Srbija treba da se voli

[MarisavM]

Nastavak rodoljubive poezije profesora Kovjenića:

БОРИС, ГРОБАР И ОТРОВНА ЗМИЈА


Било је то пре баш много лета
Који месец по постанку света
Бог је Еву истер`о из раја
Због Адама и његових јаја.

Тад се ђаво много поплашио
У тусрку је земљу побегнио
Код јарана, блентавог ђетића,
Издајника Бориса Тадића.

Кад је Борис јари попушио
Црни ђаво `вако говорио:
„Председник ћеш од Србаља бити,
Што дотакнеш све ћеш уништити !
Гробар Тома и Радовић Риста,
Комуњаре, некрст до некрста,
Шпијуни ће, јаро, твоји бити,
Цело Српство у црно завити !“

Магла тмурна пала је увече
Гледа ђаво поток како тече
И овако нечастиви рече:
„Место воде ракија нек` тече
Гробар Тома главни казанџија
Од сад биће та отровна змија
Што Србаља не убије БИјА,
Нек`убије Томина ракија ! „

То је, браћо, наша историја,
Борис, Гробар и отровна змија
Сотонино семе што сад клија
Не лијечи, већ Српство убија !

Устан`, брате, устај, Србадио,
Свети Саво што нам оставио
Брани, брате, те Господње даре,
Своје Српство брани од фукаре !

Крстан Ђ. Ковјенић

 

[MarisavM]

КРЕНИ, БРАТЕ – ПОЂИ, МИЛИ РОДЕ !

Од постанка папског Ватикана
Нама нема провидачног дана
Душа болна препуна је рана
Од злодела римских аџувана.

Ову горку чашу што пијемо,
Горке сузе што сада лијемо
То су чини сотонине слуге
И његове развратне удруге.

Наше цркве, наше српске дворе,
Хоће сада злотвори разоре
Само зато што смо Православци,
Богољуби, дични Светосавци.

Ово што нам оста у грудима,
Овај чемер што душу надима,
Никада нам ишчупати неће
То погано ватиканско смеће !

Нашо Олтар су већ упоганили,
На васцело СРПСТВО насрнили
Полумесец и криж Ватикана,
Нанели нам небројено рана.

Сад Солана своју геј-бригаду
Припремио папи за параду,
Али не зна ватиканско смеће
Да Србија те злочинце неће.

Не дај, брате, не дај, СРПСКИ РОДЕ,
Да нас жедне воде преко воде
Римски папа и његове слуге
Досманлијске усташке удруге !

Лазар знаде де ће погинути
На Косову душу испустити,
Ал` не клекну пред криж Ватикана
Нит` Турцима бежа са мегдана !

Исто време сада, браћo, дође
Косову се равном мора пође
На нашој ће крвци божур нићи
Потомци ће споменик нам дићи !

Докажимо, браћо моја мила,
Српска мајка да нас је родила
Да смо храбри Срби Светосавци,
Домољуби, дични Православци !

Ово што нам у грудима бије
Сви даћемо за понос Србије !
За потомке, своју КРСНУ СЛАВУ,
Ми даћемо и живот и главу !

Поносито Небеској Србији,
Пођи, брате – крени, МИЛИ РОДЕ !
Потомци ће, роде најмилији,
Уживати плодове слободе !

Мада знадем да ћу погинути
На Косово равно ја ћу ићи
Анђели ће душу ми дигнути
На Небеса где су Југовићи !

Оно што је Лазар учинио,
Чини и ти, ЂЕНЕРАЛ МЛАДИЋУ !
К`о што Лазар није устукнио
Немој ни ти, брате Обилићу !

Крстан Ђ. Ковјенић

 

[MarisavM]

КАД БИХ МОГ`О

Кад бих мог`о назад вратит` време,
Заменити оводобе теме.
Цело време спискати на жене,
Љубити их, а и оне мене !

Кад би могла, сада к`о некада,
Да ме љуби Бачванка премлада
Једна Рада из Новога Сада
Да се топи од љубавног слада.

