Sretan 29. Novembar, dan Republike!

stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.
medved_bg:
:lol:
0155007.23.jpg


Letos dobijem sličnu majicu kao ovaj baja, samo na mojoj piše:
"Druže Tito, skrenuli smo s'puta, sad nas ebe i Kurta i Murta"
:D
Kliknite za proširenje...

a ja dobio bedž

"Josip Broz Tito

vrati nam se hitno

sve ti je oprošteno"
:lol::ok:
 
Drzava koja izda u svakom pogledu decu svojih palih boraca,koja ne vodi racuna o sutra nego samo o danas,drzava u koju su neki usli samo da se preko nje osamostale i proteraju nacionalne manjine....takva drzava ne zasluzuje da opstane.Citavi tomovi knjiga se mogu jos napisati o YU,bez obzira koliko ih je do danas i napisano.Ideja kao ideja nije bila uopste losa,samo nije imao ko da je ostvari.Steta za one koji su izgubili glavu za tako veliko nesto.
 
KianyRiws:
Drzava koja izda u svakom pogledu decu svojih palih boraca,koja ne vodi racuna o sutra nego samo o danas,drzava u koju su neki usli samo da se preko nje osamostale i proteraju nacionalne manjine....takva drzava ne zasluzuje da opstane.Citavi tomovi knjiga se mogu jos napisati o YU,bez obzira koliko ih je do danas i napisano.Ideja kao ideja nije bila uopste losa,samo nije imao ko da je ostvari.Steta za one koji su izgubili glavu za tako veliko nesto.
Kliknite za proširenje...
..uopce je poznato..da svaka revolucija svojku djecu..je(d)(b)e...
 
Svako pravilo ima i svoj izuzetak,a pravila mogu menjati ljudi koji imaju sasvim jasnu predstavu o tome sta nije i sta sad ne valja u njihovom drustvu i kako bi valjalo da izgleda u buducnosti.Taj ko je toga svestan ne cini samo dobro sebi nego i svojim potomcima.Bez te svesti i bez te vizije nigde nema napretka,a svedoci smo da nijedna novostvorena republika nije se usrecila,jer nije izvukla ama bas nikakve pouke iz proslosti i nije donela nikakav zdrav,osnovan na znanju i postenju,plan koji bi svojom realizacijom usrecio te iste narode.Zelja Zapada da u jednom trenu stvori Jugoslaviju i njegova resenost da je ratom rasparca,mogla je biti sprecena zeljom juzno-slavenskih plemena da je bolje ziveti u miru.Te zelje nije bilo,desilo se bas obratno.Jos jednom smo pokazali da nismo zreli,kako pojedinacno tako i grupno,i da nismo nista drugo nego skolski primer kako je narod nista drugo nego jedna obicna glupa masa.Danas smo svi tu gde jesmo,a istina je samo da nam nesto perspektiva( a i sadasnjica)nisu bas nesto ruzicaste.Umesto da se urade pravne i ekonomske reforme 90-te,mi smo zeljeli nesto drugo.To sto smo trazili----to smo i dobili.
 
2657felj2.jpg


MILAN GROL

Grolov savremenik i političar sasvim drugog kova, Dragoljub Jovanović, koji se sa Grolom u mnogo čemu nije slagao ni pre ni posle Drugog svetskog rata, kao uostalom ni Grol sa njim, ipak je, objavljujući portrete svojih savremenika u knjizi "Ljudi, ljudi", bio u stanju da istakne ono što je u Grolovoj javnoj delatnosti bilo najznačajnije. Učinio je to davši ovom delu svojih uspomena jednostavan i tačan naslov: "Milan Grol - demokratija in extremis". I ako nešto predstavlja ključ za razumevanje Grolovih političkih koncepcija onda je to zalaganje za demokratiju do kraja, bez granica, bez ostatka.

