Српска колонизација у данашњој Републици Македонији

Управо је већина имиграната најжешћи ксенофоби. То је парадокс, али се психолошки објашњава комплексом кривице и издаје.
Ti si toliko poludeo sa svojim bugarstvom da neprekidno tražiš krivice u ostalima.

U koju jezičku grupu lingvistički spada sve ono što je nastalo od štokavskih govora stupanjem u balkanski schprachbund? Koji su refleksi jerova u Bosilegradu? Refleks jata? Koje glasove su dali slovenski nazali u tom istom Bosilegradu? I menjaj neki glagol po licima kao što se govori tamo pa onda teoretiši o “korenima” gos’n bugarizovani.
 
Нас? Као прво, ти ниси Србин – ти си безличан трол који сваку тему засипа својим детињастим глупостима и провокацијама. И престани да ме зовеш Борис Трећи. Упозорен си...
Ti imaš i deluzije veličine: sam si ovde rekao da si svoj nick odabrao po bugarskom caru Borisu Trećem, možeš sam da nađeš neki od hvalospeva koje si mu ovde spevao ti sam, samo da te podsetim.

Trol koji se latio ”nacionalnog prosvešćivanja” pod ludim uticajem svog Karakačeva i sumanutih nada oko Makedonije. Neće ni oni da vam budu Bugari, i šta s tim?
 
Koji su refleksi jerova u Bosilegradu
Шта те мучи – какви јерова ?
Што се тиче бугарског језика, не постоји ниједан бугарски дијалект у коме се користи уместо /ъ / у свим случајевима самогласник /о/, као што је у македонском говору, што значи да за све бугарске дијалекте ван македонског подручја, карактеристично је сливање јерова у један полугласник.
Не знам како ce у Босилеграду говоре - ваљда имају једнојерову замену као Македонци са самогласником.
На исти начин се у ову бугарску групу обично сврстава и старословенски језик .
 
Poslednja izmena:
Шта те мучи – какви јерова ?
Што се тиче бугарског језика, не постоји ниједан бугарски дијалект у коме се користи уместо /ъ / у свим случајевима само самогласник /о/, као што је у македонском говору, што значи да за све бугарске дијалекте ван македонског подручја, карактеристично је сливање јерова у један полугласник.
Не знам како ce у Босилеграду говоре - ваљда имају једнојерову замену као Македонци са самогласником.
Slivanje jerova u jedan glas? Pa to je već srpski jezik? Ili su jerovi u bugarskom dali i neki drugi refleks, a ne a.

Koliko bugarskih dijalekata još uvek čuva malo jer u nenaglašenim pozicijama? Nazali, još jedna veoma bitna tačka divergencije su inače u bugarskom dali više razlićitih refleksa nego na celom štokavskom i čakavskom područiju uzetim zajedno.

Since we shall test a hypothesis about language contact by examining whether Bulgarian dialects become more and more similar to contact languages as one approaches the borders, we review the basic facts of Bulgarian dialectology here, focusing on pronunciation. It will be important later to conclude that the measurements we are making do not contradict what is known about Bulgarian dialects. Our presentation of this background follows Stojkov (2002).


There is a major east/west division following the pronunciation of the old Bulgarian vowel yat (in Bulgarian: has only ят’). In western Bulgarian dialects yat the reflection /e/, e.g. bel white -beli white-pl , while yat in eastern dialects shows both reflections, /e/ and /ja/, e.g. bjal white -beli white-pl . This single characteristic does not by itself distinguish the dialects consistently, but it remains quite important.


The various historical developments of the old Bulgarian big nosovka in( Bulgarian: ‘голяма носовка’), a nasal vowel, divide Bulgarian dialects into five groups: -dialects (Northeastern and Northwestern Bulgaria and the eastern part of Southeastern Bulgaria); -dialects (Western Bulgaria and the eastern dialect of Pirdop); -dialects (the Rodopi mountain); -dialects (the Teteven region and two villages in Eastern Bulgaria, Kazichino and Golitsa); and -dialects (Western Bulgarian areas near the BulgarianSerbian border). This classification is admirably simple but also encounters numerous exceptions.
 
