I koje je tvoje mišljenje? Urborum ili Serborum?
Ja sam video jedan rukopis. Tamo se nalazi crta iznad u, koja označava skraćenicu. Po sistemu kraćenja reči odgovarajućeg brzopisa, to bi značilo, ako sam dobro shvatio, da tu zapravo ne piše Urborum, već Surborum.
E sad, ja nažalost nemam sačuvan snimak toga; izgubio sam ga. I pritom ne znam čak ni koji je to rukopis bio, da bih ga potražio. Ne znam koje je starije i kakve kvalifikacione vrednosti.
To pitanje mora neko da reši tako što sedne i pogleda sve do jednog rukopisa šta tačno piše i ko se izuzetno dobro razume u rukopisni latinski. Onako, primera radi, kao što je Neven Isailović definitivno proverio da ban Stjepan II Kotromanić nigde nije napisao da traži ljude hrvatskog, već slovenskog jezika.
U modernoj hrvatskoj istoriografiji mislim da je retko ko zastupao da je reč o Srbima. Samo Nada Klaić. A njoj zameraju da je tumačenje bilo previše pod uticajem tako nekog, podilaženja Srbima radi Jugoslovenstva, kako nikad nije bila baš prema Hrvatima naklonjena ili specifično po nekima radi ulizivanja Simi Ćirkoviću. Dakle, ili su Hrvati definitvno utvrdili da je reč o romanskim Dalmatincima i to je zato za njih završena priča, ili čak namerno ne žele da se ozbiljnije pozabave tim pitanjem, u strahu da ne ispadne da su zaista Srbi. Ili jednostavno generalno imamo problem odliva mozgova i manjka kadra da je to pitanje stvarno u 2024. godini i dalje otvoreno, nažalost.
Moguće je da nekome u današnjoj hrvatskoj istoriografij nije u interesu da se stavi konačna tačka na to. Rekavši to, ne mogu a da ne primetim da stalno oko zaključaka kruži okolo naokolo ta neka magla. Veo sumnje, koji nikako da se rastera ili spusti. S druge strane, iako potiče iz istog korpusa, apsolutno nikome nikada (nikome doslovno) nije palo na pamet da posumnja u autentičnost pisma pape Ivana X kralju Tomislavu. Mislim, ne želim da zalazim u neki baš spekulativni teren, ali jedna od razlika između ta dva izvora je što se u jednom pominju Srbi, a u drugom ne. I nameće se pitanje nije li sumnja koja lebdi nad zaključcima splitskih sabora upravo pre svega zato što se u njima pominju Srbi.
To je od vitalnog značaja i tim pitanjem bi trebalo da se ozbiljnije pozabavi srpska istoriografija, kao što je Tibor Živković i nameravao. I do sada bi sasvim moguće to pitanje i definitivno rešio, da nije otišao na onaj svet. Mislim da je jako važno to rešiti i da je nužno preduslov za uopšte i korišćenje
HSM kao izvor za srpsku istoriju, ali i radi opšteg kredibiliteta, jer ovako će Hrvati samo i dalje vikati kako je to jedan od elemenata velikosrpskog neutemeljenog gledišta.
Na osnovu onoga što sam video i pročitao od malo ljudi koji se jesu pozabaviti ovom problematikom, meni se čini izvesnijim da je reč o Srbima.
