Српски јунаци средњег вијека

РТС серија, одлична за гледање има 2 сезоне, па претружујте, тема је отворена као посебна јер мислим да је битнија од битке у некој шуми поред рајне, што се постује у теми линкови.

https://www.youtube.com/playlist?list=PLG6HMr6sRAxme3nAgeDUWvRzijkWDcFxl

 
Једна од најинтригантнијих лличности прве полиовине XIV вијека јесте војвода Момчило или севастократор Момчило (овдје).
Када се о овој личности пише, прво се провлачи да бјеше разбојник и хајдук, но он је пуно више, једна изузетна личност јако занимљиве биографије. И ту је некако барем по мени најимпресивнији његов крај, у бици код Перитериона (овдје)

Битка код Перитериона​

Битка код Перитериона
Сукобљене стране
Команданти и вође
Јачина
Жртве и губици
20120519 north view Anastasioupolis Perithorio Amaksades Rhodope West Thrace Greece.jpg
Зидине Перитериона
Време:7.јул 1345 год.
Место:Буруград (Перитор), данас недлеко од Ксантија
Исход:Победа турско-византијске војске
Војвода МомчилоByzantine imperial flag, 14th century.svg Византијско царство
Војвода Момчило †Цар Јован VI Кантакузин, емир Омар-бег
5000 пешадије, 300 коњаника [1]око 20000 турака, број Византијских војника није утврђен [1]
тешкитешки

Балкан 1340.

Битка код Перитериона одиграла се 7. јула 1345. године између војске Војводе Момчила и Турско-Ромејске војске, код града Перитериона недалеко од Ксантија (седиште Војводе Момчила).

Догађаји који су претходили​

  • Раскид савезништва са Јованом Кантакузином током 1344 године.[2]
  • Момчило је 1344, напао луку Абдеру (Егејска обала) Порто Лагос. У луци се налазило 15 турских бродова с малом стражом. Током напада, три брода су спаљена, док су остали успели да побегну. Чувари су побијени.

Битка​

Опис битке под зидинама Перитериона сачуван је из прве руке, од главног византијског војсковође, самог цара Јована VI Кантакузина. Изгледа да је Момчило рачунао да ће моћи да се повуче пред бројнијим непријатељем у утврђење које се од раније налазило усред његове области. Међутим, житељи Перетриона у одсудном тренутку нису желели да отворе градске капије, показујући са зидина на Турке и наговарајући Момчила да се сукоби са њима. Као знак добре воље, у тврђаву су, ипак, примили његовог нећака Рајка на челу мањег одреда од 50 људи. Немајући куд, Момчило је „сврстао војску у бојни ред код бедема пред градом, надајући се да ће одолети”. Битка се водила у две етапе. У првом сукобу један турски одред одбацио је Момчилову војску, разорио одбрамбени бедем, а затим се растурио у пљачки око града. Затим је наишла главнина Кантакузинове војске који је своје јединице сврстао у три одреда: десно крило држали су Турци емира Омара, лево крило су предводили Византинци, а цар Кантакузин је заузео средиште са одабраним одредима из обе — византинске и турске војске. Развила се битка. „Војске су дуго једна другој одолевале.” Помешали су се „звуци труба и бубњева и по варварским обичајима Персијанаца (Турака) у борби уобичајена ратничка вика и галама...” Момчилова војска била је мања од непријатељске, тако да је и поред жестоког отпора била потиснута до самих зидина града. Они из утврђења нису отварали капије „само (су) као посматрачи борбе седели на зидинама”. Пошто су Турци „нападајући стрелама за кратко време уништили читаву Момчилову коњицу, најзад су се пешаци борили са пешацима и наста борба прса у прса”. Момчило и преостали коњаници сјахали су „па кренуше на непријатеља. Борили су се пешке, тукући се срчано и одолевали су дуго времена” ослоњени на саме градске зидине што је непријатеља спречавало да их потпуно опколи. Међутим, пред многобројнијим нападачима, Момчилови ратници нису имали много шансе. „И док је он (Момчило) био жив нису ни они губили храброст, нити су предавали оружје. А када је у боју пао и он, остали су одмах предали оружје...” Беше то и крај епског живота хајдука и војводе са Родопа.

