Srbi su u svojim seobama stigli do Rimskog carstva u vreme vlasti cara Konstantina Velikog (око 324-337)

[zvaljko]

Tu u dodatku na dnu imaš ..Iz zapadnog (uslovno: ilirsko-panonskog) dela starobalkanskog areala ukazuje na ime..

Sintagmu ilirsko-panonsko primetio sam i kod Salmedina Mešihovića. Mešihović govori o ilirsko-panonskom ilirsko-delmatskom, odvojeno, nekako preuzimajući opšte ilirsko rimsko ime kao krovni naziv (u širem smislu) i sekundarno o etnicitetu o kojem se radi, zato što postoji praksa (zastarela ili ne) da se govori o specifično narodu Ilira, kao i o Ilirima kao grupi naroda, gde pored Ilira padaju i razni drugi, više ili manje njima srodni.

Što se tiče ovoga, Loma govori o Slovenima sa leve obale Dunava u rejonu srednjeg i donjeg Podunavlja. Dakle, u Banatu i drugim krajevima. To je nešto istočniji rejon od ovoga o kojem se raspravlja u slučaju Serbina.

P. S. Ovo mi je, inače, interesantno zato što je forumaš Tandoori Masala svojevremeno insistirao da je reč o latinskom toponimu, Servitijumu, koji je po pravilima grčkog jezika samo transkribovan. Ispada da to totalno nije tačno.

Sad vidjeh, promaklo mi je prilikom prvog čitanja, opet Loma govori o arealu, prostoru, čini mi se da ne cilja na jezik u smislu kako ga Veljković spominje, djeluje mi kao značajna razlika. Moguće da je preuzeo pojam od Lome koji ga je upotrebio na oprezan, po meni ispravan način, za razliku od Veljkovića

Sintagmu ilirsko-panonsko primetio sam i kod Salmedina Mešihovića. Mešihović govori o ilirsko-panonskom ilirsko-delmatskom, odvojeno, nekako preuzimajući opšte ilirsko rimsko ime kao krovni naziv (u širem smislu) i sekundarno o etnicitetu o kojem se radi, zato što postoji praksa (zastarela ili ne) da se govori o specifično narodu Ilira, kao i o Ilirima kao grupi naroda, gde pored Ilira padaju i razni drugi, više ili manje njima srodni.

I ovo je razumljivo, Iliri u užem i širem smislu, mislim da je jasno o čemu pričamo

Što se tiče ovoga, Loma govori o Slovenima sa leve obale Dunava u rejonu srednjeg i donjeg Podunavlja. Dakle, u Banatu i drugim krajevima. To je nešto istočniji rejon od ovoga o kojem se raspravlja u slučaju Serbina.

100% si u pravu, Loma sigurno misli na taj region. Ovdje sam njegovu raspravu upotrebio u smislu da za Lomu prisustvo Slovena u Panoniji u navedenom vremenu nije nikakva tabu tema, nešto o čemu se ne smije raspravljati, za razliku od Veljkovića. Opet, čini mi se da je preoprezan u ograničavanju prostora na kome je moguća pojava Slovena i razloga koji mislim da su ti prilično jasni. U tom periodu, današnji Banat je, ako se ne varam, izvan područja rimskog carstva, granica je Dunav.

https://images.app.goo.gl/TrxUCH6LWaLEU2cW7

Staviti Slovene na područje teritorije rimskog carstva, bez potvrde u pisanim izvorima, je nenaučno, rizikuje mnogo da bi dobio malo. Zato se i Limiganti generalno pokušavaju smjestiti na to područje. Ovo je jedan od rijetkih trenutaka kad, oprezno, idem protiv stavova većinske zvanične nauke, jer to mogu i ne košta me ništa, ja nisam autoritet ni za šta. Mislim da nije potpuno nenaučno pretpostaviti slovensko prisustvo u Panoniji u okviru granica tadašnjeg Rima, opet ponavljam, dokaza u pisanim vrelima očigledno nemamo.

Sasvim je moguće je da je Veljković potpuno u pravu, samo mi se nije svidio način na koji je to pokušao da dokaže, pogotovo onaj citat na kraju
Sapienti sat, to me dotuklo.

 

[Q. in perpetuum hibernum]

Sad vidjeh, promaklo mi je prilikom prvog čitanja, opet Loma govori o arealu, prostoru, čini mi se da ne cilja na jezik u smislu kako ga Veljković spominje, djeluje mi kao značajna razlika. Moguće da je preuzeo pojam od Lome koji ga je upotrebio na oprezan, po meni ispravan način, za razliku od Veljkovića


I ovo je razumljivo, Iliri u užem i širem smislu, mislim da je jasno o čemu pričamo


100% si u pravu, Loma sigurno misli na taj region. Ovdje sam njegovu raspravu upotrebio u smislu da za Lomu prisustvo Slovena u Panoniji u navedenom vremenu nije nikakva tabu tema, nešto o čemu se ne smije raspravljati, za razliku od Veljkovića. Opet, čini mi se da je preoprezan u ograničavanju prostora na kome je moguća pojava Slovena i razloga koji mislim da su ti prilično jasni. U tom periodu, današnji Banat je, ako se ne varam, izvan područja rimskog carstva, granica je Dunav.

https://images.app.goo.gl/TrxUCH6LWaLEU2cW7

Staviti Slovene na područje teritorije rimskog carstva, bez potvrde u pisanim izvorima, je nenaučno, rizikuje mnogo da bi dobio malo. Zato se i Limiganti generalno pokušavaju smjestiti na to područje. Ovo je jedan od rijetkih trenutaka kad, oprezno, idem protiv stavova većinske zvanične nauke, jer to mogu i ne košta me ništa, ja nisam autoritet ni za šta. Mislim da nije potpuno nenaučno pretpostaviti slovensko prisustvo u Panoniji u okviru granica tadašnjeg Rima, opet ponavljam, dokaza u pisanim vrelima očigledno nemamo.

Sasvim je moguće je da je Veljković potpuno u pravu, samo mi se nije svidio način na koji je to pokušao da dokaže, pogotovo onaj citat na kraju
Sapienti sat, to me dotuklo.

Pa za normalne ljude ništa ne bi trebalo da bude tabu tema; i pokojni Milorad Ekmečić je pominjao serbinski toponim kao mesto koje bi možda moglo imati veze sa Srbima. Ali Ekmečić je akademik i gromada, pa treba i malo više petlje za reći nešto protiv njega. Nego je Veljković malo u raspoloženju krstaškog pohoda, evidentno.

