Srednjovekovna Hrvatska

[Pumpaj Dinstanović]

Što se kritičkog pristupa tiče, u pravu si, Komatina i Šišić su tu negde, ali ja želim da čitam ozbiljne autore koji istoriju ne prilagodjavaju potrebama novonastaliha nacija, niti pate od bilo kakvih kompleksa.

A šta te sprečava da kažeš ako ima neka greška, da je ispraviš?

 

[Kole11]

A šta te sprečava da kažeš ako ima neka greška, da je ispraviš?

Nista. Konstantno ispravljam greske u prevodima.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Nista. Konstantno ispravljam greske u prevodima.

Valjda ti je jasno da govorimo o ovom slučaju?

Šta te sprečava da ukažeš na to gde je greška i ispraviš je, ovde?

Mislim da je to nešto što ti fundamentalno ne razumeš, odnosno tu suštinsku razliku između kritičke istoriografije i nekritičkog tumačenja.

1) Nekritičko tumačenje: uzme se jedna reč i onda se pravi neka cela fabula na osnovu jedne jedine reči, bez ikakvog kontekstsa (istrgnute)

2) Kritička istoriografija:
- Citat je _____
- Tu piše _______
- Kritičko tumačenje i objašnjenje kontekstsa: šta se desilo, gde, kada, zašto? Kako to znaš? Kuda je mladi budući mletački dužd prolazio i zašto? Šta je radio?

To je ta suštinska razlika. Ovo što ti radiš, konstituiše ovo pod rednim brojem 1) Tj. jedan je od osnovnih ukazatelja pseudistorije.

Ako stvarno želiš da kažeš da je Petar Badoari prošao kroz Hrvatsku pre nego što je ušao na teritoriju Zahumlja, na osnovu citata mletačke hronike Ivana Đakona, ti to moraš da argumentovano obrazložiš i dokažeš. Zašto si ti u pravu, a Komatina nije, jednostavno rečeno? Ti ovde tvrdoš nešto, ali nešto te sprečava da konačno kreneš i da predočiš šta to imaš na umu. Zato i kažem da te nešto sprečava, očigledno.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Нисам сигуран са којом је сврхом објава (не пратим ти ја то над*ебавања које имаш са овим ******** тролом)

Pa vidi...znaš ono kad razgovaraš sa baš malim klincima koji postavljaju pitanja a šta ovo, a šta ono, jerbo tek upoznaju svet? Neću uopšte ni da ulazim u motive; to me ne interesuje i time se (štaviše do gotove isključivosti) bave neki drugi ovde kojima je to zapravo i jedini razlog zašto uopšte diskutuju. Dok god diskutuje u okvirima teme, jednostavno, korisno je prolaziti i analizirati sve ove stvari, zato što puno toga i naučim i bolje razumem.

Ako krene da piskara nešto izvan okvira teme ili krene da vređa, samo treba ignorisati, a ukoliko baš pretera, prijaviti moderaciji da pobriše sve te objave koje nemaju veze sa istorijom. Istina, možda si već 10. koji pita otkuda mi više živaca ali dosta je korisno, jednostavno. Pre nego što sam otvorio ovu temu, ja i hrvatskoj najranijoj istoriji nisam znao gotovo ništa, a sad imam baš izuzetno dobro poznavanje svih tih istorijskih izvora, uključujući i sve te relevantne citate iz pisanih izvora (znam da nisi pratio; ali vrati se koju stranicu unazad ako te interesuje, poprilično je fascinantno); za to sve, nemalim delom, mogu da zahvalim isključivo Koletu, zato što su njegova pitanja (koliko god nevino glupa bila) i (bez obzira na to što su najčešće pogrešne bile) tvrdnje upravo glavni razlog za to.

