Српска крсна слава - одакле, откада...

Мислим да Немања нема везе са немати и немање, одн. не+имати и да уопште није негација, али бих ипак да неко стручнији за језик то потврди. На пример, као у речима небо, нем и другима.

Име Урош је настало под утицајем мађарског језика, тј. родбинским везама српског и мађарског племства. Е сад, постоји и мађарско Немеш које је везано за племство и племиће, можда и то има везе. У оно време су се границе Угарске често мењале, а сам мађарски народ још није био дефинисан и словенско-мађарски језички и културни контакти су били интензивни.

Знам да Св. владика Николај тврди да је име Немања српска варијанта библијског имена Немија, али је мени то веома климаво и мислим да није.
 
menjam.se:
Мислим да Немања нема везе са немати и немање, одн. не+имати и да уопште није негација, али бих ипак да неко стручнији за језик то потврди. На пример, као у речима небо, нем и другима.

Име Урош је настало под утицајем мађарског језика, тј. родбинским везама српског и мађарског племства. Е сад, постоји и мађарско Немеш које је везано за племство и племиће, можда и то има везе. У оно време су се границе Угарске често мењале, а сам мађарски народ још није био дефинисан и словенско-мађарски језички и културни контакти су били интензивни.

Знам да Св. владика Николај тврди да је име Немања српска варијанта библијског имена Немија, али је мени то веома климаво и мислим да није.
Kliknite za proširenje...

Оурош је грчка реч и значи чувар, или носиоц и слично. А обрати пажњу да је старословенскосрпски био у употреби у оно време. Има на једном месту у Јеленином Житију где се не кажа да је била велика зима за време њезине сахране, него да је била не мала. и тих израза има више у том смислу. Не мислим да су у оно време била у употреби граматичка правила.
 
Оурош (Урош) није грчка реч и то име не постоји у грчком језику, нити има везе са Грцима.

Урош је чисто српско име (нема га код других народа), али је изведено из мађарске речи УР, која значи први. То име није словенско народно и почели су да га носе тек српски жупани и властела (вероватно они који су били у сродству са мађарском властелом), па је тек онда ушло у народ.

На пример, као што је и презиме Шандоровић српско презиме, а изведено је од имена Шандор које је мађарско. А опет нема Мађара који се презивају Шандоровић, то је чисто српско презиме.
 
menjam.se:
Оурош (Урош) није грчка реч и то име не постоји у грчком језику, нити има везе са Грцима.

Урош је чисто српско име (нема га код других народа), али је изведено из мађарске речи УР, која значи први. То име није словенско народно и почели су да га носе тек српски жупани и властела (вероватно они који су били у сродству са мађарском властелом), па је тек онда ушло у народ.

На пример, као што је и презиме Шандоровић српско презиме, а изведено је од имена Шандор које је мађарско. А опет нема Мађара који се презивају Шандоровић, то је чисто српско презиме.
Kliknite za proširenje...

Sad ulazim malo u OFF ali moram reći da su u vreme Mesopotamije na tlu Sirije živeli drevni Ugariti...
A Mesopotamiji je predhodio grad-država UR pa je Sargon osvojio okolnje semitske Akade i pridružio ih u državu Mesopotamiji...

U gradu-državi UR je rođen Abraham Biblijski............
 
Могуће је, али мислим да ту нема директне везе са именом Урош. Има много речи на ур у разним језицима. Имамо словенски ратни поклич, ура!, имамо италијанску уру за час, имамо латинско име Урбан, имамо хурије, имамо урушити и урвине, воће урму, имена Урсул и Урсула, словенску реч урок и сл. а свуда се ради са речима са којима смо имали директног додира. Теза да је од мађарске речи потиче од тога што је у давна времена "ур" била општа реч у читавом угарском окружењу, а не само национална мађарска. Постоји теза да име првог српског познатог Уроша, Беле (Белоша) Уроша, угарског палатина и сина рашког жупана, заправо није било име него да му је то "урош" била титула. На мађарском су владари над жупама имали титулу... не сећам се сад, али беше некако на ур-. На пример, неке наше владарке су имале надимак Урица, а у прилог тези иде и то што је сваки Немањић након краља Уроша I имао као део имена "Стефан Урош". Урош I је познат као Урош, краљу Милутину је име било Стефан Урош (II) Милутин, Стефану Дечанском Стефан Урош (III), цару Душану Силном Стефан Урош (IV) Душан, цару Урошу Нејаком Стефан Урош (V).

