Srbija i krstashki pokret...

[vujadin]

Ево и житије од Краља Стефана Душана, пре него је постао цар.

Стефан краљ, син Трећега Уроша
После овога, Владика наш најмилосрднији Христос, волећи род хришћански, и не желећи ожалостити отаџбину овога благочастивога краља, и сву земљу српску, коју је венчао благовољењем милости своје, и својом неизреченом милошћу и благовољењем, прими престо краљевства вазљубљени његов син, благочастиви и христољубиви и Богом подигнути, моћни и самодржавни свију српских и приморских земаља Стефан краљ. Овај, удостојен велике и неисказане милости Господње, стече велико и преславно име, изнад древних царева и родитеља и прародитеља својих. Будући красан изгледом лика и дивном лепотом тела свога изнад многих људских синова, и страшан својим непријатељима и диван свима околним царевима, само од слушања његова имена. Јер сви околни цареви, који слушаше о њему и о његову имену, како има такву савршену милост и љубав од Христа даваоца добара, сви су се трудили, како би им било могуће да у љубави живе са овим благочастивим краљем. Јер овај превисоки краљ Стефан, прво још од младости своје био је вредан за богоугодна дела љубави Христове, и достојно се бринуо за поуку и упућивање у божаственим речима, јер ово је прави пут који води и упућује Духом светим ка неизреченој слави и почасти живота вечнога, и они који иду по њему, неће скренути на стрмените и развраћене путеве. Овим путем достојно идоше достојноименити људи начелници и чувари отаџбине овога благочастивога краља, прво почетак преподобни и богоносни отац Симеон Немања и доброплодни и многокрасни изданак, син његов, господин Сава, који су показали добру слику богољубља деци своје отаџбине, који ће после ових живети. Јер ови, Немања и Сава, беше одликовани таквим даром, који долази с висине од Оца небескога, да предржаше престо царства земаљскога и богатство и неисказану славу у држави, отаџбини својој, и ово добро управљајући, уграбише и небеско царство. Њима ревнујући овај христољубиви краљ, и поучавајући се њихову житију и више љубави ка Господу, и уздајући се у Њега, и само Њему јединоме вапио је: " Хвалим Те, добри и незлобиви Владико, " јер ниси хтео смрти грешника, но да се обрати и да жив буде", ево и ја, грешни, привржен сам к Теби од утробе, из утробе матере моје, и Ти си мој покровитељ. Но " пошаљи светлост Твоју и истину Твоју" и оне нека ме воде у врлини, што је Теби угодно." И послуша речи Богооца и говораше: " Блажен је човек који се боји Господа, у заповестима његовим хтеће веома": И " узнећу Те, Господе, јер си ме прихватио". И ево " ја познах да си велики Господ"; јер " Ти си Бог који једини "чиниш милост у тисућима", као што пише у Причи, рече: "Мноме цареви царују, и силни пишу правду"; јер Тобом се владико мој, Христе, све ово збива на мени; шта ћу Ти дати, или шта ћу Ти принети, јер немам достојна дара према свима Твојим добрима, која си ми учинио од моје младости до сада"? Када је овај благочастиви краљ примио престо оца свога, сви отаџбине његове веселише се због њега, узашиљући достојне хвале и молбе за његову крепост, видеђи га где цвета благодаћу Божјом, и Његовом силом и помоћу утврђена, крепка и непоколебива, и победе непријатељске расуше се свима који су зло мислили против његове отаџбине, и ишчезоше као и снови онога који устаје, пошто је Бог славио његово име, као што рече пророк Исаија: " Ево дете моје, које изабрах, и вазљубљени мој на кога се узда душа моја". И овога, као својом руком, Господ даде као вођу и заступника српске земље, као што рече о Богооцу Давиду: " И даћу вам преподобнога Давида, верна човека по срцу моме, који испуњује све моје жеље". Јер ово све уистину беше о овом христољубивом младићу. И виде овај превисоки краљ, да је од Христа удостојен великога дара и заручен престолу краљевства, и рече у своме уму: " Ево достојно је да урадим по закону, као и сви цареви хришћанске вере, који су прво примили благослов из руке патријархове, и од њега по достојању венчавани, примају царски престо, па и ја треба такође да чиним, као што учинише и моји родитељи и прародитељи". И у тај час написа писмо и посла ка преосвећеном архиепископу господину Данилу говорећи: " Господине мој и оче, ево чуо си благодат Божју која се збива на нама, вашим молитвама ка Христу. Но пожуривши се, дођи к нама, да чувши речи и поуке богоугодних речи твојих, и ми чеда твоја, научимо се страху Господњем, и опет да учиниш са нама што је по достојању, и да благословом руке твоје примимо овај престо Богом