U ozbiljnim naučnim krugovima nema mesto za sujetu, sitničarenje ili kako naši deretićevci razmišljaju jednoumlje. Tu se razgovara o svemu, a posebno o provokativnim i kontroverznim temama. Što je više takva, to je sočnije i zanimljivije o izaziva polemike, kao npr. svojevremeno Trubačev kad je iznosio svoje teze i slično. I svi normalni ljudi (umeju da) prepoznaju i originalnost, odbacuju bilo kakva jednostrana odbacivanja i sa uživanjem čitaju nešto sa čim se nimalo ne slažu.

 

[Kole11]

, ja nisam autoritet ni za šta.

Osim za Teofanove nastavljace i kompletnu moderaciju....

 

[Q. in perpetuum hibernum]

А не априори одбацивати јер нама је циљ ипак да докажемо да смо аутохтони. То даје тежину нашем постојању овде, не?

Da ti odgovorim ukratko na ovo, Srebrena, pošto tada nisam stigao. Odgovor na ovo tvoje pitanje je: ne. To ne bi trebalo ne Srbima, nego nikome ne bi trebalo da bude prirodni cilj. Težnja za autohtonizmom je fenomen slabih nacija; nacija sa nedoizgrađenim nac. identitetom, ili mladih nacija, tek u nastanku. To je nešto što se, kada se stvara moderna nacija, vrlo brzo preraste i ako tražimo paralelu sa individualnim sazrevanjem, jednako je pubertetskoj fazi prilikom odrastanja deteta. Dolazi kao spoznaja u vreme kada se javljaju razne nove strasti i svet se otkriva na novi način, ali se vrlo brzo preraste sve to hormonalno divljanje.

Kroz celu istoriju, fenomen autohtonizma javlja se kada je nacija u povoju i posebno kada treba da se osamostali u odnosu na neki faktor. Tako su stanovnici Beneluksa maštali da su direktni naslednici antičkih stanovnika Batavije pre XIX stoleća, tako je u vreme Ataturka još 1930-ih godina (zato što je tek tada nastajala turska nacija kakvu prepoznajemo) bilo i zvanično da su Turci naslednici drevnih Hetita i legendarnih Trojanaca. To su sve fenomeni koji se javljaju kada treba iz temelja graditi nacionalni identitet; zato i jesu Makedonci najveći novoromaničari na Balkanskom poluostrvu. Njihov (Jovan I.) Deretić je oborio sve rekorde, zato što je tvrdio da je makedonska nacija najmanje 77.000 godina stara, a toliko i pismenost, sa svedočanstvima na makedonskom jeziku iz ni manje ni više no udaljenih mesta afričkog kontintenta.

Sve je to, primera radi, bilo nepotrebno Srbima u XIX st. Tadašnji Srbi, u Kneževini i Kraljevini Srbiji dinastija Karađorđević i Obrenović, znali su vrlo dobro ko su i šta su i pošto su Srbi jedna od generalno najstarijih evropskih nacija, nisu imali ni nikakve etnopsihološke potrebe za traganjem sa autohtonizmom. I ne samo to, nego su tendencije da se dokaže da su Srbi autohtoni ili da se dovedu u vezu sa drevnim Ilirima, sa gnušanjem i odbijali. Doživljavali su to kao latinštinu, kao hrvatsku podvalu sa ciljem da naškodi Srbima i da pripomogne njihovom odrođavanju. I to u nekoj meri i jeste istina, jer je ilirska ideja i dovela do toga da svi stanovnici rimokatoličke veroispovesti i našeg jezika u nacionalnom smislu se izgrade kao samobitni i samosvesni Hrvati, u tom smislu odigravajući značajnu ulogu (nije jedina, naravno, ali jeste jedan od faktora) u istorijskom procesu eliminacije srbokatoličke ideje i jasnog definisanja srpske nacije kao izričito pravoslavne. Ne, starim Srbima ništa od toga nije bilo bitno, a Miloša S. Milojevića, koji je uzeo onog dubrovačkog benediktinca Mavra Orbinija i pod uticajem sličnih romantičara u regionu i Evropi (kopirajući pojave nacija u nastajanju) gledali su kao ludaka i u tadašnjoj Srbiji on nije imao niti jednog jedinog (bukvalno nijednog) nastavljača. Milojevićev naslednik (Sima Lukin Lazić) bio je — nikakvim čudom — iz hrvatske sredine, iz Zagreba.

Zato je potpuno ironično da tzv. srbski autohtonisti kako sebe najčešće nazivaju, sebe doživljavaju kao nekakve tobože nacionalne radnike koji rade na tome da dokažu da su Srbi narod najstariji...zato što sopstvenim dejstvom prikazuju da Srbi tek u 21. veku treba da nastanu kao narod, odnosno da ispada da su Srbi najmlađa nacija u Evropi. Oni su specifičan fenomen srpskih poraza u Dugom 20. veku, u oba svetska rata i ratovima 1990-ih godina, epohe izolacije, tzv. gubitnika tranzicije i krize u kojoj se moderna srpska nacija našla. I prirodno je za očekivati da će i nestati onako kako su se i pojavili, odnosno kada i ako se reše ključni nacionalni i ekonomski problemi sa kojima se srpski narod suočava u trećem milenijumu.

Zato se ne može reći da je ikome cilj da dokaže sopstvenu autohtonost, zato što je to (u najnovija vremena najjasnije vidljivo na primeru Albanaca, koje je trebalo možda navesti i pre nego Makedonce, kad sam ih iznad pominjao) svedočanstvo o slabosti nacionalnog identiteta. Zato ja, primera radi, Srbe koji su novoromantičari i ne smatram Srbima. Ili, preciznije rečeno, to su nekakvi polu-Srbi, „nedovršeni Srbi“. Zbog toga mi je smešno kada na društvenim mrežama vidim razne prepirke između njih i ostalih, jer onda neretko dođu i rečenice tipa „sramota me je što smo deo istog naroda“. Ali, autohtonosti možda jesu istog (srpskog) etničkog porekla kao i drugi, ali tehnički nisu pripadnici iste nacije, jer se još uvek nisu osrbili. Možda bi i najkorektniji izraz za njih bio „pećinski Srbi“; Srbi iz prednacionalnog perioda; neprosvećeni i bez izgrađenog nacionalnog identiteta; ljudi koji još nisu uskočili na voz i nisu se priključili Srpstvu, tako da kažemo. O njima možemo govoriti u potpuno istom kontekstu kao i o ljudima koji su u celosti rasrbljeni, tj. o pojedincima koji su bez ikakve trunke srpskih nacionalnih osećaja, ili kako bi neko rekli u pojedinim ekstremnim slučajevima i autošovinistima. U suštini između njih i autohtonista nema gotovo nikakve krupnije razlike; oni su suštinski pojava istog problema, samo što su se spoljašnje drugačije manifestuje njihov ekstremizam, pa tako deluju kao dva lica — jednog te istog novčića. Zato ja mnoge autohtoniste i zovem posrednim autošovinistima, a zato i jeste dosta popularno kod mnogih ljudi da se obe kategorije (naizgled obe, a ustvari jedna) nazivaju „izdajnicima“ ili „izrodima srpskog naroda“, odnosno zašto toliko mnogo ljudi (između ostalog) autohtonističke ideje doživljava direktno kao antisrpsko delovanje tj. rad direktno na štetu srpskih nacionalnih interesa.