Slivanje jerova u jedan glas? Pa to je već srpski jezik? Ili su jerovi u bugarskom dali i neki drugi refleks, a ne a.

Koliko bugarskih dijalekata još uvek čuva malo jer u nenaglašenim pozicijama? Nazali, još jedna veoma bitna tačka divergencije su inače u bugarskom dali više razlićitih refleksa nego na celom štokavskom i čakavskom područiju uzetim zajedno.

Since we shall test a hypothesis about language contact by examining whether Bulgarian dialects become more and more similar to contact languages as one approaches the borders, we review the basic facts of Bulgarian dialectology here, focusing on pronunciation. It will be important later to conclude that the measurements we are making do not contradict what is known about Bulgarian dialects. Our presentation of this background follows Stojkov (2002).


There is a major east/west division following the pronunciation of the old Bulgarian vowel yat (in Bulgarian: has only ят’). In western Bulgarian dialects yat the reflection /e/, e.g. bel white -beli white-pl , while yat in eastern dialects shows both reflections, /e/ and /ja/, e.g. bjal white -beli white-pl . This single characteristic does not by itself distinguish the dialects consistently, but it remains quite important.


The various historical developments of the old Bulgarian big nosovka in( Bulgarian: ‘голяма носовка’), a nasal vowel, divide Bulgarian dialects into five groups: -dialects (Northeastern and Northwestern Bulgaria and the eastern part of Southeastern Bulgaria); -dialects (Western Bulgaria and the eastern dialect of Pirdop); -dialects (the Rodopi mountain); -dialects (the Teteven region and two villages in Eastern Bulgaria, Kazichino and Golitsa); and -dialects (Western Bulgarian areas near the BulgarianSerbian border). This classification is admirably simple but also encounters numerous exceptions.
Не глас него полуглас. У старословенском, рефлекс јерoва има практично само један кратак полугласник, иако постоје два знака. Бугарски је задржао кратки стари полугласник.
 
Не глас него полуглас. У старословенском, рефлекс јерoва има практично само један кратак полугласник, иако постоје два знака. Бугарски је задржао кратки стари полугласник.
- ово ти је као да си рекао како није глас него самогласник
- старословенски је имао јерове а не одразе јерова, а јерови јесу полугласи тј. њима се бележе
- постојање двају знакова којима се бележе, њихово немешање, те њихови каснији одрази у македонским и бугарским говорима (мак. ь > е, ъ > о; буг. ь > е, ъ > ъ) показују нам да су у старословенском била два полугласа
 
Poslednja izmena:
Шта те мучи – какви јерова ?
Што се тиче бугарског језика, не постоји ниједан бугарски дијалект у коме се користи уместо /ъ / у свим случајевима самогласник /о/, као што је у македонском говору, што значи да за све бугарске дијалекте ван македонског подручја, карактеристично је сливање јерова у један полугласник.
Не знам како ce у Босилеграду говоре - ваљда имају једнојерову замену као Македонци са самогласником.
На исти начин се у ову бугарску групу обично сврстава и старословенски језик .
Не разумеш о чему је реч, у источним јужнословенским говорима није било стапања полугласова у један. У већини бугарских говора ь > е, ъ > ъ; у већини македонских ь > е, ъ > о.
 
Ниједан други историјски извор не спомиње Србе код Сервије.

Dakle pominje Gordoserbon blizu Servije. A zar ne vidiš da Servija sama sebe spominje da je srpska. S druge strane Albance nikad niko nije pomenuo u 6,7, 8. veku kad su srbe uveliko pominjali. Za bugare jesu ali opet mnogo kasnije nego srbe
 
- ово ти је као да си рекао како није глас него самогласник
- старословенски је имао јерове а не одразе јерова, а јерови јесу полугласи тј. њима се бележе
- постојање двају знакова којима се бележе, њихово немешање, те њихови каснији одрази у македонским и бугарским говорима (мак. ь > е, ъ > о; буг. ь > е, ъ > ъ) показују нам да су у старословенском била два полугласа
Полако. Најстарији датирани старословенски споменик, Добруџански натпис из 943. има само један јер. То је исти случаји и са париским букваром, које је због својих дијалекатских особина назван Abecedarium bulgaricum.
Аха, хвала што си ми рекао да су јерови полугласници.Ја то сигурно нисам знао.
 
