Srednjovekovna Hrvatska

[Vaša Visost...]

A da isključiš "virtuelna rvatska" filter?
Gde ti tu vidiš Skadar u rvatskoj, nesrećo?

Križari prolaze, psi laju..
Ne sekiraj se, nitko ne svojata Skadar, i cijelu Srbiju u paketu s njim...


.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Konačno.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Постави линк или целу страницу примерка који користиш.

Pošto je jasno da ti oštrica neće sama odgovoriti, a jerbo je i nedvosmisleno jasno zašto tačno neće, evo da probam ja umesto njega:

Spojler

Prikazao je samo jedan delić stranice prevoda Konrada Klauzera, kako se ne bivi videla s desne strane na margini korekcija štamparske greške na kojoj piše dodati, Hrvata (Croacios).

I on to verovatno i sam itekako zna tj. video je svojim očima, samo mu je zabavnije da nas ovako sve ovde zabušava...

 

[Pumpaj Dinstanović]

Cijela ta priča o ubojstvu kralja Zvonimira prilično je sumnjiva, jer se ne spominje u ranim spisima, nego u nešto kasnijim izvorima.

U ispravi hrvatskog kralja Stjepana II. izdanoj 8. rujna 1089. godine u Šibeniku piše između ostalog:

"...Stoga je između ostalih (došla) pred nas majka i upraviteljica redovnica splitskog samostana (sv. Benedikta) s nekim svojim sestrama donijevši sa sobom neku ispravu koju joj je dao nedavno preminuli kralj Zvonimir u korist njezina samostana i to za kraljevski posjed koji je u mjestu koje se zove Lažani..."

Izraz "nedavno preminuli" označava prirodnu smrt i ne može implicirati bilo kakvo nasilno skončavanje života.

Na natpisu Bašćanske ploče iz oko 1100. godine koja je sastavljena poslije Zvonimirove smrti, ništa ne upućuje na Zvonimirovu nasilnu smrt. Jednako tako ništa ne upućuje na Zvonimirovu nasilnu smrt ni u povelji ugarskog i hrvatskog kralja Stjepana II. iz 1166. godine kojom samostanu sv. Ivana u Biogradu potvrđuje darovnice kralja Petra Krešimira IV. i Zvonimira. Ništa vezano uz nasilnu smrt ne piše ni u drugim ugarskim kraljevskim poveljama (Bela III., 1188., herceg Andrija 1198. i kralj Emerik 1200. godine). Nema spomena nasilne kraljeve smrti ni u ispravi splitskog kneza Grubeše iz 1188. godine u kojoj se također spominje kralj Zvonimir. Da je Zvonimir zaista umro nasilnom smrću, barem bi netko od rečenih to spomenuo.

Toma Arhiđakon piše 1266. godine u Historiji Salonitani:

"U to je vrijeme preminuo kralj Zvonimir ne ostavivši svog potomka kao nasljednika. Budući da se ugasio sav rod kraljevske krvi, u hrvatskom kraljevstvu nije bilo više nikoga tko bi po nasljednom pravu trebao preuzeti prijestolje."

Ni tu nema spomena nasilne smrti.

U Bečkoj ilustriranoj kronici (Chronicon pictum Vindobonense) iz 1358. godine piše:

"...On je (Ladislav) prvi Dalmaciju i Hrvatsku svojoj državi vječnim pravom podložio. Kada je naime umro kralj Zolomer (=Zvonimir) ne ostavivši djece, žena njegova, sestra kralja Ladislava, gonjena mnogim nepravdama od dušmana svog muža, zamoli u ime Isusa Krista pomoći od svoga brata kralja Ladislava. Njezine je nepravde kralj ljuto odmazdio i povratio joj čitavu Hrvatsku i Dalmaciju, koju je kasnije kroz spomenutu kraljicu svojoj državi podložio. To pak kralj nije učinio od pohlepe, nego što je sebi baštinu prisvajao po kraljevskom pravu. Kralj Zvonimir naime bijaše njemu u prvom stupnju rođak, a baštinika nije imao..."

U parnici za Karin koju je 28. studenog 1360. godine izdao kralj Ludovik I. u kojoj spominje pretka Lapčana, plemića Vinihu Lapčanina koji se oženio kćerkom kralja Zvonimira, Klaudijom ne spominje se bilo kakva nasilna smrt kralja Zvonimira.

