Сродне душе, да ли постоје

[Van razuma]

E kada bi makar znala u kom veku je bila rodjena moja srodna dusa

Ili ce tek da se rodi

 

[Enina]

Postoje

 

[milsu]

To o čemu ti govoriš je ljubav. Ali mnogi ljudi, većina, brkaju te dve stvari ionako, pričaju o jednoj a nazivaju je drugačije. I, još gore, veruju da ljubav uopšte nije ljubav, ako (više, ili čak i nikad) nije (bila) zaljubljenost. (Da, ta izjava ima puni smisao, zapravo).

Tvoj osnovni problem je taj nesretni koncept "srodne duše" koji si skroz naopako shvatio, na šta ukazuje i fakt da očekuješ da osoba koju TI doživiš kao srodnu, automatski MORA odgovoriti na isti način, i prepoznati i tebe kao srodnu.

Наравно да говорим о љубави. Што се мене тиче, љубав и заљубљеност су исто, не знам како би било другачије, и шта би уопште била "заљубљеност" а да је нешто различито од љубави, али таква тема ме ни не занима. Идиоти и нижа врста називају "заљубљеношћу" када се напале на сисе или дупе, ваљда је то-то, немам појма и не занима ме, то је ретардирано.

Не ради се о некој ситуацији у којој сам погрешио и о нечему што ми се десило, него, већ сам рекао, изгледало ми је логично да је привлачност коју осећам према некоме обострана, зато што је духовна и органска и унапред дата, па ако је унапред дата мени, онда сам претпоставио да је унапред дата и томе другоме. Ипак, сви смо јединке, и ништа није реципрочно нити обострано. Као што рекох на почетку, то је ионако било доста давно.

 

[Nervirator]

Што се мене тиче, љубав и заљубљеност су исто, не знам како би било другачије, и шта би уопште била "заљубљеност" а да је нешто различито од љубави, али таква тема ме ни не занима. Идиоти и нижа врста називају "заљубљеношћу" када се напале на сисе или дупе, ваљда је то-то, немам појма и не занима ме, то је ретардирано.

То са сисама се зове напаљеност. Кад ти је све лепо и паметно шта она ради, тад је заљубљеност.. Кад је подржаваш и кад се са њом не слажеш, дошао си до љубави.

 

[Susan Sto Helit]

е, нека си му рекла.

Ma džaba pričat, neke se stvari samo na svojoj koži nauče.

 

[Nervirator]

Ma džaba pričat, neke se stvari samo na svojoj koži nauče.

Да. По принципу "сит гладноме не верује"

 

[Susan Sto Helit]

Наравно да говорим о љубави. Што се мене тиче, љубав и заљубљеност су исто, не знам како би било другачије, и шта би уопште била "заљубљеност" а да је нешто различито од љубави, али таква тема ме ни не занима. Идиоти и нижа врста називају "заљубљеношћу" када се напале на сисе или дупе, ваљда је то-то, немам појма и не занима ме, то је ретардирано.

Не ради се о некој ситуацији у којој сам погрешио и о нечему што ми се десило, него, већ сам рекао, изгледало ми је логично да је привлачност коју осећам према некоме обострана, зато што је духовна и органска и унапред дата, па ако је унапред дата мени, онда сам претпоставио да је унапред дата и томе другоме. Ипак, сви смо јединке, и ништа није реципрочно нити обострано. Као што рекох на почетку, то је ионако било доста давно.

Proguglaj malo, psiholozi odavno dele zaljubljenost od ljubavi. Izvini što sam mislila (opet) da je to opšte poznato.
Zaljubljenost nije retardirana, ko što ni jedan prirodan proces a koji se tiče ljudske međusobne privlačnosti nije retardiran. Samo je - prirodan. I ne, nema veze sa si.sama i dupe.tom, to je napaljenost. Pa ljudi se svakako ne zaljubljuju u svaku porno glumicu koju su "gledali" u švedskim akcionim. Priznajem da je sasvim moguće da se zaljube u neke od njih. Ali, to prođe ko i svaka napaljenost. Ili zaljubljenost.

