткама и достигнућима, написано је прегршт текстова, чланака, страница у књигама, опширан је и чланак у српској википедији, доста је писано и на овом форуму, има и неколико "својих тема"

управо зато је боље разрадити неку другу личност из српског средњег века
 
управо зато је боље разрадити неку другу личност из српског средњег века
Обрадићемо, надам се, кроз тему. Ово је тек уводни пост, а и тако су те теме због неактивности "закључане" па да се мало подсјетимо.
 
Никола Скобаљић (овдје) бјеше српски војвода из Дубочице Лесковца) и посљедњи владар тог краја пред коначни пад под турску власт. Његова тврђава био је Зелен Град код Вучја.
Након пада Цариграда, Османлије крећу у освајање српске деспотовине. За одбрану Србије формиране су двије војске: једна у Дубочици, коју је предводио Никола Скобаљић, а друга на Ситници. ДеспотЂурађ Бранковић савјетовао је да се војске евентуално предају, па када Угарска буде у стању да помогне, крену у ослобођење српске деспотовине. Скобаљић се противно наређењима деспота Ђурђа Бранковића супротставио Турцима и 24. септембра 1454. године са малобројном војском из Дубочице до ногу је потукао вишестуко бројнију турску војску код Бање на прилазима Новом Брду.
Након тога султан Мехмед II,у намјерри да се обрачуна са Скобаљићем, лично предводи огромну војску из Софије, и креће у поход преко Радомира и Ћустендила ,долином Јужне Мораве, стиже у Дубочицу, коју пљачка и пустоши.
Никола Скобаљић са малобројном војском.на ријеци Трепањи код Кислине пружио је отпор огромној турској војсци. И поред храбрости и херојског одпора поражен је и заробљен 16. новембра 1454. године, потом за одмазду и казну бива набијен на колац.
Имамо занимљив текст оовом јунаку. Prvi Srbin kog su Turci nabili na kolac bio je veliki junak čiji se grad i danas ponosno nazire sa planine Kukavice
Никола Скобаљић се својевремено нашао и међу јунацима стрипа, ево једне епизоде овдје.

Документарац посвећен српском јунаку Николи Скобаљићу
 
Прије четири године Срби су урадили серијал документарних филмова "Српски јунаци средњег вијека", кроз коју су обрађени српски средњевјековни великани.
И то је сврха ове теме, да на једној теми имамо обједињено и да на њој прикажемо повремено и епизоде из поменутог серијала документарних филмова и да прикажемо, текстуално из различитих извора или кроз видео записе, српске јунаке и српске великане средњег вијека и кроз призму сачуваних историјских рукописа и кроз призму народног предања, а некад у посту можемо и покушати "помирити" историјске факте и народно предање.
Такође тему сам замислио и као наставак одличне теме Српска војска средњег века и њени великани која је на жалост због неактивности "закључана".
Како је српска историја средњег вијека богата догађајима, јунацима и великанима тема има перспективу да буде занимљива.
На жалост, у неким не тако давним временима, Србима се усађивана одбојност према историји старијој од 1941.године, из наведеног разлога овакве теме и не буду увијек добро прихваћене од форумаша, зато би о оном Брозу до бесвијести разглабали.
Због тога сам мишљења да је оваква тема неопходна на овом потфоруму. Видјећемо колико ће заживјети, ја ћу је свакако оживљавати повремено постовима, занимљивим текстовима или видео записима.

У уводном посту ћу се осврнути на једног од најзнаменитијих средњевјековних српских владара и јунака, деспота Стефана Лазаревића (српска википедија овдје). О Стефановим дјелима, храбрости у биткама и достигнућима, написано је прегршт текстова, чланака, страница у књигама, опширан је и чланак у српској википедији, доста је писано и на овом форуму, има и неколико "својих тема" (рецимо овдје) па за сада увод нећу пропратити опширним текстом.
Поменућу да је имао важну улогу у бици на Ровинама (овдје), код Никопоља (овдје), код Ангоре (овдје) те код Трипоља, у којима је показао велику храброст, војну вјештину и умијеће војсковође, те да бјеше један од првих витезова и оснивача витешког реда Змаја (овдје) који је успостављен 1408.године.
Како тема буде заживјела, написаће се још која о деспоту Стефану Лазаревићу.

Документарац који обрађује војне подвиге Стефана Лазаревића;
Bilo bi lepo kada bi prestao upotrebljavati prokletu reč Srbi i blamirati se sa ovakvim temama. Ja ne znam zašto bi neko od normalnih Srba slavio njegovo "junaštvo" u bici kod Tripolja, na Rovinama , kod Angore i Nikopolja. OK, bitka kod Tripolja je u redu. Ali ne i ostale. U svim ostalim bitkama se borio kao turski vazal protiv ostalih Evropljana. Opet ijekavci glume veće Srbe od onih u Srbiji i sa svojim kompleksima i svojom glupošću prave štetu Srbima.
 
