По мом мишљењу у периоду од 1076. године до 1089. на подручју римске провинције Далмација имамо три краљевине.
Прва краљевина је краљевина краља Михаила сина Стефана Војислава Доброслава. Карљевина се вероватно звала Диоклитија.
Друга краљевина је краљевина Дмитра Звонимира.
Трећа краљевина је краљевина краља Радослава сина Стефана Војислава Доброслава
Од ових владара на српском имамо само историјске изворе који говоре о Дмитру Звонимиру. У изворима на српском језику на глагољици имамо две верзије његовог имена. У та два извора имамо и две верзије имена краљевине којом је владао. „Poveda ud kruola Zminivera tar zarjah Harvatjeh“ и. „Zvanimer kral Hravaatsky“. Његова имена су Звонимир Zminiver Zvanimer Свинимер. Дмитар Звонимир Zminiver Zvanimer у својој титули на латинском језику био Zvonimirus Demetrius Rex Sclavoniae, Croatiae, Dalmatiae, Дмитар је био краљ Славоније, Croatiae, Dalmatiae. Што се тиче Далмације он је био краљ дела Далмације западно од реке Цетине. Ратовао је са Норманима и Венецијом у свом делу Поморја Далмације. Пре њега су владали краљеви Петар, Стефан и Крешимир. Звонимир Zminiver Zvanimer Свинимер је имао знатно мању краљевину од краљевине коју је имао kral Hravaatsky. сто година раније. Сто година раније kral Hravaatsky Стјепан Држислав је владао је Захумљем. Захумље је припадало Hravaatsoj у доба краља Крешимира 1024. године. Затим је Hravaatskа окупирана од стране Византије. ЉПД нам преноси да је Стефан Војислав 1033. године дигао устанак у целој Далмацији. Дакле подигао је устанак и у Hravaatskој. У току устанка, краљ Стефан Војислав Доброслав ратовао је против кнеза Љутовита. Љутовит је био кнез Захумља. Из овог податка који нам преноси ЉПД можемо да посумњамо да је након окупације Hravaatskе Византија укинула Hravaatsku краљевину. Једним делом краљевине владао је кнез Љутовит. Победом над Љутовитом Стефан Војислав Доброслав је овај део Hravaatskog краљевства припојио својој краљевини.
По званичној историографији у доба Стрфана Војислава Доброслава Hravaatskоm је владао краљ Стефан. Поставља се питање и постоји одређена вероватноћа да су ова два Стефана иста личност.
У време папе Александра II краљеви далмације били су Петар Крешимир и његов брат Гојислав. Петар Крешимир је био „regnum Dalmatiae et Сhroatia“. Петра је изасланик папе Александра II, Мајнард испитивао у вези смрти његовог брата краља Гојислава.
Из ЉПД знамо да је краљ Стефан Војислав имао и синове који су се звали Предимир и Гојислав. Они су владали Тавунијом. Нормани дом Амика ди Транија су прво убили Гојислава а затим и Предимира. ЉПД Петра Гојниковића назива Предимир (Прелимир). Постоји велика вероватножа да је Петар Крешимир заправо Предимир из ЉПД а да је краљ Гојислав брат Петра Крешимира Гојислав из ЉПД:
ЉПД нам преноси догађаје из 1074. године:“ Како је сазнао Михала (краљ Михаило), да Саганек не жели да иде у Травунију, позвао је код себе Радослава и рекао му да иде да заштити Травунску област, а овај му је рекао, да никако не жели да напусти своју област, која је њему припадала у Зети. Тада су се Саганек и Михала уплашили да Грци не нападну на њихову државу, - Грци су се спремали да дођу – и не желећи да изађу испред њих (Доманека), оба брата су се заклела Радославу пред велможама земље. И написали су грамоту, да он и његови потомци буду господари у Зетској обласи. Ако он успе да завлада Травунијом или било којом другом области, оне ће (мисли се на жупаније у Зети) да припадну њему и његовим наследницима као наследство и посед без икаквих сметњи њега и његових наследника и да убудуће то неће оспоравати ни они, ни њихови наследници. Тада је Радослав скупио народ и упао у Травунију покорио Доманека, победио и убио њега. Ускоро је упао у област Захумље и освојио је“.
После победе над дон Амиком ди Транијем Радослав постаје краљ Далмације. У оквиру краљевине краља Радослава налази се и Захумље, Хум и Травинија. Поред ових области краљевини краља Радослава припадали Захумље, Травунија, Подгорје (Submontana), Хум, Жупе из Зете које је Радослав наследио од оца.
Травунији су припадале жупе: Љубомир, Ватеница, Рудине (Билећа), Крушевица, Врмо (Врм, Корјенићи), Рисена (Рисан), Драчевица, Канали (Конавле), Жрновица.
Хумску су припадале жупаније: Стантанију (Стон), Папаву (Попово), Јабско (Јабланицу), Луку ( Габелу), Велику (околина Љубушкога), Гормиту (Имотски), Веченики (вероватно негде код Мостара), Дубраву и Добри.
