Srbi i islam

Iluzorno je osporavati , postavljati citate , gubiti vreme i živce nad totalnom glupošću nekoga ko o tome nema pojma , jer da ima to nikad ne bi ni napisao. Iliti kako se to kaže ne bacaju se biseri pred ....

Оспори у једној реченици из главе. Ја историју знам добро и много боље од тебе. То ти гарантујем.
 
Ми Срби имамо историју какву имамо и од ње се не треба скривати.
Ми смо једини балкански народ (а можда и европски) који се у својој историји озбиљно супротстављао Исламу и исламском освајачу (некада највећој светској сили) Османској империји.
Нећете наћи ни код Грка, ни код Бугара, нити код Румуна бојеве са Турцима какви су били рецимо:
-Битка код Галипоља 1312.
-Битка код Стефанијане 1344.
-Битка код Дидимотике октобра 1352.
-Маричка битка 26. септембра 1371.
-Битка на Дубравници 1381.
-Битка код Плочника 1386.
-Битка на Саурском пољу 1385.
-Битка код Билеће 1388.
-Косовска битка 28. јуна 1389.
Нећете нигде на Балкану наћи ни отпор какав су исламском освајачу пружали Срби попут:
-Грачаничка битка 1402.
-Опсада Новог Брда (1440–1441)
-Османски поход на Србију 1425.
-Османски поход на Србију 1427.
-Османски поход на Србију 1437.
-Османски поход на Србију 1438.
-Османски поход на Србију 1439–1444
-Варнински крсташки рат 1443.
-Битка код Ниша 1443.
-Куновичка битка 1444.
-Косовска битка 1448
-Османски поход на Србију (1454–1455)
-Битка за Крушевац 1454.
-Битка код Лесковца 1454.
-Османски поход на Србију 1456.
Угари су једини озбиљније на почетку организовали отпор против Османлија али опет су у њиховој војсци и биткама доминирали Срби који су једини непрестано јуришали и борили се против исламског освајача. Зато имамо и ове битке у којима су Срби учествовали и самостално и као угарски савезници:
-Опсада Београда 1456.
-Опсада Смедерева 1456.
-Пад Београда 1521.
-Османски поход и освајање Деспотовине Србије 1459.
-Османски поход и освајање српске земље Босне 1463.
-Опсада Јајца 1463, за време похода на Војводство Светог Саве.
-Османско освајање српске земље Зете 1499.
-Од 1447. српски деспот се нашао у избеглиштву, као угарски вазал до њеног распада 1540. год. провео је у непрестаној борби против турака.
-Битка на Хлебовом пољу 1479.
-Мохачка битка 1526.
Чак и за време најинтензивније турске окупације и наметнутог шеријатског система, једино се Срби у Европи буне и устају на Турке попут:
-Дугог Османског рата (1593–1606)
-Великог банатског устанка 1594.
-Српске буне (1596–1597)
-Великог турског рата (1683–1699)
И не само као поробљена раја, Срби интензивно учествују у свим аустријским ратовима са Турском империјом и чувају аустријску границу од Турака у оквиру режима Војне крајине, бранећи продор Ислама у Европу. У исто време у Црној Гори и Брдима почињу непрестане борбе са Турцима. Зато Срби узимају оружје и у:
-Бечком рату (1683-1699)
-Аустријско-турском рату (1716-1718)
-Турском заузимању Цетиња 1785.
-великом устанку Коче Анђелковића “Кочина крајина” из 1788.
-Боју код Мартинића 1796.
Касније Срби, једини, сами и без било чије помоћи успевају да се ослободе од Турака у Црној Гори под теократском управом митрополита Петровића, а нарочито за време Карађорђеве и Милошеве револуције:
-Први српски устанак (1804-1813) предвођен Карађорђем
-Хаџи Проданова буна 1814, предвођена Хаџи Проданом Глигоријевићем
-Други српски устанак 1815, предвођен Милошем Обреновићем.
Поврх тога, Срби настављају да раде на ослобођењу осталих српских покрајина и воде интензивне ратове и буне против Турака попут:
-Невесињске пушке 1875.
-Црногорско-турског рата (1876-1878)
-Првог српско-турски рата (1876-1877)
-Другог српско-турског рата (1877-1878).
И тако смо ушли у 20. век.
Читава српска историја и колективни менталитет састоји се у отпору исламском освајачу оличеном у Османској империји. Наше колективне представе, приче, песме, слике, историјска свест, хајдуци, ускоци итд. и скоро све везано за нас као Србе упућују на то.
Највећу жртву у отпору Исламу смо поднели ми Срби и најскупљу цену смо платили у морима крви и ко зна колико побијених за Крст часни и слободу златну. На слици имате један пример те цене. Ћеле Кула у Нишу направљена од српских одсечених глава као турска опомена свима који би да се буне против Османске империје.
И управо зато наш народ и наша борба може да послужи као инспирација појединим западним лудацима да чак убијају недужне људе у својим богомољама, попут овог лудака из Новог Зеланда.
Али ми немамо шта да кријемо. То смо ми и то су наши преци који су се борили часно и чојствено за нашу слободу и наш начин живота. Свима све најбоље желимо, само нас Србе заобиђете и не покушавајте да манипулишете нашом историјом.

