Srednjovekovna Hrvatska

[АнаиванГорд]

Pa tko je bio vladarska dinastija u Duklji? Tko su bili stanovnici Duklje? Tko su bili proganjani, ogorčeni i u strahu katolici? Tko čini posadu utvrđenih gradova u Duklji?

Zar su Grci bili dinastija, lokalci, katolici i vojska? Ne, ništa od toga. Tko zna koliko starih Dukljana, a i Srba katolika je ubijeno, brojka je za ono vrijeme morala biti velika. Grčko ime se odnosi na politiku (bizantsku), a i činjenicu kako Duklja nije po DAI bila srpska. Otud to "grčko ime".

Дукља је под Грцима, мислим да се, не могу да сетим титуле, тај управитељ зове Игназио. Помиње се у изворима, упоредо с локалним владарем који признаје његову, односно, грчку власт. То је, око 1160 и неке.
Да ли је локално становништво страдало или не то не знамо. Зашто онда Котор није уништио?

 

[Pumpaj Dinstanović]

Ne

Pa ukoliko je odgovor negativan, onda zašto pišeš - kada kažeš, zavisno sa koje strane se gleda - zauzimajući ipak jednu od tih strana i pišući iz njene perspektive, umesto istorijski, neutralno i objektivno?

Cak I kod Mersa pise da je Bosna od 7 veka srpska. Ali ti i svetu Mersovu knjigu selektivno tumacis

O čemu govoriš?

 

[Pumpaj Dinstanović]

Cak I kod Mersa pise da je Bosna od 7 veka srpska. Ali ti i svetu Mersovu knjigu selektivno tumacis

O čemu govoriš?

 

[Scott Isle]

Tko je oko 1180. uništio okolicu i polja katoličkog grada Bara pa onda tražio od tog istog Bara veliku svotu novaca koji grad nije mogao podmiriti?

S kime je tada dukljanski knez Mihailo III. imao velikih problema da je imao poteškoća pomagati barskoj nadbiskupiji?

Nemam pojma za Mihajla III ni za 1180. godinu.
Grad Bar nikada nije bio katolicki. Bio je Gotski. Knjizica o Gotima objasnjava nadleznosti splitske i podgoricke nadbiskupije od osnivanja u vrijeme Justinijana do 1165. godine.

Split ima nadleznost nad odredjenim gradovima. DAI objasnjava da su to utocista Rimaljnima a sam Split je utociste Hrvata.Dakle sa jedne strane su Rimljani, Hrvati, Franci u gradovima.

Podgorica ima nadleznost nad svom Dalmacijom osim tih odredjenih gradova. Bar je pod tom nadbiskupijom kao i Raska i Bosna.. To je srpsko i carsko.

Knjizica o Gotima 1165. Splitska nadbiskupija: i Podgoricka nadbiskupija nadleznosti.

 

[Scott Isle]

Razlog za ovakvu podjelu nadbiskupija je mir nakon gotskih ratova u vrijeme Justinijana.
Stanje u vrijeme gotskih ratova nalazimo kod Prokopija. Citava Dalmacija je Gotska.
Dakle, Podgoricka nadbiskupija za razliku od splitske je Gotska. Dok je splitska u uniji sa Rimom i nije Gotska.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Nemam pojma za Mihajla III ni za 1180. godinu.
Grad Bar nikada nije bio katolicki. Bio je Gotski. Knjizica o Gotima objasnjava nadleznosti splitske i podgoricke nadbiskupije od osnivanja u vrijeme Justinijana do 1165. godine.

Split ima nadleznost nad odredjenim gradovima. DAI objasnjava da su to utocista Rimaljnima a sam Split je utociste Hrvata.Dakle sa jedne strane su Rimljani, Hrvati, Franci u gradovima.

Podgorica ima nadleznost nad svom Dalmacijom osim tih odredjenih gradova. Bar je pod tom nadbiskupijom kao i Raska i Bosna.. To je srpsko i carsko.

Knjizica o Gotima 1165. Splitska nadbiskupija: i Podgoricka nadbiskupija nadleznosti.
Pogledajte prilog 1397873

Samo ukratko:

1) Dokleja nije isto što i Podgorica. Nema razloga za preimenovanje tj. da to zoveš podgoričkom.
2) Opis koji je podebljan, ne pripada tom vremenu, tj. nije iz gotskog perioda. Već mnogo, mnogo kasnijeg. To je opis arhidijeceze koja je bila osnovana u vreme Vukana, 1199. godine.