S druge strane postoje neki podaci koji govore o nasilnoj smrti kralja Zvonimira.


Prva je hrvatska redakcija Ljetopisa Popa Dukljanina, poznata i kao O djelima hrvatskih kraljeva, iz kraja 15. stoljeća u kojoj piše:

"...I za dobroga kralja Zvonimira biše vesela sva zemlja, jere biše puna i urešena svakoga dobra, i gradovi puni srebra i zlata. I ne bojaše se ubogi da ga izji jaki ni sluga da mu učini nepravo gospodin (...) Međutim, Hrvati, ne dopustivši mu da dokraja pročita pismo, ...nere kako psi na vuke lajuči kada idu, tako oni na dobroga kralja Zvonimira, komu ne daše ni progovoriti, nere s bukom i oružjem počeše sići na njega i tilo njegovo raniti i krv prolivati svoga dobroga kralja i gospodina, koji ležeći u krvi izranjen velicim bolizni prokle tada nevirne Hrvate i ostatak njih bogom i svetim njegovimi, i sobom, i nedostojnom smrti njegovom, i da bi veće Hrvati nigdar ne imali gospodina od svojega jazika, nego vazda tuju jaziku podložni bili.

Ugarsko-poljska kronika, nastala u 13. stoljeću, donosi u trećem poglavlju "O pobjedi kralja Atile" elemente legende o ubojstvu kralja Zvonimira. U kronici se Zvonimira naziva Kazimirom, koji je vladao kraljevinom Slavonijom i Hrvatskom, a čije je sjedište bilo u gradu Splitu.

Dodatak kronici Historia Salonitana iz 1266. godine, koji je nastao početkom 16. stoljeća, a naziva se Historia Salonitana maior donosi legendu o ubojstvu kralja Zvonimira koji je imao za ženu kćer ugarskog kralja Bele I., nakon čega je njen brat (V)ladislav na sestrin poziv provalio u Hrvatsku te je osvojio kraljevstvo i predao ga na upravu svojoj sestri, udovici kralja Zvonimira. Dalje se u tekstu donosi tzv. epitaf kralja Zvonimira, za kojeg se smatra da je sastavljen u 14. stoljeću kada su Šubići, knezovi bribirski dali izgraditi Zvonimirov grob u svom obiteljskom mauzoleju u crkvi sv. Marije na Bribiru kraj Skradina. Nije poznato jesu li doista prenjeli njegov grob u svoju obiteljsku grobnicu ili su samo sastavili epitaf, ali je očito da su htjeli iskoristiti legendu o kralju-mučeniku, kako bi istaknuli svoje pravo na hrvatsku kraljevsku krunu. Je li to stoga što je Zvonimir bio (dijelom) šubićkog roda, nije poznato.

Anonimna splitska kronika, vjerojatno nastala krajem 16. stoljeća, iako paleografska analiza sugerira da je mogla nastati u 14. stoljeću, donosi također priču o Zvonimirovoj nasilnoj smrti. Tekst je na nekim mjestima isprekidan crticama, iz čega se može zaključiti da je netko prepisivao znatno stariji tekst i nije mogao pročitati neke dijelove teksta, bilo zbog oštećenja papira ili zbog nemogućnosti čitanja napisanoga.

U samom tekstu se spominje da je kralj Zvonimir poveo 1092. godine vojni pohod na Saracene, ali su se Hrvati pobunili i odbili odazvati u rat. Sastanak se odvio ns Petrovom polju kraj Knina, a Hrvati su napali i smrtno ranili svog kralja. Prije smrti, kralj Zvonimir je izdiktirao oporuku kojom je svoje dvije kćeri predao u zaštitu plemića "Snazacha" (Snačića?), dok je hrvatsko kraljevsko podvrgnuo Ugarskoj, prihvativši ugarskog kralja kao svoga sina da bi se osvetio Hrvatima. Bio je pokopan u crkvi sv. Marije u gradu Bribiru.

Kratka kronika Hrvatskog kraljevstva (Chronicon breve Regni Croatiae) koju je oko 1561. godine napisao fra Ivan Tomašić, također donosi legendu o nasilnoj smrti kralja Zvonimira. U tom djelu piše da je 1057. godine umro kralj Zorobel, posljednji kralj Hrvatske, Dalmacije i Slavonije, koji je bio hrabar čovjek, vješt oružju te vrlo pobožan. Želio je osloboditi Kristov grob koji je zauzeo Soldan. Zato je sazvao skupštinu na Petrovo polje i pozvao svoje podanike u rat. Tada su prevrtljivi Slovinci nagovorili kraljeva tajnika i peharnika Tadiju Slovinca da ubiju kralja te su oni u noći 20. travnja ušli u njegov šator i ubili ga. Prije smrti kralj je prokleo Hrvate i Dalmatince, rekavši da će on biti njihov posljednji kralj i da će odsada biti podložni tuđim kraljevima i vladarima. Pokopan je u Kaptolu kninskom u crkvi sv. Bartolomeja pred velikim oltarom. Imao je za ženu sestru kralja Vladislava, ugarskog kralja.

Katalog knezova i kraljeva Dalmacije i Hrvatske (Catalogus ducem et regum Dalmatie et Croatie) donosi zbrčkanu priču o kralju Zvonimiru I., koje se zvao i Dmitar, koji je uz dopuštenje pape Grgura VII. okrunjen u Solinu kraj Splita 1076. godine za kralja te je imao Jelenu ili Lepu, sestru sv. Ladislava kralja, za ženu i kći Klaudiju, udanu za Vinihu Lapčanina.

Drugi je Zvonimir II., zvani i Stjepan II. kojeg su ubili Hrvati kod Knina. Tu je očito da je kompilator pomiješao biografije kralja Zvonimira i Stjepana II.

Zanimljivi rad na ovu temu:
Smrt kralja Zvonimira - problem, izvori i tumačenja
https://hrcak.srce.hr/51814

 

[Pumpaj Dinstanović]

Predrag Komatina o pitanju porekla Hrvata i nastanka njihovog etnonima:

Хрвати у Далмацији се у историјским изворима IX и X века помињу у латинским облицима Chroati, Croati, Crouati (CD I: 4, 23, 34, 37), и код Константина Порфирогенита у грчким облицима Χρωβάτοι, Χρωβατία (DAI: cc. 29–33, 35; VITA BASILII: cc. 52.8, 54.3; DE CERIMONIIS: 691). Делови Хрвата помињу се у раном средњем веку и у другим деловима словенског света – pagus Chrouuat/Crouuati/ Crauuati/Croudi у Карантанији (KOS II: No 401, 407, 466, 513), „Chrowati et altera Chrowati“ у Чешкој (у повељи о оснивању Прашке епископије из 973, MGH, SS rer. Germ. N. S. II: 138; у oпису Германије у староенглеском преводу „Историје против пагана“ Павла Орозија из времена краља Алфреда као Horigti, Horoti, BATELY 1980: 13), Хровате, Хрвате у Галицији (ПСРЛ I: 6, 12, касније Хорваты, ИСТО: 29, 122). Сви ти облици репродукују словенско Хrьvati са слоготворним р (РКСС III: 434–435; SKOK 1971: 690–692; SSS I: 247– 248), проистекло из ранијег прасловенског облика *Хъrvati (LOMA 1999/2000: 93–94), који је оставио трага у словенској топонимији Грчке (Χαρβάτι [у Арголиди], Χαρβάτιον у Атици и на Пелопонезу, Χαρβάτα на Криту, VASMER 1941: 123, 127, 175), што је поуздано сведочанство о његовој употреби у време словенскe колонизацијe Балканског полуострва почетком VII века и о томе да су и Хрвати учествовали у њој, насупрот тезама које њихов долазак у Далмацију стављају у крај VIII века (MARGETIĆ 1977: 5–84). Етимологија тог назива такође је спорна и била је предмет многих домишљања, од којих су нарочито запажена она о његовом несловенском, сарматском пореклу и каснијој славизацији Хрвата међу Антима и Словенима (ВИИНЈ II: 38, нап. 116; СЕДОВ 1995: 83, 124–126, 321–327, 364–363, 374; МАЙОРОВ 2006: 85–94; BORRI 2011: 214–215, n. 42; ЛОМА 2013: 207). Објашњење које је забележио Константин Порфирогенит, да „Хрвати“ значи на словенском језику „они који имају много земље“ (DAI: 31.6–8), најчешће се одбацује (BORRI 2011: 215, n. 42). Међутим, чињеница је да словенски језик познаје суфикс -atъ како у придевима („богат“, „окат“, „рогат“ итд.), тако и у етнонимији (нпр. Сагудати), а исто тако и основу *хrьv < *хъrv, у имену Хрьвое (РКСС III: 435), док и сам Порфирогенит у причи о досељавању Хрвата зна и за лично име „Хрват“ (Χρωβάτος, DAI: 30.65), у каснијем средњем веку Хрьватинь (РКСС III: 434), што словенску етимологију њиховог имена чини сасвим извесном.​

