Porfirogenitova poglavlja 29-36 su sporna. Ajde za trenutak da pretpostavimo da ne postoje uopšte i da pogledamo ostale izvore iz 9. i 10. veka.
Činjenice kažu sledeće:
- U devetom veku jedini pomen nekog od dva termina je u franačkom izvoru, gde se kaže da su Srbi kontrolisali Dalmaciju i bili stacionirani u blizini Siska
- U desetom veku, bukvalno tri pomena, i to u vizantijskim izvorima, i svi se odnose na Hrvate koji su stacionirani u blizini Bugara.
Dakle,
iz aviona se vidi da je reč o jednom narodu o jednom političkom subjektu koga su Franci zvali Srbima a Grci Hrvatima, sve do 11.veka. Od 11.veka i Grci počinju da potiskuju termin Hrvati i da upotrebljuju termin Srbi, i to uz objašnjenje da je reč o sininimima.
Па да, што у принципу није ништа необично за Европу тог времена, рецимо Франачка је мајка држава и Француске и Немачке, као и Бенелукса па и Италије. идеолози такозване "Европске уније" се такође позивају на Франачку и Карла великог. Неко би рекао да је то идеја четвртог рајха али није тема па да не дужимо.
I gledaj sad, dakle do 11.veka svega 4 pomena SrboHrvata, štura pomena, i odjednom svetlost dana ugleda delo pod imenom DAI, navodno iz 10.veka, gde je opisana zaboga čitava istorija dva naroda, sa sve vladarima i zemljama porekla itd......I onda kažu to je bio učeni car, on je imao podatke, znao je ono što niko od njegovih savremenika nije znao, niti su te podatke imali učeni ljudi nakon njega. Aman. 100 godina posle Porfirogenita učeni ljudi pišu da su etničke odrednice Srbi i Hrvati sinonimi za jedan narod. E onda kažu da oni nisu videli Porfirogenitovo delo jer je ono bilo tajno, te da zato nisu ni mogli znati da postoje i Srbi i Hrvati. Kao u crtanom filmu.
Šta hoću da kažem? Osoba koja je pisala DAI je unela pometnju, stvorila paralelnu istoriju, duplirala je istorijske ličnosti, duplirala je države, napravila je haos. Uzimajući DAI u obzir nikada se do istine neće doći. DAI koristi jedino smutljivcima da mešetare i izmišljaju nacije kao što vidimo na primeru dežurnog staljiniste i inkvizitora na ovom sajtu.
Put do istine vodi preko ostalih izvora koji su sigurno verodostojni. Naravno, dukljanski letopis je neprecizan, ali daje podatke od krucijalnog značaja. Znamo kako je slovenska država bila podeljena na banovine, da je imala kralja koji bi nekad bio iz Hrvatske nekad iz Raške, itd.....da je imala i banove koji su odgovarali kralju.....
Тибор Живковић је радио на ДАИ и дошао је до закључка да се ослања на неко старије дело, које није сачувано. Смрт га је спречила да потпуно рашчивија и разобличи шта је истина а шта је ту уметнуто. Видим да се ова тема, коју си поменуо и ДАИ, сад интензивно расправља на нашим јутјуб каналима.
Поред грчких и франачких, имамо ми ту још локалних извора. Дубровачки историчар Јакопо Лукари (Luccari), кога називају и Јаков Лукаревић је писао дубровачке летописе у 4 књиге (Copioso ristretto de gli annali di Rausa, libri quattro), где се позива на неке изворе који су старији од "Историје краљева Далмације". Затим чувени Illyricum sacrum од Фарлатија и екипе. Али ми не можемо знати шта је од информација до нас дошло у изворном облику а шта је временом измењено и прилагођавано (потребама пропаганде).
Изгледа да је прелаз 16-ог на 17-ту век преломан, јер се ради о католичкој котрареформацији. Одједном се папство живо заинтересовало за такозвани "Илирик", ваљда зато што су почели губити паству у западној Европи па су очекивали да ће шизматички Словени, под навалом Турака, лакше прихватити папу. Због тога се и појављују најпре Мавро Орбини па Јурај Крижанић па редом даље.
Панславизам дакле потиче од њих и сам термин "Словени" је баш од тог тренутка залепљен за све сродне народе од Мореје до Балтика, као и од Јадрана до Волге. Из "Краљевства Словена" на пример, тако очигледно провејава да је писано у том духу.
I da, u pravu si, sve su to duplirane ličnosti. U realnosti reč je o vladarima koji su vladali čitavom tom velikom slovenskom državom i koji su bili jednorodni. Nakon propasti te države Nemanjići su krenuli da je obnavljaju, da obnavljaju dedovinu, i koristili su identičnu terminoligiju koju je ustanovio Svetopelek, srpske zemlje i primorje.....
Како се звала та држава није баш до краја најјасније, мени барем. Рецимо "Историја краљева Далмације" сугерише управо да се звала Далмација, па чак и имплицитно на неки начин повезује крње Римско царство у Далмацији Јулија Непота са овом државом, тако да је могуће да су први владари (Остроило, Свевлад други, Владан, Радомир итд.) заиста и носили титуле (римских) царева, наравно самозванаца.
Касније вероватно добија назив Склавинија и Србија.
Светоплук је био владар такозване Великоморавске кнежевине, Светпелек је по "Историји краљева Далмације" био надимак краља Будимира. Спис их смешта у време мисије Ћирила и Методија, дакле друга половина 9-ог века, 865 година по Христу па надаље. У ово време пада по Порфирогениту и власт српског архонта Мутимира, више је него очигледно да је Мутимир погрешно записано име Будимира, јер Грци немају слово Б и записују га као МП. Мпунтимир је дакле Будимир. Старословенски реконструисано као Бѫдимиръ. "Хрватски кнез" Мунцимир, који је очигледно иста личност, има уписано то Н, што је у ствари стари назал.
Сад, зашто писац повезује Будимира и Светоплука не знам, да ли се ради о истој личности или је можда великоморавски Светоплук вазал Будимира, што би значило да се Далмација-Склавинија-Србија простирала у то време од Јадрана преко Панонске низије до Карпата. Могуће је, нарочито пошто знамо да је свети Методије у ствари био епископ Сирмијума, да данашњи Словаци као и мађари користе патријаршијски крст први пут виђен на Строијимировом печату, а Стројимир је Будимиров брат.