Не разумеш о чему је реч, у источним јужнословенским говорима није било стапања полугласова у један. У већини бугарских говора ь > е, ъ > ъ; у већини македонских ь > е, ъ > о.
А по твом мишљењу, како се ово зове ако не сливање :
сънъ > сън, мъхъ > мъх, тьсть – тъст, сѫдъ > съд

Нешто си погрешио.
 
Poslednja izmena:
постојање двају знакова којима се бележе, њихово немешање, те њихови каснији одрази у македонским и бугарским говорима (мак. ь > е, ъ > о; буг. ь > е, ъ > ъ) показују нам да су у старословенском била два полугласа
Не показиује. У палеославистици је прилично рано изражено гледиште по коме објективно постоји само један полуглас у старословенском, док су два знака за полугласнике предњег и задњег реда само графички израз палаталне супротности између сугласника, што је давало илузију два полугласника.
 
Не разумеш о чему је реч, у источним јужнословенским говорима није било стапања полугласова у један. У већини бугарских говора ь > е, ъ > ъ;
Дакле, у питању je задњи старocл. полуглас „ъ“, који је у већини бугарских дијалеката задржао свој примарни глас и чак га проширио у тзв. секундарни јер, који је замена за неколико других старобугарских самогласника, као што су ѫ, ь па чак и ѧ. (ово се подразумева под сливањем)

Тако да није лоша идеја да пажљиво прочиташ шта сам написао, иначе изгледа да провоцираш а да не разумеш садржај мог коментара.
 
Poslednja izmena:
А по твом мишљењу, како се ово зове ако не сливање :
сънъ > сън, мъхъ > мъх, тьсть – тъст, сѫдъ > съд

Нешто си погрешио.
Ови примери показују да се стражњи назал слио с тврдим полугласом у бугарском. Не показују да се су се неки и тврди полуглас стопили у један. Заправо ниси навео ниједан пример с меким полугласом.
 
Не показиује. У палеославистици је прилично рано изражено гледиште по коме објективно постоји само један полуглас у старословенском, док су два знака за полугласнике предњег и задњег реда само графички израз палаталне супротности између сугласника, што је давало илузију два полугласника.
Не знам шта си и кога читао, ја се с таквим тумачењем нисам никада сусрео, сви аутори које сам ја читао говоре о двама различитим полугласима, кратком *u = ъ и *i = ь.
 
Ови примери показују да се стражњи назал слио с тврдим полугласом у бугарском. Не показују да се су се неки и тврди полуглас стопили у један. Заправо ниси навео ниједан пример с меким полугласом.
Овде показујеш да не разумеш о чему причам - pеч је о тврдом задњем полугласнику "Ъ". Ко је говорио о меком полугласу ?

Међутим, пошто се ухватиш у ситнице, ево га:
мъ̀гла — стб. МЬГЛА , тъ̀нък — стб. ТЬНЪК -
ево подударања јерова у једном полугласнику.
 
Не знам шта си и кога читао, ја се с таквим тумачењем нисам никада сусрео, сви аутори које сам ја читао говоре о двама различитим полугласима, кратком *u = ъ и *i = ь.
то што ниси читао не значи да не постоје - Бењо Цонев
 
Gledao sam jednom na RTS emisiju Sasvim prirodno sa Jovanom Memedovicem,reportaza o jugu Makedonije i tu zaticu kolonizovane Srbe koji su se doselili iz Leskovca,Vranja i juga Srbije.Pita ih Memedovic sta radite ovde,kazu uzgajamo maslinu.Cini mi se oko Djevdjelije se sela nalaze.
Nisam siguran u rezultate popisa u makedonije. Jednom sam pričao na chatu sa srpkinjom iz sela pored djevdjelije. Pitao sam ih koliko ima srba tu gde je ona, kaže puno.
 
