Људи од памтивјека имају потребу сврставања у колективитете, по етничкој, политичкој, завичајној, вјерској и иној (култулошкој, сталешкој, начину живота) основи, то је у људској природи. Ту је и то сврставање, подјела на домицијалну популацију, старосједиоце и тзв "дођоше", нове становнике неког града или завичаја. И то имамо код свих народа, на свим меридијанима, ти старосједиоци могу тај "статус" зарадити вјековним битисањем на том простору или пак тек кроз једну генерацију. И то имамо на свим меридијанима, рецимо Американци су нација имиграната и потомака имиграната, па имигранти англосаосконског поријекла након једне или двије генерације почеше доживљавати Ирце дођошима, па како су се ови интегрисдали сви заједно почеше доживљавати италијанске имигранте диђошима, па како су се и ови интегрисали сви заједно почеше доживљавати имигранте из словенских земаља дођошима, па како су се и ови интегрисали сви заједно почеше доживљавати латиноамеричке имигранте дођошима, и тако никад краја.
Тако да то није нешто својствено Србима и српским земљама него свим нацијама. Опет, долазак нових становника града, завичаја ће људи различито доживљавати, довршени људи и истински локал патриоте ће на то гледати као богатство, доказ да је њигов град добро мјесто за живот, недовршени људи ће се водити ускогрудним мотивима, некад је ту присутна бојазан јер су свјесни своје неукости или ограничености, зато је увијек добро наћи алиби и кривца у тим "дођошима". Но ти се анимозитети временом премосте.
Такође, када дођу у неки град или крај, људи виде оно што желе видјети, ако желе видјети позитивнију страну, видјеће је, ако желе видјети нешто ружно, негативно, видјеће. А и ако баш не виде, исконструисаће да то што грђе изгледа. Све је ствар перцепције и нашег односа према људима, посебно сународницима другог завичаја. Зато су овакве теме добре за недовршене људе умова заробљеним у анимозитетима према сународницима из других крајева о којима дођу "зицером" гдје ће пакосним објавама хранити властиту малициозност као и покушати "болдовати" анимозитет међу Србљем (а свака злобна порука на рачун Срба другог завичаја ће изазвати реакцијуу и ето клице нетрпељивости и касније мржње) па колико успију.
Зато је право питање. Са којом сврхом уопште отварати овакве теме?