Ljubav je nešto sasma drukče, što bi rekli u mom kraju, i obično se dešava (ili češće ne) tek kad se zaljubljenost okonča. Moguće je zavoleti nekog i bez da si prethodno u istog bio zaljubljen, ali najčešće ide prvo zaljubljenost pa ljubav. Što si stariji, sve je realnije da izbegneš zaljubljenost (izbegneš, u nedostatku boljeg izraza), ili bar da period zaljubljenosti mnogo brđe prođeš - ili, ko što rekoh, da ga skroz preskočiš. Mređutim, to nije pravilo, jer se i matori ljudi zaljubljuju, i te kako. Kod vrlo mladih retko se ili skoro nikad ide dalje od zaljubljenosti uopšte, jer jako mladi ljudi, deca, ne razlikuju zaljubljenost od ljubavi, i misle da čim jedno prođe, znači da nije ni bilo ljubavi. To naravno nema veze s mozgom, ali mladi su često magarci, ko svi što smo bili, naravno i ja.

Ali ti i ja očigledno celo vreme pričamo o drugačijim stvarima, što bi rekli Američani: nismo na istoj stranici (knjige). Ti govoriš o duhovnom i mističnom, ja govorim o prostoj biologiji. Nekom poput tebe to sigurno zvuči suvoparno i unižavajuće za nešto tako veličanstveno i epsko kao što je ljubav, ali čak i crkva kaže da si od zemlje i u zemlju se vraćaš. Ljudi smo, nismo angeli sa zlatnim harfama, pa nam zato nije mudro bulazniti - barem ako očekujemo da u ovom životu i svetu NE budemo razočarani BAR NEKAD. Ne znam što, ali tvoja me priča podseti na ono kako je E.Yong u Strahu od letenja napisala da svi zamišljaju pesnike kako inspiraciju doživljavaju JEDINO kad stoje na kakvoj litici, pred veličanstvenim zalaskom sunca, dok im se šal vijori na povetarcu - dok se inspiracija dešava i kad sediš na wc šolji ponekad, zapravo.

Naravoučenije? Smanjiti doživljaj, i očekivanja. To je jedini recept da se doživi sreća.

 

[milsu]

Онда дефинитивно никада нисам био заљубљен, а и заљубљеност је онда ретардирана.

Али то није тема, него нешто мистичније и недокучивије. А то је питање, ако је мени већ Бог дао љубав према некоме, зашто и томе некоме није такође дао љубав према мени. Јер ништа нисам створио сам и ни о чему нисам одлучио сам. Створен сам, и све ми је дато или ми није дато без моје одлуке и воље. Али чудни су путеви Господњи, што би се рекло, не можемо докучити његову вољу и његове разлоге.

 

[barisca]

Ljubav nije data, nego zadata. Tako je i sa srodnom dusom, jer da bi slicnosti opstale i dalje se produbile moras da u postojeci odnos ulozis celoga sebe, na najaktivniji moguci nacin.

 

[Metronomy]

Proguglaj malo, psiholozi odavno dele zaljubljenost od ljubavi. Izvini što sam mislila (opet) da je to opšte poznato.
Zaljubljenost nije retardirana, ko što ni jedan prirodan proces a koji se tiče ljudske međusobne privlačnosti nije retardiran. Samo je - prirodan. I ne, nema veze sa si.sama i dupe.tom, to je napaljenost. Pa ljudi se svakako ne zaljubljuju u svaku porno glumicu koju su "gledali" u švedskim akcionim. Priznajem da je sasvim moguće da se zaljube u neke od njih. Ali, to prođe ko i svaka napaljenost. Ili zaljubljenost.