​

У изворима се на простору античке Далмације помињу и Guduscani, Goduscani (MGH, SS I: 205–206; MGH, SS II: 624–625), којима је владао Борна, између 819. и 821. „dux Dalmatiae atque Liburniae“ у име франачког цара (MGH, SS I: 205–206, 208–210). Њихово име је очигледно изведено из словенског топонима *Gъtьska, коју помиње и Порфирогенит као једну од хрватских жупа у облику Γουτζησκά, данашња Гацка (DAI: 30.94; LOMA 1999/2000: 98; GRAČANIN 2012: 51–55), уз помоћ латинског суфикса -anus, који означава територијалну или локалну припадност, те би то заправо био латински назив за „житеље Гацке“.12 Они се сами сасвим сигурно нису звали Гудускани нити Гудушчани < *Gъtьsk- + -jane (GRAČANIN 2012: 51–68, са старијом литературом), јер се у словенском језику не граде етноними који у себи садрже суфикс -ьskь као део основе,13 већ понајпре *Gъtаnе, *Gъtьci, ако је судити по касније забележеним присвојним облицима гатански < *gъtъnьskъ, гатачки < *gъtъčkъ < *gъtьčьskъ, гачки < *gъčьskъ < *gъtьčьskъ (KLAIĆ 1902: 9–15; SKOK 1971: 541–542; LOMA 1999/2000: 98).14 Они би очито били део Хрвата, јер је према Порфирогениту „жупама Гацком, Ликом и Крбавом“ владао „њихов (тј. хрватски) бан“ (ὁ βοάνος αὐτῶν, sc. τῶν Χρωβάτων, DAI: 30.93–94).15​

--------------------------------------------------------​

12 Забележени латински облици Guduscani, Goduscani би указивали на словенски облик *Gъdъska, са д уместо т и тврдим полугласом из њега, тамо где би морао да буде меки, али би то могла да буде само последица начина на који је тај топоним звучао у ушима Франака. ​

13 У словенским језицима етноними изведени из топонима формираних помоћу суфикса -ьskь никада не садрже тај суфикс у себи, нпр. Смольньскъ > Смольняне, Полота > Полотьскъ, Полочане (ПСРЛ I: 6, 231), Pol’e > Polska, Polaci итд. ​

14 Облик једнине мушког рода, према крајем средњег века забележеном облику женског рода Gatanka (SKOK 1971: 542), пре би гласио *Gъtaninъ него *Gъtanьcь. Облик Гачани < *Gъčani < *Gъtьčani < Gъtьci би евентуално могао да се узме као одговарајућа савремена форма њиховог имена (GRAČANIN 2012: 51). ​

15 У новијој литератури они се сматрају посебном скупином у односу на Хрвате (GRAČANIN 2012: 58–61).​

Рани јужнословенски етноними и питање порекла и постанка јужнословенских племена​

https://dais.sanu.ac.rs/handle/123456789/10701

 

[Brđanin]

@Q. in perpetuum hibernum
Do kada je trajala hrvatska vlast u Paganiji, i kako je izgubila vlast nad njom?
Kada je izgubila vlast nad Panonijom, poslije Zvonimirove smrti, smrti Stjepana ll ili Petra?

 

[Kole11]

Pošto je jasno da ti oštrica neće sama odgovoriti, a jerbo je i nedvosmisleno jasno zašto tačno neće, evo da probam ja umesto njega:

Pogledajte prilog 1201385

Spojler

Pogledajte prilog 1201387

Prikazao je samo jedan delić stranice prevoda Konrada Klauzera, kako se ne bivi videla s desne strane na margini korekcija štamparske greške na kojoj piše dodati, Hrvata (Croacios).

I on to verovatno i sam itekako zna tj. video je svojim očima, samo mu je zabavnije da nas ovako sve ovde zabušava...

