Српске војводе

[Крагујевчанин]

Ова тема је предвиђена за разматрање стратегије које су примењивале славне српске војводе.Уједно,у овој теми можете износити сазнања о тактици које су користиле све старешине српске војске,од каплара до ђенерала

 

[Serdar Scepan Radojevic]

General Petar Bojović na položaju

 

[Крагујевчанин]

General Petar Bojović na položaju

Изузетно поштујем све српске војводе,али Бојовић не би био мој избор,јер мислим да је био велики миљеник краља Александра Карађорђевића (а познато је да је и војвода Мишић ''урлао'' на њега зато што командно место држи далеко од линије фронта)

 

[вук са Авале]

Изузетно поштујем све српске војводе,али Бојовић не би био мој избор,јер мислим да је био велики миљеник краља Александра Карађорђевића (а познато је да је и војвода Мишић ''урлао'' на њега зато што командно место држи далеко од линије фронта)

Мислим да си морао да нађеш места и оне који нису добили чин војводе, попут ђенерала Павла Јуришића Штурма ( кога сматрам способнијим од војводе Бојовића) и ђенерала Михаила Живковића.

Иначе, одлуке, тада, ђенерала Бојовића у почетним фазама Колубарске битке су крајње контраверзне. Његово команда да нема повлачења пред надмоћним непријатељем и инсистирање да се стално буде у контакту са надирућим аустро-угарским снагама, довела је до тога да је стање у 1. армији када је преузео ђенерал Мишић буде очајно. Сломљен морал, дезертерства, фронт који је сваког часа могао да пукне.

Да је неко други на Бојовићевом месту био у питању, вероватно би завршио војничку каријеру. Истина, код Ниша је показао завидно знање и дрскост у разбијању 11. армије.

 

[DareS]

Сви су били одлични официри.Ипак,мислим да Бојовић не припада овој групи,није имао ни једну победу која би носила само његов печат,а чин му је био награда од Регента,зато што је ауторитетом одржао ред у војсци приликом Солунског процеса.У ове прљаве политичке игре,Мишић и Степа нису хтели да се мешају.
Гласао сам за Путника,јер мислим да је био генијалан стратег.

 

[Крагујевчанин]

Мислим да си морао да нађеш места и оне који нису добили чин војводе, попут ђенерала Павла Јуришића Штурма ( кога сматрам способнијим од војводе Бојовића) и ђенерала Михаила Живковића.

Иначе, одлуке, тада, ђенерала Бојовића у почетним фазама Колубарске битке су крајње контраверзне. Његово команда да нема повлачења пред надмоћним непријатељем и инсистирање да се стално буде у контакту са надирућим аустро-угарским снагама, довела је до тога да је стање у 1. армији када је преузео ђенерал Мишић буде очајно. Сломљен морал, дезертерства, фронт који је сваког часа могао да пукне.

Да је неко други на Бојовићевом месту био у питању, вероватно би завршио војничку каријеру. Истина, код Ниша је показао завидно знање и дрскост у разбијању 11. армије.

Тема говори о војводама,али у првој поруци сам навео да се може писати и о осталим старешинама од каплара до ђенерала.Не бој се,нисам заборавио ни Штурма,ни Кајафу,ни остале српске официре

Сви су били одлични официри.Ипак,мислим да Бојовић не припада овој групи,није имао ни једну победу која би носила само његов печат,а чин му је био награда од Регента,зато што је ауторитетом одржао ред у војсци приликом Солунског процеса.У ове прљаве политичке игре,Мишић и Степа нису хтели да се мешају.
Гласао сам за Путника,јер мислим да је био генијалан стратег.

Све потврђујем.А што се Путника тиче мислим да је он главни мозак свих операција,па је самим тим знао Мишићеве способности и у одсудним моментима га слао где треба (Путник је још као поручник писао војне приручнике,што је од тада било резервисано само за генерале)

 

[Bastiani]

Nijedna bitka srpske vojske ne predstavlja takvu zaokruženu celinu i nema tako prepoznatljivo sprovedenu ideju kao što je to Kolubarska/Suvoborska bitka. To Živojina Mišića izdvaja od ostalih.

