Patrijarh: Srbi se vraćaju veri
Patrijarh srpski Irinej pohvalio je danas u Valjevu što se u zemlji podižu mnoge crkve i obnavljaju manastiri, jer je to dobar znak vraćanja narodnoj veri i garancija sigurnije budućnosti.
"No, to podrazumeva i da se borimo za ostavljanje potomstva kako nas ne bi bilo sve manje, jer i prva Božija zapovest glasi: 'Rađajmo se i množimo'", poručio je patrijarh Irinej, koji je povodom petogodišnjice uspostavljanja Eparhije valjevske, služio svetu liturgiju u hramu Svetog velikomučenika Georgija u Valjevu.
Izgradnja crkava i obnavljanje manastira znak da se vraćamo veri: Patrijarh Irinej
Patrijarh je, obraćajući se posle liturgije velikom broju vernika iz valjevskog kraja i zapadne Srbije, sveštenstvu i monaštvu, izrazio zadovoljstvo što je posetio "ovaj najblagosloveniji kraj Srbije u kome je narod sačuvao svoju veru i Svetosavlje i dao velike ličnosti našoj istoriji, kulturi".
"Oni su se zajedno sa svojim narodom borili za slobodu", rekao je patrijarh Irinej, ističući da su takvi bili vojvoda Živojin Mišić (1855-1921) i sveti vladika Nikolaj Velimirović (1880-1956), "koji je najveća ličnost posle Svetog Save".
"Sveti Nikolaj se pojavio u najkritičnije vreme u istoriji srpskog naroda," rekao je patrijarh i dodao da "smo božijom zaslugom i zaslugom vladike Nikolaja preživeli tešku tragediju bezbožnog sistema".
Sveti Nikolaj Velimirović (1881-1956) bio je episkop Ohridski i Žički Srpske pravoslavne crkve (SPC), uticajni teolog i daroviti orator. Bio je politički emigrant pošto je posle Drugog svetskog rata (1941-1945) u Jugoslaviji uspostavljen socijalistički sistem.
Patrijarh je istakao da se "sada srpski narod ponovo vraća svojoj crkvi i da zato ne čudi što se u svim hrišćanskim crkvama sada ljudi upoznaju sa velikim apostolskim delom vladike Nikolaja koje je od velikog značaja i za buduća pokolenja".
"Druga velika i slavna ličnost ovog kraja je prepodobri sveti Justin Ćelijski, veliki um i blagoslov u celom pravoslavnom svetu 20. i 21. veka čija su dela još neizučena," napomenuo je patrijarh Irinej.
Justin Popović (1894-1979) arhimandrit manastira Celije, doktor teologije, profesor Beogradskog univerziteta i duhovnik, je novokanonizovani svetitelj SPC.
http://www.vesti-online.com/Vesti/Srbija/89993/Patrijarh-Srbi-se-vracaju-veri
1 Лепо је видети да се народ (додуше полако) враћа својој вери и својим коренима и традицијама.
Лепо је видети да се због повећаних потреба цркве поново зидају, да су богословије и теолошки факултет пуни, да манастири врве од младих монаха и монахиња. Полако али сигурно одбацујемо баласт комунизма и окрећемо се својим коренима.
2. Наравно, у том вихору увек има и разних смутљиваца који се труде да све то искористе у личне сврхе али такви су огромна мањина и временом ће нестати.
3. Наравно у том вихору има и оних који нису свесни шта значе вера и религија па верске обреде обављају на комичан и помпезан начин али и њих ипак треба похвалити јер се ипак труде да наставе оно што су њихови дедови славили и чинили а што су њихови родитељи у време комунизма прекинули.
4. Наравно има и оних који би да нас вуку назад у комунизам, у прошлост, у братство и јединство и којима је свако испољавање српства, српских обичаја и традиције трн у оку и за које је СПЦ баук, баук кога уопште не разумеју али га се плаше а плаше га се зато што им не одговара да идемо напред и да поново будемо оно што смо били, да будемо народ који припада Европи, који јесте Европа и који зна ко је и шта је са све својим врлинама и манама....њима то не одговара па зато користе сваку прилику да у свој својој мржњи, острашћености и искомплексираности покушају да пљују и блате институцију којој највише грађана Србије верује, дакле СПЦ као и све вернике. Интересантно је да њима готово искључиво смета СПЦ а друге верске заједнице упорно "избегавају". Чудно, зар не?.
5. Наравно, има и атеиста који не верују у црквена учења али поштују и цивилизовано се односе према цркви и верујућима за разлику од агресивне,искомплексиране малограђанске руље коју сам раније описао (4). Такве атеисте заиста треба поштовати и уважавати њихове ставове и уверења.
6. Особе описане под бројем 4 су као по правилу најгласније када се дискутују црквена питања.
Све у свему једино је битно да су нам цркве све пуније (и даље је то недовољно али се ситуација свакодневно поправља) а народ све свеснији себе и својих корена и да искористим ову прилику и да вам са даном закашњења још једно честитам божићне празике и пожелим свако добро.
МИР БОЖЈИ, ХРИСТОС СЕ РОДИ!!!
))