HAHAHA, priredjivac stavio komentar da u nekim od prepisa stoji i Hrvati.

E toliko ste bili poznati u 16.veku, Halkokondil nije znao za Hrvate, ali neki prepisivaci ih dopisali.

Dobro, stvari su se promenile drasticno malo kasnije stampanjem DAI. Retroaktivno ste dobili kraljevinu i postali respektabilna vojna sila.
Papir trpi sve, ali ova situacija sa Hrvatima pokazuje da pisanije na papiru moze da kreira i paralelnu realnost u proslosti. I gle taj paralelizam traje evo tacno 411 godina.....

 

[Pumpaj Dinstanović]

Niko ne tvrdi da su Hrvati bili naknadno interpolirani u neki od Halkokondilovih prepisa.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Evo i jednog od od najstarijih rukopisa Halkokondilove istorije, skeniranog u pariskoj nacionalnoj biblioteci, iz kasnog XV stoleća (dakle, vrlo bliskog autografu); Coislin 314, dvolist br. 19, levo:

Hrvati (Κροατίους), odmah posle Ilira, tačno tu gde ih je i dobro smestio Kaldelis u svom prevodu na engleski jezik.

 

[Kole11]

Da postavimo jedino mesto gde Halkokondil pominje Hrvatsku, i to neku koja se nalazi na dalekom kraju Evrope, na Baltičkom moru. Uzećemo Kaldelisov prevod, iako jako neprecizan i sa dosta grešaka, to je jedini prevod Halkokondila na engleski

Na još jednom mestu kod Halkokondila se moguće pominju Hrvati, što je lepo primetio korisnik Ku...

korekcija štamparske greške na kojoj piše dodati,

ali je verujem pogrešno zapisao da se radi o štamparskoj grešci jer je izdavač Konrad Klauser zapisao kao komentar sledeće:

alii addunt Croactos

u značenju

neki autori na ovom mestu dodaju i Hrvate

čime je Klauser stavio do znanja da nije siguran da li na tom mestu treba da stoji Hrvati pošto ta reč u rukopisu koji je on imao nije tu stajala.


Eto, svakako je malčice čudna ova nedoumica koja se nalazi kod Halkokondila a vezana je za naslednu kraljevinu sa tradicijom, Hrvatsku, veliku vojnu silu, sa ogromnom teritorijom. Ako bi smo na insistiranje forumaškog metodološkog naučnika računali da Halkokondil na 2 mesta pominje Hrvate, jednom severne a drugi put neodređeno, čak i tada bi to značilo da je on pridavao dosta manji značaj narodu Hrvata od recimo naroda Rusa ili Poljaka, da ne pominjemo Bosance, što zaista čini Halkokondila potpuno neinformisanog kada je ovaj moćan narod u pitanju.

Moguće objašnjenje je da Halkokondil verovatno nije pročitao tajni spis cara Porfirogenita koji je car pisao za svog naslednika striktno, a koji u njegovo vreme još uvek nije bio napisan, pardon odštampan, te tako Halkokondil nije ni mogao imati više informacija o Hrvatima, narodu koji je njemu kao Grku bio dosta udaljen na dalmatinskoj obali iza Srba, te ih nije mogao ni zamjetiti baš tako olako...

 

[Mrkalj]

 

[Pumpaj Dinstanović]

Da postavimo jedino mesto gde Halkokondil pominje Hrvatsku, i to neku koja se nalazi na dalekom kraju Evrope, na Baltičkom moru. Uzećemo Kaldelisov prevod, iako jako neprecizan i sa dosta grešaka, to je jedini prevod Halkokondila na engleski

Pogledajte prilog 1201675

Na još jednom mestu kod Halkokondila se moguće pominju Hrvati, što je lepo primetio korisnik Ku...



ali je verujem pogrešno zapisao da se radi o štamparskoj grešci jer je izdavač Konrad Klauser zapisao kao komentar sledeće:

alii addunt Croactos

u značenju

neki autori na ovom mestu dodaju i Hrvate

čime je Klauser stavio do znanja da nije siguran da li na tom mestu treba da stoji Hrvati pošto ta reč u rukopisu koji je on imao nije tu stajala.