Ljubav je nešto sasma drukče, što bi rekli u mom kraju, i obično se dešava (ili češće ne) tek kad se zaljubljenost okonča. Moguće je zavoleti nekog i bez da si prethodno u istog bio zaljubljen, ali najčešće ide prvo zaljubljenost pa ljubav. Što si stariji, sve je realnije da izbegneš zaljubljenost (izbegneš, u nedostatku boljeg izraza), ili bar da period zaljubljenosti mnogo brđe prođeš - ili, ko što rekoh, da ga skroz preskočiš. Mređutim, to nije pravilo, jer se i matori ljudi zaljubljuju, i te kako. Kod vrlo mladih retko se ili skoro nikad ide dalje od zaljubljenosti uopšte, jer jako mladi ljudi, deca, ne razlikuju zaljubljenost od ljubavi, i misle da čim jedno prođe, znači da nije ni bilo ljubavi. To naravno nema veze s mozgom, ali mladi su često magarci, ko svi što smo bili, naravno i ja.

Ali ti i ja očigledno celo vreme pričamo o drugačijim stvarima, što bi rekli Američani: nismo na istoj stranici (knjige). Ti govoriš o duhovnom i mističnom, ja govorim o prostoj biologiji. Nekom poput tebe to sigurno zvuči suvoparno i unižavajuće za nešto tako veličanstveno i epsko kao što je ljubav, ali čak i crkva kaže da si od zemlje i u zemlju se vraćaš. Ljudi smo, nismo angeli sa zlatnim harfama, pa nam zato nije mudro bulazniti - barem ako očekujemo da u ovom životu i svetu NE budemo razočarani BAR NEKAD. Ne znam što, ali tvoja me priča podseti na ono kako je E.Yong u Strahu od letenja napisala da svi zamišljaju pesnike kako inspiraciju doživljavaju JEDINO kad stoje na kakvoj litici, pred veličanstvenim zalaskom sunca, dok im se šal vijori na povetarcu - dok se inspiracija dešava i kad sediš na wc šolji ponekad, zapravo.

Naravoučenije? Smanjiti doživljaj, i očekivanja. To je jedini recept da se doživi sreća.

Ovo si lepo i pristojno savladala, ali svakako iz nesrecnih okolnosti na koje svakako utice mentalni odnos prema ljudima....

 

[Metronomy]

Ljubav nije data, nego zadata. Tako je i sa srodnom dusom, jer da bi slicnosti opstale i dalje se produbile moras da u postojeci odnos ulozis celoga sebe, na najaktivniji moguci nacin.

Kako je lako naci srodnu dusu, mnogo je teze odrzati vezu medju njima, ali je to deo ozbiljnog pristupa emotivno i intelektualno zrelih osoba.( sa dusom)

 

[barisca]

Kako je lako naci srodnu dusu, mnogo je teze odrzati vezu medju njima, ali je to deo ozbiljnog pristupa emotivno i intelektualno zrelih osoba.( sa dusom)

Sa odredjenim predispozicijama to mnogo lakse ide. A najvaznija od njih je potreba da stvarno imas tu konstantnu dusevnu glad za ljubavlju. Da bi to na kraju bila jedna velika steta da pored ulezenog truda covek nije u stanju da zivi potpunu intimu sa osobom sa kojom je.

 

[Van razuma]

Ja sam citajuci vas shvatila da je meni zapravo potrebna platonska ljubav a ne srodna dusa

 

[Van razuma]

A mozda je to jedno te isto ili ima veze jedno sa drugim

 

[Van razuma]

aj nista

svedno nemam ni to

 

[Aglaea]

Да ли је логично да постоје сродне душе које се узајамно привлаче, или није? Зашто љубав и привлачност нису увек обостране?

Ne verujem u srodne duše. Verujem da se ljudi mogu privući na razne načine i iz najrazličitijih razloga, ali to niti mora uvek biti uzajamno, niti dugotrajno. Svi smo različiti i dopadaju nam se različite osobine u drugim ljudima. Kažu da se "sličan sličnom raduje" i ljudi se obično zaista najugodnije i osećaju sa onima sa kojima dele - pogled na svet, interesovanja, način života...