Ovo pojašnjenje će možda biti interesantno i za forumaša @Старо Браничево koji je baš nedavno sa čuđenjem postavio jedno slično pitanjce.

чак и они који се издају за велике националисте и Србе, да им звучи невероватно и научно-фантастично да смо ту од вајкада? Има неких искрених српских националиста који то буквално доживљавају као увреду, као хуљење на српство. Шта им дираш бре њихову епску сагу о досељавању!

Odgovor na pitanje u citatu izloženom iznad je prilično jednostavan i očigledan, te sam ga, verujem, uglavnom korektno izneo u ovoj objavi gore.

 

[Старо Браничево]

Da ti odgovorim ukratko na ovo, Srebrena, pošto tada nisam stigao. Odgovor na ovo tvoje pitanje je: ne. To ne bi trebalo ne Srbima, nego nikome ne bi trebalo da bude prirodni cilj. Težnja za autohtonizmom je fenomen slabih nacija; nacija sa nedoizgrađenim nac. identitetom, ili mladih nacija, tek u nastanku. To je nešto što se, kada se stvara moderna nacija, vrlo brzo preraste i ako tražimo paralelu sa individualnim sazrevanjem, jednako je pubertetskoj fazi prilikom odrastanja deteta. Dolazi kao spoznaja u vreme kada se javljaju razne nove strasti i svet se otkriva na novi način, ali se vrlo brzo preraste sve to hormonalno divljanje.

Kroz celu istoriju, fenomen autohtonizma javlja se kada je nacija u povoju i posebno kada treba da se osamostali u odnosu na neki faktor. Tako su stanovnici Beneluksa maštali da su direktni naslednici antičkih stanovnika Batavije pre XIX stoleća, tako je u vreme Ataturka još 1930-ih godina (zato što je tek tada nastajala turska nacija kakvu prepoznajemo) bilo i zvanično da su Turci naslednici drevnih Hetita i legendarnih Trojanaca. To su sve fenomeni koji se javljaju kada treba iz temelja graditi nacionalni identitet; zato i jesu Makedonci najveći novoromaničari na Balkanskom poluostrvu. Njihov (Jovan I.) Deretić je oborio sve rekorde, zato što je tvrdio da je makedonska nacija najmanje 77.000 godina stara, a toliko i pismenost, sa svedočanstvima na makedonskom jeziku iz ni manje ni više no udaljenih mesta afričkog kontintenta.

Sve je to, primera radi, bilo nepotrebno Srbima u XIX st. Tadašnji Srbi, u Kneževini i Kraljevini Srbiji dinastija Karađorđević i Obrenović, znali su vrlo dobro ko su i šta su i pošto su Srbi jedna od generalno najstarijih evropskih nacija, nisu imali ni nikakve etnopsihološke potrebe za traganjem sa autohtonizmom. I ne samo to, nego su tendencije da se dokaže da su Srbi autohtoni ili da se dovedu u vezu sa drevnim Ilirima, sa gnušanjem i odbijali. Doživljavali su to kao latinštinu, kao hrvatsku podvalu sa ciljem da naškodi Srbima i da pripomogne njihovom odrođavanju. I to u nekoj meri i jeste istina, jer je ilirska ideja i dovela do toga da svi stanovnici rimokatoličke veroispovesti i našeg jezika u nacionalnom smislu se izgrade kao samobitni i samosvesni Hrvati, u tom smislu odigravajući značajnu ulogu (nije jedina, naravno, ali jeste jedan od faktora) u istorijskom procesu eliminacije srbokatoličke ideje i jasnog definisanja srpske nacije kao izričito pravoslavne. Ne, starim Srbima ništa od toga nije bilo bitno, a Miloša S. Milojevića, koji je uzeo onog dubrovačkog benediktinca Mavra Orbinija i pod uticajem sličnih romantičara u regionu i Evropi (kopirajući pojave nacija u nastajanju) gledali su kao ludaka i u tadašnjoj Srbiji on nije imao niti jednog jedinog (bukvalno nijednog) nastavljača. Milojevićev naslednik (Sima Lukin Lazić) bio je — nikakvim čudom — iz hrvatske sredine, iz Zagreba.

Zato je potpuno ironično da tzv. srbski autohtonisti kako sebe najčešće nazivaju, sebe doživljavaju kao nekakve tobože nacionalne radnike koji rade na tome da dokažu da su Srbi narod najstariji...zato što sopstvenim dejstvom prikazuju da Srbi tek u 21. veku treba da nastanu kao narod, odnosno da ispada da su Srbi najmlađa nacija u Evropi. Oni su specifičan fenomen srpskih poraza u Dugom 20. veku, u oba svetska rata i ratovima 1990-ih godina, epohe izolacije, tzv. gubitnika tranzicije i krize u kojoj se moderna srpska nacija našla. I prirodno je za očekivati da će i nestati onako kako su se i pojavili, odnosno kada i ako se reše ključni nacionalni i ekonomski problemi sa kojima se srpski narod suočava u trećem milenijumu.

Zato se ne može reći da je ikome cilj da dokaže sopstvenu autohtonost, zato što je to (u najnovija vremena najjasnije vidljivo na primeru Albanaca, koje je trebalo možda navesti i pre nego Makedonce, kad sam ih iznad pominjao) svedočanstvo o slabosti nacionalnog identiteta. Zato ja, primera radi, Srbe koji su novoromantičari i ne smatram Srbima. Ili, preciznije rečeno, to su nekakvi polu-Srbi, „nedovršeni Srbi“. Zbog toga mi je smešno kada na društvenim mrežama vidim razne prepirke između njih i ostalih, jer onda neretko dođu i rečenice tipa „sramota me je što smo deo istog naroda“. Ali, autohtonosti možda jesu istog (srpskog) etničkog porekla kao i drugi, ali tehnički nisu pripadnici iste nacije, jer se još uvek nisu osrbili. Možda bi i najkorektniji izraz za njih bio „pećinski Srbi“; Srbi iz prednacionalnog perioda; neprosvećeni i bez izgrađenog nacionalnog identiteta; ljudi koji još nisu uskočili na voz i nisu se priključili Srpstvu, tako da kažemo. O njima možemo govoriti u potpuno istom kontekstu kao i o ljudima koji su u celosti rasrbljeni, tj. o pojedincima koji su bez ikakve trunke srpskih nacionalnih osećaja, ili kako bi neko rekli u pojedinim ekstremnim slučajevima i autošovinistima. U suštini između njih i autohtonista nema gotovo nikakve krupnije razlike; oni su suštinski pojava istog problema, samo što su se spoljašnje drugačije manifestuje njihov ekstremizam, pa tako deluju kao dva lica — jednog te istog novčića. Zato ja mnoge autohtoniste i zovem posrednim autošovinistima, a zato i jeste dosta popularno kod mnogih ljudi da se obe kategorije (naizgled obe, a ustvari jedna) nazivaju „izdajnicima“ ili „izrodima srpskog naroda“, odnosno zašto toliko mnogo ljudi (između ostalog) autohtonističke ideje doživljava direktno kao antisrpsko delovanje tj. rad direktno na štetu srpskih nacionalnih interesa.