Последице​

Момчило је први балкански војсковођа убијен од стране турака.
Цар Кантакузин у свом спису признао да се након битке „расплакао због несреће”, како због судбине погинулог непријатеља тако и због изгинулих војника, међу којима је било доста Ромеја. „Онај који је мало раније о себи високо мислио и изгледао као непобедив и изванредан војсковођа, у једном трену лежи јадан и гажен од непријатеља...” Цар приповеда и како се благо понео према Момчиловој удовици којој није ништа одузео од њених ствари, него јој је омогућио да се врати у своју земљу — у Бугарску.
И ту је са војском од око 5.000 ратника ушао у окршај са барем шест пута бројнијим турским и византијским снагама, успркос безнадежној ситуацији храбро се борио, инспирисао своје ратнике, у коначници погинуо са готово свим ратницима осим малобројних који су заробљени,
О задњим данима војводе Момчила и његових ратника Нићифор Григора (овдје стр 260-262) пише;
Јер није прошло четири дана и цар [Јован Кантакузин] са Умуром кренувши полази да ратује против Момчила, који je за кратко време стекао много војске и непрестано освајао ромејске градове и земље. И у томе се пролеће завршавало.
A када je ромејска војска заједно са персијском [турском] војском прешла планину Родопа, Момчило се припремао за рат. И дотада je већ освојио градове (πόλεις) Ксанти и Периторион, градиће и места (πολίχνιά τε καΐ χωρία) који су око и између њих и поседовао je преко четири хиљаде коњаничке војске.
A пошто већ беше средина лета и земља се налазила у зрењу жита, цар се, сакупивши читаву војску, улогорио негде близу Периториона и своје je распоредио и сврстао у бојни ред. A већ je и Момчило, направивши себи у Периториону сигурно упориште, излазио окружен бројном војском и заслепљен великом дрскошћу.
Јер, није он за себе ништа ни мало ни незнатно очекивао, него je као већ имајући победу у рукама и пре огледања са непријатељем и са великом дрскошћу јурећи, улетео међу непријатеље.
A цар, поставивши се са ромејском војском насупрот челу непријатеља, одолевао je нападу и надирању Момчилове војске. A персијску [турску] војску, која беше прилично бројна, поставио je управо у круг, да би у средишту као у клопку и замку ухватила Момчила са читавом његовом војском. A када су се измешали звуци труба и бубњева и по варварским обичајима Персијанаца [Турака] у борби уобичајена ратничка вика, наста велика галама у читавом крају која изазва неочекивано велики страх код Момчила и пре окршаја нагло сломи ону охолост и претерану самоувереност.
И да оставимо по страни неизвесности судбине и брзе обрте у борби: већина персијске [турске] војске, сишавши брзо са коња, разви се у стрелце, кружно постављене. A они који су се унутра вртели као неке дивље звери, нису могли да се пробију ни да умакну персијској војсци [фаланги]. Јер, нападали су их одмах и цареви коњаници, ударајући час спреда a час са леђа, безбројна копља бацајући. И пошто су Персијанци [Турци], нападајући стрелама за кратко време уништили читаву Момчилову коњицу, најзад су се пешаци борили са пешацима и наста борба прса у прса. И укратко речено, кажу, нико од Момчилове војске није остао у строју, нити je успео да кришом побегне, већ je и сам Момчило са готово читавом војском постао плен мача, осим малобројних који су живи заробљени.
Kliknite za proširenje...
Епизода из серијала "српски јунаци средњег века" посвећена војводи Момчилу
 
Барышников:
РТС серија, одлична за гледање има 2 сезоне, па претружујте, тема је отворена као посебна јер мислим да је битнија од битке у некој шуми поред рајне, што се постује у теми линкови.

https://www.youtube.com/playlist?list=PLG6HMr6sRAxme3nAgeDUWvRzijkWDcFxl

Kliknite za proširenje...

можете ли поставити линкове до других епизода?
 
Njegos88:
Престао сам да гледам након пет минута након што је наратор рекао „Милош Обилић није био права историјска личност“.

NO THANK YOU
Kliknite za proširenje...

има још 25+ епизода, слушај због онога паметнога што има да се каже а то што ти се не свиђа
одбаци једноставно....
неће ти пасти круна са главе, чему толика тврдовратост и гордост?
мислиш да ти јунаци нису достојни твоје пажње?

ово што ти радиш је особено за ткз. другосрбијанце спаваче у редовима родољуба.
Циљ им је да свему нађу ману и разлог зашто нешто не ваља и зашто се не треба чинити ништа.
Зашто то?

И боље говори ВОДИТЕЉ, него НАРАТОР, више би твој род имао користи од тебе...
и то ноу тенк ју је врло чудно од некога ко се потписује као Његош?
Да ниси ти неки другосрбијанац спавач задужен да мути бистру воду?
 
Добро познајем политику „историјских“ документарних филмова РТС-а. У епизоди коју сте објавили о Војводи Момчилу, први историчар са којим је интервјуисао га назива 'Југословеном', 'Бугарином', 'Македонцем' и 'Грком', а на крају наводи да је 'ТАКОЂЕ И СРПСКИ ХЕРОЈ'.

У истој епизоди кажу да Милош Обилић није права особа.

Можда су то веома интересантни делови документарца који вреди погледати, али то не значи да треба занемарити сво политиканство које продуценти убацују у историјске програме како би изманипулисали српску јавност. Зашто се уопште помињу 'Југословени' или 'Македонци' у емисији о српском војводи Момчилу? Могу да разумем помињање Бугара или Грка (које такође погрешно називају 'Византијцима' уместо 'Источним Римљанима' - још једно западњачко копање по нашим културама), али нема разлога да га називамо 'Југословеном'.

Подсећа ме на још један недавни документарац РТС-а под називом 'Живот у Београд у Другом светском рату', који је такође добро направљен и има много занимљивих и фасцинантних детаља -- док не схватите каква срања политике убацују. На пример на крају другог епизоду тврде да су сви четници и њихове присталице били квислинзи и симпатизери окупатора (или фашиста), што не само да је потпуно лажно, већ је и напад на толико страдао српски народ. Како можете да снимите документарац о страхотама фашистичке окупације, а да притом тврдите да је већина српске јавности фашиста или подршка фашистичким окупаторима. То је одвратно. У истој серији докумената не говоре о 80 000 невиних Срба које су партизани/комунисти убили у Београду од 1944. до 1946. године -- што је још увек ван Другог светског рата.

На крају епизоде говоре о томе како је већина Срба подржала зле фашистичке колаборативне равногорске четнике због пропаганде злих руских белоемигранта.

 
Poslednja izmena:
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

H
Srpski i hrvatski nacionalizam
22 23 24
Odgovora
585
Pregleda
9.226
Ovi jedan
Ovi jedan

Back
Top