 

[vujadin]

Наставак

даровани ми". И тако заповеди да буде сабор Богом сабрани отаџбине његове. И када је овај преосвећени дошао са Богом дарованом му паством, епископима и игуманима, и са целим клиром црквеним, и када је био сабран цео сабор српске земље у његовом царском двору Сврчину, и када је био славни празник Рођење пресвете Богородице , и на навечерје учинише хвалбена славословља, како је на похвалу славном празнику, и опет ноћно стојање такође, и ујутро, дан недеље, учинише на овом благочастивом све по законском уставу у цркви светога Претече, и преосвећени архиепископ господин Данило учини молитву, и узевши царски венац, у своје руке, и положи на свечасну главу његову, говорећи: " Положио си на главу његову венац од драгог камења, и умоли од тебе живота и дао си му дужину дана на векове векова". И узвевши га на престо царски, прославише га велегласно. Када је била довршена божаствена служба и све остало, изложи му господин мој, преосвећени господин Данило, божаствене и целомудрене речи са целим сабором епископа и игумана и часних монаха, што му је од користи за душу и тело. Пошто је благочастиви краљ са страхом и са љубављу у сласт примио речи и савете овога преосвећенога, рече му: " Шта ћу ја успети, господине мој и оче, према твојим истинитим поукама? Но моли Господа за мене, да ме утврди у вољи свога разума, да не преступим твојих божаствених заповести нити да умањим тобом светоположене ми добре вере Христове, но да још испуним и окончам већим законима и савршенијим уставима утврђења и записе родитеља мојих и прародитеља о светим и божаственим црквама". И велики празник учини у тај дан, духовно и телесно утешивши се са овим преосвећеним и провеселивши се са целим сабором отаџбине своје и ту многе и драгоцене дарове даде, што приличи овоме преосвећеноме и целом сабору отаџбине своје, и тако се растаде с њима.

 

[vujadin]