Pogledajte prilog 537921

Napadali su Turci i Rumune,ali ih je grof Drakula stalno pobedjivao i nije im dozvolio da se primaknu Transilvaniji.
 
Pa šta ako je učestvovao i Mađar , stanovništvo je bilo srpsko.

Није учествовао него је командовао хришћанима. А не знам ни како закључујеш да је становништво Београда 1456. било српско? Вероватно је било помешано и многе су нације тада учествовале у бици као и код Варне или Никопоља раније.

- - - - - - - - - -

Кључне битке, Марицу и Косово, смо изгубили. Имали смо победа које нису имале одлучујући карактер.

Битка код Плочника, то је била мало већа победа Лазарева. Битка код Билеће, Влатко Вуковић. Не знам да је било још већих битака које смо добили.
 
Није учествовао него је командовао хришћанима. А не знам ни како закључујеш да је становништво Београда 1456. било српско? Вероватно је било помешано и многе су нације тада учествовале у бици као и код Варне или Никопоља раније.

Komandovao je odredima izvan Beograda.U Beogradu je komadant bio Dubrovčanin . U Beogradu jeste bilo mnogo nacija ali ubedljiva većina su bili Srbi a to znamo po kasnijim događajima.

- - - - - - - - - -

Кључне битке, Марицу и Косово, смо изгубили. Имали смо победа које нису имале одлучујући карактер.

Za nas te kasnije pobede i porazi nisu imali odlučujući karakter ali za neke druge verovatno jesu.
 
Poslednja izmena:
Komandovao je odredima izvan Beograda. I u Beogradu je komadant bio Mađar . U Beogradu jeste bilo mnogo nacija ali ubedljiva većina su bili Srbi a to znamo po kasnijim događajima.

Не чита ми се поново о опсади Београда. Вероватно је било и Срба али не мења то поенту.
 
Reci da je ratovanje Srba sa Turcima bilo beznacajno je malo reci van pameti. Tacnije, granici se sa ludilom.:lol:

Srba vojnika je bilo u madjarskim, autrijskim, mletackim, cak i poljskim (Husari) vojskama u toliko "beznacajnom broju i ucinku" da su im carevi, vlasti itd. poklanjali posebnu paznju, na najvisem nivou drzavni interesa.:whistling::dash:
 
Poslednja izmena:
Битка код Плочника, то је била мало већа победа Лазарева. Битка код Билеће, Влатко Вуковић. Не знам да је било још већих битака које смо добили.

Рецимо Грачаничка битка, где су Срби победили Турке, тј. војску која је послата да устоличи Ђурађа Бранковића. Евентуално још битка код неког села у Бугарској, где је Ђурађ сас војим одредом преломио ток битке.
 
Reci da je ratovanje Srba sa Turcima bilo beznacajno je malo reci van pameti. Tacnije, granici se sa ludilom.:lol:

Није оно безначајно за нашу националну историју и културу али ако га ставиш у контекст отоманских освајања у Европи, оно је један мали и не тако важан део. Нема наше битке против Турака која се може по значају поредити са Лепантском битком нпр. То је разумљиво пошто Срби нису били баш тако велики народ да сами могу значајније да спрече продор силе каква је била Отоманска.
 