To, a i, potpuno nesporno: odličan je trening. Ne samo u polemičkom smislu, što jača diskusione veštine, te je baš dosta korisno i u kontekstu priprema sa decom, već i što, prosto, čeliči. Čovek u diskusiji je samo onoliko snažan koliko je njegov kapacitet da trpi i ne reaguje, odnosno da ostane stoičan, ne dopuštajući da ga ništa iznervira. Uvek bih, prosto, radije izabrao Koleta kao diskutanata, nego pojedine trolove ovde koji bi uradili sve sem diskutovali o istoriji, nego dolazili ovde isključivo iz nekih sujetnih razloga ili da stalno prave špansku sapunicu od ovog potforuma. U tom je smislu Kole11, takav kakav je, bez obzira na to koliko možda i skandalozno bilo ponekad njegovo ponašanje za dotične doslovno (nažalost, verovatno i potpuno nedostižna) institucija, bukvalno.

Уз то, није примједба али чисто сагледавања ради, изоставио си реченице прије гдје се пише о Светоплуку који је своје краљевство (простор раније ромејске, или грчке из млетачке визуре, провинције Далмације) подијелио на четири провинције, и ту Дандоло уз незнатна размимоилажења преписује писаније аутора дјела упамћеног као љетопис попа Дукљанина. у којем пише да је Светоплук подијелио краљевство у двије области, Приморје и Загорје (Србију), Приморје на двије провинције, Бијелу и Црвену Хрватску (Доњу и Горњу Далмацију) а Србију (Загорје) на провинције Босну ин Рашку.

Нисам сигуран са којом је сврхом објава (не пратим ти ја то над*ебавања које имаш са овим ******** тролом) но Дандоло у том пасусу очигледно указује на разлику у именовању некад и данас, односно у његовом времену, XIV вијек, и да се појмом Далмација не обухвата иста област, у ранијем времену, сам почетак Х вијека и у модерном, његовом времену.

Наравно та некаква Црвена Хрватска (за разлику од Босне или пак Рашке који се помињу у прегршт списа, Црвена Хрватска се не помиње ни у једном спису ни савременика тог времена када је наводно постојала, нити у једном касније) је ван сваке сумње измишљотина аутора ЉПД, а Дандоло који је тих дана писања хронике био оптерећен удовољавањем пожуде венецијанских блудних дама, није се стигао бавити истинитошћу навода које преписује већ је, а морамо разумјети јадничка, само преписао измишљотине аутора ЉПД.

Da, otprilike si sve dobro rekao. Dandolo govori o modernom vremenu, bližem sebi. To se vidi i po sledećem:

Po Dandolovoj hronici, nakon što su se proširili na ta primorska ostrva i gradove, mletački duževi su nosili titulu dux-a ne damo Dalmacije, već i Hrvatske.

Očigledno je da Dandolo govori o Hrvatskoj u zaleđu Dalmacije, kao dan.

Inače, Dandolo brka podatke s leva i u desna. Piše o dosta kasnijem vremenu, tako da je i razumljivo. Primera radi, govoreći o zbivanjima oko 998. godine on piše da se zakoniti hrvatski kralj Surinja sklonio u Trogir, zato što ga je zbacio Muncimir. Surinju predstavlja kao Muncimirovog brata, a Trpimorovog sina. Spojio je podatak o Trpimiru i Muncimiru i prebacio ih je skoro celi vek kasnije, u zbivanja i vreme Suronje, transponujući unapred dve ličnosti za koje je pronašao da su bili najupečatljivije u ranijoj hrvatskoj istoriji, u pokušaju da opiše ko je to tačno zbacio Suronju i ko je pre Suronje vladao Hrvatskom.

 

[Pumpaj Dinstanović]

pored svih dokaza koje sam ti dostavio I koji su svima jasni kao dan

Ako zaista smatraš da su dokazi toliko jasni, kao dan, šta te tačno sprečava da ih ovde predočiš?