Наравно, ово је само хипотеза која важи за највероватнију, није нека непобитна чињеница. На пример, постоје и тезе да је Урош варијанта имена Ђорђе (преко Јурај), као и да је мађарско "ур" позајмљено од словенског где је заборављено итд. Мислим да је једино чињеница да пре турског времена име Урош није коришћено као народно име, него да је обичан народ почео то име да даје крштеној деци тек дуго након гашења династије Немањића.
 
menjam.se:
Могуће је, али мислим да ту нема директне везе са именом Урош. Има много речи на ур у разним језицима. Имамо словенски ратни поклич, ура!, имамо италијанску уру за час, имамо латинско име Урбан, имамо хурије, имамо урушити и урвине, воће урму, имена Урсул и Урсула, словенску реч урок и сл. а свуда се ради са речима са којима смо имали директног додира. Теза да је од мађарске речи потиче од тога што је у давна времена "ур" била општа реч у читавом угарском окружењу, а не само национална мађарска. Постоји теза да име првог српског познатог Уроша, Беле (Белоша) Уроша, угарског палатина и сина рашког жупана, заправо није било име него да му је то "урош" била титула. На мађарском су владари над жупама имали титулу... не сећам се сад, али беше некако на ур-. На пример, неке наше владарке су имале надимак Урица, а у прилог тези иде и то што је сваки Немањић након краља Уроша I имао као део имена "Стефан Урош". Урош I је познат као Урош, краљу Милутину је име било Стефан Урош (II) Милутин, Стефану Дечанском Стефан Урош (III), цару Душану Силном Стефан Урош (IV) Душан, цару Урошу Нејаком Стефан Урош (V).

Наравно, ово је само хипотеза која важи за највероватнију, није нека непобитна чињеница. На пример, постоје и тезе да је Урош варијанта имена Ђорђе (преко Јурај), као и да је мађарско "ур" позајмљено од словенског где је заборављено итд. Мислим да је једино чињеница да пре турског времена име Урош није коришћено као народно име, него да је обичан народ почео то име да даје крштеној деци тек дуго након гашења династије Немањића.
Kliknite za proširenje...
Uroš je varijanta latinskog imena Ursul ( koje je možda i starije) a figuriše u Germana kao URS i znači medved ( ursa).
 
За Уроша сви грешите. Ево у грчком-француском речнику шта значи та реч, као што сам већ објашњавао Урош и Стеван кад се употребљују скупа као код нас значи краљ, владар, чувар и тако нешто.

Ouros.gif
 
Хм, случајност? :confused: "Урос" је на грчком и планина, али (колико знам) не постоји као лично име.

Знам да се код нас име Урош доводи у везу са мађарским језиком. Ово за грчки нисам знао, а са тим не могу ни да полемишем јер ни везу са мађарским нисам ја измислио, само сам је прочитао и запамтио.
 
menjam.se:
Хм, случајност? :confused: "Урос" је на грчком и планина, али (колико знам) не постоји као лично име.

Знам да се код нас име Урош доводи у везу са мађарским језиком. Ово за грчки нисам знао, а са тим не могу ни да полемишем јер ни везу са мађарским нисам ја измислио, само сам је прочитао и запамтио.
Kliknite za proširenje...

Da i ja sam to mislio ali prvenstveno što smo titulu možda preko Mađara primili ali poreklo može biti.......?!
 
Не знам стварно, то би неко стручнији требао да потврди. На пример, и на португалском постоји реч ouros, али означава каро-боју у картама. Није битно да реч само исто звучи, него да је објашњена веза. На пример, и наше "крај" и енглеско "cry" идентично звуче, али нису исто.