Eto, svakako je malčice čudna ova nedoumica koja se nalazi kod Halkokondila a vezana je za naslednu kraljevinu sa tradicijom, Hrvatsku, veliku vojnu silu, sa ogromnom teritorijom. Ako bi smo na insistiranje forumaškog metodološkog naučnika računali da Halkokondil na 2 mesta pominje Hrvate, jednom severne a drugi put neodređeno, čak i tada bi to značilo da je on pridavao dosta manji značaj narodu Hrvata od recimo naroda Rusa ili Poljaka, da ne pominjemo Bosance, što zaista čini Halkokondila potpuno neinformisanog kada je ovaj moćan narod u pitanju.

Moguće objašnjenje je da Halkokondil verovatno nije pročitao tajni spis cara Porfirogenita koji je car pisao za svog naslednika striktno, a koji u njegovo vreme još uvek nije bio napisan, pardon odštampan, te tako Halkokondil nije ni mogao imati više informacija o Hrvatima, narodu koji je njemu kao Grku bio dosta udaljen na dalmatinskoj obali iza Srba, te ih nije mogao ni zamjetiti baš tako olako...

Doslovno poruka iznad je rukopis Halkokondilo da istorije iz XV veka. https://forum.krstarica.com/threads/srednjovekovna-hrvatska.949627/post-45222106

https://gallica.bnf.fr/ark:/12148/btv1b10038071p.image

Šta izmišljaš opet neke autore?

 

[Kole11]

Doslovno poruka iznad je rukopis Halkokondilo da istorije iz XV veka. https://forum.krstarica.com/threads/srednjovekovna-hrvatska.949627/post-45222106

https://gallica.bnf.fr/ark:/12148/btv1b10038071p.image

Šta izmišljaš opet neke autore?

Konrad Klauser je prvi autor koji je štampao Halkokondila. Prvi.
On nije video u rukopisu tu reč. Tačka.

E sad, metodološkom aparaturom ti ćeš već zaključiti nešto u smislu da je bio nepismen, zaveden, lud, Deretićev sledbenik....znamo to već......

No opet bežiš od teme kao pobegulja, da čujemo tvoje mišljenje, kako je moguće da Halkokondil nije čuo za ovu državu

 

[Mrkalj]

Koja je ovo podvučena reč i zašto?

 

[Pumpaj Dinstanović]

Koja je ovo podvučena reč i zašto?

To su dve reči: καί Κροατίους. Podvučena je da bi forumaši koji ne znaju starogrčki jezik i/ili se slabo snalaze sa starim rukopisima, lakše pronašli.

A evo i još jednog rukopisa Halkokondilove istorije iz XV stoleća; cod Med.-Laur. Plut. 57.09; fol. 11r (možda najstariji od svih sačuvanih rukopisa):

Spojler

http://www.internetculturale.it/jmms/iccuviewer/iccu.jsp?id=oai:teca.bmlonline.it:21:XXXXlutei:IT%3AFI0100_Plutei_57.09&mode=all&teca=Laurenziana+-+FI

 

[Kole11]

Koja je ovo podvučena reč i zašto?

Ovde je Halkokondil mislio na severne Hrvate, jer slovenske balkanske stanovnike oslovljava imenima antičkih naroda, Tribali, Mizi i Iliri. Na jednom mestu pominje i Dalmate.

Severni slovenski prekodunavski narodi po Halkokondilu su Hrvati, Poljaci i Rusi.

I sve to pobegulja zna, nego eto posao mu je da pravi haos......

 

[Pumpaj Dinstanović]

Ovde je Halkokondil mislio na severne Hrvate, jer slovenske balkanske stanovnike oslovljava imenima antičkih naroda, Tribali, Mizi i Iliri. Na jednom mestu pominje i Dalmate.

Severni slovenski prekodunavski narodi po Halkokondilu su Hrvati, Poljaci i Rusi.

I sve to pobegulja zna, nego eto posao mu je da pravi haos......

Interesantno. Dakle, Rusi (odnosno, Sarmati) su antički stanovnici Balkana?

 

[Pumpaj Dinstanović]

Pa kad ne čitam tvoje objave besomučno me proganjaš po temama tražeći da obratim pažnju na tebe...mogao bi porazmisliti zašto sam ja u suštini gotovo jedini koji je uopšte i ulazio u konverzaciju sa tobom, odnosno zašto otprilike svi drugi izbegaju da se i upuste u to.