Šta je toliko teško da napišeš, evo ovako, vezano za dotičnu rečenicu u Đakonovoj hronici ja tvrdim ____________ i to tvrdim na osnovu ________. Izvoli slobodno, imaš svu slobodu i priliku, napiši rekonstrukciju događaja vezanih za sina dužda Urza Patricijaka i izlistaj dokaze. Gde je mlađani Petar bio? Kuda je sve išao? Zašto? Šta su naša saznanja na osnovu istorijskih izvora? Nemoj mi samo zarobljen po prelasku Hrvatske i gotovo. Pusti to, da čujemo celu, a ne parcijalnu priču. Zašto tvrdiš da je zarobljen nakon što je prešao Hrvatsku, a ne pre ulaska u nju? Dakle, kreni redom i popunjavaj:
1) _____
2) _____
3) _____
Možeš? Niko ovde od tebe ne traži ništa sem da, ako tvrdiš da si u mogućnosti da nešto dokažeš, to i učiniš. Može isto tako bilo ko od nas sad ovde da priča da je nešto dokazao, ali između dokazivanja i samo iskaza da je nešto dokazano, postoji krupna razlika. Dela, Kole, a ne isprazno hvalisanje (a to je izlazak sa tvrdnjom koja nije potkrepljena, odnosno upravo primer toga što ti sada radiš) koje nema nikakvu težinu.

ovde treba da odgovoris na pitanje

Jesi li ti odgovorio na pitanje šta (šta, ko, gde, kada, zašto, kako) ti uopšte to tvrdiš?

 

[Pumpaj Dinstanović]

[..]

Zamena teze. Hajde da probamo još jednom, ovog puta da još i više da uprostrimo: šta se to dogodilo sinu dužda Urza Patricijaka? Je li možeš da opišeš celi istorijski događaj (sa kontekstom, a ne iz njega izvučen) u 2-3 rečenice, u svom viđenju?

Šta te toliko sprečava da, prosto, kažeš šta to tvrdiš?

 

[Pumpaj Dinstanović]

Komatinu ne bi komentarisao.

Ako ne bi komentarisao starije istoričar tj. Raćkog, Klaića i Šišića, ako je i Komatina tabu tema na ovom forumu, uključujući i kritička analiza tih reči Luiđija Andree Berta (koji uopšte ne smešta Hrvatsku u neki drugi kraj; nema nigde ni insinuacije u celoj knjizi koju si citirao) i ako baš tražiš što moderniju literaturu, je li može, evo, nešto što je izašlo pre bukvalno nekoliko meseci: I to iz pera autora kojeg si pozitivno ocenjivao i nekoliko puta se pozivao na njega sa autoritetom; Danijel Džino:

Sa str. 167 Džinove knjige koja je evo malopre izašla i koja je posvećena upravo preispitivanju i demitologizaciji najranije istorije Huma i Bosne, u razdoblju između 450. i 1200. godine:

D. Džino (ponoviću, u delu koje je doslovno posvetio preispitivanju mitova i pogrešnih tumačenja u istoriji, tj. tako je koncipirano samo delo):​

​

John the Deacon says that the son of doge Orso II was trying to reach Croat borders when he was captured, implying that Michael was bordering with Croatia​

Godina 2023 iz pera istoričara koji pripada najmodernijem pravcu tj. najmodernijoj istorijskoj školi. Ne'š naći modernije od ovog.

Kakav je tvoj odgovor na sve ovo, Kole? Je li i Džina šaljemo na spisak zabranjenih autora, skupa sa Komatinom i ostalima?

 

[Pumpaj Dinstanović]

ne mogu pet puta da ponavljam isto zato sto si ti u oblacima.

Niko od tebe ne traži da bilo šta ponavljaš. Ako sam propustio, evo, samo okači ovde veze ka objavama u kojima rekonstruišeš celi događaj, opisujući šta se dogodilo tačno sinu mletačkog dužda i objašnjavajući otkud se on to uopšte i zadsesio u Hrvatskoj. Ja to nisam apsolutno nigde video, jedino što primećujem jeste da vrlo dosledno izbegavaš da se izjasniš. Eto, primi moje izvinjenje ako sam propustio i samo postavi hiperlink ka objavi, pa da svi mogu da vide.

Takođe, da se ne bi ponavljao, postavi ovde i link ka svojoj objavi u kojoj objašnjavaš to svoje alternativno tumačenje latinske reči fides.