 

[Scott Isle]

Samo ukratko:

1) Dokleja nije isto što i Podgorica. Nema razloga za preimenovanje tj. da to zoveš podgoričkom.
2) Opis koji je podebljan, ne pripada tom vremenu, tj. nije iz gotskog perioda. Već mnogo, mnogo kasnijeg. To je opis arhidijeceze koja je bila osnovana u vreme Vukana, 1199. godine.

1. Podgorica jeste Duklja. Duklja kao naziv se ne koristi i ne postoji vise. Nadbiskupija je otvorena u gradu Duklji sto je danasnja opstina Podgorica.
2. Hronika je sastavljena finalno do 1165. otptilike, dakle podjela nadleznosti vrijedi i za taj period.

 

[Pumpaj Dinstanović]

1. Podgorica jeste Duklja. Duklja kao naziv se ne koristi i ne postoji vise. Nadbiskupija je otvorena u gradu Duklji sto je danasnja opstina Podgorica.
2. Hronika je sastavljena finalno do 1165. otptilike, dakle podjela nadleznosti vrijedi i za taj period.

Ne možeš hronološki tako da brkaš. Primera radi, u antici nema Pariza. To je Lutekija.

Svač, Drivast, Pulat,...to su sve episkopije kasnog srednjeg veka. Nema to nikakve veze sa antikom.
Reč je o preslikavanju vremena savremenog autoru na davnašnja.

 

[Scott Isle]

Ne možeš hronološki tako da brkaš. Primera radi, u antici nema Pariza. To je Lutekija.

Svač, Drivast, Pulat,...to su sve episkopije kasnog srednjeg veka. Nema to nikakve veze sa antikom.
Reč je o preslikavanju vremena savremenog autoru na davnašnja.

Danas je Pariz i tako ga treba zvati,
Episkopije su pod nadbiskupijama. Bezpredmetno je govorti o biskupijama ili episkopijama bez navoda kojoj nadbiskupiji pripada.
Isto tako je bezpredmetno govoriti o Barskoj nadbiskupijii bez objasnjenja koja je to nova drzava u Baru, nova Kraljevina kojoj treba nadbiskupija u Baru i za koju to regiju, za koje biskupije je nadlezna? O cemu se tu radi. To je izmisljotina. Ili Dubrobacka nadbiskupija. To su budalastine.

Nije rijec o preslikavanju. Hronika zavrzava 1165. godine otprilike, i nista se nije promjenilo. Postoje dvije nadbiskupije potpuno razlicite u dogmi, jedna u Splitu i jedna u Podgorici, kroz citav taj srednji vijek. Nema drugih nadbiskupija. I za svaki se zna koje su nadleznosti.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Danas je Pariz i tako ga treba zvati,
Episkopije su pod nadbiskupijama. Bezpredmetno je govorti o biskupijama ili episkopijama bez navoda kojoj nadbiskupiji pripada.
Isto tako je bezpredmetno govoriti o Barskoj nadbiskupijii bez objasnjenja koja je to nova drzava u Baru, nova Kraljevina kojoj treba nadbiskupija u Baru i za koju to regiju, za koje biskupije je nadlezna? O cemu se tu radi. To je izmisljotina. Ili Dubrobacka nadbiskupija. To su budalastine.

Nije rijec o preslikavanju. Hronika zavrzava 1165. godine otprilike, i nista se nije promjenilo. Postoje dvije nadbiskupije potpuno razlicite u dogmi, jedna u Splitu i jedna u Podgorici, kroz citav taj srednji vijek. Nema drugih nadbiskupija. I za svaki se zna koje su nadleznosti.

Danas. Ne u prošlosti. Ni Dokleju ne smemo zvati Podgoricom.

Je li? Koji su izvori koji svedoče o toj tvojoj dukljanskoj arhiepiskopiji, da čujemo?

Dubrovačka arhiepiskopija izmišljotina? Šta?

 

[Scott Isle]

Danas. Ne u prošlosti. Ni Dokleju ne smemo zvati Podgoricom.

Je li? Koji su izvori koji svedoče o toj tvojoj dukljanskoj arhiepiskopiji, da čujemo?

Dubrovačka arhiepiskopija izmišljotina? Šta?

