Српска крсна слава - одакле, откада...

[Caliburn]

sta, paganske obicaje?

ma kako izbegavali...

Ne sve paganske običaje. Naveo sam i uslove i ograničenja u poruci koju si citirao.

 

[Caliburn]

Ти наводиш ко је извор, а не наводиш чега је извор, то једноставно препишеш. Или ако прекоментаришеш тај извор то више није оно са ивора него си ти додао своје мисли туђим мислима да би их присвоио и прогласио за чињенице. То су у ствари радили и они на извору. Јер нико није присуствоао догађајима и бележио их онако како су се одигравали, него онако како их је он доживљавао, или пренео са извора као и ти. Према томе ти си присвојио туђи рад, или туђу мисао, да би их приказао као своје, ради користи или интереса.

Vujadine, ako navodim izvor odakle citiram navod onda ni na koji način ne prisvajam tuđi rad. Zaista bi makar osnovne stvari mogao da naučiš.

А зашто би онда други захтевали извињење ако од тога немају користи, или сатисфакцију.

Korist i satisfakcija su dve različite stvari. Mene interesuje korist, a sujetu satisfakcija.

Не, него сам научио и како да се браним од кварношћи, или покварених.

Nisam primetio da te iko napada Vujadine, ali jesam primetio tvoju kvarnoću.

На начин што преноси већ две хиљаде година исту лаж, коју си ти открио преко извора којима си додао своје мишљење и хоћеш да их прикажеш као лаж, зато си и навео да је лаж.

Velika većina uopšte ne razmišlja o onome što im je rečeno od strane crkvenih otaca, te su oni samo žrtve prevare i laži. Brkaš žrtvu i počinioca.
Uzgred, ne pokušavam ja da prikažem laž o Neronu kao laž, no ukazujem na činjenicu da to jeste laž.
Razlika je drastična, čega si, mislim, veoma svestan.

Па шта има смешно у томе што ја, по твом мишљењу, не знам шта је обред?

Ne po mom mišljenju, nego po sadržaju tvojih poruka. Smešno je to što se uznosiš toliko da sebi daješ za pravo da ceniš tuđe znanje o predmetu o kome je tvoje sopstveno ništavno. Ja se nikad ne bih usudio na takvu drskost.

Да ли то значи да Слава нема везе са Хришћанском вером, него са обредима баба врачара?

'aj muti vodu još malo.
Ja, za razliku od tebe, pišem veoma jasno i precizno, pa tvrdnju koju iznosiš nisi mogao od mene da izvedeš.

У мојој фамилији, а и многим многобројним фамилијама има много чланова, нас је било седамнаест, и како ти замишљаш да по том циганском обреду, којега си навео без свештеника и хришћанског канона, сви могу ухватити колач и ломити га? Види се да ниси био гост на таквим славама.

Ciganskom obredu?!
Eh, bre, Vujadine, kvaran si k'o kvaran zub.
No, vidim ja da ti nisi ni bio po slavama, pa jadan ne znaš kao srpska slava zaista izgleda. Odavno si se ti odvojio od domovine i od naroda, pa si i ono što si znao zaboravio.
I slavski se kolač ne lomi, no zalomi.

Да ли то значи да онај ко нема ни за колач не може славити своју Крсну Славу и са два печена кромпира? Мојима се и то дешавало за време комунистичког раја.

Ma ubedi me, Vujadine, 'aj molim te me ubedi u tu budalaštinu. Pazi da ti ne poverujem.
Da mi je samo znati kako je moj deda, koga su komunisti ubili, slavio slavu po običaju, sa sve slavskim kolačem.
Laži nekog drugog Vujadine.

Тачно тако па се врати поново и види јер су те очи превариле први пут. А оно што си изкомбинирао нема нигде у мојим порукама онако како си ти видео.

Znači i pored toga što sve piše "crno na belo", ti i dalje insistiraš na svojim lažima?
Retko bezobrazan pristup.

Нисам написао о славама него у заробљеничком логору. И шта мислиш постићи таквим подметањима?