Napisao si gore da Halkokondil balkanske slovenske narode naziva antičkim imenima, a severne, uključujući i Ruse, prirodnim imenima. Međutim, to prosto nije istina; najznačajniji severno slovenski narod on naziva Sarmatima.

I to si doslovno i sam citirao, mnogo puta video i već bilo predmet diskusije; ne znam da li ti je pamćenje kao u zlatne ribice, ali svako bi trebalo da bude svestan svojih nedostataka i barem elementarno pristojan što se tiče njih.

 

[Kole11]

Pa kad ne čitam tvoje objave besomučno me proganjaš po temama tražeći da obratim pažnju na tebe...mogao bi porazmisliti zašto sam ja u suštini gotovo jedini koji je uopšte i ulazio u konverzaciju sa tobom, odnosno zašto otprilike svi drugi izbegaju da se i upuste u to.

Napisao si gore da Halkokondil balkanske slovenske narode naziva antičkim imenima, a severne, uključujući i Ruse, prirodnim imenima. Međutim, to prosto nije istina; najznačajniji severno slovenski narod on naziva Sarmatima.

Pogledajte prilog 1201779

I to si doslovno i sam citirao, mnogo puta video i već bilo predmet diskusije; ne znam da li ti je pamćenje kao u zlatne ribice, ali svako bi trebalo da bude svestan svojih nedostataka i barem elementarno pristojan što se tiče njih.

Hoćeš li odgovoriti zašto Halkokondil ne zna za hrvatsku balkansku kraljevinu ili ćeš opet kukavički da bežiš iz diskusije usput plačući na ramenu moderatora?

 

[ves.bole]

To su dve reči: καί Κροατίους. Podvučena je da bi forumaši koji ne znaju starogrčki jezik i/ili se slabo snalaze sa starim rukopisima, lakše pronašli.

Si ti ozbiljan?
U životu ne piše to, ko te to slagao?

 

[Pumpaj Dinstanović]

Si ti ozbiljan?
U životu ne piše to, ko te to slagao?

Molim?

 

[Pumpaj Dinstanović]

To su dve reči: καί Κροατίους. Podvučena je da bi forumaši koji ne znaju starogrčki jezik i/ili se slabo snalaze sa starim rukopisima, lakše pronašli.

A evo i još jednog rukopisa Halkokondilove istorije iz XV stoleća; cod Med.-Laur. Plut. 57.09; fol. 11r (možda najstariji od svih sačuvanih rukopisa):

Pogledajte prilog 1201744

Spojler

Pogledajte prilog 1201745

http://www.internetculturale.it/jmms/iccuviewer/iccu.jsp?id=oai:teca.bmlonline.it:21:XXXXlutei:IT%3AFI0100_Plutei_57.09&mode=all&teca=Laurenziana+-+FI

Zahvaljujem forumašu @Kole11 što je skrenuo pažnju na to da se dotično nalazi i u francuskom izdanju iz 1577. godine, Bleza de Vižnera, 34 lepih godina pre editio princeps DAI:

Spojler

 

[psmaniac]

Zahvaljujem forumašu @Kole11 što je skrenuo pažnju na to da se dotično nalazi i u francuskom izdanju iz 1577. godine, Bleza de Vižnera, 34 lepih godina pre editio princeps DAI:

Pogledajte prilog 1201851

Spojler

Pogledajte prilog 1201854

Сад би стварно могао употребити свој аналитички ум и објаснити нам
присуство новодобних Хрвата и Пољака међу овим античким ентитетима.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Сад би стварно могао употребити свој аналитички ум и објаснити нам
присуство новодобних Хрвата и Пољака међу овим античким ентитетима.

Nema tu nigde antičkih entiteta; Halkokondil govori o svom vremenu...o XV stoleću. To su Tribali, Poljaci i Sarmati epohe despota Đurđa Brankovića, kralja Kazimira IV i velikog knjaza Ivana III Velikog.

 

[psmaniac]

Nema tu nigde antičkih entiteta; Halkokondil govori o svom vremenu...o XV stoleću. To su Tribali, Poljaci i Sarmati epohe despota Đurđa Brankovića, kralja Kazimira IV i velikog knjaza Ivana III Velikog.

Нисмо се разумели. Зашто Халкокондил за једне користи античке називе
а за Хрвате и Пољаке нововековне?