Stepa Stepanović je važio kao disciplinovan oficir i pravi vojnik, ali nije imao Mišićevu stratešku genijalnost. Zaslužan je za pobedu na Ceru, a pre toga za uspešno izveden manevar prebacivanja trupa na Drinu - "marš na Drinu".

Petar Bojović je na Suvoboru bio ranjen. Treba to imati na umu kada se procenjuje njegov doprinos. Komandovao je i srpskim trupama kod opsade Skadra, što verujem da je da je značilo da je de fakto bio komandant združenih crnogorsko-srpskih trupa.

 

[Serdar Scepan Radojevic]

Jel moze neko, da mi preporuci koju dobru knjigu, vezi 1.sv. rata. ?

 

[dulebass]

Jel moze neko, da mi preporuci koju dobru knjigu, vezi 1.sv. rata. ?

Po mom misljenju, dve najbolje:

Andrej Mitrovic, Srbija u Prvom svetskom ratu
Grupa autora (Gledovic, Ratkovic, Djurisic, Grahovac, Opacic), Prvi svetski rat,Srbija i Crna Gora

 

[Section 31]

Био је из познате породице Вукотића из Чева, која је у сродству са краљевским домом Династија Петровић-Његош. Његов отац сердар Станко Машанов Вукотић, син је Машана Вукотића и унук Перка Вукотића. Перко Вукотић имао је и сина Стевана, Машановог брата, чији син војвода Петар Вукотић је отац краљице Милене Петровић Његош, жене краља Николе Петровића Његоша. Сердар Јанко Вукотић био је братанац краљице Милене.
Након завршене Војне академије у Италији, постепено се пео хијерархијским лествицама, што је битно допринело његовом свестраном и систематском усавршавању и стицању драгоцених искустава на командним и руководећим дужностима.

Бригадир је постао 1902. године, а 1910. је командовао Првом црногорском дивизијом. Од 1905. је члан Државног ратног савета, а пуну афирмацију достигао је у балканским ратовима. У Првом балканском рату Јанко Вукотић командовао је Источним одредом, посебно се истакавши у операцијама у Рашкој и Метохији, па је убрзо постао начелник штаба Врховне црногорске команде. У Другом балканском рату предводио је Црногорску дивизију у оквиру Прве српске армије против бугарских снага. Црногорска дивизија освојила је положаје на линији Пасаџиково-Калиманци и успешно садејствовала јединицама Српске војске у Брегалничкој бици, прихватајући одлучујућу борбу против Бугара. У Првом светском рату био је начелник штаба Врховне команде Црногорске војске и командант Херцеговачког одреда и Санџачке војске. Избијањем на Јахорину и Пале јединице Санџачке војске којом је командовао сердар Јанко и јединице Ужичке војске угрозиле су бок и позадину Аустро-Угара на Дрини.
Велики успех Јанко Вукотић постигао је у току повлачења српске војске преко Црне Горе и Албаније. Тада је Санџачка војска у садејству са снагама Прве српске армије успела да одржи 500 km дугачак фронт и у натчовечанској борби код Мојковца заустави и одбаци непријатељску офанзиву. На тај начин је омогућено несметано повлачење српске војске према лукама на Јадранском мору. Једно вријеме послије Мојковачке битке, провео је у затвору Болдогасон као заробљеник.

С обзиром на то да није имао мушког потомка стасалог за бој, прослављени војсковођа је у све окршаје увек, као најближег сарадника, водио своју кћерку јединицу Василију, која је пре тога завршила Институт руске царске породице на Цетињу. Од кћерке дванаест година био је млађи син је капетан Вукашин Вукотић, ађутант краља Александра Карађорђевића, који је после Другог светског рата, живео у иностранству, где му је рођен син Јанко Вукотић, који данас живи у Подгорици.