Кад би могли - помози нам, Боже,
Да сви Срби к`о браћа се сложе
Да се мире, а не да се гложе
Да брат брату баш братски поможе!

У бескрају небеских висина
Ех, да ми је уочити сина
Како пева скупа с` анђелима
И опрашта својим џелатима !

Кад бих мог`о, бар за трептај ока,
Видет` опет своје мајке лице,
Жељо моја, преболна, дубока,
Од бола ће препукнут` ми срце !?

Крстан Ђ. Ковјенић

 

[MarisavM]

ЗА КРСТ ЧАСНИ И СРПСТВО УМРЕЋУ
(пренето са: http://krstanovkutak.forumotion.net/-f2/-t5.htm

Јесте л` чули, браћо моја мила,
Бесна куја шта је оштенила
Смрад несносни, снијет од гована,
Месић Стипу и Фрању Туђмана.
Два искота бесна куја роди,
Наказе су код ујки у моди.

Први искот у Белграду рече:
»Српску крвцу хоћу свако вече !
Ватикан је посадио врбе
На којима вешаћемо Србе!
Борис Тадић мој је вјерни слуга
Српству целом он се увјек руга.«

»Усташија без Срба ће бити!«
Заиједа Фрањо »узорити«
»Трећину ћу за главе смањити,
Трећину ће Ватикан »крстити«,
А трећину ћемо изгонити !
У Србију код мог усташића
Побратима Бориса Тадића«

Ватикану што је мило било
Све то нам се, браћо, догодило
Крајина нам неста у пламену
Стипе Месић сад на Српску крену
Српску нејач нема ко да брани
Канда су нам одбројани дани .

Боље да смо уместо Тадића
Изабрали Стјепана Месића
Да нас жедне води преко воде
Јој, Србине, аој, мили роде,
Зар усташе да те сад предводе
Зар не желиш мира и слободе !?

Боже мили, Христе, брате свети,
Зашто Срби не смемо живети ?
Зашто неман српску крвцу пије ?
Што сотона српску нејач бије ?
Шта Амери у Србији траже ?
Где несташе чете нашег Драже ?

Много ли је питањ` ових дана
Премного је у срцима рана
С много суза, чемера и јада
Препојена српска душа сада
А ти, брате, ћутиш, трпиш, страдаш
И некаквом бољитку се надаш.

Од Тадића и Стипе Месића,
Гробар` Томе и Аце Вучића
Чекаш да те у Јевропу воде
Проклет да си, проклет, мили роде!
Зар са ума ти си, брате, скрен`о
Куд си пош`о, прекрсти се, бено !

Досманлије не доносе срећу
Зар верујеш у часну керећу !?
Прекрсти се и запали свећу !
Закуни се: »ЗА СРПСТВО УМРЕЋУ!
ЗА КОСОВО, СВОЈУ КРСНУ СЛАВУ
ДАЋУ ЖИВОТ, ДАЋУ СВОЈУ ГЛАВУ !«

Шта нас брига шта ће Тадић рећи
Да л` ће к`о Вук с Косова побећи
Шта нас брига што сад Гробар лаје
Српске главе душману продаје
Одувек је било Бранковића
Гробар томи и борис тадића,

Кога нема без њега се мора
Очистити Српство од злотвора
Српске земље братски удружити
Своме Српству и Богу служити
Ми хоћемо да је свој на своме
Своје земље недамо никоме !

Нећу туђе одоре и дворе,
Нећу реке, планине и горе !
Нећу веру туђинца за своју
Ником не дам ја светињу моју!
Косово је део српске душе
Не дам да ми ту светињу сруше !

Истина је, браћо моја мила,
Бесна куја да је оштенила
Смрад несносни, снијет од гована,
Месић Стипу и Фрању Туђмана.
Два искота бесна куја роди,
Наказе су код ујки у моди.

Истина је да је Гробар Тома
Своју веру прод`о за два сома
То ме боли, баш много ме вређа,
Издајство ћу одрат` му са леђа !
ИЗДАЈНИШТВО ДА ОПРОСТИМ НЕЋУ
ЗА КРСТ ЧАСНИ И СРПСТВО УМРЕЋУ !

