Srbi muslimani, da li su prihvaćeni od Srba pravoslavaca?

sasasta:
nikako ne razumem tu potrebu nametanja sopstvene vere sopstvenog misljenja posebno sto se i katolici i hriscani i muslimani mole istom bogu.cemu svadjanje da li je to sa skupljenjim rukama ili klanjajuci.

mozda je bog rekao nama tako a njima onako zbog svoje volje.mozda je muslimanima rekao da se zove alah a nama nije hteo da kaze ime.
Kliknite za proširenje...

I katolici su krscani.
 
1620796_494231367353544_59457507_n.jpg
 
Mislim da je netačna ta teza da su Srbi odbacili svaku mogućnost reintegracije poturčenog stanovništva. Npr, ako uzmemo relativno novija istorijska dešavanja. U Bosni 1991 su vođeni pregovori između rukovodstva bosanskih Srba (između ostalih i Radovana Karadžića) i muslimana o sklapanju istorijskog sporazuma (sa muslimanske strane glavni zagovornik ovakvog sporazuma je bio Adil Zulfikarpašić). Čik pogodite ko je odbacio svaku mogućnost sklapanja sporazuma!!

Porjeklo manje više, ali da su stvari išle nekim spontanijim tokom, zbog udaljenosti Turske i snažnog dodira sa Srbima, islamizovano(zapravo poturčeno je istinskiji izraz, ali eto ..) stanovništvo bi se najvjerovatnije integrisalo u Srbiju. Međutim, prvo Austrija afirmisanjem "bošnjaštva", posle NDH sa "hrvatskim cvijećem", pa onda Tito i komunisti sa "Muslimanima kao nacijom" spriječili su da se stvari odigraju takvim tokom.
 
http://srbimuslimani.wordpress.com/about/

Циљ ове странице је постизање што већег степена слоге и међусобног разумјевања те националне афирмације Срба свих категорија, религиозних и оних који нису религиозни, у складу са српским слоганом: Само слога Србина спасава!

Стратешки у перспективи циљ нам је створити подлогу за оснивање српско-муслиманске политичке организације која би се идеолошки заснивала на српско-муслиманској слози и српству муслимана.
Апел Србима и муслиманима!

За оснивање Клуба српско-муслиманског пријатељства

Сматрамо за хисторијску нужност да Срби и муслимани поново нађу
заједничку ријеч а у обостраном интересу , те да учине све у циљу
међусобног приближавања и превазилажења вјештачки наметнутих
“непријатељстава” а која су прије свега производ посљедних ратова на
простору бивше СФРЈ као некадашње заједничке нам отаџбине.

У том циљу сматрамо да би за почетак било јако добро за међусобне
односе формирање Клуба српско-муслимског пријатељства а који би био
и политичка и културна и национална организација а циљ би му био
међусобно приближавање и зближавање Срба и муслимана , истицање
сличности и заједништва које зближавају Србе и муслимане, рад на
разбијању негативних стереотипа и борба против политика које су имале
или имају за циљ да стварају заваду , непријатељства те које иду за
тим да што више потенцирају вјештачки наметнуте различитости а да
занемаре природно заједништво и сличности.

Клуб српско-муслимског пријатељства би дјеловао регионално на
простору БиХ, Србије и Црне Горе , као територија на којима су Срби и
муслимани највише међусобно географски упућени, те на којима дијеле
заједнички животни простор.

Сматрамо да би сви требали подржати идеју о оснивању
Српско-муслиманског клуба пријатељства и са српске и са муслиманске
стране , да истој треба своју подршку да пруже и институције власти на
обје стране, политичке странке (партије) , невладин сектор, културне и
научне институције и други .

Сматрамо да је идеја српско-муслиманског пријатељства јако добра и да
је сазрело вријеме да се ради на слози и јединству а против сваке
врсте подјела и заваде, јер је иста у најбољем интересу и Срба и
муслимана .