Ovome bih dodao i nešto što sam siguran da nisi komentarisao, zato što uopšte nismo pominjali na forumu: mletačku hroniku iz 1581. godine Frančeska Sansovina (1521-1586) u kojoj imamo dotični podatak i na italijanskom jeziku. U pogladljvu o duždu Orsu II, godina 912:

Možeš li da nam kažeš šta na italijanskom znači (da ostavimo latinski tekst za sad po strani, kada toliko problema prouzrokuje i probamo preko italijanskog, koji nesumnjivo i jeste bio maternji jezik Ivana Đakona) „...su i confini della Croatia...“? Ono, kratko i jasno, da ne bi bilo potrebe da posle bilo šta ponavljaš zbog nekih nejasnoća. Čekamо.

 

[Kole11]

Sad si u oblacima zbog guslara?
Guslara znamo, to ne moze da ti bude opravdanje, uozbilji se.

Za ivana Djakona je Hrvatska isto sto ce kasnije biti za Dandola I jos kasnije za Bonfinija, dakle za taj mletacko-italijanski krug, Bosna I Raska.

U prevodu za sve njih Hrvatska je nista, oni pisu o Bosni I Raskoj.

Tek ce Pikolomoni pronaci fizicki prostor za Hrvatsku, da ne bi isparila kao imaginarni pojam, I smestiti je u Liburniju.

Nekako mi izgleda da se slabo snalazis u vremenu I prostoru. Ili je to samo sada slycaj zbog lepririca u stomaku?

 

[Pumpaj Dinstanović]

Za ivana Djakona je Hrvatska isto sto ce kasnije biti za Dandola I jos kasnije za Bonfinija, dakle za taj mletacko-italijanski krug, Bosna I Raska.

U prevodu za sve njih Hrvatska je nista, oni pisu o Bosni I Raskoj.

A na čemu zasnivaš ovu poprilično smelu i kontroverznu tvrdnju, konkretno?

Iz kog razloga ne želiš da kažeš koje je tvoje tumačenje prevoda teksta Ivana Đakona? Da li te nešto sprečava? Šta znači fines Croatorum? Gde je to sin mletačkog dužda? Odakle je išao, kuda i gde je zarobljen? Zašto nemaš ama baš nikakav odgovor niti na jedno jedino (!) pitanje?

 

[Kole11]

fines Croatorum

teritorija Hrvata, 16.put

Lakše ti u dupe uterati nego u glavu. Mnogo si bre naporan.

 

[Pumpaj Dinstanović]

teritorija Hrvata, 16.put

Lakše ti u dupe uterati nego u glavu. Mnogo si bre naporan.

A šta sa teritorijom Hrvata?

Ne treba ni 16. niti 17., no doslovno 1. put. I dalje izbegavaš sa kažeš koja je to putanja tačno i otkud Petar tamo.

Dakle, kontekst, a ne istrgnuti iz konteksta. Tražim od tebe da po 1. put to napišeš, jer te evo već više od 10 stranica nešto sprečava tj. ispada sad već i da namerno kriješ?

Šta je toliko strašno u tome? Zašto ne pokušaš da obrazložiš svoje viđenje? Je li se bojiš nečega (tipa, neugodnog suočavanja sa mogućnošću da si pogrešio)?

 

[Kole11]

A šta sa teritorijom Hrvata?

Ne treba ni 16. niti 17., no doslovno 1. put. I dalje izbegavaš sa kažeš koja je to putanja tačno i otkud Petar tamo.

Dakle, kontekst, a ne istrgnuti iz konteksta. Tražim od tebe da po 1. put to napišeš, jer te evo već više od 10 stranica nešto sprečava tj. ispada sad već i da namerno kriješ?

Ti si bre skroz nenormalan a ovi sto te tolerisu su jos ludji od tebe.

Vreme radnje 10.vek:
1. Petar se vracao iz Carigrada kroz zemlju Hrvata kada ga je Mihajlo zarobio.
2. Petar je iz Carigrada hitao prema granici Hrvata kada ga je Mihajlo zarobio.