Grol je jednu od osnovnih crta totalitarnih režima, bez obzira na njihovu ideološku osnovu, video u postojanju jedne unapred utvrđene i odozgo nametnute totalitarne vizije društvenog razvoja: "Nasuprot načelu postupnog razvoja evolucije, totalitarne ideologije, bile one koje daju socijalnom činiocu odlučujući smisao, bile one koje ga daju rasnom, nacionalnom ili verskom, rešavaju čitav životni problem pravolinijski, po jednom obrascu i odmah, smatrajući da svu tu složenost postojeće stvarnosti može da savlada jedna samouverena manjina, fanatizovana verom u program kao neprikosnoven. Bio to komunizam, fašizam, nacional-socijalizam ili Dolfusov klerikalni staleški poredak, svaki od njih totalitarno obuhvata sve odnose života i uređuje, i utvrđuje im i odmerava ne samo dnevne uslove nego i sam smisao merom vodeće ideje poretka."
Vrativši se u zemlju Grol se odmah suočio sa društvenom stvarnošću koja je stalno potvrđivala ispravnost njegovih zebnji i najsumornijih predviđanja. Ta stvarnost se po rečima samog Grola svodila iz dana u dan i sve više na "bezobzirnu primenu jednog isključivog partijskog bukvara", na pravni poredak koji je predstavljao samo "ozakonjenje od korica do korica tog partijskog bukvara", na novu ulogu namenjenu idejama - da budu "ideje-gonilje" a ne "ideje-vodilje" - i na obrazovanje koje "ne prosvećuje već zabluđuje".
Podnevši prvo ostavku na položaj potpredsednika vlade 18. avgusta 1945. godine, a zatim mesec dana kasnije obelodanjujući odluku demokrata i drugih udruženih demokratskih stranaka u opoziciji da ne učestvuju u izbornoj borbi u senci rđavih političkih zakona, pritisaka i atmosfere nespokojstva, Milan Grol je u poslednjem, sedmom broju "Demokratije" 8. novembra 1945, još jednom izrazio brigu i saosećanje za patnju i pogažena prava običnog čoveka koji je sve više mogao opstati samo kao deo kolektivnog mi: "U krvavoj graji izbornih procesija, ni na jednom transparentu nema reči o brigama s kojima ceo svet leže i ustaje. U tim parolama ne objavljuje se rat nevoljama, nego onima koji se na njih žale i traže rasudniju politiku. I protiv kojih se ljudi uopšte vodi hajka na unuštenje? Ako su oni u manjini, zašto ta uzbuna na opasnost koje nema? Ako su u većini, kakva je to zemlja i kakav narod koji u većini zlo misli i zlo snuje samom sebi? I kakva je to Ustavotvorna skupština koja tako ni savetom ni dogovorom nego izglasavanjem parola sa tih transparenata - treba da propiše osnovni zakon narodnog života? I koja je briga prešnija: o tome partijskom ustavu na papiru ili o egzistenciji naroda, o hlebu i miru bez kojih njegov život postaje neizdržljiv?"
Grol je i uočavao i pisao da se nasilništvo vladajuće partije i njeno izneveravanje obećanja pokušava prikriti jednom drugačijom, kako bi se danas reklo, virtuelnom stvarnošću. Najrečitije o tome govori jedan naslov iz "Demokratije": "Manifestacije prolaze - problemi ostaju".

Grol je pripadao čitavom jednom naraštaju, jednoj tradiciji zapravo, koja je smatrala da je prirodno da intelektualac bude u politici, a ne izvan nje, pogotovo u velikim iskušenjima po narod i državu. I ne samo u politici, više od toga. Setimo se samo uticaja Rakićeve pesme "Na Gazimestanu". Ta tradicija je imala svoje nastavljače u pojedinim ilegalnim organizacijama mladih koje su nicale posle Drugog svetskog rata u otporu komunističkoj diktaturi. A nije ih bilo malo. Jedan od priređivača Grolovih političkih spisa, akademik Miodrag Jovičić bio je među njima, u organizaciji Nacionalne revolucionarne srpske omladine. Borislav Pekić u okviru Saveza demokratske omladine Jugoslavije, takođe.
U svojim "Godinama koje su pojeli skakavci" Pekić se pozabavio tim vremenom. Njegova generacija nije imala mnogo razumevanja za politička nastojanja i parlamentarna sredstva borbe kojima su se služili Grol i njegovi istomišljenici: "Premda smo uživali u inteligentnim i smelim parlamentarnim intervencijama Milana Grola, Dragoljuba Jovanovića, Dukanca ili Dragića Joksimovića, većina nas je njihovo prisustvo u Skupštini smatrala - kolaboracijom. Mi nismo sumnjali u časne motive ove saradnje, mi smo je prosto smatrali - kontraproduktivnom." Doduše, u pripremi procesa Pekiću i drugovima, islednici i tužioci lomili su se da li Grolov uticaj i vezu sa tim stave na teret mladim zaverenicima, pa su od toga odustali. Zato su nastojali da ga stave na teret Dimitriju Đorđeviću i još sedamnaestorici optuženih, mahom mladih ljudi, u minulom ratu članova Jugoslovenske ravnogorske omladine, koji su pokušali da ujedine antirežimske stranačke podmlatke oslanjajući se na činjenicu da su demokrati, preko Grola, bar formalno učestvovali u vlasti. Čak je i tekst Grolove ostavke na mesto potpredsednika vlade koji je bio nađen kod optuženih na suđenju Đorđeviću i drugovima tretiran kao inkriminišući materijal.