Од 1990.године па на овамо , до данашњег дана они који су одлучивали
о судбини народа искључиво су се бавили само вјештачки наметнутим
различитостима те сматрамо да је дошло вријеме да се почнемо бавити и
међусобним сличностима а којих је много више од различитости .

Сматрамо да је дошло вријеме да силе интеграције и заједништва почну
активније дјеловати а насупрот сила дезинтеграције и међусобних
подјела а које су својим досадашњим дјеловањем нанијеле велико зло и
патњу и Србима и муслиманима.

Пружимо једни другима руку пријатељства и разумјевања и покушајмо
поново да живимо у слози и међусобном уважавању а у корист и
најбољем интересу свих нас.

http://srbimuslimani.wordpress.com/about/
 
Aribi:
Kada Srbi budu shvatili da je hriscanstvo doslo sa istog izvora kao i judeizam i islam, sa istog podneblja, a sve tri religije su ispovedali ljudi koje zovemo semiti, a koji su u to vreme pricali aramejskim jezikom, koji je majka danasnjem arapskom i hebrejskom, a njihova imena u originalu su Ibrahim (Abraham ili Avram), Ilijas (Ilija), Musa (Mojsije), Yahya (Jovan), Maryam (Marija), Isa (Isus) itd, onda bi nam svima bilo totalno apsurdno da se raspravljamo, mesamo babe i zabe tj. naciju (Srbin, Nemac, Indus) i religiju (musliman, hriscanin, hinudus, budist, jevrejin), a pogotovo nam ne bi palo na pamet da se busamo u grudi i smatramo pravoslavlje hriscanstvom rezervisanim samo za Srbe (i Ruse), koje by the way, nema nikakve veze sa hriscanstvom uopste, jer u tadasnjoj Palestini (region koji danas dele vise razlicitih drzava) u kome su se iznedrile sve tri religije, nije bilo hrastovine, pa da se ona obozava kao kod starih Slovena i nije bilo "slovenskih" rituala koji su i dan danas obelezje srpskog pravoslavlja. U tom bliskoistocnom svetu, iz koga su potekle 3 religije knjige, osoba koja se zove Ibrahim Abdallah je musliman, a osoba koja se zove Ibrahim George (ili Yahya npr) je hriscanin. Jer taj famozni Ibrahim je ista osoba za sve tri religije, opisan je u sve tri knjige.

Biti hriscanin znaci pratiti Bibliju od A do Sh i postovati SVE sto u njoj pise, kao sto muslimani prate Kuran od Alif do Yaa, a jevreji Toru od Alefa do Taw. Biti pravoslavac znaci biti ortodoksan u toj veri, fundamentalan, kao sto su Kopti ortodoksni u hriscanstvu u Egiptu. A Kopti ne pale badnjak za Bozic, a jednako su ortodoksni kao i Srbi, mozda cak i vise. Odakle im badnjak u Egiptu??? Ima ljudi koji sebe nazivaju orthodox christians sirom sveta, a ne pale badnjak niti imaju slavu, jer su ova obelezja svojstvena samo Srbima jer vode poreklo od nazovi Slovena (ako cemo verovati istoriji koju ucimo).

Srbi treba da shvate da je njima hriscanstvo nametnuto jos pre mnogo vekova, a da bi se "primilo", sto je bilo vrlo tesko tada, a izgleda da je tako i ostalo do dana danasnjeg, da bi (oni koji su bili zaduzeni za pohriscavanje) implementirali jednu novu veru semitskog porekla, morali su da je modifikuju i zadrze u njoj paganska, slovenska obelezja. Ali to svi znamo, ucili smo u skolama, drvilo se na forumu i drvi se i dana danas.

Zato je normalno i skroz prihvatljivo da danas postoji neko ko se deklarise kao Srbin pravoslavne ispovesti, Srbin katolicke veroispovesti i Srbin muslimanske verosipovesti, Srbin jevrejske veroispovesti, Srbin ateista, Srbin budista, Srbin hinduista,jer odluka o nacinu ispovedanja vere dolazi od samog pojedinca u zavisnosti od njegovog pogleda na svet pa samim tim svako ima pravo da bira ono sto mu najvise odgovara.

