Samo da dodamo za ovo od 34:44. Ovaj nesrećni je naveo da se Radovan Samardžić bavio, citiram,
srpskim identitetom Dubrovnika.
Voleo bih da neko meni tačno navede koji je to segment iz Samardžićevog naučnog repertoara kojim se bavio, citiram
srpskim identitetom Dubrovnika. Baš da vidim te bibliografske reference. On ima i doktorsku disertaciju o Jaketi Palmotiću, a svoja istraživanja je kapitalno objedinio u velikoj studiji
Veliki vek Dubrovnika.
E pa, baš da vidimo to čudo. Jerbo se ovde radi uopšte o tome, već o činjenici da je jedan Srbin bio jedan od najvećih proučavalaca Dubrovačke republike sredinom XVII veka, a što ni sami Hrvati nisu dovodili u pitanje. I nekome jako smeta što je osoba koja je to uradila osoba koja je bila „pogrešne“ nacionalne pripadnosti. Da je bio Musliman ili Bugarin i sve odreda identično napisao, verovatno ne bi bilo ovakvih izliva besa po zagrebačkoj televiziji.
Na stranu i ove budalaštine da je Jačov radio na
dekonstrukciji Hrvata, ili u ikakvom kapacitetu tvrdio da je Dalmacija istorijski i etnički srpska zemlja. To su sve izmišljotine ovog Šole. Za primer, jedne stranice iz Jačovljeve knjige o Srbima u Dalmaciji u XVIII stoleću:
Na stranu što postoji tendencija da se tzv. SANU memorandum iz 1986. godine krajnje naivno ugurava u svaku priču, da bi se zašećerila i nekako učinila uverljivijom (Jačov je odavno vršio svoja istraživanja; prvi tom svojih izvora završio je 1984. godine, a tada je već bio i predavač u Rimu). Konspirološke spekulacije gospodina Šole ovde je, zaista, na steroidima.
Ali neka, dobro je čuti ovakve stvari iz Hrvatske, zato što onda čoveku lakne zato što se budalaštine o sopstvenim susedima pričaju ništa manje i tamo.