Ovo pojašnjenje će možda biti interesantno i za forumaša @Старо Браничево koji je baš nedavno sa čuđenjem postavio jedno slično pitanjce.



Odgovor na pitanje u citatu izloženom iznad je prilično jednostavan i očigledan, te sam ga, verujem, uglavnom korektno izneo u ovoj objavi gore.

Све је то лепо што ти причаш, само заборављаш да Срби нису нација. Греше сви они који Србе сврставају у исти кош са нацијама насталим у XIX веку. Нације настају из народа, зато што су оне државни пројекат (Американци, Белгијанци, Французи и сл.). Нације не могу да опстану без државе, врло се брзо утапају у остале нације, а народу није потребна држава да би сачували свој идентитет (Јевреји, Срби и сл.).

 

[Q. in perpetuum hibernum]

Напредује Немац ,Славене..а ти се дуриш кад ти поменем Алцхајмера
Pogledajte prilog 1279756

I ti, kao bajagi, stvarno misliš da nije reč o lapsusu i ne praviš se ovde ništa?

Ne durim se uopšte, samo najčešće ti samo nešto pobrkaš (a i poprilično je ironično da mi ni manje ni više no baš ti to spočitavaš).

 

[Q. in perpetuum hibernum]

Osim za Teofanove nastavljace i kompletnu moderaciju....

@zvaljko ako možda nisi razumeo, ovde — i nije mu prvi put, već te je nekoliko puta — optužuje da si klon-nalog.

Ove Teofanove nastavljače mu nikada nisam shvatio kakva je to neka fora, a malo-malo ih spominje. Na pitanje o čemu priča, nikada nije ni hteo da obrazloži, što će reći da je izgleda reč tu o nekakvoj internoj šali (sa samim sobom).

 

[Q. in perpetuum hibernum]

Све је то лепо што ти причаш, само заборављаш да Срби нису нација. Греше сви они који Србе сврставају у исти кош са нацијама насталим у XIX веку. Нације настају из народа, зато што су оне државни пројекат (Американци, Белгијанци, Французи и сл.). Нације не могу да опстану без државе, врло се брзо утапају у остале нације, а народу није потребна држава да би сачували свој идентитет (Јевреји, Срби и сл.).

Oprosti, ali uopšte ne razumem kako neko može reći Srbi nisu nacija. I ovo što si napisao ne menja nešto preterano po ono što sam gore napisao.

P. S. Ako mogu da primetim, a da ne ispadne kao da nije na mestu, vrlo mi je interesantno da ti podvlačiš da Srbi nisu nacija. I to savršeno odgovara onome što sam iznad napisao; da su po svetonazorima autohtonista Srbi još uvek u prednacionalnoj fazi razvoja.

 

[Kole11]

@zvaljko ako možda nisi razumeo, ovde — i nije mu prvi put, već te je nekoliko puta — optužuje da si klon-nalog.

Ove Teofanove nastavljače mu nikada nisam shvatio kakva je to neka fora, a malo-malo ih spominje. Na pitanje o čemu priča, nikada nije ni hteo da obrazloži, što će reći da je izgleda reč tu o nekakvoj internoj šali (sa samim sobom).

Pazi kad sam ti na žvaljka zaboravio. Lisče stari kako ih samo vadiš iz džaka kada se malo zaboravi na njih....

Teofanovi nastavljači je osoba, pa verovatno jedina realna na forumu izuzev moderacije koja je uz tebe poslovno, koju konstantno fasciniraš svojim glupostima i koja ti beskrajno veruje.

 

[Q. in perpetuum hibernum]

Teofanovi nastavljači je osoba, pa verovatno jedina realna na forumu izuzev moderacije koja je uz tebe poslovno, koju konstantno fasciniraš svojim glupostima i koja ti beskrajno veruje.

E l to @Kažu "strani plaćenik"?

 

[Kole11]

E l to @Kažu "strani plaćenik"?

taj ti je klon bre

 

[Q. in perpetuum hibernum]

taj ti je klon bre

Pa koji li je onda taj Teofanovi nastavljači? Onaj što si ga nazv'o nekakvim kerom, Khal Drogo? 🤔

 

[Q. in perpetuum hibernum]

@zvaljko ebaga, kupi prnje, provaljeni smo

 

[Kole11]

Pa koji li je onda taj Teofanovi nastavljači? Onaj što si ga nazv'o kerom kojeg napujdavam na tebe, ili kako li ono beše, Khal Drogo? 🤔

Eh bre, al ti je kratko pamćenje, pa seti se ko je branio tvoju tezu o nepostojećim državicama na srpskom etničkom prostoru.

Ja sam izneo podatak da se državice nalaze samo u Porfirogenitovom opusu i nigde više, a tvoj realni pratilac je istupuo da te odbrani tako što je izjavio da se državice pored Porfirogenita nalaze i u spisima Teofanovih nastavljača, pa tamo nabrajao nastavljače.....

Naravno kod Teofanovog nastavljača nema državica. Državice na srpskom etničkom prostoru postoje samo kod Porfirogenita, ali ne onog učenog već onog pseudo.

 

[Q. in perpetuum hibernum]

Eh bre, al ti je kratko pamćenje, pa seti se ko je branio tvoju tezu o nepostojećim državicama na srpskom etničkom prostoru.

Ja sam izneo podatak da se državice nalaze samo u Porfirogenitovom opusu i nigde više, a tvoj realni pratilac je istupuo da te odbrani tako što je izjavio da se državice pored Porfirogenita nalaze i u spisima Teofanovih nastavljača, pa tamo nabrajao nastavljače.....

Naravno kod Teofanovog nastavljača nema državica. Državice na srpskom etničkom prostoru postoje samo kod Porfirogenita, ali ne onog učenog već onog pseudo.

To je onda očigledno bilo u nekoj tvojoj diskusiji u kojoj ja nisam učestvovao. Nemam pojma o kome govoriš.

 

[Kole11]

To je onda očigledno bilo u nekoj tvojoj diskusiji u kojoj ja nisam učestvovao. Nemam pojma o kome govoriš.

Praviš se blesav jer je tema škakljiva. Državice...

 

[Старо Браничево]

Oprosti, ali uopšte ne razumem kako neko može reći Srbi nisu nacija. I ovo što si napisao ne menja nešto preterano po ono što sam gore napisao.

P. S. Ako mogu da primetim, a da ne ispadne kao da nije na mestu, vrlo mi je interesantno da ti podvlačiš da Srbi nisu nacija. I to savršeno odgovara onome što sam iznad napisao; da su po svetonazorima autohtonista Srbi još uvek u prednacionalnoj fazi razvoja.

Па то је зато што ти историју човечанства гледаш кроз фазе, које су ти задате марксистичким дијалектичко-материјалистичким приступом, кроз производне односе (праисторија, робовласништво, феудализам, капитализам, а некад био и социјализам), па је за тебе национална држава некакво епохално достигнуће, које одваја више цивилизације од нижих. То важи за оне нације које су настале у XIX веку, које су се дефинитивно уобличиле унутар граница националних држава (кије су им узгред најчешће други склепали зарад интереса великих сила, или је стварање истих иницирано од стране неких политичких снага подржаних споља). Нације су обликоване у држави, а народи обликују државу коју створе! Преднационална фаза за тебе је нешто нужно на нижем ступњу развоја од “националне”, на исти начин као што си “праисторију”, одвојио од историје, јер док је човек год имао бескласно друштво без енормног присвајања добара и експлоатације туђег рада, он је за савремени историографски приступ био дивљак и полумајмун, а цивилизован је постао у моменту када је постао робовласник! Зато нас уче да цивилизација потиче ос Старих Грка и Римљана.

Ти нужно мислиш да преднационална фаза значи нешто ниже вредно од националне, зато што гледаш западну цивилизацију која је економски испред нас, па смо ми нужно јадни зато што смо немоћни да сустигнемо њихов ниво развоја, па смо онда принуђени да се тешимо и измишљамо псеудоисторију. Погледај наше најближе окружење: неки уопште нису постојали (Хрвати, Бошњаци, Црногорци, Македонци), а неки су имали германске династије (Румуни, Бугари, Грци). Дакле, експанзионизам економски западне цивилизације, је изродио потребу да се и европски и балкански простор уреди по мери њихових интереса, па и историја да се прилагоди доминантним народима Старе Европе. То што ми немамо данас шведски стандард, не може изменити истину, да су Швеђани у 13. веку имали краља који се звао Вукашин (Wolcasino), рецимо.

 

[Софија]

Da ti odgovorim ukratko na ovo, Srebrena, pošto tada nisam stigao. Odgovor na ovo tvoje pitanje je: ne. To ne bi trebalo ne Srbima, nego nikome ne bi trebalo da bude prirodni cilj. Težnja za autohtonizmom je fenomen slabih nacija; nacija sa nedoizgrađenim nac. identitetom, ili mladih nacija, tek u nastanku. To je nešto što se, kada se stvara moderna nacija, vrlo brzo preraste i ako tražimo paralelu sa individualnim sazrevanjem, jednako je pubertetskoj fazi prilikom odrastanja deteta. Dolazi kao spoznaja u vreme kada se javljaju razne nove strasti i svet se otkriva na novi način, ali se vrlo brzo preraste sve to hormonalno divljanje.

Kroz celu istoriju, fenomen autohtonizma javlja se kada je nacija u povoju i posebno kada treba da se osamostali u odnosu na neki faktor. Tako su stanovnici Beneluksa maštali da su direktni naslednici antičkih stanovnika Batavije pre XIX stoleća, tako je u vreme Ataturka još 1930-ih godina (zato što je tek tada nastajala turska nacija kakvu prepoznajemo) bilo i zvanično da su Turci naslednici drevnih Hetita i legendarnih Trojanaca. To su sve fenomeni koji se javljaju kada treba iz temelja graditi nacionalni identitet; zato i jesu Makedonci najveći novoromaničari na Balkanskom poluostrvu. Njihov (Jovan I.) Deretić je oborio sve rekorde, zato što je tvrdio da je makedonska nacija najmanje 77.000 godina stara, a toliko i pismenost, sa svedočanstvima na makedonskom jeziku iz ni manje ni više no udaljenih mesta afričkog kontintenta.

Sve je to, primera radi, bilo nepotrebno Srbima u XIX st. Tadašnji Srbi, u Kneževini i Kraljevini Srbiji dinastija Karađorđević i Obrenović, znali su vrlo dobro ko su i šta su i pošto su Srbi jedna od generalno najstarijih evropskih nacija, nisu imali ni nikakve etnopsihološke potrebe za traganjem sa autohtonizmom. I ne samo to, nego su tendencije da se dokaže da su Srbi autohtoni ili da se dovedu u vezu sa drevnim Ilirima, sa gnušanjem i odbijali. Doživljavali su to kao latinštinu, kao hrvatsku podvalu sa ciljem da naškodi Srbima i da pripomogne njihovom odrođavanju. I to u nekoj meri i jeste istina, jer je ilirska ideja i dovela do toga da svi stanovnici rimokatoličke veroispovesti i našeg jezika u nacionalnom smislu se izgrade kao samobitni i samosvesni Hrvati, u tom smislu odigravajući značajnu ulogu (nije jedina, naravno, ali jeste jedan od faktora) u istorijskom procesu eliminacije srbokatoličke ideje i jasnog definisanja srpske nacije kao izričito pravoslavne. Ne, starim Srbima ništa od toga nije bilo bitno, a Miloša S. Milojevića, koji je uzeo onog dubrovačkog benediktinca Mavra Orbinija i pod uticajem sličnih romantičara u regionu i Evropi (kopirajući pojave nacija u nastajanju) gledali su kao ludaka i u tadašnjoj Srbiji on nije imao niti jednog jedinog (bukvalno nijednog) nastavljača. Milojevićev naslednik (Sima Lukin Lazić) bio je — nikakvim čudom — iz hrvatske sredine, iz Zagreba.

