Pumpaj Dinstanović
Zaslužan član
- Poruka
- 104.978
Jao, života mi. Nadam se da ovo neće biti shvaćeno kao sa sada treba da pišemo o Haškom tribunalu, ili kao da širim diskusiju o Mrkalju; da pojasnim, ukratko.
Međunarodni krivični tribunal u Hagu je okarakterisao srebrenički masakr kao zločin genocida, pre samih ključnih počinilaca i dokazane namere ključnih ličnosti. Potom se to pretvorilo u začarani krug u kojem ne može biti kontradikcije da je taj zločin zaista genocid, i to ne samo u ostalim suđenjima, nego čak i do Međunarodnog suda pravde, iako je više nego jasno da je ta odluka - sa stanovišta interpretacije međunarodnog krivičnog prava, ali i vrlo problematične prirode precizne definicije genocida kao samog krivičnog - itekako bila kontroverzna i iako je vrlo moguće da bi stalni Međunarodni krivični sud u tom istom Hagu, da se pitao, doneo možda i nešto drugačiju presudu (mi već danas vidimo po statutima stalnog haškog krivičnog suda da on ima i drugačija tumačenja krivične odgovornosti od MkszbJ, posebno na planu odbacivanja tumačenja deljene odgovornosti koja proizlaze iz tzv. Udruženog zločinačkih poduhvata, kako ga je ICTY problematučno patentirao).
Zločin genocida kao takav vrlo je teško dokazati, ukoliko prihvatimo tumačenje koje je postavila konvencija UN i dosta striktno se pdriržavamo toga (ima i onih koji to ne rade). U slučaju hašrkih presuda i posebno po pitanju odgovornosti vojnog i političkog vrha Republike Srpske, veća tog suda su donela odluke da dosta slobodno tumače stvari, iliti tražeći tzv. alternativne dokaze postojanja genocidne namere, koja je u ovom slučaju vrlo ključna, i doneo odluku da iako nema nikakvih direktnih dokaza sveukupna slika progona, stradanja nedužnih Muslimana, te politike koju je VRS sprovodila u tom kraju, kao takva, indirektni je dokaz da je morala postojati genocidna namera iz vrha.
Jedan od najvećih kritičara dotičnog u srpskoj istoriografiji jeste profesor Miloš Ković; koji je između ostaloga bio i Mladićev svedok odbrane i posvetio i nešto publicistike dotičnom problemu. Forumaš Mrkalj ima dosta visoko mišljenje o Koviću i neretko deli njegove izjave i gostovanja na Krstarici. Hteo sam da podvučem jednu paralelu, jerbo je to dosta ironično, zato što Mrkalj upravo koristi dotičnu tzv. hašku metodologiju kako nekad sam Ković zna da kaže. Zapravo, ne samo da približnu koristi (a što je, bukvalno, smehotresno) već je i uveliko prevazilazi.
To je ista metodologija koji je sad iskoristio da ustanovi da je Ulfilina Biblija, tobože, falsifikat iz 18. ili (sic!!!) 19. veka. On smatra da poseduje dosta dobro poznavanje istorije - ne poseduje; ono nije čak ni na elementarnom nivou - i da se iz dosta širokog znanja, dakle posle više godina iskustva, može tada već 'osetiti' šta je istina, a da se ni ne proverava, jedno to dopušta opšte iskustvo (otkuda i analogija da nekim delovima iz haških presuda) i lična inteligencija. Kad god dobije nezadovoljavajući odgovor, on pita forumaša da se posveti nečemu i da će ga za 10 godina upitati isto (mene je zamolio npr. da deceniju proučavam DNK, pa mu se javim; forumaše Carlina je posle nezadovoljavajućeg odgovora uputio sa će ga za 10 godina opet pitati ko su Vlasi po poreklu, zaista očekujući drugačije odgovore). To je zato što on smatra, sasvim neopravdano, da poseduje dosta široka znanja koja su definitivno tačna i od njih polazi. Mislim da to smatra nekakvim uzvišenim stanjem svesti, u kojem se tobožnje činjenice 'osete', preko egregora.
To radi sasvim bez obzira na to što se, bukvalno svaki put, ama baš sve što je osetio dokazale kao potpuno suprotne od stvarnosti. I bez obzira na to što se, bukvalno svaki put, to pokazalo (iznova i iznova) njemu ne samo samopouzdanje i verovanje u to što se može nazvati samo kao okultno tumačenje istorije operisano od ikakve naučne metodologije, nije nimalo opalo, već je čak i učvršćeno. Bez obzira na to što se to pokazalo još jednom kao i mnogo puta do sada, na ovoj temi, tako što je mrtav 'ladan izjavio da je Codex Argenteus tobože nekakav falsifikat iz 18. ili 19. veka. Knjiga koja je itekalo bila i poznata i izdavana i pre tog perioda, čineći dotičnu insinuaciju bukvalno fizički nemogućom.
Eto, nadam se da sam dovoljno pojasnio i sa ne treba više ništa da se doda još.
Poslednja izmena:
