Pumpaj Dinstanović
Zaslužan član
- Poruka
- 105.148
Natpis je zapravo bukvalno deo njenog sarkofaga, u kojem je bilo položeno njeno telo.
-
- Popularno:
- Koja ce zemlja imati prvog AI...
- L’Oreal preuzeo Gucci – za 4 mlrd eur
- Dirljiv susret Kraljeva i Novog Pazara:...
- kombinacija
- Preminuo general Nebojša Pavković
- Najbolji pasoši na svetu
- Dodik razvlašćen, povučeni svi njegovi...
- Zemlje EU bi danas trebale podržati...
- Putin ponudio NIS za Donjeck?
- Da li biste ucinili zeni..
Srednjovekovna Hrvatska
- Začetnik teme Pumpaj Dinstanović
- Datum pokretanja
-
- Oznake
- hrvati srednji vek
Natpis je zapravo bukvalno deo njenog sarkofaga, u kojem je bilo položeno njeno telo.
veliki krang
Legenda
- Poruka
- 71.060
Znam, zato sam i rekao da je čudno da se od celog sarkofaga pronađe samo taj fragment, a nije reč o materijalnom dobru koje bi nekome bilo interesantno za pljačku.
Pumpaj Dinstanović
Zaslužan član
- Poruka
- 105.148
Nije to neko ostrvo posebno izdvojeno; van kopna. Reč je o adi kod samog Solina; pri samom gradu.
I kao što rekoh, ne rušeno jednom, već najmanje dva puta.
Pumpaj Dinstanović
Zaslužan član
- Poruka
- 105.148
Zašto ni vladarski sarkofag bio interesantan za pljačku? Zapravo, reč je, doslovno, o jednoj od najvećih atrakcija za pljačku. Sarkofag jednog vladara; nesumnjivo sa artefaktima možda i neprocenjive vrednosti, za tadašnjeg čoveka.
Bukvalno nema atraktivnijih meta za pljačkaše grobova.
veliki krang
Legenda
- Poruka
- 71.060
Ali mi ne govorimo o pljačkašima grobova koji bi bili zainteresovani za skupljanje antikviteta, već o vojskama koje su dolazile da bi pljačkale dragocenosti u smislu plemenitih metala i dragog kamenja. Takvim pljačkašima jedan sarkofag nikako ne bi bio interesantan, posebno ne u vreme o kojem govorimo, a kada se takav predmet ne bi mogao ni prodati kao antikvitet.
Pumpaj Dinstanović
Zaslužan član
- Poruka
- 105.148
Nije stvar da li bi bio sarkofag pojedinačno interesantan, već što je kao što rekoh dotično mesto rušeno i to ne jednom. Sreća je što je i u tolikoj meri otkriveno fragmenata natpisa.
veliki krang
Legenda
- Poruka
- 71.060
U redu, ali koliko je puta samo rušen Beograd? Čini mi se da je reč o nekih dvadesetak puta kroz istoriju, pa se opet tamo našlo dosta materijala koji pripada starijim civilizacijama...
Pumpaj Dinstanović
Zaslužan član
- Poruka
- 105.148
veliki krang
Legenda
- Poruka
- 71.060
Sad već pričamo o totalno semantičkim stvarima.
Toliko o temi kada se više bavimo logičkim zaključivanjem nego materijalnim dokazima
Pumpaj Dinstanović
Zaslužan član
- Poruka
- 105.148
Inače, ovaj sarkofag je pronađen u lokalitetu Crkvina; iz predvorja Crkve Sv. Marije u Biskupiji kod Knina:
Nastao je negde oko 892. godine. Neka vrlo ugledna osoba je bila ukopana unutra, a neki smatraju da mi možda moglo biti reči upravo o knezu Branimiru, zato što je prostor identifikovan kao vladarski mauzolej.
Ljudski ostaci unutra su nastradali, sa izuzetkom lobanje, koja će biti predmet istraživanja 2025. godine.