Zato je potpuno ironično da tzv. srbski autohtonisti kako sebe najčešće nazivaju, sebe doživljavaju kao nekakve tobože nacionalne radnike koji rade na tome da dokažu da su Srbi narod najstariji...zato što sopstvenim dejstvom prikazuju da Srbi tek u 21. veku treba da nastanu kao narod, odnosno da ispada da su Srbi najmlađa nacija u Evropi. Oni su specifičan fenomen srpskih poraza u Dugom 20. veku, u oba svetska rata i ratovima 1990-ih godina, epohe izolacije, tzv. gubitnika tranzicije i krize u kojoj se moderna srpska nacija našla. I prirodno je za očekivati da će i nestati onako kako su se i pojavili, odnosno kada i ako se reše ključni nacionalni i ekonomski problemi sa kojima se srpski narod suočava u trećem milenijumu.

Zato se ne može reći da je ikome cilj da dokaže sopstvenu autohtonost, zato što je to (u najnovija vremena najjasnije vidljivo na primeru Albanaca, koje je trebalo možda navesti i pre nego Makedonce, kad sam ih iznad pominjao) svedočanstvo o slabosti nacionalnog identiteta. Zato ja, primera radi, Srbe koji su novoromantičari i ne smatram Srbima. Ili, preciznije rečeno, to su nekakvi polu-Srbi, „nedovršeni Srbi“. Zbog toga mi je smešno kada na društvenim mrežama vidim razne prepirke između njih i ostalih, jer onda neretko dođu i rečenice tipa „sramota me je što smo deo istog naroda“. Ali, autohtonosti možda jesu istog (srpskog) etničkog porekla kao i drugi, ali tehnički nisu pripadnici iste nacije, jer se još uvek nisu osrbili. Možda bi i najkorektniji izraz za njih bio „pećinski Srbi“; Srbi iz prednacionalnog perioda; neprosvećeni i bez izgrađenog nacionalnog identiteta; ljudi koji još nisu uskočili na voz i nisu se priključili Srpstvu, tako da kažemo. O njima možemo govoriti u potpuno istom kontekstu kao i o ljudima koji su u celosti rasrbljeni, tj. o pojedincima koji su bez ikakve trunke srpskih nacionalnih osećaja, ili kako bi neko rekli u pojedinim ekstremnim slučajevima i autošovinistima. U suštini između njih i autohtonista nema gotovo nikakve krupnije razlike; oni su suštinski pojava istog problema, samo što su se spoljašnje drugačije manifestuje njihov ekstremizam, pa tako deluju kao dva lica — jednog te istog novčića. Zato ja mnoge autohtoniste i zovem posrednim autošovinistima, a zato i jeste dosta popularno kod mnogih ljudi da se obe kategorije (naizgled obe, a ustvari jedna) nazivaju „izdajnicima“ ili „izrodima srpskog naroda“, odnosno zašto toliko mnogo ljudi (između ostalog) autohtonističke ideje doživljava direktno kao antisrpsko delovanje tj. rad direktno na štetu srpskih nacionalnih interesa.

Ovo pojašnjenje će možda biti interesantno i za forumaša @Старо Браничево koji je baš nedavno sa čuđenjem postavio jedno slično pitanjce.



Odgovor na pitanje u citatu izloženom iznad je prilično jednostavan i očigledan, te sam ga, verujem, uglavnom korektno izneo u ovoj objavi gore.

Једна од ствари коју младе нације бране покушајем доказивања аутохтоности је претензија на територију/територикално ширење.
А ми бранимо своје право на опстанак на одређеној територији.
Не знам да ли си пропратио али ти Албанци и Македонци су што истерали што перфидно што насилно асимиловали Србе.
И то правопоткрепљују својом аутохтоношћу.
На компарације типа две стране исте медаље аутошовинизма нећу ни да се осврћем.

Славене, од момента кад сам схатила одакле си пореклом, све су ми се коцкице сложиле гледе твоних ставова.
Ви Срби из средина у којима је југослАвенство хрватске провенијенције било тако јако чинити немерљиву штету Србима у глобалу и Србији, а да ништа нисте конкретно урадили да одбраните нпр. Госпић.
Јасно ми је и твоје подржавање Кртинића. Земљачка, госпићка штела.
Нема, као штанцовани сте.

 

[Q. in perpetuum hibernum]

Једна од ствари коју младе нације бране покушајем доказивања аутохтоности је претензија на територију/територикално ширење.
А ми бранимо своје право на опстанак на одређеној територији.
Не знам да ли си пропратио али ти Албанци и Македонци су што истерали што перфидно што насилно асимиловали Србе.
И то правопоткрепљују својом аутохтоношћу.
На компарације типа две стране исте медаље аутошовинизма нећу ни да се осврћем.

To sve zavisi u ogromnoj meri iz tačke gledišta. Svaki narod će ti reći potpuno istu priču; ako pitaš bilo kog prosečnog Albanca, svaki će ti reći da Albanci u istoriji nikada nisu nikoga napadali, već su uvek istupali isključivo u odbranu svojih. Bez obzira na to što, naravno uvek postoje specifične razlike i Srbi se danas, u 2023. godini nesumnjivo nalaze u značajno goroj poziciji, bukvalno svi dele potpuno ista uverenja u kojima se samo brane, a drugi samo napadaju, kao npr. kada Hrvati svaku vojnu operaciju u zadnjem ratu predstavljaju isključivo kao obranu. Tako da, u psihološkoj osnovi, matrica je tu uvek - ali baš uvek - potpuno identična. Uvek je tu suština u viktimizaciji i svaki put se racionalizuje kako je, eto, baš taj narod poseban tako da samo za njih ne važi ono što važi za sve druge.

No, što se tiče same teme, ako ti misliš da to što nestaju Srbi u Severnoj Makedoniji ima veze sa tim što se dižu spomenici i nazivaju aerodromi po Aleksandru Velikom, te po makedonskim televizijama pričaju svakojake budalaštine, evo, jedva čekam da mi probaš obrazložiti korelaciju između te dve stvari.

Uzgred, ono što mogu da primetim jeste da si se ti ovde, ako sam te dobro razumeo, obelodanila kao simpatizer škole Jovana I. Deretića. Moram reći da si me prilično neprijatno iznenadila; delovalo mi je uvek da si i inteligentnija i najčitanija od toga.

Da ni ne pominjemo da si manje-više prikazala da je ovo sve za tebe uglavnom prevashodno političko pitanje. Šta, da Makedonci ne izmišljaju kontinuitet sa drevnim Makedoncima, onda ne bi ni Srbi trebalo to da čine; a ovako se mora? Donekle i razumljivo, ali u praktičnom smislu i na ovom forumu gde otvoreno pričamo o istorijskim temama, poprilično besmisleno. Da ni ne pominjemo koliko je, pre svega, i štetno mišljenje.

Славене, од момента кад сам схатила одакле си пореклом, све су ми се коцкице сложиле гледе твоних ставова.
Ви Срби из средина у којима је југослАвенство хрватске провенијенције било тако јако чинити немерљиву штету Србима у глобалу и Србији, а да ништа нисте конкретно урадили да одбраните нпр. Госпић.
Јасно ми је и твоје подржавање Кртинића. Земљачка, госпићка штела.
Нема, као штанцовани сте.

Ma da; 😂 kad nemamo ništa pametno sa kažemo, hajde da pričamo o poreklu i privatnom životu sagovornika. Kao po običaju. Dobro, pošto sam prošetan do Rumuna, preko Šiptara, Crnogorca, Bošnjaka, sad hajde da pričamo i o meni kao Krajišniku; sve, samo da bi se po svaku cenu tema izbegla.

A koliko samo površan pristup imaš, vidi se i u tome što pišeš da, citiram, podržavam Krtinića. Ti si bukvalno kao komun*ara Deki ili ona muslimanka sa Politike koji kao navijeni stalno pišu da sam DSS-ovac i postavljaju mi slike Miloša Jovanovića.

 

[Q. in perpetuum hibernum]

Па то је зато што ти историју човечанства гледаш кроз фазе, које су ти задате марксистичким дијалектичко-материјалистичким приступом, кроз производне односе (праисторија, робовласништво, феудализам, капитализам, а некад био и социјализам), па је за тебе национална држава некакво епохално достигнуће, које одваја више цивилизације од нижих. То важи за оне нације које су настале у XIX веку, које су се дефинитивно уобличиле унутар граница националних држава (кије су им узгред најчешће други склепали зарад интереса великих сила, или је стварање истих иницирано од стране неких политичких снага подржаних споља). Нације су обликоване у држави, а народи обликују државу коју створе! Преднационална фаза за тебе је нешто нужно на нижем ступњу развоја од “националне”, на исти начин као што си “праисторију”, одвојио од историје, јер док је човек год имао бескласно друштво без енормног присвајања добара и експлоатације туђег рада, он је за савремени историографски приступ био дивљак и полумајмун, а цивилизован је постао у моменту када је постао робовласник! Зато нас уче да цивилизација потиче ос Старих Грка и Римљана.

Ти нужно мислиш да преднационална фаза значи нешто ниже вредно од националне, зато што гледаш западну цивилизацију која је економски испред нас, па смо ми нужно јадни зато што смо немоћни да сустигнемо њихов ниво развоја, па смо онда принуђени да се тешимо и измишљамо псеудоисторију. Погледај наше најближе окружење: неки уопште нису постојали (Хрвати, Бошњаци, Црногорци, Македонци), а неки су имали германске династије (Румуни, Бугари, Грци). Дакле, експанзионизам економски западне цивилизације, је изродио потребу да се и европски и балкански простор уреди по мери њихових интереса, па и историја да се прилагоди доминантним народима Старе Европе. То што ми немамо данас шведски стандард, не може изменити истину, да су Швеђани у 13. веку имали краља који се звао Вукашин (Wolcasino), рецимо.

Ovde ima toliko pogrešnog da mi se sad stvarno ne da ulaziti u dublju diskusiju, jer ne zna ni gde bih počeo. Postojanje nacija kao takvih nije nešto što je uopšte povezano sa marksističkom školom (koja mi, inače, nije ni baš simpatična). Da Srbi nisu nacija i uopšte ni ne mogu biti (?) za početak.

Poslednja greška koju činiš ovde jeste što si moj komentar rastumačio kao da je reč o Srbima, ili si pak novoromantičare u celosti poistovetio sa srpskim narodom. Zašto je ptomje pogrešno, valjda ne treba objašnjavati, a što se tiče pređašnjeg, ono je definitivno netačno. Nisam; srpska nacija itekako postoji. Ali postoji jedna mala zajednica ljudi u Srbiji, koju nazivamo najčešće novoromantičarima, i komentar se odnosio isključivo na njih. Oni i autošovinisti ne pripadaju srpskoj naciji. Oni su od srpske nacije otpali, ili se nikada uopšte nisu ni priključili (u ključnoj fazi sazrevanja i odrastanja, nisu se integrisali u nju). Čija je krivica, da li nedostatka s(a)vesti ili tu postoji i odgovornost raznih drugih (npr. neodgovornosti medija), drugo je pitanje.

A vidim da si u suštini i preskočio gotovo sve što sam napisao u dotičnoj objavi; od toga da starim Srbima 1815-1918 nije uopšte bio potreban autohtonizam, preko toga da Miloš Milojević u Srbiji nije imao doslovno nikoga na svojoj strani i nijednog nastavljača, do toga kako su oni tada gledali na te ideje (sa gnušanjem i kao kroatističku podvalu sa krajnjim ciljem odrođavanja Srba). Kao i gde se tačno i kada (sa kojim ciljevima i u koje vreme) javljaju autohtonističke tendencije u tumačenjima istorije u svetu. Umesto suštine, ti želiš da ovo pretvorimo u diskusiju o tome šta je nacija i kako srpska nacija uopšte ni ne postoji nit' može postojati.

 

[Софија]

To sve zavisi u ogromnoj meri iz tačke gledišta. Svaki narod će ti reći potpuno istu priču; ako pitaš bilo kog prosečnog Albanca, svaki će ti reći da Albanci u istoriji nikada nisu nikoga napadali, već su uvek istupali isključivo u odbranu svojih. Bez obzira na to što, naravno uvek postoje specifične razlike i Srbi se danas, u 2023. godini nesumnjivo nalaze u značajno goroj poziciji, bukvalno svi dele potpuno ista uverenja u kojima se samo brane, a drugi samo napadaju, kao npr. kada Hrvati svaku vojnu operaciju u zadnjem ratu predstavljaju isključivo kao obranu. Tako da, u psihološkoj osnovi, matrica je tu uvek - ali baš uvek - potpuno identična. Uvek je tu suština u viktimizaciji i svaki put se racionalizuje kako je, eto, baš taj narod poseban tako da samo za njih ne važi ono što važi za sve druge.

No, što se tiče same teme, ako ti misliš da to što nestaju Srbi u Severnoj Makedoniji ima veze sa tim što se dižu spomenici i nazivaju aerodromi po Aleksandru Velikom, te po makedonskim televizijama pričaju svakojake budalaštine, evo, jedva čekam da mi probaš obrazložiti korelaciju između te dve stvari.

Uzgred, ono što mogu da primetim jeste da si se ti ovde, ako sam te dobro razumeo, obelodanila kao simpatizer škole Jovana I. Deretića. Moram reći da si me prilično neprijatno iznenadila; delovalo mi je uvek da si i inteligentnija i najčitanija od toga.