 

[Section 31]

Машан Божовић (4. март 1858 Стијена у Пиперима - 25. септембар 1920 Подгорица), министар војни Краљевине Црне Горе, предсједник општине Цетиње, сердар, родом је из Пипера. У црногорско-турском рату 1876-1878 је био добровољац. Био је питомац прве генерације Војне академије у Италије од 1882 до 1886. Предсједник општине Цетиње био је од 1889 до 1894. Учествовао је на челу црногорског одреда на Криту у саставу међународних трупа за одржавање мира на том острву. Реактивиран је 1910. год. Био је командант Прекотарског одреда 1912-1913, а у Првом свјетском рату командант Друге дивизије Санџачке војске. Именован је за сердара 1915 када је постао и министра војни од 3. јула до 20. децембра. За успјешно командовање у рату добио је 5. децембра 1915. титулу пиперски сердар. Од 1915 био је командант Старосрбијанског одреда. Од 1916 до 1918. био је у логору у Мађарској. Послије уједињења као пуковник југословенске војске, био је командант пука и комндант мјеста у Подгорици. Одликован је Медаљом за храброст.

 

[Крагујевчанин]

Jel moze neko, da mi preporuci koju dobru knjigu, vezi 1.sv. rata. ?

Милан Вујичић ''Јунак и страдалник'' (истинита и прича и изузетна књига)

 

[Serdar Scepan Radojevic]

Po mom misljenju, dve najbolje:

Andrej Mitrovic, Srbija u Prvom svetskom ratu
Grupa autora (Gledovic, Ratkovic, Djurisic, Grahovac, Opacic), Prvi svetski rat,Srbija i Crna Gora

Милан Вујичић ''Јунак и страдалник'' (истинита и прича и изузетна књига)

Zahvaljujem

 

[VoSlavu]

VOJVODI STEPI - Aleksa Šantić
prilikom njegova dolaska u Mostar god. 1919.

Obiliću, Srđo, smeli Strahinj-bane,
Primi vence ove srca što te ljube!
Jer ti roblja bedne vedrio si dane,
I veriga teških krhô alke grube,
Jaki, nepobedni sine majke gorde,
Vihore i grome sa Cera, što oba
Rušio si cara krvoločne orde
I s timora slave kliktô svako doba!

Jug Bogdan sa decom, Ljutica i Marko,
I svi za slobodu što padoše juče,
Što otačku grudu ljubili su žarko
I zažegli krvlju sve plamove luče, -
Svi su oni s tobom danas došli nama,
Jer u tvome srcu njina srca biju,
Svetla, kô praznički sjaj po ikonama,
Kô vrela gde smorni snagu vere piju.

S njima oči svoje upirô si letu
Visokih krstaša i suncu se peo -
Šta Srbija može pokazô si svetu,
I njezine duše da su boga deo.
Jer bogovi s tobom kada nisu hteli,
Ti sam Perun beše sa munjom u ruci.
I brodovi naši svog su Hrista sreli,
I s dugom na jedru mirnoj stigli luci.

Sa kopljem i štitom sad, kralju megdana,
Stube kog svi gromi okrnjili nisu,
Ti stojiš, sav sjajan, kô zora Balkana,
Svrh aždaje mrtve na najvišem visu.
Samo retke duše i kraljevske, gde je
Bog prosuo vatre sunčane, tu stoje;
I besmrtne tako, dokle sunce greje,
Svetle se u blesku oreole svoje.

Blago tebi! Večno sa Miroča bela
Pevaće te vila uz borovlje davno,
Jer si ti, kô pesmu herojskijeh dela,
Na zvezdama ime urezao slavno.
I svi naši pozni naraštaji krasni
Gledaće na zvezde s vatrom srca lepa,
I čitati pesmu s kola zvezda jasni' -
Večnu, svetlu pesmu: Stepanović Stepa.

 

[Крагујевчанин]

VOJVODI STEPI - Aleksa Šantić
prilikom njegova dolaska u Mostar god. 1919.

Obiliću, Srđo, smeli Strahinj-bane,
Primi vence ove srca što te ljube!
Jer ti roblja bedne vedrio si dane,
I veriga teških krhô alke grube,
Jaki, nepobedni sine majke gorde,
Vihore i grome sa Cera, što oba
Rušio si cara krvoločne orde
I s timora slave kliktô svako doba!

Jug Bogdan sa decom, Ljutica i Marko,
I svi za slobodu što padoše juče,
Što otačku grudu ljubili su žarko
I zažegli krvlju sve plamove luče, -
Svi su oni s tobom danas došli nama,
Jer u tvome srcu njina srca biju,
Svetla, kô praznički sjaj po ikonama,
Kô vrela gde smorni snagu vere piju.

S njima oči svoje upirô si letu
Visokih krstaša i suncu se peo -
Šta Srbija može pokazô si svetu,
I njezine duše da su boga deo.
Jer bogovi s tobom kada nisu hteli,
Ti sam Perun beše sa munjom u ruci.
I brodovi naši svog su Hrista sreli,
I s dugom na jedru mirnoj stigli luci.

Sa kopljem i štitom sad, kralju megdana,
Stube kog svi gromi okrnjili nisu,
Ti stojiš, sav sjajan, kô zora Balkana,
Svrh aždaje mrtve na najvišem visu.
Samo retke duše i kraljevske, gde je
Bog prosuo vatre sunčane, tu stoje;
I besmrtne tako, dokle sunce greje,
Svetle se u blesku oreole svoje.

Blago tebi! Večno sa Miroča bela
Pevaće te vila uz borovlje davno,
Jer si ti, kô pesmu herojskijeh dela,
Na zvezdama ime urezao slavno.
I svi naši pozni naraštaji krasni
Gledaće na zvezde s vatrom srca lepa,
I čitati pesmu s kola zvezda jasni' -
Večnu, svetlu pesmu: Stepanović Stepa.

Песма ми није позната,али ми је драго што си је поставио (постави још неку ове врсте ако имаш)

 

[Акај]

Радомир Путник. Мада, без Мишићеве спремности за акцију и ризик, ништа не бисмо постигли.

 

[do_balcaka]

Jel moze neko, da mi preporuci koju dobru knjigu, vezi 1.sv. rata. ?

Одличан и Петар Опачић - ''Србија између Антанте и Централних сила 1915-1917''
Затим ''Голгота и васкрс Србије 1914-1918'' обе књиге

 

[Крагујевчанин]

Радомир Путник. Мада, без Мишићеве спремности за акцију и ризик, ништа не бисмо постигли.

Наравно.Мишић је био продужена рука војводе Путника

Одличан и Петар Опачић - Србија између Антанте и Централних сила 1915-1917
Затим Голгота и васкрс Србије 1914-1918 обе књиге

''Голгота и васкрс Србије'' и ја препоручујем

 

[do_balcaka]

Мој избор је свакако војвода Степа
Из неког разлога њега највише волим. Можда то није објективно јер га не волим због његових војних тактичких вештина (које су свакако неоспорне), већ због његовог карактера.
Он је био посебно омиљен у народу као строг али поштен човек из народа. Човек који је увек био уз и за свој народ.
Уз то и његове војничке способности су такође задивљујуће. Као што већ неко рече генијално изведено премештање трупа на Дрину и победа на Церу која је уследила. Код њега није постојала реч ''није могуће'', јер оно што он замисли је увек могуће.
Постоје и многе анегдоте и занимљивости из његовог живота. Поставио сам доста на теми ХВАЛА ВАМ БЕСМРТНИ ЈУНАЦИ па се нећу и овде понављати.
О војводи Степи бих препоручио књиге: Саво Скоко и Петар Опачић - ''Војвода Степа Степановић у ратовима Србије 1876-1918'', као и ''Споменица Војводе Степе Степановића''.

 

[do_balcaka]

И кад смо већ код ове теме. Хоће ли ми неко бити љубазан да објасни шта је ''војвода''. Какав је то чин? По чему се разликује од обичног генерала?
Пошто баш слабо разумем чинове у војсци
Можда зато што су код нас и они подложни политичким променама

 

[Petar BSK]

Франше д' Епере

Луј Франше д' Епере' француски маршал и почасни војвода српске војске.

 

[Petar BSK]

И кад смо већ код ове теме. Хоће ли ми неко бити љубазан да објасни шта је ''војвода''. Какав је то чин? По чему се разликује од обичног генерала?
Пошто баш слабо разумем чинове у војсци
Можда зато што су код нас и они подложни политичким променама

Није војвода једини такав чин,доста држава је имало,има и данас чин који је виши од генерала. http://en.wikipedia.org/wiki/Field_Marshal . Углавном тај чин носи једна особа,командант војске,али има и изузетака.
Термин војвода први пут се појавио у време Српске Војводине,када је титулу војводе носио вођа,владар Српске Војводине. После се чин појавио у српским устанцима,као прави српски чин за разлику од других. Чин је после укаљан,неки четници који нису били равни том чину су га добијали,и у Другом светском рату и деведесетих...

 

[do_balcaka]

Ја сам капирао нешто да је војвода уствари генерал који је победио у битци.
А ако чин добија само командант војске, значи нама је у првом рату само Путник могао да буде војвода. А ипак су чинови дати и осталима. Хммм, погледаћу мало по некој литератури, баш ме занима
Хвала теби на одговору свакако

 

[Крагујевчанин]

Мој избор је свакако војвода Степа
Из неког разлога њега највише волим. Можда то није објективно јер га не волим због његових војних тактичких вештина (које су свакако неоспорне), већ због његовог карактера.
Он је био посебно омиљен у народу као строг али поштен човек из народа. Човек који је увек био уз и за свој народ.
Уз то и његове војничке способности су такође задивљујуће. Као што већ неко рече генијално изведено премештање трупа на Дрину и победа на Церу која је уследила. Код њега није постојала реч ''није могуће'', јер оно што он замисли је увек могуће.
Постоје и многе анегдоте и занимљивости из његовог живота. Поставио сам доста на теми ХВАЛА ВАМ БЕСМРТНИ ЈУНАЦИ па се нећу и овде понављати.
О војводи Степи бих препоручио књиге: Саво Скоко и Петар Опачић - ''Војвода Степа Степановић у ратовима Србије 1876-1918'', као и ''Споменица Војводе Степе Степановића''.

Степа је наравно заслужан официр-војвода (после рата је иначе скинуо униформу и живео као најобичнији човек)

И кад смо већ код ове теме. Хоће ли ми неко бити љубазан да објасни шта је ''војвода''. Какав је то чин? По чему се разликује од обичног генерала?
Пошто баш слабо разумем чинове у војсци
Можда зато што су код нас и они подложни политичким променама

Војвода је чин који су добијали српски генерали за изразите заслуге у борби

Франше д' Епере

Луј Франше д' Епере' француски маршал и почасни војвода српске војске.

Ни Луј Франше Д'Епере није заборављен са моје стране,али нисам га ставио јер није изворно српски војвода

 

[dulebass]

Није војвода једини такав чин,доста држава је имало,има и данас чин који је виши од генерала. http://en.wikipedia.org/wiki/Field_Marshal . Углавном тај чин носи једна особа,командант војске,али има и изузетака.
Термин војвода први пут се појавио у време Српске Војводине,када је титулу војводе носио вођа,владар Српске Војводине. После се чин појавио у српским устанцима,као прави српски чин за разлику од других. Чин је после укаљан,неки четници који нису били равни том чину су га добијали,и у Другом светском рату и деведесетих...

Nesto si pomesao, srpski ustanci su bili pre srpske Vojvodine