Da, dubrovacka arhiepiskopija je izmisljotina. Nadbiskupija je sjediste crkve. Nikada nikakvo sjediste nije bilo ni u Dubrovniku ni u Baru.
Sjedista carske crtkve su bila u Splitu i u Podgorici.
Izvor je naveden gore, Knjizica o Gotima. Nemoj budalesat. Glupa i iritantna pitanja postavljati.

Na primjer Car je takodje sahranjen u svojoj crkvi u gradu Duklji

 

[Scott Isle]

 

[Scott Isle]

Radi se o GOTSKOJ SRPSKOJ CARSKOJ CRKVI sa sirokim nadleznostima u citavoj carskoj srpskoj gotskoj Dalmaciji.
Ne radi se ni o kakvoj rimskoj niti hrvatskoj niti franackoj crkvi Mukla, Kluiga, Hroberta, Antilopija, Krokodilija, Nektarija, Gelazija, Karla, Pipina, itd.
Radi se o Svetoliku, Vladamiru, Bozislavu, Prosigoju, itd. O srpskim gotskim carevima Dalmacije.

 

[Старо Браничево]

To je bilo oslobadjanje. Srbi su oslobadjali a Ugari anektirali Bosnu. Cudim se zasto toliko gresis terminoloski.

Nego koliko puta su Ugari anektirali Bosnu u srednjem veku?
Dosad smo utvrdilj dve aneksije, 1134 pa nakon toga 1300.g

И како је пресечена Милутинова држава на два дела, Далмација је остала изолована, препуштена на милост и немилост Угарима, а Душан није могао да им притекне у помоћ.

 

[Mrkalj]

Slaviša K. Miljković se povukao;

 

[Boris T]

Човек се звао Звьнимир.

- основа звьн- (упоредити старословенско звьнѣти) данас не постоји у језику, потпуно је замењена основом звон-

- латински није имао гласа /z/, тај глас замењиван је безвучним парњаком /s/

- глас /i/ у svin- стоји на месту словенског полугласа

Није тачно – старословенскa основа је звонъ (zvonŭ), од прасловенског "zvonъ".
Дакле, човек се звао Звoнимир.

 

[Casual Observer]

Није тачно – старословенскa основа је звонъ (zvonŭ), од прасловенског "zvonъ".
Дакле, човек се звао Звoнимир.


Pogledajte prilog 1411804

Ne lupetaj, nije u pitanju staroslovenski nego protoslovenski. Staroslovenski jezik pripada istočnoj podgrupi južnoslovenskih jezika i uopšte nije relevantan za ovo.

Čovek daje etimologoju u savremenom ruskom u koji je ušao crkvenoslovenski (istočnojužnoslovenski) oblik. Taj jezik se nije nikad govorio na području Kralja Zvonimira to bi morao da znaš. Ili je ovo ipak samo ekspanzija panbugarskih težnji i na najzapadnije štokavske i na čisto čakavske oblasti? Ubaci ti i kajkavski pa posle u jednom potrazi lepo doteraj zapadnu granicu bugarskog jezika bar do Triglava.

 

[Boris T]

Ne lupetaj, nije u pitanju staroslovenski nego protoslovenski. Staroslovenski jezik pripada istočnoj podgrupi južnoslovenskih jezika i uopšte nije relevantan za ovo.

Čovek daje etimologoju u savremenom ruskom u koji je ušao crkvenoslovenski (istočnojužnoslovenski) oblik. Taj jezik se nije nikad govorio na području Kralja Zvonimira to bi morao da znaš. Ili je ovo ipak samo ekspanzija panbugarskih težnji i na najzapadnije štokavske i na čisto čakavske oblasti? Ubaci ti i kajkavski pa posle u jednom potrazi lepo doteraj zapadnu granicu bugarskog jezika bar do Triglava.

А етимологија савремене руске речи "звон" одакле потиче?! Мора се читати пре него лупетати! Управо "zvonъ“ долази из прасловенског.
*zvonъ највероватније потиче од истог индоевропског *svonos, као и латинског sonus, а ове речи су му најближи сродници. То су ствари које су познате преко 100 година и смешно је и неозбиљно тражити било какве спекулације.
Просто је невероватно да "лингвисти" на форуму стављају лајкове под такву тоталну глупост.

 

[ИгарЈ]

Није тачно – старословенскa основа је звонъ (zvonŭ), од прасловенског "zvonъ".
Дакле, човек се звао Звoнимир.


