Srbi pre Srba

  • Začetnik teme Začetnik teme drbob
  • Datum pokretanja Datum pokretanja
Посмртни обреди су углавном остајали важећи
на одређеним просторима, уколико, касније, ти стари
обичаји нису били у супротности, супротстављени некој
новијој религији, која их искључује.
Код Аријаца, по њиховом спуштању преко
Хималаја (око 2000 година пре Христа), који су потом
дефинисани као Индуси, спаљивање покојника je био
доминантан обичај. Од када датира тај обичај? Да ли je
донет са Арктика, или je из времена сеоба
Индоевропљана - то није познато.
Како су према Ведама, Индуси са собом донели
религију, култ, чак из окополарне области, примена
обреда око умрлих није настала у Индији, по њиховом
доласку (кад су се тако и назвали). Стога, за очекивати
je, те обичаје су носили са собом. Према Авести, после
шеснаест станишта, која je "ледом кварио" Ариман,
нашли су се испод Хималаја.
Из окополарне праотаџбине Аријаца, ако се
каснији Индуси сматрају основом тог народа, и други
Аријци (лексички потом Индоевропљани) имали су
исте обреде, исте култове. Кључно je спаљивање
покојника, уз обавезно расипање његова пепела,
условаљавало je да ни каснији Индуси нису имали
обичај подизања гроба/гробнице. Тако je и данас у
Индији.
 
O повезаности Индуса и Срба поменуто je више
пута до сада, у другом контексту. Међутим, књига
Ђорђа Јанковића "Српске громиле" указује на још
старије култне истоветности.
Он пише: "У раном Средњем веку нема писаних
извора o погребу Словена, па ни Срба. Спаљивање
Словена није се сматрало необичним, па није ни
описивано".^ To упућује на закључак да су се и други, од
тих старих Аријаца, придржавали старих обичаја.
До неког времена, више од десетак хиљада
година касније, тај првобитни обичај, временом и новим
утицајима, могао се мењати. Стога Теофилакт или
Псеудо-Маврикије бележе и неке новине код Срба
(вероватно непримерене старим обичајима):
самоубиства удовица и потом њихова спаљивања уз
умрлог супруга.
Код Египћана je било присутно мењање имена
по смрти владара, док je y Сумеру (према налазима
Урских гробница) нађено по осамдесетак тела.
 
Арапски историчари из времена кад je и северна
Африка постала део њихова света, бележе неке
особености код других народа. Тако Масуди (Ма-Суд,
f 956/7. године), у делу "Златни лугови" наводи дужи
списак словенских племена, a за Србе каже да се
спаљују сличним ритуалом као Индуси, али уз важан
додатак - да Срби пепео умрлог сахрањују у громилама
(могилама).
 
Под утицајем Хришћанства, већ током X века,
обичај спаљивања умрлих код Словена, за очекивати je,
постепено се смањује: "Вероватно je и после тога било
спаљивања покојника, али o томе нема археолошких
сведочанстава. Међутим громиле се подижу и даље, у
XII столећу (како то показује пример из Сјенице)
вероватно покојницима који се сахрањују на другом
месту."1
 
Полазећи од чињенице да се један број Срба
кретао према западу, негде преко подсибирских
области, a други преко средње Азије, могуће je
заступати и једну и другу варијанту. У крајњем случају,
тај одговор je једино важан за сазнање - да ли су Срби са
Индусима прешли преко Хималаја.
Последица тих живљења на заједничким
просторима, докуметована je великим бројем
истоветних речи санскрта и српског језика, са истим
значењем и изговором. Свакако више него што у
односу на Индусе има било који други народ старих
Аријаца. За разлику од других Аријаца, Индусе и Србе
карактерише потпуна верска толеранција. Уз напомену
да су све време у Индији присутни сви религиозни
системи, који су се јављали после Веда, тако Хиндуизам
у односу на претходне системе, није нова религија.
Присутна су стара божанства, као и богиња Кали.
Таква религија Индуса, уопште није у истом
комплексу са српским Светосављем, али и једна и друга
окренуте су себи, без жеље да мисионаре код других
народа.
 