Јер, напомињем, овде се не ради о мађарском имену, него о српском имену (или титули?) која је само настала под мађарским језичким утицајем, а не преузета од Мађара. Суседни народи врше такве утицаје једни на друге. Тако и Мађари имају király (наше краљ) и као име, и као краљевску титулу.
 
menjam.se:
Не знам стварно, то би неко стручнији требао да потврди. На пример, и на португалском постоји реч ouros, али означава каро-боју у картама. Није битно да реч само исто звучи, него да је објашњена веза. На пример, и наше "крај" и енглеско "cry" идентично звуче, али нису исто.

Јер, напомињем, овде се не ради о мађарском имену, него о српском имену (или титули?) која је само настала под мађарским језичким утицајем, а не преузета од Мађара. Суседни народи врше такве утицаје једни на друге. Тако и Мађари имају király (наше краљ) и као име, и као краљевску титулу.
Kliknite za proširenje...

Има 7 значења те речи на грчком језику али се све своде на нешто изнад нечега. То значи да смо је ми присвојили од Грка као нашу реч старешина или старији или чувар нас или наше круне. Али да би добила и право значење владара или круне додали смо јој и другу реч Стефан која обележава венац круну покривач главе или краља који је народни покровитељ или које га је народ окружио то јест одабрао за свој стожер. Зато смо дошли да за владара кажемо, на пример Стеван Урош други Милутин. Стеван Немања и Првовенчани нису били Уроши него само Стевани, а пре њих нисмо имали Стеване него само Уроше, то су све само титуле које су се претварале и у имена. Ево и овде на форуму наилазимо где се некоме форумашу каже да је цар. Ипак је логичније да смо узели од Грка него од Маџара јер смо имали Уроше пре него што смо знали за Маџаре.
 
Ког Уроша смо имали пре него што смо знали за Мађаре?

Први Србин Урош за којег ја знам је Бела (Белош) Урош, палатин и владар Мађарске који је владао до пунолетства младог мађарског краљевића као његов ујак (мајка му је била ћерка рашког великог жупана).
 
NickFreak:
Svaki Srbin ima po jedan dan u godini koji on slavi i to se zove krsno ime, sveti, sveto i blag dan, zapisao je u Rječniku Vuk Karadžić. Krsna slava je prastari običaj u kome se proslavlja domaći zaštitnik i davalac, koji su, među Slovenima, a i drugim narodima, najbolje održali Srbi. Danas je krsna slava običaj da pojedine porodice i rodovi smatraju svojim zaštitnikom jednog hrišćanskog svetitelja i uz posebne obrede i gozbu proslavljaju njegov praznik. Inače, tragove ovoga običaja imali su svi Sloveni pa i Indoevropljani, Tračani, stari Grci, Dačanai, Iliri (sa ostacima kod Cincara i Arbanasa), Rimljani i drugi. Ali, kao običaj krsna slava se održala pre svega kod pravoslavnih Srba a do pre nekoliko decenija i svih Makedonaca. Sporadično je ima ili je bilo i kod Hrvata katolika u Hercegovini, srednjoj Bosni, Dalmaciji, Lici i Slavoniji. Ima je takođe kod Arbanasa katolika, a pod srpskim uticajem bilo je i kod Rumuna.
Poreklo krsne slave ni do danas nije dovoljno rasvetljeno. Sve dosadašnje hipoteze, o kojima će kasnije biti više reči, mogu se svesti na dva osnovna gledišta. Jedno predanje smatra da je krsno ime uspomena na dan kada su mnogobožački preci pojedinih porodica prešli u hrišćansku veru, o čemu bi svedočila i sama reč "krsno ime" - od "krstiti se", odnosno primiti hrišćansku veru. Drugo gledište je animističko koje u krsnoj slavi vidi samo jedan hristijanizovani paganski kult, kult mrtvih, kult predaka. Ovo gledište je rasprostranjeno i prevlađuje u naučnim krugovima.
Istorijski izvori o krsnoj slavi su dosta oskudni. Ima nešto podataka iz perioda od XI do XV veka. Međutim ipak nije sigurno da se oni odnose na krsnu slavu u današnjem smislu. Pretpostavlja se da se slava kao porodični praznik prvi put pominje 15. avgusta 1018. godine u predelu Devolu južno od Ohridskog jezera. Na taj dan, kako beleži grčki hroničar Skilica, arhont ohridski Evstatije Dafonokin, koristeći se običajem da se na dan slave svak prima u dom, došao je nezvan u dvorac Samuilovog vojvode Ivca i na prevaru ga oslepio. Skilica pominje gozbu koja se može dovesti u vezu sa krsnom slavom. Analizirajući ovu belešku o "prazniku" makedonskog vojvode Ivca 1018. godine Dimitrije Bogdanović je smatrao da je kod makedonskih feudalaca praktikovano nekakvo javno praznovanje u krugu feudalčevog doma sa mnogobrojnim zvanicama sa strane. Međutim, ovo je suviše uopšteno da bi se moglo sa sigurnošću identifikovati kao običaj slave.
Kliknite za proširenje...