Pogledajte prilog 1411804

Ниси разумео, мораш почети читати пажљивије.
Упутићу те на објаве у којима сам дао подробније објашњење:

https://forum.krstarica.com/threads/srednjovekovna-hrvatska.949627/page-129#post-47501510
https://forum.krstarica.com/threads/srednjovekovna-hrvatska.949627/page-129#post-47501512

 

[ИгарЈ]

А етимологија савремене руске речи "звон" одакле потиче?! Мора се читати пре него лупетати! Управо "zvonъ“ долази из прасловенског.
*zvonъ највероватније потиче од истог индоевропског *svonos, као и латинског sonus, а ове речи су му најближи сродници. То су ствари које су познате преко 100 година и смешно је и неозбиљно тражити било какве спекулације.
Просто је невероватно да "лингвисти" на форуму стављају лајкове под такву тоталну глупост.

Невероватно је колико машиш.
Нико није тврдио да основа звон- није постојала, штавише.
Тврдња је да је она у потпуности заменила основу звьн-, те ја тако и име, за које нам докази показују да је гласило Звьнимир, постало Звонимир.

 

[Boris T]

Невероватно је колико машиш.
Нико није тврдио да основа звон- није постојала, штавише.
Тврдња је да је она у потпуности заменила основу звьн-, те ја тако и име, за које нам докази показују да је гласило Звьнимир, постало Звонимир.

Како је заменила и када? *zvonъ је прасловенски корен, који вероватно потиче из *svonъ . Глагол *zvьněti је такође везан за *zvonъ . Бркаш узрок и последицу. У којој прасловенска реконструкција има корен *zvьn ?
Не постоји аутентични ћирилични натпис „Звьнимир“. Оно што преносиш овде су Маретићеве маштарије од пре више од 100 година.

 

[ИгарЈ]

Како је замењен и када? *zvonъ је прасловенски корен, који вероватно потиче из *svonъ . Глагол *zvьněti је такође везан за *zvonъ . Бркаш узрок и последицу. У којој прасловенска реконструкција има корен *zvьn- ?
Не постоји аутентични ћирилични натпис „Звьнимир“.

Смири се и читај с разумевањем.
На основу постојећих доказа може се закључити да је име хрватскога владара у 11. веку гласило Звьнимир, не Звонимир или нешто треће.
Основе звьн- и звон-, исте породице, наслеђене су из прасловенскога, основа звьн- ишчезла је у даљем развоју језика и у потпуности је замењена основом звон-, тако је и Звьнимир (што би од 14. столећа гласило *Званимир) постао Звонимир.
Коренски полуглас имена хрватскоаг владара забележен је на Башчанској плочи.

 

[Boris T]

Основе звcн- и звон-,

Не могу да се смирим нечим што није засновано на етимолошким подацима о прасловенском језику, већ на твој речи и анализама од пре 120 година.Није питање како се е писало име Звонимир, него о етимологију стсл. корен "звонъ". У ком етимолошком речнику је посведоченo *zvьn > *zvonъ?

 

[ИгарЈ]

Не могу да се смирим нечим што није засновано на етимолошким подацима о прасловенском језику, већ на твој речи и анализама од пре 120 година.Није питање како се е писало име Звонимир, него о етимологију стсл. корен "звонъ". У ком етимолошком речнику је посведоченo *zvьn > *zvonъ?

Грешиш ако мислиш да тврдим како је у прасловенском дошло до прелаза *zvьn- > *zvon-.
Ниси се осврнуо на аргументе, а одбацивање истих само на основу старости не уважавам.
Етимологија основа звон- и звьн- је иста и сасвим је непитна у контексту Звонимирова имена.
И какво је, забога, питање је ли нешто посведочено у етимолошком речнику?

 

[Boris T]

Грешиш ако мислиш да тврдим како је у прасловенском дошло до прелаза *zvьn- > *zvon-.
Ниси се осврнуо на аргументе, а одбацивање истих само на основу старости не уважавам.
Етимологија основа звон- и звьн- је иста и сасвим је непитна у контексту Звонимирова имена.
И какво је, забога, питање је ли нешто посведочено у етимолошком речнику?

Не, само питам који су етимолошки подаци да је постојао корен *zvьn" који је касније замењен "*zvon"-ом?
Не могу да разумем твоју логику - та два облика су постојала паралелно, али по теби је један заменио други после 14. века? Одакле такве информације? Етимолошки речници обично дају преглед порекла речи. Користим Фасмер, који је уређивао и објавио Трубачов између 1960-их и 1970-их.