Дакле, у питању je задњи старocл. полуглас „ъ“, који је у већини бугарских дијалеката задржао свој примарни глас и чак га проширио у тзв. секундарни јер, који је замена за неколико других старобугарских самогласника, као што су ѫ, ь па чак и ѧ. (ово се подразумева под сливањем)

Тако да није лоша идеја да пажљиво прочиташ шта сам написао, иначе изгледа да провоцираш а да не разумеш садржај мог коментара.
Борисе, полако. Ти не разумеш да су ти говорили о стапању двају полугласова у један у западним јужнословенским говорима, што се у источним говорима није догодило, тј. у њима је очувана разлика између њих, те су потом у већини бугарских говора одражени као ь, ъ > е, ъ; а у већини македонских као ь, ъ > е, о.

Стапање других гласова са тврдим полугласом везе нема с тим.
 
Овде показујеш да не разумеш о чему причам - pеч је о тврдом задњем полугласнику "Ъ". Ко је говорио о меком полугласу ?

Међутим, пошто се ухватиш у ситнице, ево га:
мъ̀гла — стб. МЬГЛА , тъ̀нък — стб. ТЬНЪК -
ево подударања јерова у једном полугласнику.
Кежуал обзервер ти је говорио о изоглоси која раздваја западне и источне јужнословенске говоре, где су се у западним меки и тврди полуглас стопили у један, тј. између њих се изгубила свака разлика, дочим до тога у источним јужнословенским говорима никада није дошло, тј. никада нису изгубили разлику између између одразâ мекога и тврдога полугласа, те се та разлика и данас види у њиховим одразима.

Овим примерима не знам шта си хтео рећи, али они не показују никакво подударање, врло плитко и криво их тумачиш.
 
Борисе, полако. Ти не разумеш да су ти говорили о стапању двају полугласова у један у западним јужнословенским говорима, што се у источним говорима није догодило, тј. у њима је очувана разлика између њих, те су потом у већини бугарских говора одражени као ь, ъ > е, ъ; а у већини македонских као ь, ъ > е, о.

Стапање других гласова са тврдим полугласом везе нема с тим.
О западно-јужнословенском дијалекту нико није причао. Тврди задњи самогласник у већини бугарских дијалеката задржао је свој звук као "ъ ". У великој већини
Напротив, постоје секундарни јер, који се одликују тврдим задним полугласником, то је директна замена неколика самогласника у полугласу.

Не могу да разумем шта хоћеш да кажеш - не знам са које позиције износиш такве коментаре.
 
Кежуал обзервер ти је говорио о изоглоси која раздваја западне и источне јужнословенске говоре, где су се у западним меки и тврди полуглас стопили у један, тј. између њих се изгубила свака разлика, дочим до тога у источним јужнословенским говорима никада није дошло, тј. никада нису изгубили разлику између између одразâ мекога и тврдога полугласа, те се та разлика и данас види у њиховим одразима.

Овим примерима не знам шта си хтео рећи, али они не показују никакво подударање, врло плитко и криво их тумачиш.
Па ниси ни у праву за српски, нису се стопили у неки полуглас, него су постали сасвим нови самогласнички звук.
Опет, говорио сам о тврдом самогласнику, који се само у бугарском мора изговарати "ъ", а у многим бугарски дијалектима се поклапа са меким самогласником. При томе замењује неке старе назалне самогласнике спајајући их у секундарни jер, који звучи веома блиско стандардном полугласнику
 
Dakle pominje Gordoserbon blizu Servije. A zar ne vidiš da Servija sama sebe spominje da je srpska. S druge strane Albance nikad niko nije pomenuo u 6,7, 8. veku kad su srbe uveliko pominjali. Za bugare jesu ali opet mnogo kasnije nego srbe
Гордосербон близу Сербије? Ау, мој географе. Србе нико није споменуо до краја 9. века.
 
Борисе, полако. Ти не разумеш да су ти говорили о стапању двају полугласова у један у западним јужнословенским говорима, што се у источним говорима није догодило, тј. у њима је очувана разлика између њих, те су потом у већини бугарских говора одражени као ь, ъ > е, ъ; а у већини македонских као ь, ъ > е, о.

Стапање других гласова са тврдим полугласом везе нема с тим.

