Slavski kolač se po pravilu ne seče nego samo lomi i to po jednom prastarom običaju za koji je danas teško reći da li je hrišćanski ili hristijanizovani praslovenski običaj. Kolač se okreće "naoposun", po suncu, od leve (u narodu negativne) prema desnoj (u narodu pozitivnoj) strani. To se čini radi domaćeg napretka. Istovremeno se kolač podiže u vis sa željom da se usevi podignu prema suncu i da zrelim plodom olakšaju život zajednice.
Današnjem kolaču, izgleda,, prethodila je pogača, odnosno hleb bez kvasca, kao što je božićnjem kolaču prethodila česnica. Oblik i simbolika krsnog kolača se često pvezuje sa česnicom i pogačom. Svi okrugli obredni hlebovi, pa i oni za krsno ime, po narodnom verovanju, simbolišu sunce koje pripada kultu živih za razliku od onih kolača srpastog oblika koji se kao supstitucija meseca povezuju sa kultom pokojnika. Kolač srpastog oblika nigde se ne sprema za krsno ime.
Krsni kolač se, kao i božićna česnica, uvek pekao u upretu, vrućem pepelu sa žarom, na otvorenom ognjištu, prvobitnoj peći što takođe ukazuje na daleku starinu.
Za obred krsnog imena uvek se sprema kolač u obliku krsta ili se na njemu nalazi nalepljen krst od testa preko gornje površine. Krst je, po narodnom, figura božanstva u ljudskom obliku sa raširenim rukama, koji je na okrugloj površini dobio krake jednake dužine. Zbog toga se antropoidni krst, sa dužim donjim krakom, povezuje sa mnogobožačkim idolom koji je dobio obeležja hrišćanskog časnog krsta i na taj način se povezao sa proslavom današnjeg krsnog imena.
Veoma značajan element slavskog ceremonijala je ustajanje u slavu, dizanje i napijanje zdravica. To je, po opštem shvatanju, kao i prekada, najsvečajniji čin. Ustajanjem u slavu se izražava prvobitno poštovanje sunca jer se svi učesnici obreda okreću prema istoku. Dalje, ustajanje u slavu, sem izuzetaka, obavlja se pre podne, dok sunce, odnosno dan, napreduje. Ako se ovome doda okretanje krsnog kolača "naoposun" to jest za suncem, onda se krsno ime s razlogom može povezati sa kultom sunca, čega inače nema u kultu pokojnika.
Obredi, radnje i njihova simbolika o kojima je ovde reč mogu biti kasnijeg porekla. Njih prožima jedan stariji obred u kome se moli za žive i za napredak kuće i domaćinstva. Zbog toga se napred pomenutim teorijama može dati i agrarno značenje krsne slave o kome ranije u literaturi nije bilo mnogo reči. Uostalom, ovakvo zaključivanje, da je slava obred agrarnog karaktera, potvrđuju sadržaj i radnje koje se tom prilikom izvode. O tome svedoči i građa koju je o slavi u narodu sabrao Vuk Karadžić, a on je to činio u vreme kada su mnogi naši običaji, pa i slavski, bili vrlo sveži. Najbolji pokazatelj za to su zdravice kje se izgovaraju u određenom trenutku. Na primer, u zdravici se kaže: "U čije se zdravlje vino pilo, sve mu zdravo i veselo bilo, rodilo mu i žito i vino, ponajviše pšenica belica i u kući sve muška dečica".
Gost se, prilikom ulaska u kuću, u pozdravu obraća domaćinu rečima: "Slavio ga (krsno ime) mnogo ljeta u zdravlju i veselju". Ta želja se izražava i u drugim zdravicama u kojima se na slavi ne oskudeva: "Ko je proslavljao ove godine, proslavljao je i do godine, punu i čestitu, sretnu i bogatu, mnogo ljeta, a sve za njegova života, on i njegova djeca"... Na Kosovu, na primer, gosti ispijaju po jednu veliku čašu za zdravlje domaćinovo i svih njegovih ukućana, a isto tako za plodnost (berićet) i napredak svake vrste. Gost kaže: "Ovu kalenicu ćemo a pijemo za domaćinovo zdravlje. Bog neka da njemu i njegovim sinovima, ćerkama, snahama, unucima, unukama i svemu porodu njegovom zdravlje i sreću ... svaki berićet u polju i domu, da su mu puni ambari sa žitom, guvna sa slamom i senom, torišta sa ovcama i govedima, kravama i kobilama, bivolicama i volovima, tejacima i ždrebićima ..."
Slično ovome i u Slavoniji je svaka kuća imala svoga patrona kome se gosti i ukućani mole, zajedno sa kumovima i prijateljima, za ekonomski napredak kuće i za zdravlje ukućana. U ovom ceremonijalu ima i druge narodne simbolike. Koljivo se na primer u nekim krajevima uzima sa obe ruke da bi Gospod oberučke davao zdravlje i napredak u kući i domaćoj čeljadi. Zdravice se inače menjaju unakrst "da bi godina ukrstila sa rodom i berićetom". Zanimljiva je i jedna zdravica iz Metohije koja glasi: "Neka se preliju bačve sa vinom, domovi sa žitom i zdravljem, a polja sa rodom i berićetom".