Naravno da u delovanju Grolovom nije bilo kolaboracije, što uostalom i sam Pekić ističe. Kolaboracija će doći od drugih intelektualaca, tada ali i kasnije. Ništa manje opasan od kolaboracije je oportunizam jednog dela naše intelektualne elite, koja će svoje držanje van politike tada i kasnije, pravdati tvrdnjom da se ta dva posla isključuju, da je nedostojno za pravog intelektualca, da pozajmimo Grolov izraz, da se "pašta" za dobro zajednice, pogotovo na stranačkim poslovima. Sa puno prezira i posprdno tako su raznorazni uglednici govorili i govore o bavljenju politikom, kao da je to delatnost nižeg reda. Refleks takvog gledanja na politiku održao se do danas i time je jedna tradicija, koju su u našoj priči oličavali Milan Grol i Borislav Pekić, skoro prekinuta.

Inače, kad pomenuh Dimitrija Đorđevića, čini mi se da ima mnogo istine u njegovoj priči o sličnostima između Milana Grola i Eduarda Beneša: "razočaranost u Zapad i sukob sa surovom domaćom stvarnošću". Đorđević navodi i poslednju uspomenu na Grola: sreli su se negde 1947, noću, na pustim ulicama Beograda. Đorđević tek pušten iz zatvora, izbegava susrete sa ljudima. Grol u sopstvenom, unutrašnjem zatvoru, takođe ne bi nikoga da sretne. Brižno kaže Đorđeviću da treba da se čuva, da ne sme da se zaleće, pošto ima odgovornosti prema porodici, a "ovaj režim će još dugo trajati".
Na kraju, kada se još jedanput osvrnemo na tu neobičnu i upečatljivu intelektualnu i političku karijeru Grolovu, moramo reći da celo njegovo poimanje politike podseća na ono koje je Maks Veber izneo u svom poznatom predavanju o politici: "Politika znači uporno i lagano brušenje čvrstih dasaka, i to sa strašću i odmerenošću. Sasvim je tačno, i to potvrđuje čitavo istorijsko iskustvo, da čovek nikada ne bi postigao ono što je mogućno kada ne bi stalno iznova posezao za onim što je nemogućno... Samo onaj koji sigurno zna da se neće razbiti zbog toga što je sa njegovog stanovišta svet odveć glup i prost za ono što on hoće da mu pruži, tako da svemu tome može da kaže: 'ipak'! - samo je taj pozvan da se bavi politikom."
Politika je bila i danas je, pogotovu, i još mnogo štošta drugo. Zapravo, mnogo više nešto drugo. Milan Grol bio je svestan ovog tradicionalnog, napatvorenog poimanja politike, ono mu je bilo na srcu, celokupno njegovo delovanje bilo je u njegovom znaku.

anticom_action_trash.gif
 
Za tom šugoslavijom i brozom najviše kukaju oni koji nisu imali ili još uvek nemaju sposobnosti da se snađu u uslovima tržišta i koliko toliko fer utakmice .Njima je partija sve omogućavala uključujući i kredite poslovnih banaka koje nikad nisu vraćali jer bi ih inflacija koja je u šugoslaviji uvek bila visoka ,jednostavno pojela.Često se govori kako funcioneri u to vreme nisu krali neke ogromne sume novca.To jeste tačno ali se zaboravlja da novac njima nije ni bio važan.Šta će novac jednom Draži Markoviću ili sličnima.Sve im je bilo besplatno,čak i maloletne devojke ,koje im je udba privodila.
 
Put Ljubavi:
Za tom šugoslavijom i brozom najviše kukaju oni koji nisu imali ili još uvek nemaju sposobnosti da se snađu u uslovima tržišta i koliko toliko fer utakmice .Njima je partija sve omogućavala uključujući i kredite poslovnih banaka koje nikad nisu vraćali jer bi ih inflacija koja je u šugoslaviji uvek bila visoka ,jednostavno pojela.Često se govori kako funcioneri u to vreme nisu krali neke ogromne sume novca.To jeste tačno ali se zaboravlja da novac njima nije ni bio važan.Šta će novac jednom Draži Markoviću ili sličnima.Sve im je bilo besplatno,čak i maloletne devojke ,koje im je udba privodila.
Kliknite za proširenje...

Sve to pomnozi sa 100 i dobijes ono posle SFRJ.

;)
 
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

Slične teme

TONOLAN
Danas je Dan državnosti Republike Srbije!
3 4 5
Odgovora
123
Pregleda
2.096
dulesrbenda
dulesrbenda
Straks92
Dodik: Proces protiv mene je proces protiv Republike Srpske
2
Odgovora
37
Pregleda
655
iig
I
Jugoslav Čvarak
Srećan Vam rođendan Председниче Републике Србије, Господине Председниче Александре Вучићу
5 6 7
Odgovora
171
Pregleda
2.358
dulesrbenda
dulesrbenda

Back
Top