Reci da je ratovanje Srba sa Turcima bilo beznacajno je malo reci van pameti. Tacnije, granici se sa ludilom.:lol:

Srba vojnika je bilo u madjarskim, autrijskim, mletackim, cak i poljskim (Husari) vojskama u toliko "beznacajnom broju i ucinku" da su im carevi, vlasti itd. poklanjali posebnu paznju, na najvisem nivou drzavni interesa.:whistling::dash:


Браћо граничари,

Ви сте познати јунаци, па вас на храброст не треба подсећати али је преко потребно подсетити вас на ваш разум. Немци виде, Мађари виде да Ломбардија мора отпасти од Аустрије, јер јој помаже сва Италија и Швајцарска да буде своја, а не туђа. А ипак вас једнако вуку у Ломбардију. Вуку вас, браћо, на оним истим лађама на којима носе у горње крајеве на клање вашу стоку. Ви видите да се од ваше браће, која су тамо отишла, ниједан не враћа. Ни ви, ако одете, нећете се више вратити.

.....
 
Није оно безначајно за нашу националну историју и културу али ако га ставиш у контекст отоманских освајања у Европи, оно је један мали и не тако важан део. Нема наше битке против Турака која се може по значају поредити са Лепантском битком нпр. То је разумљиво пошто Срби нису били баш тако велики народ да сами могу значајније да спрече продор силе каква је била Отоманска.

Od pada srpske drzave, pa sve kroz Madjarsku i Austriju do Vijene, Srbi ucestvuju aktivnije procentualno nego ijedan drugi narod u borbi sa Turcima. Pa valjda ima dokumenata i to ne srpski koji to potvrdjuju?

Pola vojske Matije Korvina su bili Srbi. Pola austrijski vojska. Srbi su SVOJOM VOLJOM izabrali da se opiru Turcima. Npr. u Austriju Srbi dolaze PREKO UGOVORA.

- - - - - - - - - -


Sve kosta.
A sad zamisli u vrijeme kad je vecina Evrope, sve GOLI ROB, ti imas svoj mir, svoj komad zemlje itd. Placen krvlju, ALI.... Bar ti niko ne jashi na ledjima i na glavi!
 
Od pada srpske drzave, pa sve kroz Madjarsku i Austriju do Vijene, Srbi ucestvuju aktivnije procentualno nego ijedan drugi narod u borbi sa Turcima. Pa valjda ima dokumenata i to ne srpski koji to potvrdjuju?

Pola vojske Matije Korvina su bili Srbi. Pola austrijski vojska. Srbi su SVOJOM VOLJOM izabrali da se opiru Turcima. Npr. u Austriju Srbi dolaze PREKO UGOVORA.

А где си ти наишао на податак да су пола војске Матије Корвина чинили Срби? Ово за аустријску војску је још невероватније.
 
Мани ме званичне историје, лупежи су нас лагали, јер како изградити елиту ако бе на јуначкој борби од 5 векова чија је круна управо та елита, а ко нам је елита и какви су, ваљда нам је данас јасно.

Јел ти схваташ да је мноого више Срба било на функцијама и на двору у Стамболу него по шумама и недођијама? Само нам то нико није рекао.

To su islamizovani Srbi, proterani iz Srbije padom Otomanske imperije, izjašnjavali se kao Turci.
Ja govorim o hrišćanskim Srbima koji su se borili na strani Austrije, mletačke republike, Rusije itd. ili su sami dizali ustanke, bune itd.

- - - - - - - - - -

Reci da je ratovanje Srba sa Turcima bilo beznacajno je malo reci van pameti. Tacnije, granici se sa ludilom.:lol:

Srba vojnika je bilo u madjarskim, autrijskim, mletackim, cak i poljskim (Husari) vojskama u toliko "beznacajnom broju i ucinku" da su im carevi, vlasti itd. poklanjali posebnu paznju, na najvisem nivou drzavni interesa.:whistling::dash:

Pun forum trolova, arapske dabke u turbo-folku im isprali mozak.
 
А где си ти наишао на податак да су пола војске Матије Корвина чинили Срби? Ово за аустријску војску је још невероватније.

На примјер Антонијо Бонфини, Талијан, дворски историк Матије Кровина.

Не знам зашто би било "још невјероватније"? Аустрија је ратовала преко 300 година са Турцима, знаш ли који је то терет био за државу?
Плаћени војника је било мало и били су ЈАКООООО СКУПИ!, а Срби су ратовали за своја права умјесто пара.

Имаш књигу аустријског историка Николаус вон Прерадовић, Кајзер и његови граничари, 300 година рата против Турака.
Књига је на њемачком.
 