 

[Susan Sto Helit]

Ovo si lepo i pristojno savladala, ali svakako iz nesrecnih okolnosti na koje svakako utice mentalni odnos prema ljudima....

Samo sam tvoju ocenu svog mentalnog stanja čekala, hvala. Sad mogu mirno umret.

p.s. inače stvarno hvala, što bar pričaš srpski, tako da te ljudi (najzad) razumeju bar u ovom postu. Hvala.

 

[Nervirator]

Kako je lako naci srodnu dusu, mnogo je teze odrzati vezu medju njima, ali je to deo ozbiljnog pristupa emotivno i intelektualno zrelih osoba.( sa dusom)

сродне душе се тешко или никако не налазе. А кад и ако се једном нађу, ту растављања више нема.
Све остало је кобајаги.

 

[Susan Sto Helit]

Онда дефинитивно никада нисам био заљубљен, а и заљубљеност је онда ретардирана.

Али то није тема, него нешто мистичније и недокучивије. А то је питање, ако је мени већ Бог дао љубав према некоме, зашто и томе некоме није такође дао љубав према мени. Јер ништа нисам створио сам и ни о чему нисам одлучио сам. Створен сам, и све ми је дато или ми није дато без моје одлуке и воље. Али чудни су путеви Господњи, што би се рекло, не можемо докучити његову вољу и његове разлоге.

Pa naravno da je zaljubljenost, na neki način, retardirana Ponavljam, na NEKI način. Naravno da nije, ko što rekoh pre, jer ništa prirodno i naturalno nije retardirano. Ali mogu razumeti što si ti to pomislio (i ja sam, često).

Ne mogu mnogo o bogu, jer nisam vernik, a i ne znam koji je i kakav tvoj odnos s bogom i kako ga ti doživljavaš. Može zvučati smešno, ali ja sam odrastala kao katolik, pročitala sam sve knjige iz v(j)eronauke, tokom mojih najbitnijih godina najviše je na moj odgoj uticaja imala moja baka Mađarica koja je bila veoma pobožna (i inače predivna) žena (što je naročito čudno, inače ne znam nijednog divnog Mađara ) ali da se manemo šale. Inače samo sprdnjom odgovaram na religijske postove, ali sad ću reći da je ono kako sam ja ko dete učena i shvatila, bilo da su božiji putevi zaista nedokučivi i misteriozni, i da u svemu (što sam pomislila kasnije, kao starija) ima nečeg fatalističkog - u smislu: nije toliko bitno kako ti postupaš i misliš, ako bog za tebe već unapred ima određeni put i smisao. U svakom slučaju, to što si od boga stvoren, ne daje ti nikakva naročita prava ni povlastice, pa čak ni ta ljubav za koju govoriš da ti je od boga data - data ti je, ali ti nije rečeno zašto, kako, ni šta njome da učiniš. To je nešto što ti, kao vernik, trebaš razlučiti sam. Jer, bog je čoveku dao slobodnu volju, zar ne? Time i odgovornost postupanja i odlučivanja.Tako da odgovore na svoje nedoumice moraš potražiti ili u nekim verskim knjigama, ili kod nekih mudrih ljudi koje tvoja religija vrednuje - a najsposle kod sebe samog.

p.s. I ovo je bio moj zadnji tolerantni odgovor na religijske postove.

 

[jovan bronzousti]

nije na neki no na apsolutno svaki

 

[Susan Sto Helit]

Pa?

 

[milsu]

Pa naravno da je zaljubljenost, na neki način, retardirana Ponavljam, na NEKI način. Naravno da nije, ko što rekoh pre, jer ništa prirodno i naturalno nije retardirano. Ali mogu razumeti što si ti to pomislio (i ja sam, često).