Bilo bi lepo kada bi prestao upotrebljavati prokletu reč Srbi i blamirati se sa ovakvim temama. Ja ne znam zašto bi neko od normalnih Srba slavio njegovo "junaštvo" u bici kod Tripolja, na Rovinama , kod Angore i Nikopolja. OK, bitka kod Tripolja je u redu. Ali ne i ostale. U svim ostalim bitkama se borio kao turski vazal protiv ostalih Evropljana. Opet ijekavci glume veće Srbe od onih u Srbiji i sa svojim kompleksima i svojom glupošću prave štetu Srbima.
Ијекавица је аутохтони говор западне и југозападне Србије и делова Шимадије. У тим крајевима се у недавној прошлости говорило ијекавицом, а остатака ијекавице има и данас и поред њеног систематског затирања и наметања екавице. За екавицу поједини српски динарски супремацисти кажу да је екавица дошла међу Србе из бугарско-македонских крајева. Неки кажу и да су изворни Бугари Азијати слабо развијен говорни апарат и кад су примили српско-словенски језик нису били у стање да изговоре ијекавске облике и онда су их скраћивали и уметали Е. Као потпору тој теорији наводе да екавицом говоре још неки словенски народи који су били под аварским утицајем: кајкавски Хрвати, Словенци и Словаци. Ја не мислим да је екавица настала азијатским (протобугарским и аварским) утицајем.

Ужички говор је ИЈЕКАВСКИ https://sr.wikipedia.org/wiki/Ужички_говор

У Тополи у Шумадије су се уочи WW1 ид локалних сељака још могле чути ИЈЕКАВИЦА и ИКАВИЦА (око средине)

ijekavica u sumadiji (2).jpg

 
Poslednja izmena:
Ekavica je deo srpskog štokavskog jezika i sasvim sigurno nije došla iz bugarsko-makedonskih krajeva. Zapravo bugarsko-makedonski krajevi ne postoje, nikada nisu postojali i nikada neće postojati. Tamo je živelo srpsko stanovništvo koje se danas izjašnjava kao Makedonci i Bugari. Pravi, izvorni Bugari nisu bili Sloveni. Bili su turkijsko pleme koje je nestalo u srednjem veku. Sadašnji Bugari su mešavina svih okolnih naroda a pre svega srpskog naroda. Genetska istraživanja su pokazala da skoro polovina Bugara pripada haplogrupama R1a i I2a koje su tipične za Srbe ali i ostale Slovene na Balkanu i drugim delovima Evrope. Sa druge strane prava, izvorna bugarska genetika ne postoji kod Srba.

http://sr.wikipedia.org/sr-el/Prabugari
 
Када је народно предање у питању свакако важан српски јунак средњег вијека је извјесни Милош Обилић (српска википедија овдје) о којем је и на крсти подоста писано, има и своју тему, која је на жалост због неактивности "закључана", па да га поменем на овој теми.
Милош је кроз народно предање снажно уткан у колективној свијести међу Србљем. Kао и увијек када је народно предање у питању, било којег народа, није увијек усаглашено са историјским рукописима и изворима, ту ваља некад и покушати "помирити" народно предање и историјске изворе.

Уз то, задњих деценија је и међу аутошовинзмом зараженим дијелом српског корпуса и у комшилуку, а када је Милош у питању подоста је гласно монтенегринско њиштање, постао тренд омаловажавње српске историје и негирање српских јунака па чак и битака, у ту сврху афирмише се мантра да уопште није постојао Милош Обилић или српски јунак који ће бити инспирација народу да кроз предање овјековјечи његово херојско дјело.
Врло добро, но иде питање. Ако Милош није постојао, ко је дошао главе оном Мурату који се запутио пут Косова?

Те негаторе српске историје, у случају Милоша, демантују историјски рукописи, Муратову смрт описује Лаоник Халкоколинд (Лаоников рукопис са преводом на енглески овдје, стр.84-87) у поглављу посвећеном боју на Косову
Laonikos Chalkokondyles 84-87 battle of Kosovo.jpg
Ту је очигледно добро упознат са описом битке и износи двије верзије Муратове погибије и да је ово херојско дјело учинио трибалски (српси) витез имена Милош.
Лаоник је рукопис оставио неких шест деценија послије битке на Косову што ни за данашње стандарде (то је рецимо да 2000.године описујете други свјетски рат) није дуг период након догађаја, а посебно не за позни средњи вијек када бјеше кудикамо мање рукописа, може се сматрати поузданим извором.