Izaberi opciju 1 ili 2. Ako pogresno izaberes preporuka je da hitno zakazes pregled kod pedijatra zbog sumnje na zaostalost u razvoju,

 

[Pumpaj Dinstanović]

Ti si bre skroz nenormalan a ovi sto te tolerisu su jos ludji od tebe.

Vreme radnje 10.vek:
1. Petar se vracao iz Carigrada kroz zemlju Hrvata kada ga je Mihajlo zarobio.
2. Petar je iz Carigrada hitao prema granici Hrvata kada ga je Mihajlo zarobio.

Izaberi opciju 1 ili 2. Ako pogresno izaberes preporuka je da hitno zakazes pregled kod pedijatra zbog sumnje na zaostalost u razvoju,

Kako je stigao u tu zemlju Hrvata iz Carigrada? Kojim putem, gde to ti smatraš da je išao?

 

[Pumpaj Dinstanović]

Uzgred, @Kole11 ni Tibor Živković nije imao drugačije viđenje. Str. 20 u raspravi Neretljani - primer razmatranja identiteta u ranom srednjem veku:

Živković Chroatorum fines prevodi kao hrvatske strane.

 

[Kole11]

Kako je stigao u tu zemlju Hrvata iz Carigrada? Kojim putem?

Jedinim mogućim. Srpska zemlja se to doba protezala kroz čitavu Makedoniju, prema nekim tumačenjima čak i do predgrađa Soluna

 

[Kole11]

Uzgred, @Kole11 ni Tibor Živković nije imao drugačije viđenje. Str. 20 u raspravi Neretljani - primer razmatranja identiteta u ranom srednjem veku:

Pogledajte prilog 1364107

Živković Chroatorum fines prevodi kao hrvatske strane.

?
hoćeš da kažeš da strane znači granica a ne teritorija

 

[Pumpaj Dinstanović]

Jedinim mogućim. Srpska zemlja se to doba protezala kroz čitavu Makedoniju, prema nekim tumačenjima čak i do predgrađa Soluna

Zašto je to jedini mogući put, umesto najbezbedniji, na brodu, daleko od neprijateljskih Bugara?

Na osnovu čega tvrdiš da je Srbija tada obuhvatala i čitavu Makedoniju?

Svestan si da je Simeonova Bugarska bila strah i trepet Vizantije, da su protiv nje pregovarali sa bukvalno svim susedima pokušavajući da nađu pomoć (zato upravo i jeste duždev sin bio u Carigradu); ona je izlazila i na Jonsko more? Romejsko carstvo nije imalo neku kontinentalnu granicu sa Srbijom tada uopšte. Po tvom tumačenju, mletačko poslanstvo (koje sam Sveti Petar na nebesima zna zašto su se odlučili na kopneni put, umesto pomorski) je moralo proći kroz bugarsku teritoriju.

Govorimo ovde o sinu dužda. Vladara pomorske trgovačke republike, koji je van svake sumnje stigao u Carigrad na brodu. Probaj da razmisliš malo i da objasniš: zašto bi sin dužda ostavio u carigradskoj luci brodove i krenuo Egnatskim putem za Drač, nesumnjivo prolazeći i kroz neprijateljsku teritoriju, da onda proba u Draču kupiti vožnju ili sačekati da tamo pokupe Mlečići?

 

[Kole11]

Zašto je to jedini mogući put, umesto najbezbedniji, na brodu, daleko od neprijateljskih Bugara?

U tom slučaju treba da objasniš kako to da je cilj bila hrvatska granica. Koja? Pomorska?
Cekala ih tamo Porfirogenitova hrvatska mornarica?

Zasto je jednom Mlecaninu bilo vazno da se docepa Hrvatske? Da bi dalje putovao bez vize?

Imaj na umu da je ovo prvi pisani pomen Hrvatske u istoriji i da je suludo i pomisliti da autor pominje nekakve granice.