Бугарски дијалекти у прошлости су често класификовани у два, према изговору стсл. ъ > о, односно према изоглоси ъ—о; (сън, дъш — сон, дош уместо стсл.. сънъ, дъждь) .Овај изговор поделио је бугарску језичку област у далекој прошлости на две главне дијалекатске групе – источну и западну. Изоглоса о—ъ уместо стсл ъ међутим није баш јасно дефинисанa и не покрива све случајеве. Дакле, случајеви са о >. ъ се налазе у западним говорима и у пирдопском диалекту, али нема бугарског дијалекта у коме уместо стсл. "ъ" да се у свим случајевима налази искључиво самогласник "о", као што је то у македонским говорима . Самогласник "o" се налази у неким родопским говорима, али је то последица каснијег процеса.
На то сам мислио када сам рекао да се у бугарском језику велики ер стопио у један полугласник „ъ“ – односно за бугарски језик ъ > ъ је скоро масовна појава без изузетака.
Не знам како да ти другачије објасним - да је ерове и процеси њихове редукције или вокализације, посебно код булгарском је прилично компликован процес - што значи прилично компликовану дефиницију.
 
Poslednja izmena:
Па ниси ни у праву за српски, нису се стопили у неки полуглас, него су постали сасвим нови самогласнички звук.
Опет, говорио сам о тврдом самогласнику, који се само у бугарском мора изговарати "ъ", а у многим бугарски дијалектима се поклапа са меким самогласником. При томе замењује неке старе назалне самогласнике спајајући их у секундарни jер, који звучи веома блиско стандардном полугласнику
Јесам у праву. Ти не разумеш шта су ти објашњавали и шта ти ја говорим јер си изузетно слабо упућен у историју језикâ о којима диванимо, а то мало што си начуо си криво разумео и све помешао.

У западним јужнословенским говорима два општесловенска полугласа стопила су се у један, то се догодило и у свим српским говорима. Од најранијих штокавских споменика на месту ранијих двају полугласа стоји само један који бележе као ь. Прелазак ь > а посведочен је од XIV столећа.

Појам секундарни полуглас односи се на епентетски полуглас развијен обично у завршним сугласничким скуповима након испадања крајњега полугласа, нпр. добръ > *добр > *добър> добьр > добар, не односи се на стапање назала са стражњим полугласом у бугарском, ово је само један пример тога како упорно машиш те и и измишљаш терминологију, због чега није јасно шта уопште покушаваш рећи.
 
Бугарски дијалекти у прошлости су често класификовани у два, према изговору стсл. ъ > о, односно према изоглоси ъ—о; (сън, дъш — сон, дош уместо стсл.. сънъ, дъждь) .Овај изговор поделио је бугарску језичку област у далекој прошлости на две главне дијалекатске групе – источну и западну. Изоглоса о—ъ уместо стсл ъ међутим није баш јасно дефинисанa и не покрива све случајеве. Дакле, случајеви са о >. ъ се налазе у западним говорима и у пирдопском диалекту, али нема бугарског дијалекта у коме уместо стсл. "ъ" да се у свим случајевима налази искључиво самогласник "о", као што је то у македонским говорима . Самогласник "o" се налази у неким родопским говорима, али је то последица каснијег процеса.
На то сам мислио када сам рекао да се у бугарском језику велики ер стопио у један полугласник „ъ“ – односно за бугарски језик ъ > ъ је скоро масовна појава без изузетака.
Не знам како да ти другачије објасним - да је ерове и процеси њихове редукције или вокализације, посебно код булгарском је прилично компликован процес - што значи прилично компликовану дефиницију.
И опет, не схваташ да ово што ми пишеш нема везе с оним што ти покушавам објаснити.

Укратко, Кежуал обзервер те је питао о одразима полугласова у Босилеграду, очито алудирајући на изоглосу која дели западне и источне јужнословенске говоре, у западним су се два општесловенска полугласа слила у један, дочим у источним нису. Ти то ниси разумео и узео си фрљати по историји језика. Ја ти само покушавам скренути пажњу на грешке у твојим објавама, али очито узалуд.
 

Back
Top