Eh, Vujadine, gle ovako... na forumu ostane zapisano sve što si pisao, pa tako stoji i ove tvoje reči:

То је одговор на твоје питање, или не знаш шта си питао?

Ja te nisam terao da budeš kvaran, Vujadine, jer da si pošten bio, ne bi sam sebe upetljao.
Stoga ne vređaj me više tvojim lažima.

Да ли је то твоје мишљење или са неког извора?

To je nešto što je očigledno, Vujadine.

То су радили само нацисти и комунисти, а сад раде скоро сви, јер им иде у корист. Вађење делова и сврставање истих у другу комбинацију могу само они који имају неки циљ или разлог за то. Мени то није потребно.

Jes', tebi to nije potrebno, pošto su ti izmišljanje i kvarnoća draži. Nego, izneo si ovde očiglednu laž - da sam navode iz tvojih poruka presložio tako da se odnose na nešto drugo. To nije tačno u šta se svako ko pročita tvoje poruke može lako uveriti.

Не видим зашто.

Ni ja nisam siguran zbog čega se iracionalno ponašaš.

Где сам ја написао да комунисти нису лоши?

Ja samo znam da ti proturaš komunističku propagandu, a tobož' se gadiš na komuniste.

Па и пословица каже с каквим си такав си.

Jes', u pravu si. Ja jesam tužan, jer kada pogledam kakvo nam je katastrofalno školstvo, i kakve kadrove pravi, a da starci poput tebe nisu ništa bolji, onda mi ništa drugo i ne preostaje.

 

[Kor]

Njegova je teorija da su nas oni kolonizovali a mi smo zapravo bili Makedonci Sloveni koji smo imali imendan.

sto bi rekli dobri stari Dukljani: ma śedi lutore jedan i ne vataj Źjala

 

[NickFreakyrgios]

sto bi rekli dobri stari Dukljani: ma śedi lutore jedan i ne vataj Źjala

Baš tako

 

[NickFreakyrgios]

Šteta je velika što takvu teoriju nije prosuo vama na genetici još gore bi prošao

 

[FORMICA]

Ilirska plemena su različitog etničkog porekla?!
Ti to nas zapravo zavitlavaš, zar ne?

Da. Ilirska plemena su različitog etničkog sastava. Zar se i to preskače u novoj srpskoj istoriji?

Da?! Znači slava ima dva različita izvora na tako bliskom prostoru, a nema je nigde drugde?!

Ne slava nema dva različita izvora. Slava u Crnoj Gori je bratstvenički običaj nastao iz običaja slavljenja kućnih božanstava romanizovanih domorodaca. Krsno ime je plemenska slava nastala iz običaja proslavljanja bogova zaštitnika plemena, sela, pokrajina. Ta dva običaja su kasnije poistovjećena tokom perioda ostvarivanja projekta zajedničke države južnih Slovena. U suštini dva potpuno različita običaja a običaj proslavljanja svetca zaštitnika nije nikakav izuzetni običaj jer postoji u cijelom svijetu.

Pa?
Sam si napisao:

Pa ništo. Radi se o dva različita običaja, nekad spojena u jedan.

Dakle, i sma pišeš da nisu u pitanju samo kućna božanstva, a zapravo je veoma upitno da li su ista uopšte u pitanju.

Radi se o dva običaja spojena u jedan u vrijeme uspostavljanja projekta zajedničke države južnih Slovena. Kućna božanstav daju slavu, svetci zaštitnici daju krsno ime i na kraju se dobija krsna slava koje ste se, uzgred, śetili nazad 15-tak godina.

Da nisi ti to pobrkao Ilire i Tračane?
Dalje, ako razmatramo kućna božanstva romanizovanih Ilira, onda razmatramo u stvari rimsku religiju i lare i penate. Onda se postavlja pitanje zašto nema slave na celoj prostoriji na kojoj je rimska religija bila raširena.

Ne Iliri su savez plemena različitog etničkog sastava. Kućna božanstva su se poštovala u Prevalitaniji kod samo nekih ilirskih plemena. Nijesu sav ilirska plemena imala iste običaje. Ne radi se o totemima niti rimskim bogovima.

Dakle, menja se slava.

Pa svaki izuzetak potvrđuje pravilo. Kolika je učestalost promjene krsnog imena kod Srba? Koliko sam razumio kod nekih koje poznajm, svako koljeno ima drugo krsno ime.

 

[NickFreakyrgios]

Pa svaki izuzetak potvrđuje pravilo. Kolika je učestalost promjene krsnog imena kod Srba? Koliko sam razumio kod nekih koje poznajm, svako koljeno ima drugo krsno ime.

Ovde moram da te ispravim i dalje ti neću smetati , promene su retke kao i kod vas.
Međutim dešava se to iz razno raznih razloga.

Tačno je da domaćin može promeniti slavu ali se to ne radi , zašto bi?

Međutim treba napomenuti kult starih i novih svetaca u hrišćanstvu kao posledice migracija.

Postoje mnoge novokomponovane slave novijeh datuma koje nemaju veze sa životom i sa ovim što pričamo.

Najpre da probam da objasnim slučajnos kroz jedan primer meni blizak naime moj drug je preživeo tešku saobraćajnu nesreću na sv. Jovana slava mu je Đurđevdan.

Međutim on otad obe slave slavi i verujem da je takvih slučajeva bilo u prošlosti.
To naravno nema veze sa crkvom ali bi ljudi iz nekih čudnih okolnosti koje se dese na nekog sveca zapravo promenili slavu u tog sveca verujući da im u stvari taj svetac pripada.

Mislim može se ovde dodati sve i svašta ali u najkražim crtama to je to.

Pozdrav!

 

[NickFreakyrgios]

Još jedan primer znam iz naroda ako porodici bi osuo neki veliki dugogodišnji maler ili ih poteralo po zlu u okviru cele velike porodice oni bi se okupili došli u crkvu kod popa da im promeni slavu za šta postoji poseban crkveni ritual koji se retko praktikuje.

Više se desi ako bi jednostavno neko prešao na pravoslavnu veru!

 

[vujadin]

Znači i pored toga što sve piše "crno na belo", ti i dalje insistiraš na svojim lažima?
Retko bezobrazan pristup.

Eh, Vujadine, gle ovako... na forumu ostane zapisano sve što si pisao, pa tako stoji i ove tvoje reči:

Ja te nisam terao da budeš kvaran, Vujadine, jer da si pošten bio, ne bi sam sebe upetljao.
Stoga ne vređaj me više tvojim lažima.

Jes', tebi to nije potrebno, pošto su ti izmišljanje i kvarnoća draži. Nego, izneo si ovde očiglednu laž - da sam navode iz tvojih poruka presložio tako da se odnose na nešto drugo. To nije tačno u šta se svako ko pročita tvoje poruke može lako uveriti.

Original postavio Caliburn
Teza "koliko sela, toliko i običaja" služi da se svakoj šuši da za pravo da izmišlja neku svoju verziju obreda, bez ikakve veze sa stvarnim obredom. Time se obred obesmišljava i daje za pravo svim onima koji se obredu podsmehuju, jer imaju kao argument neuki, ali zato veoma sujetni puk, koji se povodi stavom "e, nećeš ti mene da učiš, ja znam kako je najbolje".
Međutim, kada se zagleda dublje i način vršenja obreda, neko ko obredu pristupa sa razumevanjem, a ne kao besmislenoj formi radi forme, uz manje ili više truda uočiće pravo značenje različitih radnji u okviru obreda.
Nego, kad se već pozivaš na narodnog pevača i svog oca, možeš li mi reći da je i tvoj otac o slavi išao gradom i kupio siromahe, pa ih pojivo vinom i oblačio u skerlet i kadifu? Od kada potiče taj običaj u tvojoj porodici?