Лаоников савременик, који је можда оставио рукопис коју годину раније, Ашик-паша Заде (Петар Томац, "Косовска битка" овдје, стр. 176)
Tomac 176.jpg

Пише да је Мурату главе дошао невјерник имена Билиш Кобила.
Очигледно изговор имена прилагођен тадашњем турском језику, што потврђује поузданост Лаоникове тврдње. Овдје је по мени исправно закључити да је Мурат погинуо током битке и да му је главе дошао српски витез имена Милош.

Ево и епизоде из серијала документарних филмова "Српски јунаци средњег вијека" која је посвећена српском витезу Милошу Обилићу.
 
Један од великих српских јунака средњег вијека је свакако велики војвода Новак Гребострек (овдје), почетком XIV вијека,један од понајбољих ратника и војсковођа краља Милутина, који се највише прославио ратујући против Турака на Галипољу и Анатолији 1312-13.године.
darko-stojanovic-novak-artstation.jpg

Почетком XIV вијека, каталонски плаћеници, раније унајмљени од царства, удружују се са турским ратнцима тек успостављеног Османског емирата и крећу у пљакашке походе и пустошење Тракије, коју је у том времену поред Бугара и Грка, настањивало и српско станоништво.
Краљ Милутин шаље Новака Гребострека на челу са 2.000 српских елитних тешких коњаника, који у неколико битака побјеђују каталонску и турску војску, а 1312.године у бици на Галипољу, тешко оклопљена српска коњица у силном налету разбила је турску војску не дозволивши им бијег, тек неколико десетина турских бораца је преживјело, а и турски војсковођа Халил-паша је пао током битке. Овом Новаковом побједом је за неколико деценија одгођена турска инвазија на Балкан, на жалост балканске хришћансе државе нису на вијеме сагледале опасност која им пријети.
Наредне године како пише Владимир Ћоровић (овдје)
Нису ту били у питању мањи или већи пљачкашки одреди, него свесна експанзија једне младе и добро огранизоване државе. Грчке војске нису могле да одоле турским ударцима и претрпеле су више пораза. Грци су већ гледали Турке где се приближавају Никеји и Бруси и где их опасују једним снажним ланцем. Византија је, осећајући се сама слабом за борбу с њима, тражила савез на више страна. На Србе је рачунала као на хришћанске и сродничке пријатеље. Краљ Милутин одазвао се позиву свог таста, цара Андроника, и упутио је 1313. год једну српску војску, са доста властеле, у Малу Азију, под вођством великог војводе Новака Гребострека. Срби нису хтели да се подвргну грчкој команди, него су сачињавали посебно оделење. Њихово ратовање у Малој Азији било је успешно; чак у Нагоричину, у манастиру Св. Ђорђа, унесено је у црквени натпис како краљ "у то лето изби Турке", док Данило говори о тамошњим српским победама у самим суперлативима.
Краљ Милутин на позив таста, цара Андроника, шаље контигент српских ратника у Анатолију предвођених великим војводом Новакок Гребостреком, гдје су успјешно ратовали те године и за награду од цара добили град Кучево.
 
Ијекавица је аутохтони говор западне и југозападне Србије и делова Шимадије. У тим крајевима се у недавној прошлости говорило ијекавицом, а остатака ијекавице има и данас и поред њеног систематског затирања и наметања екавице. За екавицу поједини српски динарски супремацисти кажу да је екавица дошла међу Србе из бугарско-македонских крајева. Неки кажу и да су изворни Бугари Азијати слабо развијен говорни апарат и кад су примили српско-словенски језик нису били у стање да изговоре ијекавске облике и онда су их скраћивали и уметали Е. Као потпору тој теорији наводе да екавицом говоре још неки словенски народи који су били под аварским утицајем: кајкавски Хрвати, Словенци и Словаци. Ја не мислим да је екавица настала азијатским (протобугарским и аварским) утицајем.

Ужички говор је ИЈЕКАВСКИ https://sr.wikipedia.org/wiki/Ужички_говор

У Тополи у Шумадије су се уочи WW1 ид локалних сељака још могле чути ИЈЕКАВИЦА и ИКАВИЦА (око средине)

Pogledajte prilog 1056902

У неким шумадијским селима јужније од Тополе и данас се може чути ијекавица, али не говоре комплетна села већ понеки пример становника који су задржали изговор.
 
Ајде да овде нек остане реч је о једном српском великану свог времена , рани средњи век Михајло Вишетин господар града Бари и Захумља.
Звао се Михајло Вишебуђ, тако се његово презиме чита са грчког.
 
Звао се Михајло Вишебуђ, тако се његово презиме чита са грчког.
Не знам према овоме од Тибора Живковића је то церемонија уз грчког патријарха Михајло од оца Вишете од рода Лицика. Презимена тад нису постојала. Ово друго би му могло бити евентуално некштено име а Михајло крштено. Нисам сигуран да би Тибору Живковићу тако нешто промакло.
 

Back
Top