Poslednja izmena:
Није оно безначајно за нашу националну историју и културу али ако га ставиш у контекст отоманских освајања у Европи, оно је један мали и не тако важан део. Нема наше битке против Турака која се може по значају поредити са Лепантском битком нпр. То је разумљиво пошто Срби нису били баш тако велики народ да сами могу значајније да спрече продор силе каква је била Отоманска.

Pa da 40-setak hiljada Turaka koliko je poginulo u opsadi Beograda i prilikom povlačenja 1456. godine , nije ništa u odnosu na 25 hiljada poginulih Turaka u bitci kod Lepanta. Ili na primer 100 ili 150 hiljada Turaka koliko je učestvovalo u bitci opsade Beograda nije ništa u odnosu na do 65 hiljada Turaka koji su učestvovali u Mohačkoj bitci.
 
Poslednja izmena:
На примјер Антонијо Бонфини, Талијан, дворски историк Матије Кровина.

Не знам зашто би било "још невјероватније"? Аустрија је ратовала преко 300 година са Турцима, знаш ли који је то терет био за државу?
Плаћени војника је било мало и били су ЈАКООООО СКУПИ!, а Срби су ратовали за своја права умјесто пара.

Имаш књигу аустријског историка Николаус вон Прерадовић, Кајзер и његови граничари, 300 година рата против Турака.
Књига је на њемачком.

Невероватно је, да. Да баш Срби чине већину у војсци мађарског краља скупљеној из целе Средње Европе и баш Срби од свих најбројнији па још пола војске. Како да не, а тврдим и да Бонфини нигде није написао да је пола Корвинове војске било српско, а ти ме демантуј.

А тврдим и да Срби никада нису били већина царске војске.

- - - - - - - - - -

Pa da 40-setak hiljada Turaka koliko je poginulo u opsadi Beograda i prilikom povlačenja 1456. godine , nije ništa u odnosu na 25 hiljada poginulih Turaka u bitci kod Lepanta. Ili na primer 100 ili 150 hiljada Turaka koliko je učestvovalo u bitci opsade Beograda nije ništa u odnosu na do 65 hiljada Turaka koji su učestvovali u Mohačkoj bitci.

Где ископа те луде бројке?
 
Невероватно је, да. Да баш Срби чине већину у војсци мађарског краља скупљеној из целе Средње Европе и баш Срби од свих најбројнији па још пола војске. Како да не, а тврдим и да Бонфини нигде није написао да је пола Корвинове војске било српско, а ти ме демантуј.

А тврдим и да Срби никада нису били већина царске војске.

Давно сам то читао, али знам да су играли велику улогу у војсци Матије Кровина. Били су трећи по бројности, иза Мађара и Чеха.

Да се исправим, није проблем признати грешку.
 
Давно сам то читао, али знам да су играли велику улогу у војсци Матије Кровина. Били су трећи по бројности, иза Мађара и Чеха.

Да се исправим, није проблем признати грешку.

Да, ја се слажем да их је вероватно било доста. Ту није ништа спорно. Знам и причу о српском пореклу хусарске коњице. Ако гледаш такву ширу слику, онда је допринос Срба нешто значајнији али наша средњевековна држава није имала већег значаја. Косово и Марица су биле катастрофе, а Никопољ и Ангора огромна помоћ Отоманима.
 
Ово 40 хиљада мртвих Турака, 150 хиљада људи у опсади. Смањи мало доживљај, јесте то била велика битка али немој да претерујеш.

- 40 hiljada mrtvih Turaka - Gliša Elezović, Gavra Škrivanić, Ratna prošlost Beograda, strana 61, Beograd 1954.
- 100 do 150 hiljada - Gliša Elezović, Gavra Škrivanić, Ratna prošlost Beograda, strana 57. , zatim Jovanka Kalić u monografiji Beograd u prošlosti govori da su to gornje cifre (pozivajući se na salcburškog kancelara Bernarda Krojburškog koji govori da turska vojska nikada nije imala više od 100 000 vojnika) . No te cifre nisu nelogične pošto se opsada Beograda desila nedugo posle uspešne opsade Carigrada a predhodna opsada Beograda iz 1440. g., je bila neuspešna pa se novoj pristupilo na najozbiljniji način . Cifre broja Turaka u opsadi Carigrada kreću se od 100 do 200 hiljada.
 

Back
Top