 

[Pumpaj Dinstanović]

?
hoćeš da kažeš da strane znači granica a ne teritorija

Hoću da kažem da ti interpoliraš drugačije tumačenje Bertovim rečima. Da li ćeš reći u prevodu teritoriju, zemlju, granicu ili strane, suštinski je nebitno zato što ne menja sadržaj teksta ni na koji način. U Bertovom prevodu stoji da je on u svojoj nameri da pređe hrvatske teritorije osujećen. On je to želeo, ali se nikada se nije dogodilo. Tvoje tumačenje stavlja da je on izašao iz Hrvatske, ali to u tekstu ne stoji.

Sve što je po Bertovom prevodu jeste da je nameravao da pređe ka Hrvatskoj. I ništa više. Potpuno identično kao što to piše, primera radi, i istoričar Aleksandar Uzelac; evo ti rada koji je Uzelac objavio 2018. godine povodom 1100-godišnjice Bitke kod Anhijala, na temu zahumskog kneza Mihaila:

https://www.academia.edu/36829282/P...y_A_Nikolov_and_N_Kanev_Sofia_2018_pp_236_245

Vidiš li šta Uzelac piše? He wanted to pass through the lands of the Croats. Kao što kod Berta imaš territories, Uzelac kaže ovde lands. Semantičko je pitanje; suština je ista. Petar nikada uopšte nije ni otišao za Hrvatsku; nije mu to knez Mihailo Zahumski dopustio.

Onda vidi dalje, str. 238:

Piše Uzelac The enmity between Michael and Peter, caused by the territorial dispute, becomes even more discernible if one takes into account the information provided by John the Deacon, according to which Michael captured the doge’s son when he wanted to pass through the lands of the Croats. As Narenta stretched along the coast between Zahumlje and the lands of the Croats, it seems that it was Michael who controlled it in 912.

Po Ivanu Đakonu, Mihailo je zarobio duždevog sina kada je želeo da prođe kroz hrvatske zemlje. Dalje dodaje da na osnovu toga zaključuje da su se Hrvatska i Zahumlje graničili. Shvataš? Berto ne piše ništa drugačije; nigde ni ne insinuira da ima drugačije viđenje od Uzelčevog.

 

[Pumpaj Dinstanović]

U tom slučaju treba da objasniš kako to da je cilj bila hrvatska granica. Koja? Pomorska?

Ti se zezaš da neko od tebe traži da se ponavljam, a zapravo mene teraš da ponavljam jedno te isto. Da, kao što sam već više puta napisao, mletačko poslanstvo se po svemu sudeći vraćalo pomorskim putem. Istim kojim je u Konstantinopolj i bilo otišlo. Pa to govorimo o Veneciji; aman. I to o pregovorima koji su očigledno vrlo delikatni, zato što je potrebno zaobići Bugare.

Tibor Živković je uvek imao najbolja rešenja za prevode. Zato je najidealnije ono njegove hrvatske strane. Kao što sam ti već napisao, a ti iz nekog razloga ćutke preskočio, Petrovo poslanstvo je zarobljeno ili negde u luci kod Stona, pre nego što je trebalo da nastavi dalje, ili tako negde oko Pelješca ili možda, ako bi npr. bila tačna teza pojedinih istoričara da je Mihailo tada proširio svoju vlast skroz do Cetine, negde kod Omiša.

Zasto je jednom Mlecaninu bilo vazno da se docepa Hrvatske? Da bi dalje putovao bez vize?

Niko ne kaže da je bilo važno da se dočepa specifično Hrvatske.

Uzmi lepo kartu Jadranskog mora. Sve što je stizalo sa istoka, dolazilo je sa hrvatskih strana. Pa nije se Petar u Veneciju vraćao natrag sa Sicilije, već iz Carigrada.

Imaj na umu da je ovo prvi pisani pomen Hrvatske u istoriji i da je suludo i pomisliti da autor pominje nekakve granice.

Nejasno je šta si ovim hteo da kažeš tj. šta smatraš da bi trebalo imati na umu. Hronika Ivana Đakona nije prvi pisani pomen Hrvatske u istoriji.