Nastao je negde oko 892. godine. Neka vrlo ugledna osoba je bila ukopana unutra, a neki smatraju da mi možda moglo biti reči upravo o knezu Branimiru, zato što je prostor identifikovan kao vladarski mauzolej.
Ljudski ostaci unutra su nastradali, sa izuzetkom lobanje, koja će biti predmet istraživanja 2025. godine.
veliki krang
Legenda
- Poruka
- 71.060
Takođe uopšte ne mora da bude reč o Hrvatu, nego o nekom strancu, mada bi odgovor na to pitanje mogla da pruži analiza te lobanje. Iz kog razloga se čeka?
Kole11
Poznat
- Poruka
- 7.579
Neka osoba je sahranjena....
Neki smatraju da je to Branimir.....
Bas si upotrebio naucnu i metodolosku ostricu u kombinaciji sa kritickim aparatom, alate kojima se dicis kada je istorija Srba u pitanju......
Stice se dojam da kada si ti u pitanju, naucni standardi ne moraju da se primenjuju bas striktno kod izucavanja istorije Hrvata....
Neki smatraju da je to Branimir.....
Bas si upotrebio naucnu i metodolosku ostricu u kombinaciji sa kritickim aparatom, alate kojima se dicis kada je istorija Srba u pitanju......
Stice se dojam da kada si ti u pitanju, naucni standardi ne moraju da se primenjuju bas striktno kod izucavanja istorije Hrvata....
Pumpaj Dinstanović
Zaslužan član
- Poruka
- 105.148
Okačio sam snimak u kojem govori Maja Petrinec više o tome. Lobanja je pohranjena povodom velike manifestacije pod pokroviteljstvom kralja Aleksandra I Karađorđevića kada se 1925. godine slavila širom države jubilarna hiljadugodišnjica hrvatske kraljevske krune. Ostaci lobanje su bili pohranjeni u specijalu komoru tada u mogilu kako bi bila konzervirana u zagrebačkom parku Maksimiru.
Zakazano je na jubilarnih 100 godina od ceremonije sokolskog društva, za oko tri godine dakle, da se otvori mogila i pronađu ostaci lobanje (prema nekima kneza Branimira) u njoj.
veliki krang
Legenda
- Poruka
- 71.060
Okačio sam snimak u kojem govori Maja Petrinec više o tome. Lobanja je pohranjena povodom velike manifestacije pod pokroviteljstvom kralja Aleksandra I Karađorđevića kada se 1925. godine slavila širom države jubilarna hiljadugodišnjica hrvatske kraljevske krune. Ostaci lobanje su bili pohranjeni u specijalu komoru tada u mogilu kako bi bila konzervirana u zagrebačkom parku Maksimiru.
Zakazano je na jubilarnih 100 godina od ceremonije sokolskog društva, za oko tri godine dakle, da se otvori mogila i pronađu ostaci lobanje (prema nekima kneza Branimira) u njoj.
Tja, možda su odložili istraživanje iz straha da im nalazi ne pokvare slavlje
Pumpaj Dinstanović
Zaslužan član
- Poruka
- 105.148
Tja, možda su odložili istraživanje iz straha da im nalazi ne pokvare slavlje
Mislim da nikakvo istraživanje ostataka kostiju nije bilo tada izvršeno, pa niti planirano, već da su razlozi za njihovo pohranjivanje tamo na taj dan (tobožnje hiljadugodišnjice Hrvatskog kraljevstva; događaj kojim je gotovo čitava zemlja bila tada obojena) bili prosto u zanosu i duhu tog vremena, mitološko-rodoljubivi, pa jednim delom možda čak i okultni (glava starog vladara u mogilu u sred nacionalne prestonice Hrvata).
Poslednja izmena:
Pumpaj Dinstanović
Zaslužan član
- Poruka
- 105.148
Branimir bi trebalo da je vladao između 879. i 892. godine. Koliko razumem, sarkofag i odaja u kojoj se nalazi pripadaju kraju IX stoleća. Biskupija kod Knina je najveće srednjovekovno hrvatsko arheološko nalazište; svašta je tamo iskopano i postoje indicije da je možda tu bio neki vladar.