Ja dolazim do zaključka da je posredi specifičan mentalitet Srba.
Aludiram na rečenicu - Krsna slava je prastari običaj u kome se proslavlja domaći zaštitnik i davalac, koji su, među Slovenima, a i drugim narodima, najbolje održali Srbi - Vuk Karadžić.

Šta je sve prošao ovaj narod i opet dostojanstveno stoji i prkosi iako je toliko mali da se skoro ne vidi na svetskim mapama (dušanovo carstvo, kosovski boj, ogromne žrtve u balkanskim ratovima, atentat na prestolonaslednika, ogromne žrtve u prvom i drugom svetskom ratu, istorijsko NE Hitleru, istorijsko NE Staljinu, rat sa celim NATO paktom, nepriznavanje kosova uprkos gladi, košarka, tenis, Tesla, Pupin ...)
 
NickFreak:
Već ti je odgovoreno više puta ovde na drugoj temi samo treba da pročitaš ako ti ovo gore napisano neopovrgava.

Kult slava zaštitnika je postojao svuda međutim zadržan je i prihvaće u SvetoSavskoj crkvi . Dakle u jednom obliku i Hrišćanskom i Paganskom jer u su isprva prvi Hrišćani odlazili svaki dan na neke terevenke kod Pagana i opijali se i slavili.
Uvidevši taj problem najpre Apostol Pavle a kasnije Sava je praktično rešio uvođenje to jest dozvoljavanje paganskih običaja u okviru svog Hrišćanstva.
Jedan od tih običaja je paljenje badnjaka bacanje slame po podu za Božić što je čista paganerija.
Dakle Slave nisu osobenost Srba kao naroda već osobenost SvetoSavske Crkve i prostora na kojim je ona delovala.
On ništa tu nije izmislio već je dozvolio ono što Rimokatolička crkva nije pa ni Grčka pravoslavna.
Običaj se naravno menjao i nije bio podjednak u svim krajevima a nije ni danas u Srbiji u svim krajevima dakle Mitropolit Mihajlo je to samo u 19 veku to samo liturgijski sredio da bi se u svim krajevima koliko je moguće izjednačio ma da nije ni danas.

Dakle to nije osobenost Srba već svih naroda koji su bili pod jurisdikcijom Srpske narodne crkve nadam se da je sada jasno.
Kliknite za proširenje...

lijep je vidit točan navod na ovom forumu, rijetkost ali ipak...
 
Poslednja izmena od moderatora:
Борбе Самуилових војвода након 1018. године

1018 године

Дафномил је одлучио да са две слуге оде Ивцу на крсну славу Велику Госпојину.

Ивац се веома изненадио када је на својим вратима затекао византијског управника Охрида, али га је примио и угостио,
како то древни славски обичају налажу (На крсну славу је добродошао свак.).
После завршетка црквене службе, замоли Дафномил да са Ивцем поразговара нешто у четири ока.
Када су остали насамо Византинац се баци на њега и у борби га, као физички снажнији, савлада.
Потом га је, уз помоћ својих слугу, свезао и ослепео, након чега га је право са славе одвео пред Василија

------

Ово је први запис да се помиње реч Слава, дакле 1018 године.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Nina
Zvali su ga “srpska majka”
Odgovora
2
Pregleda
250
Nina
Nina
Pumpaj Dinstanović
Odnosi Ugarske i Svete stolice, međunarodna politika pape Grgura VII (1073-1085) i slovenska kraljevstva
23 24 25
Odgovora
600
Pregleda
6.979
Pumpaj Dinstanović
Pumpaj Dinstanović

Back
Top