Ne mogu mnogo o bogu, jer nisam vernik, a i ne znam koji je i kakav tvoj odnos s bogom i kako ga ti doživljavaš. Može zvučati smešno, ali ja sam odrastala kao katolik, pročitala sam sve knjige iz v(j)eronauke, tokom mojih najbitnijih godina najviše je na moj odgoj uticaja imala moja baka Mađarica koja je bila veoma pobožna (i inače predivna) žena (što je naročito čudno, inače ne znam nijednog divnog Mađara ) ali da se manemo šale. Inače samo sprdnjom odgovaram na religijske postove, ali sad ću reći da je ono kako sam ja ko dete učena i shvatila, bilo da su božiji putevi zaista nedokučivi i misteriozni, i da u svemu (što sam pomislila kasnije, kao starija) ima nečeg fatalističkog - u smislu: nije toliko bitno kako ti postupaš i misliš, ako bog za tebe već unapred ima određeni put i smisao. U svakom slučaju, to što si od boga stvoren, ne daje ti nikakva naročita prava ni povlastice, pa čak ni ta ljubav za koju govoriš da ti je od boga data - data ti je, ali ti nije rečeno zašto, kako, ni šta njome da učiniš. To je nešto što ti, kao vernik, trebaš razlučiti sam. Jer, bog je čoveku dao slobodnu volju, zar ne? Time i odgovornost postupanja i odlučivanja.Tako da odgovore na svoje nedoumice moraš potražiti ili u nekim verskim knjigama, ili kod nekih mudrih ljudi koje tvoja religija vrednuje - a najsposle kod sebe samog.

p.s. I ovo je bio moj zadnji tolerantni odgovor na religijske postove.

Ако је "заљубљеност" када нам изгледа "лепо и паметно све што неко ради", онда то дефинитивно није "природно", осим ако се под "природним" подразумевају и све врсте девијација, али је у том случају и ретардираност такође природна. Зато је јасно зашто желим да говорим о духовним појавама а не о природним. Јер Дух је све што је здраво, а против Духа је све што је болесно. То је негде и најједноставније објашњење моје вере.

Ја сам бар увек сматрао да је критика израз љубави, тако да у мом случају "кад ти је све лепо и паметно шта она ради" дефинитивно није никада било ни у назнаци, а камоли да сам био заљубљен, заправо сада на овом форуму први пут чујем за такву појаву и да постоји такав концепт. Ја сам лично под "заљубљеношћу" увек подразумевао романтичну љубав, која се разликује од општечовечанске љубави, другарске љубави, родбинске љубави, итд. Нисам психолог, па ми нису познате научне дефиниције, већ користим неке своје личне изразе.

 

[Duki Lu]

Ја сам бар увек сматрао да је критика израз љубави,

Aaahhh. Kritika demorališe, u ljubavi treba podsticaj!

. Ја сам лично под "заљубљеношћу" увек подразумевао романтичну љубав, која се разликује од општечовечанске љубави, другарске љубави, родбинске љубави, итд.

Reci mi kako se slažu romantika i kritika?
Ili meni nešto nije jasno?!

 

[Metronomy]

Samo sam tvoju ocenu svog mentalnog stanja čekala, hvala. Sad mogu mirno umret.

p.s. inače stvarno hvala, što bar pričaš srpski, tako da te ljudi (najzad) razumeju bar u ovom postu. Hvala.

Ljudi razumeju i kada im pas nesto poruci, posto zele da razumeju.
Uvek ima bar troje ljudi koji razumeju, a cesto je dobro sto neki ne razumeju.
Hocu reci nismo isti i ne govorimo istim jezikom.

 

[Metronomy]

сродне душе се тешко или никако не налазе. А кад и ако се једном нађу, ту растављања више нема.
Све остало је кобајаги.

Najlakse se nadju srodne duse, mnogi drugi faktori pomeraju konce, a onda i sami ljudi ne odrzavaju vezu....dusa je kao leptir odleti, ako je vetar jak....