Statler and Waldorf
Buduća legenda
- Poruka
- 43.256
може. чак и на Велики петак.... код нас не може крштење било који дан ...
Donji video prikazuje kako da instalirate aplikaciju na početni ekran svog uređaja.
Napomena: This feature may not be available in some browsers.
може. чак и на Велики петак.... код нас не може крштење било који дан ...
Па бре, да ли онда и крунисање може бити било који дан?!може. чак и на Велики петак.
зашто би Папа од српских "шизматика" тражио оно што касније, Лионском унијом, није тражио од грчких?Важно је и да из вести Томе Архиђакона извучемо максимум, и уз то да узмемо још једну животну ствар у обзир; прилико Стефановог крунисања од стране легата , сви свештеници морали су да буду обријани и да имају постриг. Комбинација ове две 'информације' нам може помоћи да будемо још ближе датуму, односно да можда још који од ових преосталих датума отпадне.
Па већ је тражио. Имаш, постављао сам овде , кад су долазили легати Јован и Симон. Везано за Вукана и Бар.зашто би Папа од српских "шизматика" тражио оно што касније, Лионском унијом, није тражио од грчких?
Имаш и писмо које је папа упутио калочком архиепископу као легату за превођење под Рим, везано за крунисање Вукана у Расу.зашто би Папа од српских "шизматика" тражио оно што касније, Лионском унијом, није тражио од грчких?
па ни Бугарска Црква није прешла на западни (латински) обред кад је (у време Калојана) признала Папу за врховног поглавара и ушла у унију са Римом. Папе нису имали проблем са различитом обредном праксом код православних, него са неким догматским разликама (Filioque) и питањем универзалног примата.Имаш и писмо које је папа упутио калочком архиепископу као легату за превођење под Рим, везано за крунисање Вукана у Расу.
Да, знам шта је папама у том смислу било најважније. Оно што сам написао је једино због Иноћентијевих писма. У првом случају везано за Бар, у другом за Рашку.па ни Бугарска Црква није прешла на западни (латински) обред кад је (у време Калојана) признала Папу за врховног поглавара и ушла у унију са Римом. Папе нису имали проблем са различитом обредном праксом код православних, него са неким догматским разликама (Filioque) и питањем универзалног примата.
Ово за Калојана и Бранкалеонеа и цркву би требало пречешљати.па ни Бугарска Црква није прешла на западни (латински) обред кад је (у време Калојана) признала Папу за врховног поглавара и ушла у унију са Римом. Папе нису имали проблем са различитом обредном праксом код православних, него са неким догматским разликама (Filioque) и питањем универзалног примата.
природно је да Папа, у бискупијама које следе латински обред, тражи строгу канонску дисциплину и инсистира да се обредна пракса у свему саобрази са римским узором. у том смислу словенске и грчке цркве и манастири источног обреда у Приморју (на простору Барске архиепископије) представљају проблем*. али сасвим је друга и другачија ситуација у унутрашњости, где латинског обреда уопште нема и где су грчке епископије са словенским богослужењем. ту Папа очекује исто оно што је тражио од Бугара и Грка. или ти можда мислиш да је Св. Сава обријао браду због Стефановог крунисања?Да, знам шта је папама у том смислу било најважније. Оно што сам написао је једино због Иноћентијевих писма. У првом случају везано за Бар, у другом за Рашку.
Хајде, некако за Бар то не ношење браде да оправдамо јер је већ одавно под Римом (мада, чим су тражили легати, вероватно је неко тамо од свештеника носио браду).
У случају Рашке, калочки епископ је требало да преведе свештенство. Видео си шта пише у писму.
Е сад, дал су они хтели да праве неку нову, у смислу католичку епископију, па је нпр. подведу под барску архиепископију..шта знам. Можда је примас Србије отуда дозвољен барском архиепископу.
Па ми не знамо ни да ли је присуствовао? Ништа та брада није битна као што је прихватање филокве. Брада је у том смислу ништа , додуше, вероватно ни за једне ни за друге. Ту мислим да се слажемо.природно је да Папа, у бискупијама које следе латински обред, тражи строгу канонску дисциплину и инсистира да се обредна пракса у свему саобрази са римским обрасцем. у том смислу словенске и грчке цркве и манастири источног обреда у Приморју (на простору Барске архиепископије) представљају проблем. али сасвим је друга и другачија ситуација у унутрашњости, где латинског обреда уопште нема и где су грчке епископије са словенским богослужењем. ту Папа очекује исто оно што је тражио од Бугара и Грка. или ти можда мислиш да је Св. Сава обријао браду због Стефановог крунисања?
што се тиче времена, мислим да смо довољно разрађивали и да ту више не може доћи до неког значајног помака, осим у случају да искрсне неки нови извор.Па ми не знамо ни да ли је присуствовао? Ништа та брада није битна као што је прихватање филокве. Брада је у том смислу ништа , додуше, вероватно ни за једне ни за друге. Ту мислим да се слажемо.