Tako da koliko ja razumem, nije baš bez osnove da je to možda sarkofag i famoznog kneza Branimira, lično. Dalja istraživanja će ojačati ili oslabiti tu tezu, možda baš u vreme otvaranja u Maksimiru za nekoliko godina se krene ozbiljnije sa tim...
Pumpaj Dinstanović
Zaslužan član
- Poruka
- 105.148
A @veliki krang da ovde može upravo biti reč o vladarskoj nekropoli svedoče i neka druga arheološka otkrića iz istog nalazišta. Npr. ovaj odlomak zabata iz Crkvine sa fragmentom natpisa:
Ovde piše: DVX GLO
Ovo je vrlo verovatno dux glo[riosus], odnosno reč je tu o nekom vladaru. Tj., reč je odista o vladarskom mauzoleju.
Poslednja izmena:
- Poruka
- 7.914
Да, то за натпис краљице Јелене је ок. Неки штос, изузев рушења и пљачке, мора ту да има. Шта је мени интересантно. Од свих хрватских владара нађен је део саркофага с натписом једне краљице. Е сад, колико ја разумем Хрватска доста улаже у археолошка истраживања ( у односу на Србију), у шта ја искрено не сумњам и то није спорно. Међутим, резултати тога (мислим на гробове, земне остатке и сл. хрватских владара) немају неке резултате. Они имају помака- скоро сам прочитао неки рад на ту тему о проналаску гробнице у којој су пронађени остаци двојице људи за које се с правом сматра да су имали висок положај у друштву. За ту двојицу претпостављају да могу бити неко од хрватских владара. Међутим, јављају се барем два проблема на које наилазе. Нема никаквог натписа , што донекле може бити разумљиво. Још интересантније је што су сахрањени с мачевима, што не би требало да је у духу традиције хришћанских владара. И да скратим. С обзиром на оно што знамо о том периоду и да Хрватска улаже средства у истраживања, а с обзиром на резултате тога , ја сам некако при ставу да они траже на погрешном месту. Негде мора да греше. Или, а ово је у форми питања, да ли постоји могућност да су ти владари добијали народна имена приликом ступања на престо, дакле, нешто супротно од онога што се дешавало код Срба. Ово питам имајући у виду да су они, грубо речено, рано припали 'франачком свету'?
Pumpaj Dinstanović
Zaslužan član
- Poruka
- 105.148
Arheologija nije nauka koja se bavi pronalaskom zemnih ostataka monarha. Niti natpisa na kojim se pominju njihova imena. To je samo jedan vrlo maleni segment, a ništa manje je pogrešno ni hrvatsku kao ni svaku drugu istoriju ranog srednjeg veka ograničavati na samo to. Arheologija je mnogo, strahovito mnogo više od toga. Šta je među otkrivenim sarkofazima manje bitan sarkofag Lovre Dalmatinca, istorijske ličnosti koja je obeležila period hrvatske istorije druge polovine XI stoleća?
Uzmi i probaj da popišeš rezultate svih arheoloških iskopavanja koja se tiču razdoblja od kasnog IX do kasnog XI stoleća. Rezultati dosadašnjih istraživanja itekako su impozantni. Ne tako davno je bio otkriven i natpis kraljice Domaslave.
Kole11
Poznat
- Poruka
- 7.579
Historia Salonitana je štampana u 17.veka, nakon publikovanja postojanja hrvatske države preko dela pod nazivom DAI.
Jasno je da je rukopis Tome Ariđakona dobrano editovan, te je na mestima gde je u originalu stajalo Sloveni kao kod Dulkjanina, preprvljeno u Hrvati.
Rukopis Konstantina Porfirogenita je editovan u sličnom maniru.
Tada, u 17.veku počinje i hiper-produkcija takozvanih listina-darovnica hrvatskih kraljeva, kao i doklesavanje imena na kamenju.