Наставак житија Краља Стефана

Благодаћу Господа нашега Исуса Христа и пречисте Богоматере, и Богом приманим молитвама свете своје господе, преподобнога и блаженога оца нашега Симеона и преосвећенога господина Саве архијереја Христова, њиховим молитвама утврђиван, и силом светог Духа и помоћу силе Господње вођен и поучаван од своје младости, и ограђен крсним знамењем, свагда је увек напредовао у добро, пошто је Бог непомичном крепошћу утврдио престо његов да краљује хвално и великолепно у својој отаџбини. Јер овај благочастиви краљ стекавши достојно изванредно име части и удостојивши се таква дара и неисказане милости од Сведржитеља Христа, назва се превисоки и самодржавни господин краљ, утврдивши отаџбину своју у љубав Божју, и сам је сачувао неуклониву и неповређену веру у својој души, служећи Богу у чистоти срца смиреним духом и сакрушеним срцем. Поучавао се неослабљено страху Божјем и великом смирењу, Давидској крепости и премудрости, јер он каже у десетоструним књигама некога псалма: " Почетак премудрости је страх Господњи" ; и богољубазну мисао имајући увек у срцу своме, говорио је сам себи јединоме: " Ако хоћу неповређено да проводим живот овога ништавнога света, и да име даровано ми од Господа и престо земаљског царства буде непоколебан у животу моме, а уз то да будем удостојен и неког дела вечних добара, која стекоше они који су Богу послужили у животу своме и који су избегли од метежа животних и који пређоше у небеске обитељи, што је изнесено по реду о овима у божанским списима; да, и ја треба да њима ревнујем. Јер богогласна свирала, божаствени Павле јавља говорећи:" Ревнујте за већим даровима, и још после смрти показаће вам се пут". Исти Павле рече: " Који се воде духом Божјим, ти су синови Божји". И још додаде: " Онима који љубе Бога, све ће се помоћи на добро". И врховни апостол Петар, божаствени и часни врх апостола, сведочи онима који љубе Бога, говорећи: " Покорите се под крепку руку Божју, да вас узнесе у време потребе ваше". Јер овај благочастиви краљ све ово стече, и увек је имао у срцу своме.
Хтео је помоћу Божјом да у своме животу одмазди свима својим непријатељима, који су некада имали злу мисао и лукаво саветовање са својим помоћницима против главе овога благочастивога, и његова родитеља, а уз то и против целе њихове отаџбине, земље српске. У Константинову граду био је неки цар господин Андроник Палеолог, син цара господина Михаила, и унук цара Андроника, и овај цар беше нарушио мир са родитељем овога благочастивога краља, због некога злохвалнога разлога тога самога грчкога цара. Када је било неко време, беше устао један од царева земље бугарске на отаџбину овога превисокога краља, хотећи га озлобити, и што више хвалио се сујемудри и до саме његове Богом чуване главе, и једнодушно саветовање имаше са овим грчким царем. И пошто је био велики рат у отаџбини и држави овога благочастивога краља, овај бугарски цар би побијен и са силама својима, као што све указасмо у житију родитеља овога превисоког краља. И овај христољубиви краљ желећи одмаздити злобу свога непријатеља цара грчкога, и сећајући се речи Владике, који каже: " Љубите оне који вас љубе"; и Богооца Давида који каже: " Са преподобнима бићеш преподобан "; и опет: " И са злима развратићеш се" ; и Соломона који јавља, јер рече: " И зли са својом досадом, чинећи зло, најпосле ће узалуд почети да се каје". Овај превисоки и благочастиви краљ сакупивши сву силу војске отаџбине своје, и пође тамо у унутрашњост грчкога царства, и узе многе градове тога царства, и зароби многе земље те државе, и додаде њихово богатство и славу ка богатству и слави својој отаџбини и у славу велможа и народа свога, и никако никада није се уздао на силу крепости своје, но неослабљено и свесрдно уздаше се у Господа, који заступа, у његову помоћ, да му покори под ноге све његове непријатеље и ратне противнике. Јер Његовом помоћу закриљаван и вођен силом светога Духа, и видећи да благодат Владике све ради по вољи и жељи срца његова, хтео је овога цара, који му је зло мислио, да прогна из царства његова грчке земље, и отишавши од некога места државе земље грчке, и дошавши са својим силама, стаде под славним градом Солуном, пошто се овај град хтео њему предати, но не са силом, као закон имајући. И овај цар, чувши да се сва земља грчке државе и сви градови и сви силни земље те предају у руке благочастивога краља Стефана, и сам видећи се у великој скрби и жалости, и прибегавши у град Солун, поче слати своје посланике ка овом благочастивом краљу са смиреним и покорним речима, овако јављајући: " Ево видим, благочастиви и превисоки краљу, да ти Бог помаже, но превиди што сагреших родитељу твојему и превисоком ти краљевству, и прими ме у срдачну љубав и у вољу твоју, као и послушнога ти, Јер ево видим да Божјом помоћу, што сам ја имао државе моје, данас је у рукама твојима, и ово ако хоћеш, даћеш ми, а мене учини да ти будем љубазни брат и друг краљевства твога. Јер одселе у једној неразделивој љубави биће држава земље грчке и српске. Но не презри љубазних и свесрдачних речи мојих, и истинитом вером срца твојега учини састанак са мном". И благочастиви превисоки краљ чувши ове речи од грчкога цара господина Андроника, према речима

 

[vujadin]

Наставак

његовим посла опет некоје од својих велможа, учинивши саветовање са силнима своје отаџбине о предложеним му речима, што ће бити на боље, као што је у причи Соломоновој речено: " Нека буде са мудрима твоје саветовање и са разумнима твје размишљање". И опет исти: " И себи, рече, ништа не чини". И тако су имали посланство међу собом, док се све не догоди по вољи и жељи господина краља. И тако страшно обећање у Господа Бога учинише међу собом, да неће ниједан од њих прекршити од онога што су међу собом обећали но да ће пре све урадити вером истинитом.. Јер рече Господ преко пророка: " Очи моје су на вернима земље, да их посадим са мном". Такође Јеремија; " Ево, Господе, очи Твоје су у веру". А апостол Павле опет: " Правда Божја кроз веру је на свима који верују". И уз то говорећи: " Праведник од вере живеће на векове". И све ово урадише на утврђење и веру, и тако учинише састанак под славним градом Солуном у петак 26 августа и целоваше се љубазно међу собом, у тај дан било је велико весеље и радост међу војницима господина краља и у свој грчкој земљи због измирења и састанка њихова, тако да су многи од славних њихових велможа, који су у то време били, рекли: " У овај дан који створи Господ на љубав овим царевима, радуј мо се и веселимо се и ми. И ту у заједници много говорише међу собом о управљању и утврђењу да буде непоколебиво обећање међу њима, и овога благочастивога краља одликова сваким царским даровима, и сву срдачну љубав показа му овај богољубиви цар; некада имаше непријатељство међу собом, а сада посташе љубазна браћа и другови. Такође и овај превисоки краљ посла му многе царске и драгоцене дарове. И у тај дан учинише, велико весеље, утешивши се и духовно и телесно и они који су са њима, пошто му је цар тако рекао: " Што прародитељ благочастивога ти краљевства и родитељ краљевства ти узе од државе моје земље и градове, и у ово време што узе превисоко ти и благочастиво краљевство, велим да ти је све ово Богом даровано; да, и ја дајем све то, у великолепну и дивну ти част благочастивом ти краљевству, и колико хоћеш даћеш ми на руке твоје". Пошто му је господин краљ неки део земље и градова даровао, и тако измиривши се растадоше се А остале градове и земље грчке, што узе, додаде ка отаџбини својој, и неке многе земље од области царства тога и градове, чија су имена: прво славни град Охрид , и славни град Прилеп у коме благочастиви краљ подиже себи царски двор за становање, и опет славни град Костур град Струмицу, град Хлерин, град Железанац, град Воден, град Чемрен. И ово све узе у три године краљевства свога, пошто га је Бог предобри који се прославља у савету светих својих, посла пребогату своју милост од престола славе царства свога, и прослави овога благочастивога, да поверују сви народи који верују у трисијано божанство, да је он једини славан по целој земљи. Јер рече: " Јавио си међу народима силу Твоју, и избавио си вазљубљене Твоје". И овај христољубиви, хвалећи се у Господу, говораше: " Узнећу Те Господе, јер ме подухвати, и ниси узвеличао непријатеља мојих нада мном, јер Ти си заштитник животу мојему, тешећи срце моје добротом животворећега Твога Духа, и испуњујући душу моју неисказаном Твојом радошћу. Но, о Господе, даваоче добра милосрђа, сву наду моју полажем на Тебе, и припадам ка твојему човекољубивому божанству; чуј веро мога несмисленога ума, и даруј силу немоћи мојој, Твоју неисказану силу и милост бесконачну, да се затворе уста свима који говоре против мене неправду". Но подај слузи Твоме, и дај ми живот по Твојој речи, и опаши ме силом помоћи Твоје на рат; и устани ми у помоћ; и дај моћ детету Твоме, да виде они који ме мрзе, и да се постиде; јер Ти си Бог и милост моја.
Најмилосрднији и премилостиви Бог, заиста богат у милости, који нас је заволео због неисказане своје доброте, Он је помогао свесилном руком овоме христољубивоме да покори све своје непријатеље, и давао му је крепост да победи све своје ратне противнике и зле пукове и гордост противника. Пошто је овај благоверни краљ Стефан Божјом помоћу добро победио све своје непријатеље и непрестано славио свога добротвора који се од почетка слави у светлости светих, и не за дуго времена, по наговору старога начелника злобе, ђавола, би завист од угарскога краља Карла против овога благочастивога краља и на државу отаџбину његову. Јер беше му јавили, говорећи, да овај христољубиви краљ изиђе са својим силама у далека царства народа, желећи их завојевати, а отаџбину његову нико не чува. И овај зломислени краљ угарски, распаљујући се неситошћу напред реченога губитеља, хтеде озлобити државу отаџбину овога благочастивога краља мислећи да нема ко ће се противити његовим силама, да ће постићи своју сујемудру вољу, а не могавши то, јави се као смеху извргнут, сам навукавши на се своју погибао. И узевши у помоћ себи околне краљеве и других народа, и сјединивши много њихове војске са својим силама, подиже рат на овога благочастивога, сабравши десетине хиљада, и ове посла, мислећи безумни да овај благоверни није у држави отаџбине своје.

 

[vujadin]

Крај житија Краља Стефана

Када су прешли реку звану Дунав, дођоше весници ка овом блаочастивом краљу, говорећи: " Нека је знано превисоком ти краљевству, да силе многих иностраних народа дођоше на државу превисокога ти краљевства". И ову вест чувши овај господин мој христољубиви краљ, и у тај час заповеди да буду сабрани сви војници државе његове, и призвавши своје великоимените велможе, учини са њима саветовање, и утврди богоразумним својим речима, да се никако не уклоне такве победе многих народа, који су дошли на овога христољубивога. И пошто је ово било, и тако саставши се са Богом дарованом му силом, пође против таквих, као и Мојсије Боговидац, носећи крсно знамење пред лицем својим, и њиме побеђујући безбожнога губитеља Амалика, вапио је ка своме Владици Христу речи Богооца Давида: " Боже, дођоше народи у наследство Твоје, и саветоваше се заједно против слуге Твога, говорећи: Ходите да га потребимо, и неће се поменути име његово више, и убићемо га, и биће наше њихово наследство". Но Ти, Владико, свију Господе, који живиш на висинама и гледаш свевидећим Ти очима на смирене, и јављајући се мени недостојноме слузи Твоме до сада милостив и наклоњен, не остави ме ни у ово време скрби моје, да рекну непријатељи моји: Поједосмо их. Но, избавитељу мој, учини са мном по Твојој вољи, колико хоће Твоја неисказана милост, и силом Твојом победи моје непријатеље, и налиј на њих гнев Твој, и јарост гнева Твога нека их ухвати, и нака им дође мрежа, коју не знају, и злоба коју чине мени нека дође њима, и сакруши их Твојом силом, и неће моћи постојати, и мишицом силе Твоје расточи горде мисли срца њихова, " да се постиде и посраме сви који ми мисле зло". Јер Ти си нада моја и похвала, и Тобом, даваоче живота, оправдавам се, хвалећи и прослављајући пресвето Твоје име". И када је дошао са својим војницима до места званога Жича, где се нариче дом Спасов, велика архиепископија српска, и ту се поклони икони Владике свију Бога и пречисте Богоматере, из дубине срдачне зовући и молећи Му се за своју помоћ. А оне предречене многе силе сујемудрога краља угарскога, послане на овога благочастиваго и на државу отаџбину његову, када чуше да заистину долази господин краљ и како иде против њих, желећи да се бори са њима, они се сви у један час сметоше, и сва њихова мудрост ишчезе, и не беше ни једнога од њих, који би могао једну реч рећи на њихову корист, но су сви били у недоумици и јавише се као мртви. А Господ" који живи на небесима проговори к њима гневом својим и јарошћу својом смете их" , и у великом ужасу и обузети страхом, почеше говорити један другоме. " О тешко нама, јер дође време наше богибли". И пошто је настала међу њима велика пометеност и узбуна, нападе на њих страх и трепет, и почеше бежати гоњени гневом јарости Господње, мислећи да страдају у великом рату. А анђео Господњи гонише их, и сами међу собом скончаваше се бежећи. И када су дошли на реку звану Саву, и ту не имајући никакве спреме, на којој би могли прећи такву реку, и не знајући пристаништа куда ће испловити, почеше улазити у њу заједно. И Господ подиже руку на њих да их уништи, и вода их потопи, а мало од њих се избави од такове љуте смрти, и у један час сви постадоше празни, и у тај дан погибоше све њихове мисли. А овај христољубиви краљ Стефан, не знајући за ово дело које му се догодило Божјом помоћу, како Бог учини непријатељима његовим много скрби и зла, но када је ишао њима у сусрет, и у тај час дошавши јавише му говорећи: " Нека је знано славном ти краљевству, да оне многе силе, које су дошле на отаџбину твоју, све побеђени гневом Господњим скончаше". Господин краљ чувши ово, и отворивши своја богохвална уста благодарећи Бога свију, богохвалну песму са Давидом запева говорећи: " Велики је Господ наш, и велика је крепост његова, и разуму његову нема мере"; и " Ко је бог велики као Бог наш? Ти си Бог једини који чиниш чудеса; и " Господ је просвећење моје и Спаситељ мој, од кога ћу се убојати". И " К Теби, Господе узазваћу, и к Богу мојему помолићу се; јер ме услиша и помилова", и " Избави душу моју од смрти, и очи моје од суза, и ноге моје од поклизнућа; " Јер моћ моја и уточиште си Ти". " Када се ови скупљаше заједно против мене, и саветоваше се да узму душу моју, а ја се уздах на Те, и Ти си уточиште моје од скрби која ме држи и заштитник мој у време скрби"; јер мишицом силе Твоје разагна непријатеље моје, и Ти, Господе, помогао си ми и утешио си ме".
И после овога благочастиви краљ уставши са силама својим оде у околне пределе државе своје, и њих утврдивши и уразумивши како је на сву вољу његову и жељу, и помоћу Божјом добро прославивши се над свима својим непријатељима, и опет се врати ка престолу својему. Јер Бог неисказана чудеса дивне милости своје јави овоме верноме слузи својему, већма прослављајући га великим чудотворењем.

 

[ristob]

Zar ove srednjovjekovne, i danas, velelepne Crkve po srpskim zemljama nijesu poziv svakom Srbinu da se vrati Hristu?