Kada bi se svi medjusobno postovali samo zato sto smo Srbi, pricamo srpskim jezikom i delimo istu kulturu, tradicju, obicaje, poreklo, ili jednostavno, kada bismo se postovali zato smo LJUDI, a naravno, tu je automastki i postovanje prema svima drugima koji nisu Srbi, onda pitanje "Srbi muslimani, da li su prihvaćeni od Srba pravoslavaca?" nikada ne bi bilo postavljeno, jer se podrazumeva da biti Srbin znaci mnogo toga, a ne samo "pravoslavlje" koje nam ionako nije nesto sa cime smo "rodjeni" ....

Ojha!
Kliknite za proširenje...

Srbi su "slabi đaci" (i kao) hrišćani, inače bi naučili da praštaju. A ne praštamo, već pilećom pameću zaboravljamo. Sve nas je manje koji verujemo da se dobro dobrim vraća; zato nam i nije dobro.
 
Naravno da nisu Srbi samo Srbi pravoslavne veroispovesti.
Srbi su bili Srbi i pre pokrštavanja, a i pre pojave hrišćanstva.
Еvo jednog zanimljivog Srbina katolika iz 15. veka, biskupa u Ulcinju.
Ostavio nam je "MALO DJELO POŠTOVANOGA GOSPODINA GOSPODINA MARTINA DE SEGONIS PO NARODNOSTI KOTORANINA A PORIJEKLOM SRBINA IZ NOVOMONTA DRUKČIJE NOVOBRDA NAZVANOG PO MILOSTI BOŽJOJ EPISKOPA ULCINJSKOG PREBLAŽENOM SIKSTU IV RIMSKOM PAPI "
http://www.montenegrina.net/pages/pages1/istorija/crnojevici/o_balkanskim_krajevima_i_narodima.htm
 
Poslednja izmena:
sharpe:
Mislim da je netačna ta teza da su Srbi odbacili svaku mogućnost reintegracije poturčenog stanovništva. Npr, ako uzmemo relativno novija istorijska dešavanja. U Bosni 1991 su vođeni pregovori između rukovodstva bosanskih Srba (između ostalih i Radovana Karadžića) i muslimana o sklapanju istorijskog sporazuma (sa muslimanske strane glavni zagovornik ovakvog sporazuma je bio Adil Zulfikarpašić). Čik pogodite ko je odbacio svaku mogućnost sklapanja sporazuma!!

Porjeklo manje više, ali da su stvari išle nekim spontanijim tokom, zbog udaljenosti Turske i snažnog dodira sa Srbima, islamizovano(zapravo poturčeno je istinskiji izraz, ali eto ..) stanovništvo bi se najvjerovatnije integrisalo u Srbiju. Međutim, prvo Austrija afirmisanjem "bošnjaštva", posle NDH sa "hrvatskim cvijećem", pa onda Tito i komunisti sa "Muslimanima kao nacijom" spriječili su da se stvari odigraju takvim tokom.
Kliknite za proširenje...

O Bosnjacima,kao jednom narodu tri razlicite vjere,govori,1844 i otac srpskog radikalizma Ilija Garasanin,govoreci o "potrebi bratstva izmedju Bosnjaka i Srba i ostalih Slavena".
Osvrnimo se,dakle, na Načertanije (1844), Ilije Garašanina. U svom programu Načertanije on narod Bosne naziva Bošnjacima - bez obzira na vjersku pripadnost - i kada govori o programu posrbljavanja Bosnjaka on kaze: ...K ovome treba dakle učiniti da se Bošnjaci i ostali Slaveni obrate..." Nadalje, predlaže da se: "nekoliko mladih Bošnjaka u srpsku službu državnu prima da bi se ovi...obučavali i za takove činovnike pripravljali koji bi ono što su u Srbiji naučili posle u svom otečestvu u djelo privesti mogli."