Такође и педантна проф. др Олга Луковић Пјановић
нашла je више од педесетак истоветних речи
у санскрту и српском језику, не само ведско Сабу и
српско Сабор, већ и ведско Србинда, које не треба
посебно тумачити. Ево једног њеног закључка: "Српски
језик, судећи по свим до данас сабраним документима и
сведочанствима, више од свих других језика, c којима
смо могли да вршимо упоређења, може да буде тај
ненађени и од западњака неоткривени језик,
представљајући не само језички континуитет како
ведских традиција, тако исто и ведског духовног блага
готово у његовој свеукупности".^
 
Бог Дагон и Срби

У неком времену потом Срби су пошли према
западу. До Подунавља, неког крајњег одредишта Срба,
или у другачијем контексту, према Несторовој
"Хроници" (XI - XII век) и Карловачком Родослову, где
се Подунавље сматра исходиштем свих Срба (свих
каснијих Словена). Прихватајући ту много ранију сеобу
Срба, западно од ширих области Далеког Истока, Срби
су оставили трагове од Пацифика до обала Тигра и
Еуфрата. Само ту су могли служити свом богу Дагону.
По Несторовој "Хроници" "Повест времених лет"
помиње се да су Срби: "кад су дошли из Вавилоније
најпре застали у Подунављу".-> На истој страници Р.
Новаковић нагиње схватању да су се Срби задржали у
Подунављу "пре свега због назива Дагон, Дарконија,
Дагае и Дакија", јер су у тим називима препознавали
свог ранијег бога Дагона из Месопотамије.
 
Међутим, посебно би било важно, кад би из те
дубоке прошлости, дошли до сазнања, ко je y односу на
поменута имена некако старији, где се прво појавило
име бога Дагона. Да ли су се Срби задржали у
Подунављу управо због тога што су ту наишли на
називе сличне њиховом богу Дагону?
Или je било обрнуто - да ли су они у Подунавље
пренели сва та имена и култ? За сада, изгледа, нема
одговора.
Ово, или допуњује или још више оптерећује
чињеницама податак -o риболиким бићима, чије су
статуете нађене на светском археолошком налазишту
Лепенски Вир.
 
Поменуо сам већ старог сумерског бога, кога су
Грци назвали Оанес, који се комотније осећао у води,
било Еуфрата или Тигра, где je проводио две трећине
времена (као водено биће). Сумерани су га у
фигуративном погледу приказивали као риболико
биће, али опет je важно истаћи - такве статуете нађене
су само у Лепенском Виру.

Овај податак у вези бога Оанеса недвосмислено
упућује на почетке тог култа у самом приобаљу
Подунавља; јер Лепенски Вир потиче из осмог миленија
пре Христа, a вид тих подунавских дублета појавио се у
Месопотамији најмање четири миленијума касније
(према мерењима са С^)· Значи, овде je потпуно јасан
однос узрока и каснијег појављивања у Сумеру.

Ове документоване истине можда дозвољавају и
другачије закључке: извор култа Оанеса био je y реци
Дунав, који je потом ''пренесен" у Месопотамију. У
истом случају, стари бог Дагон (такође риболиког
изгледа), кога су поштовали Срби - зар није првобитно
био бог Подунавља.
 
Јасно je, оваквим логичним поретком, свој пуни
смисао добијају и поменута подунавска имена, која су у
том случају произашла из имена бога Дагона, баш ту у
Лепенском Виру, где су били неоспорни почеци бога
Оанеса. Оваквим разрешењем, Срби су у Месопотамију
пренели свој стари подунавски култ бога Дагона.
На више места помињу се сеобе Срба из
Месопотамије, но то би вероватно могли бити ти
повраци.
Чак и ако нисмо у стању доћи до сазнања o
неком ранијем, почетном станишту Срба
(Месопотамија - Подунавље) - чињеница je: риболики
бог Дагон био je бог сумерских река, али и бог Дунава
у истом својству и приказиваном обличју.
Према барељефу из Лувра, бог Дагон плива уз
рибе (испод површине), где je доњим делом тела риба
(истоветан приказу митских Сирена); док je на сликама
најчешће приказиван са рибљом главом (у рибљим
чељустима јасно je видљива људска глава, као да je риба
прогутала целог човека).
Једна од река тог сумерског, односно
месопотамског региона, носила je име Сирбис - Србица,
a топоними уз Дунав обилују појмовима са основом
имена бога Дагона.
 
Неоспорно je, условне везе Месопотамије и
Подунавља су непобитне. Негде између, на западу Мале
Азије, тројански, Хомеров - Скамандар, такође се звао
Сирбис - Србица. Kao што je, јужније, у Ликији, и за
реку и за град, старије име такође било Сирбис Србица
- Срб, потом Ксант.

Ове нејасноће, ако то јесу, не разјашњава ни
Псеудо-Цезарије (византијски писац из IV-V века),
наводом да се под именом библијске реке Фисон крије
име Тигра, али и Дунава.1
 
Исти закљуљчак би произашао и по другој
претпоставци: у Карловачком родослову се око Дунава
јављају топоними који се односе на име бога Дагона;
отуд се и Румунија назива Дагонијом. To би била још
једна паралела везана за истоветност Срба и Дачана. To
се још једноставније може разумети ако се има у виду
немогућност, било Грка, било Латина, да забележе
српско слово ч (отуд Дакског).
 