 

[Pumpaj Dinstanović]

@Kole11 ae da se za momenat vratimo i definitivno prođemo latinski izvornik. Ovo je 684. str. iz JRJ-evog izdanja latinsko-srpskog rečnika (Lexicon serbico-latinum latino-serbicum):

fīniens, entis, m. horizont, obzorje
fīnio 4. graničiti; ograničiti, stegnuti; odrediti, ureći; dovršiti, zaključiti
fīnis, is, m. međa, granica; cilj, meta; kraj, konac; vršak, vrhunac; svrha
fīnīte, adv. ograničeno, umereno
fīnitimus, adj. susedni, granični; srodan, sličan; fīnitimi, orum, m. susedi, komšije

Koji je tvoj komentar vezano za ovu reč? Jesi li pokušao ti da je prevedeš? Rekao si da voliš da proveravaš prevode i ispravljaš greške. Pa, hajde. Pokaži šta je ovde ispravan prevod latinskog originala.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Konačno sam uspeo da rešim misteriju. Kole11 je ovaj podatak pokupio sa Vikipedije. Uvek zaboravim da bacim pogledu na Viki, a kod ovih stvari treba od nje kretati, kao što pokazuje da je trebalo da pođemo i sada odmah od nje.

https://en.wikipedia.org/wiki/Michael_of_Zahumlje

Referenca koja se navodi je funsota 103 na 63. str. When ethnicity did not matter in the Balkans Džona Fajna:

Fine je u jednoj fusnotici naveo pogrešno tumačenje citata i to postavio da potkrepi postojanje etničke skupine Hrvata u Gornjoj Dalmaciji, odnosno realan osnov Crvene Hrvatske. On zaista, i to jedini, tvrdi da je mletački poslanik prošao kroz Bugarsku (što je van svake pameti) i onda neki relikt Crvene Hrvatske, pre ulaska u Zahumlje.

Eto, rešili smo bukvalno sve, uključujući i otkud ova zabuna. Fajn je odgovoran. Pretpostavljam da je Kole11 pokupio citat sa Vikipedije, ali da nije znao da tvrdnja potiče od Fajna zato što bi ga citirao.

 

[Kole11]

Moras kod pedijatra - hitno. Nakon toga poseti jedan cas engleskog. Zahtevaj da tema tog časa bude analiza fraze

while passing through terrritory

kako stoji u interpretaciji

I ne moras da uzimas skupog profesora engleskog, uzmi nekog sto drzi casove osnovcima jer fraza je prilicno trivijalna, laka za razumevanje i objasnjenje. Jedan glalgol, imenica i 2 priloga.

 

[Kole11]

Zašto su Mlecani prednemanjcke Srbe nazivali Hrvatima?

Mlecani su poznati kao izumitelji politickog terorizma, poznato je da su organizovali ubistva politickih protivnika. Da li je u ovom slucaju postojao politicki motiv?
Mozda, ali karakteristicno je da oni nisu targetirali samo zapadne Srbe pa da na taj način forsiraju podelu, Mlečani su bukvalno sve Srbe, od njihovih granica pa do Grčke nazivali Hrvatima.

U istoriografiji postoji samo jedno objasnjenje koje je dao mletački dužd Dandolo, gde on kaže da su jednostavno njegovi savremenici promenili terminologiju. To znaci da su Srbi ranije i za Mlecane bili Srbi ali da su njegovi savremenici ili kako on kaže moderni to promenil sto ipak ukazuje da je verovatno postojao nekakav politicki motiv.

Postojao motiv ili ne, ova mletacka ujdurma je ostavila katastrofalne posledice po srpsko etnicko bice koje nazalost osecamo i danas u punom kapacitetu.

Da bar postoje normalni i inteligentni srpski istoricari, bez osecaja kompleksa i obaveze politicke korektnosti prema susedima, ovo pitanje bi vrlo lako moglo biti raspetljano i razreseno jer dokumenata i dokaza za ima sasvim dovoljno.