Da bi plan velike Srbije tekao bez većih problema,i posrbljavanje Bosnjaka muslimana izvrsilo kako je zamislio,Garašanin smatra da bi se trebala pisati i opca historija Bosne gdje se "ne bi smela izostaviti slava i imena nekih muhamedanskoj veri prešavsi Bošnjaka" i nadalje napominje da bi ova historija trebala da bude oprezno pisana i to isključivo "u duhu narodnog jedinstva Srba i Bošnjaka",i od strane "čoveka vrslo sposobnog i duboko pronicavajućeg." (ovdje je znacajno primjetiti da Garasanin ne spominje nikakve millete,nego na vise mjesta koristi narodno ime Bosnjaci za CJELOKUPAN narod u Bosni,dakle kao zajednicki naziv svih Bosnjaka,bez obzira na vjeru).

Meta njegovog programa bili su i pravoslavni i katolički Bošnjaci,tako Garasanin kaze da nece biti velikih problema "preobratiti",odnosno posrbiti, Bosnjake pravoslavce (Bosnjake istocnog vjeroispovijedanja),i o tome kaze sljedece:"Na istočnog veroispovedanija Bošnjake veći upliv imati neće biti za Srbiju težak zadatak.".NAPOMENA:U vrijeme kada Garasanin ovo navodi srpska pravoslavna crkva nije ni postojala u Bosni,a ni kasnije,sve do 1920 godine!!(Na osnovu sporazuma izmedju Vlade Kraljevine SHS i Carigradske patrijaršije od 18. marta 1920. godine "Sveti Arhijerejski Sinod Vaseljenske patrijaršije donio je odluku od 19. marta 1920. godine, broj 2056., kojom daje blagoslov na prisajedinjenje "ujedinjenoj srpskoj pravoslavnoj crkvi" eparhija koje do tada nikada nisu bile u sastavu srpske pravoslavne crkve ukljucujuci i eparhiju u Bosni,koja je uvijek do tada bila iskljucivo u sastavu Carigradske patrijarsije. Vlada Kraljevine SHS isplatila je Carigradskoj patrijaršiji za taj pristanak milion i pet stotina hiljada zlatnih franaka. Tom odlukom Carigradska patrijaršija oslobadja od svoje vlasti i prisajedinjuje pravoslavnoj srpskoj crkvi eparhije koje su do tada bile pod njenom upravom,dakle TEK 1920 godine srpska pravoslavna crkva se po prvi puta pojavljuje u Bosni)I nikakve narodne veze nije bilo izmedju Bosnjaka pravoslavaca i Srba pravoslavaca....Bosnjaci pravoslavci (danasnji tzv."bosanski Srbi"),inace,poticu u ogromnoj vecini od stocarskih plemena pravoslavnih Vlaha,a ostatak od Bosnjaka bogumila i nikakve veze nemaju sa Srbima.

Veci problem,pak,Garasanin vidi u posrbljavanju Bosnjaka katolika,pa o tome kaze:"Više predostrožnosti i vnimanija na protiv toga iziskuje to, da se katolički Bošnjaci zadobijedu. Na čelu ovih stoje franjevački fratri."
 
Imam jednog druga iz vojske. Muslimanske je vere, iz Crne Gore je.
Super je momak, i odlicno smo se slagali. Zato sam i hteo da tačno zna šta mislim.
Jednom prilikom sam mu rekao, da ja njega smatram Srbinom i svojim bratom, i da je neki njegov predak primio Islam i da me baš briga kom se Bogu moli.
Na šta mi je on sa osmehom odgovorio: " I sad si ti meni rekao nešto što ja nisam znao?"
Bili smo nerazdvojni, uzajamno se poštovali i nikada ni u kakav vid sukoba došli.
Bitno je da i Srbi muslimani prihvate Srbe pravoslavce.
 
Potomak Mahmut-paše Bušatlije vratio se pravoslavlju!
CETINjE – Potomak Stanka – Skender-bega Crnojevića i Mahmut-paše Bušatlije Mahmut Bušatlija vratio se na Sretenje Gospodnje, 15. februara, u pravoslavnu vjeru. On je, kako je saopšteno iz Mitropolije crnogorsko-primorske, na krštenju dobio ime Stanko, a taj sveti čin primio je u crkvi na Ćipuru, na grobu Ivana Crnojevića.
stankobusatlija-svetigora-450x233.jpg


Krštenje je obavio sekretar EUO Mitropolije crnogorsko-primorske, arhijerejski protoprezviter cetinjski otac Obren Jovanović.

Nakon krštenja, Arhiepiskop cetinjski, Mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije, miropomazao je Stanka.

U liturgijskoj besjedi na Sretenje Gospodnje, Mitropolit Amfilohije je podsjetio da je Stanko Crnojević prije pet stotina godina došao kao sandžak-beg na Cetinje.

„Danas, na ovaj divni praznik, njegov potomak je primio Sveto prosvećenje na grobu svoga praoca Ivana Crnojevića, u onom manastiru koji je podigao Ivan Crnojević, u manastiru koji je bio i ostao duhovno ognjište, svetilište i prosvetilište ovoga grada i ovoga naroda. I danas sam i ja kao Mitropolit crnogorski prvi put shvatio onaj blagoslov Svetoga Petra Cetinjskoga poslije bitke na Krusima 1796. godine, kada su mu Crnogorci donijeli glavu Mahmut-paše Bušatlije. I kada je on uzeo njegovu glavu u svoje ruke, između ostalog je rekao: ‘Kada bi oni koji su u ovom dunjaluku znali čija je ovo glava, mnogi bi zaridao i u crno se obukao. I rekao je Crnogorcima: ‘Ovu glavu, pod mojim prokletstvom, da čuvate, i da se niko ne usudi da je skrnavi’ I od tada do danas glava Mahmut-paše Bušatlije se čuva u Cetinjskom manastiru, pored ćivota Svetoga Petra Cetinjskog“, kazao je Mitropolit crnogorsko-primorski.

Mitropolit Amfilohije je dodao: „A, evo danas, njegov potomak Mahmut Bušatlija, koji je do sada nosio njegovo ime, vratio se svome domu, svojoj Svetinji, vratio se grobu svoga praoca Ivana Crnojevića“.

„I od Mahmuta, evo ga, ponovo, obasjan svjetlošću, istinom i ljubavlju Božjom, postao je Stanko Crnojević“, zaključio je Mitropolit Amfilohije.

Izvor: Dnevne novine (Milica Krgović) / Svetigora

https://www.pravda.rs/2014/02/18/potomak-mahmut-pase-busatlije-vratio-se-pravoslavlju/?lng=lat







i
 
Mehmedalija Nemanja:
Из властитог искуства знам да ми који имамо српску националну свијест а арапска (муслиманска) имена смо заиста несхваћени.Много је неразумјевања према нама од стране два фундаментализма, фундаментализма код муслимана који не прихватају срство и исповиједају национално Бошњаштво и фундаментализма православних Срба, који српство схватају као једнакост за православље и отадле су неповјерљиви према Србима муслиманима и сматрају да ако си Србин да се мораш вратити правослваљу.У том смислу шта са атеистима?Тешко, јако тешко је даанас бити Србин са арапским именом, као Србин муслиман…
Pogledajte prilog 321576
Kliknite za proširenje...

Nije Vam lako.

U mom kolektivu ima Vas nekoliko i nisam primetio da Vas neko dira po tom pitanju.
Dobro ste prihvaćeni, ali to nije odraz stanja prave Srbije.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

38imak
Da li su se Srbi pomakli i metar od Radovana Treceg?
Odgovora
8
Pregleda
262
dlugomir
dlugomir
38imak
Cujte Srbi, cuvajte se Srba!
2
Odgovora
39
Pregleda
666
fosilvaso
fosilvaso
Zagor92
Zašto se Srbi van Srbije ponašaju srpskije od Srba u Srbiji?
23 24 25
Odgovora
607
Pregleda
7.212
lapsi
lapsi

Back
Top