Ma da; 😂 kad nemamo ništa pametno sa kažemo, hajde da pričamo o poreklu i privatnom životu sagovornika. Kao po običaju. Dobro, pošto sam prošetan do Rumuna, preko Šiptara, Crnogorca, Bošnjaka, sad hajde da pričamo i o meni kao Krajišniku; sve, samo da bi se po svaku cenu tema izbegla.

A koliko samo površan pristup imaš, vidi se i u tome što pišeš da, citiram, podržavam Krtinića. Ti si bukvalno kao komun*ara Deki ili ona muslimanka sa Politike koji kao navijeni stalno pišu da sam DSS-ovac i postavljaju mi slike Miloša Jovanovića.

Славене, добра ствар ових наших преписки је то што сви ипак буду истерани из мишије рупе.
Ово што ти радиш је релативизација која вуче у нихилизам.

Узгред, ја се историјом не бавим професионално, само сам симпатизер те науке, те је неозбиљно сврставати ме у подржаваоце овога или онога.
Само сам ти скренула пажњу да ако постоје два различита извора, немаш чиме да правдаш своје горљиво подржавање ни недног, а ни другог става.

Веома је, за овај контекст, важно порекло. Јер живот у одређеној средини и окруженост одређеном идеологијом прилично прецизно осликава наше конструкте.
Мишљења сам да би твоја мисија као историчара требала да буде доказивање да Срби имају право на постојање у Госпићу.

 

[Q. in perpetuum hibernum]

Славене, добра ствар ових наших преписки је то што сви ипак буду истерани из мишије рупе.
Ово што ти радиш је релативизација која вуче у нихилизам.

Узгред, ја се историјом не бавим професионално, само сам симпатизер те науке, те је неозбиљно сврставати ме у подржаваоце овога или онога.
Само сам ти скренула пажњу да ако постоје два различита извора, немаш чиме да правдаш своје горљиво подржавање ни недног, а ни другог става.

Веома је, за овај контекст, важно порекло. Јер живот у одређеној средини и окруженост одређеном идеологијом прилично прецизно осликава наше конструкте.

Pretpostavka je majka svih zabluda, a ti mnogo pretpostavljaš, a malo razmišljaš o rečima. Ovde si pretpostavila i da se ja profesionalno bavim istorijom, primera radi.

A što se tiče moje opservacije, da li je ona ozbiljna ili ne, ti si se sama zacrtala da bi, citiram te, cilj trebalo da bude dokazati autohtonost. Ako sam pogrešno rastumačio, izvinjavam se, ali to je delovalo kao da se i ti identifikuješ tako. Moje viđenje istorije je da je cilj upoznati prošlost, a ako se pojave neki drugi ciljevi, onda se osnovna ideja kontaminira i vodi ka Golešu.

Мишљења сам да би твоја мисија као историчара требала да буде доказивање да Срби имају право на постојање у Госпићу.

A ovo je prilično nadrealno da uopšte može i biti rečenica. E, hajde da dokazujemo na Forumu Krstarice da Srbi imaju pravo da postoje na teritoriji Gospića.

Mislim, svašta, stvarno.

 

[Софија]

Pretpostavka je majka svih zabluda, a ti mnogo pretpostavljaš, a malo razmišljaš o rečima. Ovde si pretpostavila i da se ja profesionalno bavim istorijom, primera radi.

A što se tiče moje opservacije, da li je ona ozbiljna ili ne, ti si se sama zacrtala da bi, citiram te, cilj trebalo da bude dokazati autohtonost. Ako sam pogrešno rastumačio, izvinjavam se, ali to je delovalo kao da se i ti identifikuješ tako. Moje viđenje istorije je da je cilj upoznati prošlost, a ako se pojave neki drugi ciljevi, onda se osnovna ideja kontaminira i vodi ka Golešu.

Шта је спорно у томе да је 'циљ доказати'?

А не бавиш се историјом професионално?
Опрости али од оноликог доказивања да нико историју не може знати као историчари учинило ми се да браниш струку.

 

[Q. in perpetuum hibernum]

Praviš se blesav jer je tema škakljiva. Državice...

Misliš, kao tema o Gotima ili o caru Upravdi ili brojne druge od kojih ti bežiš kao đavo od krsta, jer nemaš ni minimum hrabrosti da se na njima uopšte ni pojaviš (osim što povremeno lupaš reakcije, što znači da znaš ti vrlo dobro šta na njima piše, ali nemaš petlje da se i javiš nakon što si pokupio prnje i pobegao sa njih)?

Pa reci, koja je to tema. Ja nemam nikakav problem da navodim teme koje ti izbegavaš; to je prilično lako, jer je spisak pozamašan.

 

[Q. in perpetuum hibernum]

Шта је спорно у томе да је 'циљ доказати'?

А не бавиш се историјом професионално?
Опрости али од оноликог доказивања да нико историју не може знати као историчари учинило ми се да браниш струку.

Pa vrlo je sporno, zato što imputira nekakvu premisu i postavlja unapred zadate ciljeve. To znači i da je sam proces dokazivanja prilično kontaminiran, te da vrlo verovatno i zaključci na samom kraju neće biti utemeljeni u nečemu, te će ih i biti vrlo lako diskvalifikovati. To je prvo i osnovno. A kao drugo, ako odredimo neki cilj sa vrlo jasno političkom porukom, onda znači i da se tu radi o zloupotrebi istorije u političke svrhe. Čak i kada je to iz najboljih namera i sa nekim konstruktivnim ciljem, što, istina, razni profesionalni istoričari i podržavaju, mora se reći da je reč o manipulaciji iz prostog razloga zato što je tu privremeno, dok se ne ostvare neki ciljevi, a onda se baci u kantu (baš kao što je to slučaj i sa samim autohtonizmom, u vreme procesa formiranja moderne nacije).

Ja nikada nisam tvrdio da niko istoriju ne može znati kao istoričar. Štaviše, uvek sam ponavljao da znam prilično veliki broj ljudi koji bi razne istoričare i posrameli; što lično, što neke YouTube entuzijaste. Dakle, potpuno suprotno od toga što ti tvrdiš. Tu opet istupa problem tvog površnog čitanja sagovornika (vidim da se nisi ni osvrnula na moje obrazloženje vezano za nazive tema, a što je u najmanju ruku i nepristojno sa tvoje strane, jerbo sam izdvojio značajno vreme da ti napišem onaj odgovor) i robovanja premisama (čuješ nešto, pa onda sve prilagođavaš tome, bilo kada ti je Mrkalj rekao da sam ja Bošnjak po imenu Esad Rahić, ili neko drugi da sam Srbin iz Hrvatske ili neko da sam Hrvat ili nešto sasvim četvrto, itd.).