Подгорју Submontana припадале су жупе: Оногошт (Никшић), Морацију (Морачу), Комарницу, Пиву, Герико (Гацко), Нетусинији (Невесиње), Гуисемо (Гусиње), Ком, Дебреку (Добар око Лима), Неретва и Рама
Захумљу су припадала територије данашње општине Дувно (Томиславград), Ливно, Сињ, Омиш, Макарска, Вргорац, Плоче, као и острва. Куркра Корчула, Фара Хвар, Врац Брач, Мљет, Вис и Ластово.
Радослав је од оца наследио у Зети жупаније Љешку, Подлужје и Кучево са Будвом. Њему је припадала и жупанија Грбаљ која му је следовала као наследство од браће Гојислава и Предимира.
Како је постао краљ Радославон је морао да има и своју архиепископију (надбискупију). До тада су у Бару и Сплиту биле две архиепископије. У доба Радослава црква у Дубровнику добија статус архиепископије.
Краљевина краља Радослава ће трајати до 1089. године. Краљ Михаило је преминуо 1088. године. Бодин када постаје краљ наслеђује Михаилове области и области краља Радослава. Краљ Радослав се одрекао краљевске круне у име синовца Бодина. Услов уступања круне био је тај да његовим потомцима остане феудална област у којој је он био краљ. То је простор горе описане краљевине Далмације. Она ће се касније звати Хум. Као посебна феудална област постоји све до Стефана Немање. Западни делови хума биће у саставу државе краља Милутина. Приложићу текст са сајта митрополије Захумско – Херцеговачке о историји епископије. Из текста назиру се границе краљевине краља Радослава:
Хумска епископија је захватала крајеве који и данас припадају овој епископској дијецези, а раније и шире просторе: од Неретвљанских острва на Јадранском мору до ријеке Лима, то јест: цио слив ријеке Неретве, слив ријеке Требишњице, Пиве, Таре, горње Дрине, горње Мораче, па све до средњег Лима. Границе су јој биле: од Боке до мора и острва до Неретвљанске Крајине (до Биокова), и одатле преко Дувна (гдје је некада имала манастир Лабостин код цркве у Рашћанима, па преко Прозора и Зец-планине до Иван-седла изнад Коњица, и одатле огранцима Бјелашнице, Височице и Трескавице, преко Зеленгоре и Волујка до Дурмитора и Сињајевине, и до Пљеваља, Пријепоља и Бјелог Поља, па одатле на Колашин, манастир Морачу и Никшић (без Зете и Бјелопавлића), и онда преко Грахова и Орјена и старе жупе Драчевице до мора, тј. до Херцег Новог, Конавала и Дубровника.“
Дакле 1089. године је година у којој са историјске сцене одлазе три краља (крала). Михаило, Радослав и Дмитар.
Бодин уједињује краљевство свога стрица и краљевство свога оца, Западна граница његовог краљевства враћа се на линију која је постављена на почетку владавине Петра Гојниковића према Hravaatskој. Бодин ослобађа и Рашку и Босну. Нејасне су границе његовог краљевства у Вишој Мезији и Дарданији. Пошто нису имали право да живе на територији која је била територија краљевства краља Радослава Михаилови и Сеганекови потомци живели су у Диоклитији, Босни и Рашкој. Петар Свачић који је погинуо на Петровој Гори (Гвозду или Жељезним Алпима) је Петрислав син краља Михаила. Петрислав Петар је био брат по оцу Бодину.
Радосављеви потомци живели су и имали велике поседе на територији „краљевине Далмације“. Како је краљ Радослав имао велико потомство данас велики број породица вуче порекло од њега.
Кад се у списима на латинском помиње краљ Далмације у пероду од 1075. до 1088. мисли се на краља Радослава. Постоји велика вероватноћа да је друго име за Радослава Славац. Како је Стон био у саставу његовог краљевства фреска из стона представља његов лик. Краљ Михаио није владао ни Будвом ни Грбљем а камоли Стоном. Краљ Радослав је прадеда Стефана Немање.
Сукоб између Барске и Дубровачке цркве настаје оног тренутка када су се две надбискупије нашле у саставу једног краљевста. Питање је било која ће имати преимућство односно која ће бити краљевска. У време Бодина је барска надбискупија имала преимућство. ЉПД помиње надбискупа Петра. Утицај Дубровачке надбискупије нарочито опада када се Дубровник 1101. године када је склопио савез са Млетачком републиком и отцепио од краљевине.
Бодин постаје краљ (крал) Далмације и Диоклитије 1089. године и од те године треба рачунати почетак његовог владања. Бодин је владао 26 година и пет месеци.
Далмација (краља Радослава, доња Далмација) као самостална држава постојала је од убиства Доминика де Транија до 1089. године.
Далмација (краљева Гојислава и Петра Предимира постојала је од 1059. године до убиства краља Петра (Предимира) од стране Доминика де Транија.