Него не знам какав си сад с временом.!? Да мало разрадимо временским (кроз пар кратких постова) путовање посланства и повратак у Србију. Да видимо докле се поклапамо а где се размимоилазимо?
А шта мислиш да ли се посланство вратило с легатом или је нешто касније дошао?што се тиче времена, мислим да смо довољно разрађивали и да ту више не може доћи до неког значајног помака, осим у случају да искрсне неки нови извор.
Погледај и ово...што се тиче времена, мислим да смо довољно разрађивали и да ту више не може доћи до неког значајног помака, осим у случају да искрсне неки нови извор.
Ma odakle ti ovo?доноси Андрија Дандоло, а то је, да Стефаново крунисање пада у 12-у годину владавине дужда Пјетра Зианија; што би требало да је у периоду после 15-ог августа 1216. а пре 15-ог августа 1217.
Ma odakle ti ovo?
Да, из хронике А.Дандола.Ma odakle ti ovo?
ovakvo tumacenje istorije je kriminal.Referentni citat od Andrije Dandola:
Pogledajte prilog 1592104Pogledajte prilog 1592105
https://archive.org/details/RerumItalicarumScriptores12/page/n197/mode/1up
Hoc anno Aquileiensis Patriarcha ex delegatu Papali post varios tractatus Venetos cum Paduanis, & Tarvisinis eorum complices, ad pacem redux it, promittentibus Paduanis, quod XXV. illorum, qui interfuerant ludo Tarvisii, quos Dux voluerit, jurabunt sta re mandatis ejus, & Jacobus etiam de Sancto Andrea. Quaestiones autem consimilium Legatus in se reservavit; & his pactis detenti restituit sunt. Sed Hieremias de Praga, qui Capitaneus eorum fuerat, primo obiit.
Anno XII. Tregua Christianorum, & Saracenorum exspirante, congregatus est exercitus Domini in Acon cum tribus Regibus, scilicet Domini in Hierusalem, Hungariae, & Cypri. Adfuit etiam Dux Austriae, & Dux Bavariae, cum illisque contra Infideles excercitus, nihil laudabile peregerunt. Postea exercitus Domini quadrifariam divisus est. Rex Hungariae Tripolim profectus est; quem Legatus admonuit, & tandem excommunicavit, per terram iter profectus est. Theodoro Comneno Lascaro parentelam contraxit, accipiens filiam ejus in Conjugem Bela primogenito suo, qui postea ab Oxano Bulgarorum Rege captus filiam suam et copulare promisit, & relaxatus est.
Stephanus quoque Dominus Raxia, & Servia, qui Megavipanus appellatur, dum nepotem quondam Henrici Dandulo Ducis accepisset in Conjugem, ex sufasione uxoris abjecto schismate per Nuntios a Papa obtinuit, ut Regio titulo decoratus esset, & per Legatum Cardinalem ad hoc missum una cum Conjugue coronati sunt.
--------
Evo prevoda triju pasaža na srpski:
Ove godine Patrijarh Akvileje, po delegaciji Pape, posle raznih pregovora je doveo Venecijance, Padovce i njihove saveznike iz Tarvisija do mira. Padovci su obećali da će dvadeset petoro onih koji su učestvovali u igri u Tarvisiju, kako vojvoda odabere, zakleti se da će se pridržavati njegovih naredbi, a tako je učinio i Jakov iz Sv. Andrije. Međutim, slične stvari su zadržane od strane Legata; i uz ove dogovore su vraćeni. Ali Jeremija iz Praga, koji je bio njihov vođa, prvi je umro.Dvanaeste godine, kada je primirje između Hrišćana i Saracena isteklo, vojska Gospodnja se okupila u Akri sa tri kralja, naime kraljevima Jerusalima, Ugarske i Kipra. Takođe su prisustvovali vojvoda Austrije i vojvoda Bavarske, i zajedno s njima vojska se borila protiv nevernika, ne postigavši ništa hvale vredno. Nakon toga vojska Gospodnja je podeljena na četiri dela. Ugarski kralj, kojeg je Legat opomenuo, i u konačnici ekskomunicirao, krenuo je ka Tripoliju, kopnenim putem. Teodor Komnen Laskaris sklopio je porodični savez, uzimajući njegovu kćerku za ženu svom prvorođenom Beli, koji je kasnije bio zarobljen od strane kralja Bugara, Oksa, koji je obećao svoju kćerku za ženidbu i bio pušten.Stefan, takođe, Gospodar Raške i Srbije, koji se naziva Veliki župan, oženivši se unukom nekadašnjeg vojvode Enrika Dandola, po nagovoru supruge napustio je šizmu. Posredstvom papskog legata dobio je da bude ukrašen kraljevskim naslovom, i zajedno sa suprugom su krunisani od strane legata-kardinala poslatog u tu svrhu.