Dakle 17.vek je period nastanka hrvatste državnosti, neću reći naroda, a krajem 19.veka je prevladalo mišljenje u nauci da su Sloveni kolonizovali Balkan u 7.veku.
Budi precizan i ne širi dezinformacije.....gif "nono3 :nono3:")
Jasno je da je rukopis Tome Ariđakona dobrano editovan, te je na mestima gde je u originalu stajalo Sloveni kao kod Dulkjanina, preprvljeno u Hrvati.
Rukopis Konstantina Porfirogenita je editovan u sličnom maniru.
Tada, u 17.veku počinje i hiper-produkcija takozvanih listina-darovnica hrvatskih kraljeva, kao i doklesavanje imena na kamenju.
Dakle 17.vek je period nastanka hrvatste državnosti, neću reći naroda, a krajem 19.veka je prevladalo mišljenje u nauci da su Sloveni kolonizovali Balkan u 7.veku.
Budi precizan i ne širi dezinformacije....
Pumpaj Dinstanović
Zaslužan član
- Poruka
- 105.148
Ono što bi bilo zanimljivo baš jeste videti šta se može izvući iz ostataka lobanje kada se mogila otvori; npr. sada već nagađam jerbo je teško verovatno da je moguće izvući DNK, ali ako se može ustanoviti pol kome je pripadalo, ukoliko je reč o ženi naravno ne može biti govora o Branimiru, već je reč o njegovoj možda suprugu; ako bi bio muškarac onda bi se dodatno ojačala mogućnost da su to ostaci naš kneza Branimira.
- Poruka
- 7.914
Па, није не битан али он је црквено лице а ја сам питао за владаре.
За археолошка открића није спорно, ја сам и рекао да верујем да се вероватно више улаже него у Србији .
- Poruka
- 7.914
Јел Бранимир био хришћанин?
Kole11
Poznat
- Poruka
- 7.579
Izvodi iz dela Historia Salonitana
Today, however, Dalmatia is a maritime region. It begins from Epirus, where Durrës is,4 and extends up to the Gulf of Kvarner, in the hinterland of which is the town of Stridon,5 which was the boundary between Dalmatia and Pannonia
All the successors of Držislav were called kings of Dalmatia and Croatia.
Dakle Persidin drugi izvor po važnosti za hrvatsku državnost, odmah posle DAI, kaže da se Hrvatska država u 10 veku prostirala do Drača u Albaniji.....
Persida, nakon naučne obrade ovog problema, da li je rezultat bio da je Lučić lično falsifikovao Tomu ili je samo objavio nepoznatog falsifikatora?
Today, however, Dalmatia is a maritime region. It begins from Epirus, where Durrës is,4 and extends up to the Gulf of Kvarner, in the hinterland of which is the town of Stridon,5 which was the boundary between Dalmatia and Pannonia
All the successors of Držislav were called kings of Dalmatia and Croatia.
Dakle Persidin drugi izvor po važnosti za hrvatsku državnost, odmah posle DAI, kaže da se Hrvatska država u 10 veku prostirala do Drača u Albaniji.....
Persida, nakon naučne obrade ovog problema, da li je rezultat bio da je Lučić lično falsifikovao Tomu ili je samo objavio nepoznatog falsifikatora?
Mrkalj
Buduća legenda
- Poruka
- 37.340
Veoma čudna ornamentika. Deluje nedovršeno s obzirom na asimetričnost na polju na kojem se nalazi i odsustvo na ostalim vidljivim površinama.Inače, ovaj sarkofag je pronađen u lokalitetu Crkvina; iz predvorja Crkve Sv. Marije u Biskupiji kod Knina
Nikakvih dodirnih tačaka sa langobardskom pleternom ornamentikom na kojoj je uklesano ime Branimira.
Vide se dva ribolika konja - hipokampusi - nepoznat mi je ovaj motiv. Donekle me asocira sa Avarima, zbog konja i opomalo orijentalnog izgleda reljefa.
Na poklopcu se vide tragovi brisanja postojeće ornamentike i veoma amaterski uklesan krst.
Poslednja izmena:
