Манастир Војловица
Манастир Војловица је манастир Српске православне цркве који се налази код Војловице, у југоисточном предграђу Панчева, на око 5,5 километара према Старчеву, у кругу Рафинерије „Панчево“. Према најстаријој верзији, манастир је основао 1383. деспот Стефан Лазаревић, син кнеза Лазара, а најстарији поуздани извор оставио је јеромонах Партеније 1542. године (нека предања говоре да су цркву подигли монаси који су се доселили из српских крајева). У манастиру постоји запис из 1799. који наводи на то да је деспот Стефан Лазаревић обновио манастир 1405. године. Одувек је био важно духовно средиште овог дела Баната.
Историја[уреди]
Манастир је небројано пута разаран, затваран, спаљиван, а монаси су одвођени у ропство или мучки убијани. На основу историјских записа највећа разарања, али истовремено и обнове манастира, везана су за 18. век (1716, 1738, 1788).[SUP][1][/SUP]Током Другог светског рата у манастиру су Немци држали заточене српског патријарха Гаврила Дожића и владику жичког Николаја Велимировића. Због подизања Рафинерије нафте у Панчеву која је изграђена на манастирском поседу 1965. живот у манастиру Војловици је био угашен. Проблем је после више година превазиђен, живот у манастиру је обновљен, а фабрика и манастир данас постоје у ретко виђеној симбиози.[SUP][1][/SUP] Последњи пут је реконстурисан и обнављан 1981—1988. године.[SUP][2][/SUP] Уз обнову, урађени су и конзерваторско-рестаураторски радови на цркви, на основу којих је крајем 80-их година, указано на то да у црквеној грађевини постоји више слојева живописа, из различитих периода градње и обнове, где најстарији слој потиче из 15. или прве половине 16. века.[SUP][3][/SUP] У априлу 2012. је договорено да део плаца који се налази у саставу Рафинерије буде враћен манастиру.[SUP][4].....
https://sr.wikipedia.org/sr/Манастир_Војловица
[/SUP][SUP]Познато је нама Панчевцима да је много материјала попаљено и уништено, које из самог Манастира, које из других архива о страдању Манастира од стране комунистичке власти која је своје богохуљење и сатанистичка дела спровела над Манастиром, те због тога немогу поставити званичне објаве о страдању Манастира из било ког периода.
Али ево нечега чиме се може допунити барем у малом:
[/SUP]Војловице... Растку нас врати!
Сан који нам је забрањиван, каљан, клан од оног давног октобра 1944. године, сан о слободној саборности слободног српског православног народа... народна мудрост, луцидна а народски једноставна, та стварна духовност православног бића српског народа – биће први пут после 65 година слободно, савесно, поштено, без увијања, без околишења, без наметања – исказана на Србском Светосавском Свенародном Сабору у манастиру Војловица.
Као молитвено прочишћење и уздизање српске душе пред иконом и кандилом, на Сабору у Војловици, заиста светосавском, и заиста свенародном, душа српског православног народа изрећи ће себе.
Први пут после 65 година – неће народу бити речено шта да мисли.
Први пут после 65 година – народ ће слободно рећи шта мисли.
Јер тако мора да буде кад је Сабор заиста свенародни.
Јер тако мора да буде кад је Сабор заиста светосавски.
Једва се усуђујем да поверујем... зато и кажем, као да сневам, Богу се узносећи осећам Божије нам је руку пружило, удахнуло моћ Српском Православном Народу да прозове Самог Себе да у Војловици слободно искаже оно што мисли и осећа.
Па шта је онда то што очекујем да Мудрост нашег Народног духа слободно искаже?
По поштеној српској савести, и по поштеној српској одговорности, верујем мојем Народу да ће изрећи нешто сасвим једноставно... на пример, да на супрот ''данашњим мутним видицима, кад магле неизвесности обавијају Европу и цео свет'' – да нам једино чистота ''наше Светосавске православне Вере у Бога може подарити вечити извор препородитељске моралне снаге.''
Јер Православље и јесте то – вечити ''препородитељ моралне снаге'' човекове, речено народски, Правда Божија.
Речи под наводницама изговорене су на давни Ускрс 1935. године.
Изговорио их је Његова Светост Патријарх српски Варнава.
Тада сам имао две и по године. Већина данашњих ревнитеља, али и већина данашњих владика и свештенства, и већина Срба који ће учествовати на Свенародном Српском Светосавском Сабору... нису били ни рођени те давне 1935. године.
Учествовати кажем, јер на Сабору се не присуствује – на Сабору се учествује.
И баш зато, гле, речи Патријарха Варнаве звуче као да су данас речене! Као да су речене баш тим млађима који ће учествовати на Свенародном Светосавском Сабору!
Ни ''мутни видици'', ни ''магле неизвесности'', ни ''Европа'', ни ''Свет'' – нису се изменили, иако, додуше – ''мутни видици'' постали су злокобнији, ''магле'' подлије,''Европа'' и ''Свет'' заблуделији, Ускрснућа памтимо по бомбардовањима, Благодат укаљали злочин, полтронство, злоба, хуљење; лаж затуцава савест; поштење замрло... чини се као да премало, чак ни мало, као да у том некаквом модерном животу нема времена за духовну поуку да се – ''по узвишеном примеру Господа Спаситеља обуздају у себи сви зли и варљиви нагони, да се одоли свим искушењима'', и да сви, ''препорођени'' наставимо ''у будућност Господњим путевма добра, врлине, мира и љубави'', којима ''Света жртва Спаситеља за род људски добија свој највиши смисао'' – чини се као да се то премало, или чак ни мало не односи на нас...
Тако се чини – али тако није.
Поново су цитиране речи Његове Светости Патријарха српског Варнаве из исте Беседе на давнашњи Васкрс 1935. године.
Речи... које такође одзвањају као да су данас изговорене.
Речи... које такође одзвањају као да су нама упућене.
А и јесу те речи заиста данас изговорене.
И јесу те речи заиста нама упућене.
Јер...
Зато је тако јер вечит је Свети Дух Господњи и Правда Његова.
Зато је тако јер је то Оно у шта се верује.
То је та Вечита Љубав која нас плоди... то је то Вечито што једино чини време живота овоземаљског радосним оптимизмом....
http://www.ravnogorskivenac.com/Vojlovica.htm