Јужнији крак Срба помињу асирске хронике:
тако поводом похода цара Тиглатпаласара III (744-727),
где његов службени писар бележи куда je војска
прошла. Тако су на Синају наишли на подручја Банат,
Србија; на реке: Мир, Вир (Gebel Banat, Gebel Serbal, Wadi
Wiras, Wadi Mir).

Херодот код каснијег Пелусија бележи
Сербонијско језеро.1 Ово српско језеро документују:
Аристотел,2 Диодор Сикулски -Сицилијански.3

Описи су истоветни - језеро Сербонис je дугачко,
уско "али чија je дубина чудновата" (Диодор). Он још
наводи: "Тако се површина језера стапа у једно c
тереном који га окружује и како више погледом ока не
може да се разликује, целе војске, чије вође ово место
нису познавале, нестале су удаљивши се са правог пута".
 
Ј. Деретић додаје, сматрајући да je y питању била

нека српска војска, која се "око 1400. године пре

Христа", нападајући на Египат, удавила у језеру, давши

му тако име.2

Међутим, ова два податка са јављањем старих
српских имена на Синају у потпуности сами себе
документују. Једино податак o Сербонијском језеру:
Херодотов, Аристотелов и Диодоров, свакако je
припадао неком ранијем времену. Данас постоје
извесне претпоставке да je y питању било страдање
војске Александра Великог, али овакве претпоставке
су тешко одрживе јер ни један од Александрових
историчара не помиње такав или неки сличан догађај.
 
Док називи гора, планина - Банат, Србија; река Мир(
на) и Вир(овита), неутврђено колико су били
старији од времена цара Тиглатпаласар III, кад су их на
тим просторима затекли његови војници, задржали су
се до данас. Ови синајски локалитети налазе се
недалеко од брда на коме je Мојсије добио Декалог од
Бога. Бележе их данас све туристичке мапе.1

Неки севернији траг правца кретања Срба
обележавају: Срби са Волге, потом Балтички Срби, те
Срби са Висле. Уважени Илија М. Живанчевић, у
поменутом делу, такође прихвата ту неку сеобу Срба Словена,
од истока према западу; непосредно пре тог
описа износи: "Словени нису писали своју рану
Историју, и први њихови познати летописи почели су са
Хришћанством, a страни извори још на првом кораку
срећу их као многобројни народ".2 После навода o
Несторовој "Хроници", додаје: "Инспирисан
непосредно, или посредно преко Словенског југа,
јудаистичком кроником из Старог Завета, он je
Словене нашао у Сенару, као неимаре Вавилонске
куле, етнолошки као Јафетове потомке, a на Балкану
их je нашао у прастара времена, на југу Карпата као
Илиро-Словене, Нарци-Словене итд".
 
"Сем словенских летописа, попа Дукљанина,
Нестора, Далимила, Длугоша, постоји и тзв. Баварски
летопис, по коме су Словени дошли из праотиџбине
преко јужне Русије, a одатле, код Карпата, један део се
упутио Северу - Северни Словени, други део Југу Јужни
Словени, a она група која je остала у јужној
Русији имала би представљати - Источне Словене."!
 
Ако би прихватили да je шире Подунавље
прапостојбина Срба, то би претпостављало неке сеобе
у обрнутим правцима. Ho, y том случају, како објаснити
изненађујућу блискост српског језика са санскртом, те
сеобу Индоевропљана са Арктика.

Тачно je, налазимо се у домену претпостављених
назнака, али код ког je народа прошлост јасна!
Примера ради - Грци су се доселили: са севера Моравска
Србија; са истока - са малоазијских простора;
са југоистока - према родоначелницима главних полиса
из Египта (и Херакло je из Египта) и Феникије.
 
Verovatno ni jedno pitanje nije postavljeno ili formulisano.
Covek vam odgovori na pojedine stvari,a vi..... Boze sacuvaj.
I jos nesto,nisam u skoli da bih odgovarao,ovde sam da bih se zabavljao.xaxaxaxa
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

zbiljaš
Kongres Srba u Hrvatskoj 1945. godine
Odgovora
15
Pregleda
607
zbiljaš
zbiljaš
vučji čopor
Фотографије пре Другог рата
Odgovora
2
Pregleda
296
vučji čopor
vučji čopor
Belgradeboy
Liberija izbori pre 100 godina
Odgovora
5
Pregleda
428
LedeniBGD
L

Back
Top