Ово је оно што сам помињао и раније, да ми уопште нисмо остали нешто много честити од "братске цене" гаса.
Те да некадашњи попуст платисмо много више на другом плану, тиме што нам је губернисањем држава више заличила на Татарстан, него на европску земљу.
https://www.danas.rs/vesti/ekonomija/srbija-moze-bez-ruskog-gasa-i-to-uz-nize-cene/
Srbija može bez ruskog gasa – i to uz niže cene
Ovaj tekst razbija jednu zabludu koja se, nekad namerno, a nekad i slučajno, već duže vremena širi javnim prostorom u Srbiji. Predstavnici vlasti i razni analitičari ponavljaju poruku: uvoz prirodnog gasa iz Rusije je neophodan kako bi domaća ekonomija i stanovništvo mogli da preguraju naredni period.
U aktuelnom kontekstu, mnogi ističu da je zbog ruskog gasa neophodno pod svaku cenu izbeći nacionalizaciju sankcionisane Naftne industrije Srbije (NIS). Posle nedavne posete predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen, koja je pozvala Srbiju da uđe u zajedničku kupovinu gasa EU, priča je delimično promenjena. Sada se češće govori da bi Srbija i mogla da pregura bez ruskog gasa, ali da bi u tom slučaju morala da plati cenu koja je viša za nekoliko desetina procenata.
Problem je što se to često govori bez pozivanja na konkretne podatke. To donekle i ne iznenađuje s obzirom da osvrt na najrelevantnije uporedne podatke o strukturi cena prirodnog gasa u evropskim zemljama pokazuje da pretežno oslanjanje na Rusiju pri nabavci prirodnog gasa ne znači nužno najniže veleprodajne cene samog gasa kao robe.
Pri uzimanju primera za poređenje, najbolje je odabrati zemlje koje su što sličnije Srbiji. Za poređenje je najzgodnija Bugarska: slična je veličinom, na Balkanu je, kulturno i etnički nam je bliska i – što je najvažnije – i ona uvozi više od 90 odsto gasa koji koristi. Velika međusobna sličnost je i to što su do 2022. godine i Srbija i Bugarska preko 90 odsto svog uvoza gasa obezbeđivale iz Rusije.
Za Bugarsku se ključan događaj desio u aprilu 2022. godine. Tada je, zbog odbijanja Bugarske da plaća gas u rubljama, Gasprom preko noći presekao isporuke. Takav događaj doveo je prvo do šoka ponude, a potom i do snažnog cenovnog šoka usled koga je veleprodajna cena samog prirodnog gasa u Bugarskoj u 2022. godini iznosila 7,9 evra za 100 kilovat-sati za domaćinstva i 9,43 evra za 100 kilovat-sati za privredna i druga pravna lica. To je predstavljalo više nego dvostruko povećanje u odnosu na prethodnu godinu. Za to vreme, snabdevanje Srbije ruskim gasom je nesmetano trajalo, zbog čega nije došlo do većih oscilacija u kretanju veleprodajnih cena.
Pogledajte prilog 1816329
Pogledajte prilog 1816330
Usled takvih dešavanja, Bugarska je bila prinuđena da diverzifikuje svoje izvore prirodnog gasa. Dve godine nakon cenovnog šoka, rezultat takvog prilagođavanja jeste veleprodajna cena od 3,79 evra na 100 kilovat-sati za domaćinstva i 3,44 evra na 100 kilovat-sati za privredu i druga pravna lica u 2024. godini. Veleprodajne cene po kojima je Srbija u istoj 2024. godini nabavljala prirodni gas iznosile su četiri evra na 100 kilovat-sati za domaćinstva i 4,42 evra na 100 kilovat-sati za privredu i druga pravna lica.
Iako je reč o nabavci pretežno ruskog gasa koji se u našoj javnosti ističe kao najjeftiniji, te cene su bile za preko pet odsto (u slučaju domaćinstava) i preko 28 odsto (u slučaju pravnih lica) više od onih po kojima je Bugarska nabavljala prirodni gas iz potpuno neruskih izvora.
Izvor navedenih podataka je Eurostat, zvanični statistički zavod EU koji poseduje najrelevantnije podatke za međusobna poređenja evropskih zemalja. Reč je o podacima koji obuhvataju deo ukupne cene prirodnog gasa koji firma koja dostavlja gas potrošačima (u Srbiji, pre svega, Srbijagas) plaća onome ko taj gas prodaje (u slučaju Srbije najčešće Gaspromu).
Isti podaci Eurostata pokazuju da je sama cena koju plaćaju domaćinstva viša u Bugarskoj u odnosu na Srbiju. Razlog za to, ipak, ne leži u samoj ceni koju Srbija plaća ruskom dobavljaču, već u onome što Eurostat klasifikuje kao mrežne troškove, kao i u fiskalnim nametima koji su značajno viši u Bugarskoj. Kada je reč o krajnjoj ceni gasa koju plaća privreda i druga pravna lica, podaci za 2024. godinu pokazuju niže cene u Bugarskoj u odnosu na Srbiju.
Poruka ovog teksta je jasna: čak i kada bi došlo do naglog prekida snabdevanja Srbije ruskim gasom, to ne znači da bismo bili trajno osuđeni na više cene od onih koje bismo imali da smo postigli novi dugoročni ugovor sa Rusima. Štaviše, bugarski primer pokazuje da bez ruskog gasa u roku od dve godine možemo da ostvarimo niže nabavne cene od onih koje bismo najverovatnije ostvarili u dogovoru sa Rusima.
Ključno je to da na opštu cenu nabavke gasa utiče mnogo više toga od političkih dogovora sa jednom stranom.
Naravno, treba učiniti sve što je moguće da se izbegne šok u snabdevanju i kasnije cenama kakav su Bugari doživeli 2022. godine. Ako je, pak, cena izbegavanja takvog šoka trajni prekid rada rafinerijskih kapaciteta NIS-a i, još gore, različite sekundarne sankcije domaćem bankarskom sistemu, reč je o previsokoj ceni. Čak i u pomenutim uslovima, bugarska ekonomija je uspela da 2022. godine dostigne rast od četiri odsto. Sa oslabljenim industrijskim kapacitetima i ugroženim bankarskim sistemom, za Srbiju će biti izazov da čak i u dužem roku dostigne te stope rasta.
Ono što u ovakvom osvrtu treba istaći kao ključno jeste da protekle 3,5 godine predstavljaju period ogromnih propuštenih šansi. Da se na vreme shvatila priroda događaja povezanih sa ratom u Ukrajini, mogle su se izbeći sve negativne posledice o kojima danas govorimo. NIS bi radio u punom kapacitetu, niko ne bi pričao o sankcijama bankama, a postepeno, ali odlučno udaljavanje od ruskog gasa dovelo bi do sigurne i – kao u bugarskom primeru – potencijalno jeftinije gasne nabavke. I to sve bez bilo kakvih šokova.