Кад би ти знао толико о Слави колико не знаш, онда би било поучно читати твоје постове. Овако само откриваш стварну намеру свог постовања на свакој теми где се могу блатити православни, то јест првобитни хришћани. Да си боље прочитао наведену песму видео би да је реч о обичају онаквом каквог памти Краљевић Марко, а не каквог примењује Бег Констадин, повратник и Турака. Песник је то хтео да каже, а не оно што си ти навео, јер онда још није било повратника из комунизма. А што си мог покојног оца споменуо, то нека ти је на част. Али само да знаш да је он у мађарском логору у Баји 1941 наредио попу да се распопи и обрије браду јер је пред њим опсовао Бога. А кад је дошло време да изврше протеривање солунских добровољаца из Бачке, њега су пустили кући да може одлучити са фамилијом куда ће отићи, јер су биле само две опције; у логор за избеглице или у родно место из кога су дошли у Бачку. Он се одлучио у родно место у тада новосновану НДХ. На прелазу у Петроварадину Немци су нам дали пропусницу, и на захтев моје мајке ставили немачки печат на пропусницу, и нагласили да нам се пружи свака помоћ по путу до доласка у родно место. Али се један кз истог села придружио нама и заједно смо мирно стигли. Међутим у вртлогу рата и комунистичке револуције тај је отишао у партизане и постао Титин генерал, а у селу и Војводини прави силеџија, јер је по његовом налогу затворио моју матер у затвор на 10 месеци и наредио да пила дрва са другим затвореницима који су се могли мењати али да њој ту могућност не дозволе.јер није платила порез на одузету јој земљу, јер је била жена ратног злоћинца чији је син отишао у краљвску војску, четнике, који га је сакрио у своју фамилију да избегне одлазак у логор, у контроли на Петроварадину. Он је могао помоћи мом оцу али неје хтео јер је гледао са туђим очима и видео само оно што је њему ишло у корист исто тако као и ти што си видео у наведеној песми, само што си могао да искористиш за блаћење својих непријатеља по вери а и по другим критеријима..

Ево па види шта радиш.

 

[menjam.se]

Ada pročitajte knjigu štampana je azbukom u izdanju Prosvete zbornik radova SANU. Zar zaista mislite da išto znate?

Мој добри Формице, све ја то знам! Кажем ти, у Војводини међу Србима не постоји слава, ниједно село и ниједан град немају славу и никада је нису имали, а када људе питаш шта је слава, нико сем ових "новокомпонованих" Срба неће знати да ти одговори јер то не постоји. Једино место у Војводини где се слави слава, то је село Ловћенац. А и тамо је не славе одувек јер су били комунисти до јуче, него сад зидају Мирашеву цркву, уче чиргилицу и почињу да славе славу.

Свако се може у то уверити.

 

[bh_citadela]

Ovde moram da te ispravim i dalje ti neću smetati , promene su retke kao i kod vas.
Međutim dešava se to iz razno raznih razloga.

Tačno je da domaćin može promeniti slavu ali se to ne radi , zašto bi?

Međutim treba napomenuti kult starih i novih svetaca u hrišćanstvu kao posledice migracija.

Postoje mnoge novokomponovane slave novijeh datuma koje nemaju veze sa životom i sa ovim što pričamo.

Najpre da probam da objasnim slučajnos kroz jedan primer meni blizak naime moj drug je preživeo tešku saobraćajnu nesreću na sv. Jovana slava mu je Đurđevdan.

Međutim on otad obe slave slavi i verujem da je takvih slučajeva bilo u prošlosti.
To naravno nema veze sa crkvom ali bi ljudi iz nekih čudnih okolnosti koje se dese na nekog sveca zapravo promenili slavu u tog sveca verujući da im u stvari taj svetac pripada.

Mislim može se ovde dodati sve i svašta ali u najkražim crtama to je to.

Pozdrav!

To bi bilo vjerovanje iz sujevjerja ?

 

[NickFreakyrgios]

To bi bilo vjerovanje iz sujevjerja ?

Pa ne baš ali bilo je uvek elemenata i toga kod nas.
Taj momenat sujeverja je opstao i kod nas do danas.

Dakle jedno je bila crkva i učeni ljudi a sasvim drugo obična raja.

 

[bh_citadela]

Pa ne baš ali bilo je uvek elemenata i toga kod nas.
Taj momenat sujeverja je opstao i kod nas do danas.

Dakle jedno je bila crkva i učeni ljudi a sasvim drugo obična raja.

Da, ima vjera i sujevjere , ali tu je kombinovano ..

 

[NickFreakyrgios]

Da, ima vjera i sujevjere , ali tu je kombinovano ..

U pravu si međztim tema je tako postavljena da je poreklo običaja bilo sporno.
A druga priča je ona Hrišćanska koliko je to ispravno.
Ja se slažem sa tobom da to baš nije Hristova i Apostolska nauka.
Ali šta da nam radim takvi smo mi naopaki ljudi najčešće i na sopstvenu štetu

 

[FORMICA]

Ovde moram da te ispravim i dalje ti neću smetati , promene su retke kao i kod vas.
Međutim dešava se to iz razno raznih razloga.

Tačno je da domaćin može promeniti slavu ali se to ne radi , zašto bi?

Međutim treba napomenuti kult starih i novih svetaca u hrišćanstvu kao posledice migracija.

Postoje mnoge novokomponovane slave novijeh datuma koje nemaju veze sa životom i sa ovim što pričamo.

Najpre da probam da objasnim slučajnos kroz jedan primer meni blizak naime moj drug je preživeo tešku saobraćajnu nesreću na sv. Jovana slava mu je Đurđevdan.

Međutim on otad obe slave slavi i verujem da je takvih slučajeva bilo u prošlosti.
To naravno nema veze sa crkvom ali bi ljudi iz nekih čudnih okolnosti koje se dese na nekog sveca zapravo promenili slavu u tog sveca verujući da im u stvari taj svetac pripada.

Mislim može se ovde dodati sve i svašta ali u najkražim crtama to je to.

Pozdrav!

Da čitao sam o takvim slučajevima. To je zanimljivi pokazatelj po kojem su prastare duhovne procedure još uvijek žive. Naravno zbog posebnosti istorijskih uslova i burnih događaja kroz koje je proošlo društvo dolazi i do promjena tih duhovnih procedura na neočekivan način. Ovo je zista zanimljivo ali i istinito, i toga je bilo i ranije.

 

[FORMICA]

Još jedan primer znam iz naroda ako porodici bi osuo neki veliki dugogodišnji maler ili ih poteralo po zlu u okviru cele velike porodice oni bi se okupili došli u crkvu kod popa da im promeni slavu za šta postoji poseban crkveni ritual koji se retko praktikuje.

Više se desi ako bi jednostavno neko prešao na pravoslavnu veru!

I za ovo sam čuo mada ne znam za takve primjere u Crnoj Gori.

 

[FORMICA]

Мој добри Формице, све ја то знам! Кажем ти, у Војводини међу Србима не постоји слава, ниједно село и ниједан град немају славу и никада је нису имали, а када људе питаш шта је слава, нико сем ових "новокомпонованих" Срба неће знати да ти одговори јер то не постоји. Једино место у Војводини где се слави слава, то је село Ловћенац. А и тамо је не славе одувек јер су били комунисти до јуче, него сад зидају Мирашеву цркву, уче чиргилицу и почињу да славе славу.

Свако се може у то уверити.

Za vojvođane znam da su imali seoske slave i slavili su zaštitnike crkava.

 

[vujadin]

Za vojvođane znam da su imali seoske slave i slavili su zaštitnike crkava.

Војвођани су посебна прича. Од Марије Терезије па до сада три пута је масовно колонизирана Србима из свих крајева. Први и дрги светски рат су довели највише тих колониста. Не знам колико је то учињено сада крајем прошлог века, али ови садашњи ни нису Срби него Срби комунисти који су напустили своју крсну славу, па је зато ни сад не славе, А да су најбројнији, вероватно и јесу и зато би и хтели да се одвоје од Србије и створе себи посебну комунистичку државу.То нема везе са темом јер је питање постанка Српске Крсне Славе, а не ко је данас слави а ко не. Друго нигде се не славе заштитници цркава него се славе Славе Црквених Општина, и оне су каснијег датума од Крсних Слава. Значи ни то не долази у дискусију о постанку Српских Крсних Слава. Почетак Српских Крсних Слава сигурно треба тражити у примању Хришћанства. Ипак треба водити рачуна да онда нисмо имали своју цркву него смо примали Хришћанство у бугарским и грчким црквама па и у приморским у Барској архиепископији. Зато имамо те разлике у почетним обичајима Наших Крсних Слава. Уједињењем већине српских земаља ујединило је и те обичаје. Сигурно јесте да су у те обичаје унесени неки разни обичаји који се нису могли сјединити са осталима, и то би било потребно разјаснити. Зашто се у неким деловима српских земаља и данас ти обичаји погрешно тумаче?

 

[NickFreakyrgios]

Војвођани су посебна прича. Од Марије Терезије па до сада три пута је масовно колонизирана Србима из свих крајева. Први и дрги светски рат су довели највише тих колониста. Не знам колико је то учињено сада крајем прошлог века, али ови садашњи ни нису Срби него Срби комунисти који су напустили своју крсну славу, па је зато ни сад не славе, А да су најбројнији, вероватно и јесу и зато би и хтели да се одвоје од Србије и створе себи посебну комунистичку државу.

ajoooooooooj Bože Gospode!

 

[Caliburn]

ajoooooooooj Bože Gospode!

Izvini zbog ovoga bilo je jače od mene.

Vujadinovo mišljenje mi je bilo jako bitno na ovoj temi jer se radi o čoveku Evropljaninu Francuzu koji pripada našoj emigraciji monarhista koliko sam razumeo 60 godna prošlog veka.
Koji kao prvo zbog godina živo pamti neke stvari iz naše bliske istorije ali je isto tako u mogućnosti da posmatra te stvari kroz prizmu Evropljanina.

Hvala Vujadine!

 

[NickFreakyrgios]

Izvini zbog ovoga bilo je jače od mene.

 

[korkanj]

Живот и обичаји старих Срба у овом добу доста су одмакли од прастарог доба.

Но и у овом добу сав живот старих Срба оснивао се на иородици, а земаљска управа на слободном избору старјешина.

Више породица сачињаваху задругу, а више задруга чињаху племе. Старешина породице беше отац, а главни старешина задругарски биран је или по старости или но способности.

По годинама најстарији старешина задругарски био је племенски старешина. Он се звао родоначслник или старац или жупан, а племенско земљиште звало се племенштина или жупа.
Више таквих жупа (општина) и племена бираху великог жупана, који је у миру био управник, а у рату војсковођ.
Жупан јс сазивао задругарске старјешине у зборове и већа.
Збор и веће (сабор) беше највиша власт у Срба. То је била народна самоуправа. На збору и у већу споразумно су решавана сва важнија питања мира и рата, а ту су бирани и жупани и поротници (судије) и челници (сеоске старешине.

Још у најдавније доба Срби имађаху поротни суд, а кад се судило женскињу, судили су женски иоротшци.) Племства (немеша) у старих Срба није било. Сви чланови српског народа, и мушки и женски, беху са свим равноиравни, а ропству и невољништву уопште не беше у њих ни трага. Сви су они од првог до последњег уживали потпуну слободу и једнакост.
Задруга је израђивала све своје потребе, а имаље задругарско нико није могао ни присвојити ни продати ни поклонити, него је оно било опште добро.
С тога у старих Срба не беше бескућника и сиротиње.
Сви су радили, па свима беше добро.
Некоје веће послове радило је цело село заједнички, те тако постадоше: мобе, позајмице, спрегови, сумјет или супон, бачијање итд., што се местимице до данас одржало.
Срби се од памтивека одликоваше великим јунаштвом и ванредном љубављу према своме роду и породици. Отуда ова многа крвна сродства и крвне освете.
Срби такођер врдо поштоваху своје старије и своје мртве, те се бојаху родитељске клетве, а мртвима даваху даће и задушнице (подушја).

Брак је у Срба био највећа светиња, У старих Срба жена се звала владика (владичица) и ступаница (стуб кућни).
Срби од увек беху дружевни и весели, те отуд постадоше: побратимства, иосестримства, села, прела, посјела.
Срби се вазда одликоваше лаким учењем туђих језика и великим гостољубљем према туђинцу, те и то беше један узрок, што се многи Срби претоцише у туђинце.

Вера у старих Срба беше многобожачка - идолопоклоничка. Триглав им беше - бог над боговима; Перун - бог громовник; Сварог - бог неба; Стрибог - бог ветра; Дајбог или Бјелобог - бог свега добра; Црнобог - бог свега зла; Радгост - бог гостољубља; Коледо - бог сунца и свјетлости; Давор - бог рата; Усуд - бог судбине; Пров бог правде; Световид - бог четири годишња времена: Додол - бог кише; Лада - богиња лепоте и љубави; Љела - богиња дружбе; Жива богиња живота; Морана или Мора богиња смрти.
Срби вероваху још и у виле: загоркиње, бродарице и видариде, па у змајеве, дивове, вештице, вампире, вједогоње, море, вукодлаке, здухе и друге измишљотине.

Осим тога сваки српски дом имао је посебног свога кућњег, домаћег бога.
Свима овим боговима приношене су жртве крвне и бескрвне - животвњске и биљне.
Свештеници, који принашаху жртве зваху се жрецови. Сам обред принашања крвне жртве (клање животиња) звао се кољиво.
Па с тога се и данас зове „кољиво" оно зготовљено слатко жито, које се приноси на крсно, име и задушнице, јер и то је жртва, али бескрвна.
Све до под крај овога доба сви Срби беху још многобошци, осим оних јужних староседилаца у Солунској Србији, Маћедонији, Арбанији, Црној Гори, Боки и Далмација, Ови југо-западди Срби примише веру неки још од првих апостола Христових, светог Павла, Силе, Тимотија, Андрије, Луке и Тадије, а остали од апостолских ученика.

Примајући крст и јеванђеље, Срби место свога старог многобожачког домаћег бога узимаху за кућњег заштитника онога свеца хришћанског, у који дан су примили Хришћанство и слављаху тај дан сваке године, а то је крсно име Србиново или слава или свето.

Крсно име само Срби славе и нико други, па за то се и каже: „Гђе је слава - ту је Србин."

Просвета ових сТарих Срба беше надмашила многе околне народе. Кад други европски народи још живљаху скитничким и ловачким животом, Срби већ беху пронашли плуг и рало и већ су употребљавали срп, косу, мотику, чекић и друге алатке.
Још од најдавнијег доба Срби се занимаху земљорадњом, сточарством, риболовом, пчеларством, рударством, грађевинарством, сваковрсним занатима, трговином и бродарством, Имали су својих радионица и леваоница, гђе су израђнвали сваковрсне ствари од глине, стакла, олова, жељеза, меди (бакра), сребра и злата.

Посебно код балтичких Срба просвета, трговина и радиност још прие Хриета беше достигла толики ступањ, да јој се дивљаху сви околни народи и пошиљаху своје синове у српску земљу, да се тамо уче науци, вештинама и занатима.
Балтички и полапски Срби обрадише и оплодише сву земљу данашњег њемачког царства и подигоше тамо многе велике и богате градове.
Па и они јужнн Срби староседиоцн још у доба Христово беху развили знатну трговину и обрт по Источном Царству Римском.

А вели се, да су стари Срби и народним иесништвом, глазбом и илесом били надмашили готово све тадашње народе у Европи. Но још у прастаро доба, давно пре Христа, Срби имађаху своје властите законе и своје Право на даскама писано. Јер још тада они имађаху своје рунско писмо, неке црте и резе, из којих се после разви глагољица. Па по томе мора да су имали и неку писану књижевност, која је ваљда испропадала Бог зна гђе у оној страшној вратоломији.