Neke zdravice na primer iz Levča i Temnića, nedvosmisleno govore da je relč o molbi za zdravlje ukućana i za napredak domaćinstva. U jednoj od tih zdravica se kaže: "Da pijemo čašu vina za zdravlje ovog našeg današnjeg skupa, prvo u tvoje zdravlje (od kolačara se počinje, onoga koji se domaćinom lomi kolač), tvoje domaćice za zdravlje, tvojih kćeri, sinova, snaha (ako ih ima) za zdravlje, tvoga oca i majke (uvek se pominju posle dece ukoliko su živi) za zdravlje tvojijeh prijatelja, kumova i drugih komšija, za zdravlje uopšte sviju tvojih milih i dragih, pa spomenuo ih ili ne spomenuo ih, za zdravlje tvoga roda i zanata, za zdravlje tvoje sreće i kese za zdravlje, tvoje stoke za zdravlje, dao ti se Bog radovati kao srećnoj braći...". Pošto se malo otpije, u istu čašu dolivaju još vina "da mlađi rastu", pa se zdravica produži: "Ovako za omlađije, neka Bog omladi u domu, u toru i na svakom mestu, neka Bog mladež izvede na dobar put, te neka budu bolji od njihovih starijih".
Iz molitvanja nad slavskim kolačem se jasno vidi da je sadržaj kulta namenjen zdravlju ukućana, napretku kuće, čeljadi, stoci, letini, dobrom berićetu i zaštiti od dušmana. "Sada ćemo napiti u zdravlje našeg brata domaćina, za njegova žitka i užitka, život i dobro zdravlje. Za zdravlje njegove poštene glave, njegovi sinova i sinovaca, unuka i omlatka, život i dobro zdravlje ... Ispod njegova jaka šljemena i visokog kućnog stožera iznosio 24 sretna sjemena ... Plugo mu široko gonilo a ralo u dubinu s mirom ronilo - od neba mu rosilo a od zemlje rodilo". U nekadašnjoj Visočkoj nahiji se molitvalo: "Koliko je u ovome kolaču zrnaca, onoliko u našeg brata domaćina bilo janjaca, jaraca, teladi, svake sreće i napretka". Ili: "Volovi ti bukali a dušmani hukali. Kolo ti odilo a žito rodilo... klasovi ko pasovi, a snopovi ko topovi... Poslije tebe tvoja omladina... Božja ti majka dala. Što dala to i održala!"
Sa kolačem i delovima koji se prelome takođe se vrše simbolične radnje, uvek uz blagoslov i zdravicu. Jedna četvrtina kolača se stavlja u sito da bude "sita godina". Jedna četvrtina se podiže u vis uz reči: "Neka Bog da budu ovolike konošlje, kukuruz, pšenica i ostali usevi", a potom se dodaje: "Neka krsno ime ukrsti dom životom i zdravljem, a polja rodom i berićetom".
Zanimljive su i reči koje se izgovaraju kada se koljivo presipa vinom. Dok gosti drže posudu sa kuvanom pšenicom domaćin govori: "Da prespemo pšenicu vinom, Bog da prespe u ljude zdravlje, u ambar svaki berićet i u trla svaku stoku, svako dobro, mir i ljubav među braćom i komšijama". Posle ovoga se gosti posluže žitom, odnosno koljivom. Sličnih, simboličkih radnji ima i sa kolačem, kojima se osigurava zdravlje i ekonomski napredak.
U slavskom ceremonijalu se mogu uočiti i neki elementi primitivnog kolektivnog mentaliteta. Slava se proslavlja zajedno sa susedima, putnicima i namernicima. Svi oni jedu slavska jela sa zajedničke trpeze. Bogatstvo jela na slavskoj trpezi, po narodnom verovanju, obezbeđuje napredak i plodnost u toku naredne godine. Jelo koje se jede kolektivno, po utvrđenom redu, sa prijateljima i poznanicima, po verovanju, obezbeđuje putem imitativne magije zastupljene u slavskom ceremonijalu, sreću i blagostanje.
Kada je reč o slavi i njenim kultovima, treba imati u vidu još jedan element koji potvrđuje njeno agrarno obeležje.Slava je po narodnom verovanju praznik koji je vezan za zemlju i kuću, pa se ona sa imanjem i preuzima. Naslednik je obavezan da slavi slavu domaćina čije je imanje nasledio. U Banatu, na primer, bio je običaj da se sa kupovinom kuće, pogotovu ukoliko se u njoj nalazila slavska ikona, primi i slava porodice od koje je kuća kupljena. Na sličan način slavu preuzimaju domazet, usvojenik i drugi članovi nesrodničke zadruge. Uostalom, čak i onda kada se slava iz bilo kojih razloga promeni, ona se ipak definitivno ne napušta već se jedan dan proslavlja "kao zavjet radi polja"