Крстан Ђ. Ковјенић

 

[MarisavM]

ОМИЉЕНА ПЕСМА УСТАШЕ СТЈЕПАНА МЕСИЋА


Браћо и сестре,

Из добро обавештених кругова, та дојавио ми Лауфер, а он када нешто дојави ту нема циле-миле већ увек и само упуцај га, Крле, сазнах да је окорелом усташи Стјепану Месићу ових срамних, кукавних и издајничких дана најомиљенија следећа песмица:

БОРИС И ЈА СМО ИСКОТА ДВА !

Ја и Борис рођена смо браћа
Фрањо Туђман обојици ћаћа.
Зато Српство црни данак плаћа
Сви ће Срби остати без гаћа.
Борису је увјек мала плаћа
Ватикану с каматама враћа.

Рефрен:
Ај, нек` се чује, ај, нека се зна
Тадићи и ја смо искота два !

Братство нам је појач`о и Тома
Своје Српство он изд`о је о`ма`
Вучић пјева „la blanca paloma“,
Свјест изгуби, тотална је кома,
На медије он дош`о је о`ма`
И сад глуми великога сома.

Рефрен:
Ај, нек` се чује, ај, нека се зна
Тадићи и ја смо искота два !

Баш ми прија Томина ракија
Опасна је к`о шаруља змија,
Не лијечи, већ о`ма` убија !
На увце ми шапће Аца Шпија:
„Што Србаља на убије БИјА,
Знај убиће Томина ракија !“

Рефрен:
Ај, нек` се чује, ај, нека се зна
Тадићи и ја смо искота два !

Ћуј ме, Боки, ћуј ме, усташићу,
У зрак земљу Србију подићу
Фра Туђману жељу испунићу
Тебе сувим златом позлатићу
Што потплати Тому Николићу
Да нам буде сад јаран у пићу !

Рефрен:
Ај, нек` се чује, ај, нека се зна
Тадићи и ја смо искота два !

Усташе су каме наоштрили
Јасеновац већ су прекречили
Око њега посадили врбе
На којима вешаћемо Србе
Брате Бобо, дај удари јаче
Цело Српство нек` цвили и плаче !

Рефрен:
Ај, нек` се чује, ај, нека се зна
Тадићи и ја смо искота два !

Крстан Ђ. Ковјенић

 

[MarisavM]

ПРВА ЉУБАВ

Не постоји ништа слађе,
Ништа лепше, ништа рађе,
Него л `кад се двоје воле
Кад се љубе, љубе, љубе,
Све док усне не заболе...

Нема, људи, већег греха,
Него л` драгу напустити
Нема лека нит` утеха
Увек тужан тад ћеш бити

Зато љуби, мили роде,
К`о што никад досад није
Недај да ти љубав оде
И око ти сузе лије.

Све на свету ја бих дао
Да м` се прва љубав врати
Жао ми је, много жао,
Што не знах је сачувати.

Прва љубав кад затиња
Дар Господа, људи, то је
Највећа је то светиња
Дај упамти, мило моје !

Ако т` прва љубав оде
Туга ће ти друга бити
У свакој ћеш новој, роде,
Прву увек ти тражити.

Крстан Ђ. Ковјенић

 

[MarisavM]

Dragan-и Stjepanovic с љубављу !
(пренето са: https://www.facebook.com/krstan.k?ref=profile#/profile.php?id=571472137&v=wall&viewas=1001403289

Од чупка ме много боли глава,
Копрца се, не може да спава,
Еј, Dragana, девојчице плава
Утеши га да ми не скапава
Милина ће, а богме и слава,
Облиће те, девојчице плава !

Крстан Ђ. Ковјенић

 

[MarisavM]

Nadam se da će se svako od vas prepoznati u nekim od mnogobrojnih profesorovih stihova.

Lep pozdrav.

 

[Милунка Савић]

мислим, шта рећи...?