Али за то нам се живо сачувала неписана, усмена књижевност старих Србаља. Јер још у то давно доба Срби се, после рада и бојева, састајаху на сијелима и прелима, па ту уз гусле опеваху своја дела причаху своје доживљаје и заподеваху оштроумне доскочице, те тако постадоше оне дивне народне песме и приче српске и оне мудре пословице, загонетке и доскочице - ти силни и бесмртни сведоци великога и бистрог ума Србиновог.

Од уста до уста сачува се та стара књижевност све до наших дана, па данаске се тој усменој књижевности српској дубоко клања сав писмен и учен свет. И има се чему поклонити!

Сима Лукин Лазић КРАТКА ПОВЈЕСНИЦА СРБА
Прво штампање 1894, Загреб, Издање пишчево

 

[menjam.se]

Slava nema obred... ma nije valjda.
Šta je tačno okretanje slavskog kolača, ako ne obred?
Šta je tačno zalomljavljanje slavskog kolača, pošto se prelije vinom, ako ne obred?
I ti sebi dozvoljavaš tu slobodu da mene prozivaš u vezi mog znanja o slavi.
Stvarno, sramota da te je sede glave.

Не бих да промашим поенту, али ако славу посматрамо на целокупном српском етничком подручју, онда је окретање и ломљење славског колача само локални обред славе. У Војводини, а (колико знам) и по крајишким крајевима, овог обичаја баш и нема. Има и других куриозитета. На пример, у крајишким крајевима су домаћин и мушки укућани ти који послужују госте, док тај обичај нисам уопште видео код Војвођана или Србијанаца (за ове потоње се ограђујем).

А док сам ово куцао, нешто друго ми је пало на памет. Да ли је слава остатак слављења паганских богова, или предака домаћинства, умрлих људи? Тога се сетих због кољива, које се спрема једино за умрле људе и које је неодвојив део славе, а опет они који славе Св. Илију и Св. Аранђела, не праве кољиво, јер њих двојица нису мртви. Св. Илија је човек који је жив узнесен на небо, а Св. Аранђел арханђео, бестелесна сила. Размишљам, ако народ води рачуна о таквим стварима, онда припремање кољива не може бити везано за прослављање живих богова, зар не? Или грешим?

 

[menjam.se]

А за Формицу, ја се извињавам јер не бих никога да увредим, али да ли он пише са Марса, из неких подземних градова, или из нашег региона?

Прво чудом нисам могао да се начудим за ону архиглупост миленијума како Срби немају славу и како је слава одрођених Црногораца у ЦГ различит обичај од славе правих Црногораца (Срба) у ЦГ, а сад гледам оно за промену славе. Нисам Црногорац ни Херцеговац и нисам стручан по том питању, али колико су мени рекли, свако племе има своју славу, а унутар племена различите фамилије могу да прислављују различите светитеље како би једни код других могли да иду. На пример, ако племе Икс слави Ђурђевдан, у њему може бити фамилија Ипсилон која прислављује Никољдан. И баш су у ЦГ забележене појаве како се при миграцијама дешава да фамилија као своју славу пренесе своју преславу, а не племенску славу. Баш у етнографским записима о Црној Гори где се набрајају фамилије у неком крају поименце, има таквих примера. Ако то није промена славе, ја не знам шта јесте.

Даље, они крајеви имају институцију "славе огњишта". На пример, домазет ће, кад наследи таста, поред своје крсне славе славити и крсну славу свог таста. Исто тако, особа која наследи рођачку кућу, на пример ујакову, у њој наставља да слави домаћинову славу, такође као "славу огњишта". Па онда, браћа која славе Св. Јована се могу поделити тако да један слави Јована Зимског, један Јована Летњег итд. То су све примери из ЦГ и тих крајева.

 

[Konstantin Veliki]

Problem oko slave je taj sto ona najvise izpricana teorija o paganskom poreklu slave ima problem taj sto se slava tek javlja u spiskama srpske vlastele vekovima posle preduzimanje Hrscanstva.

Kod prostog naroda jos kasnije. Tako da ima rupa od nekoliko vekova izmedju gde mi neznamo dal je postojala slava i u kom obliku, ako su je uopste slavili.