Sramota komunizma

[Brajan Koen]

Iiijaao, pa šta piše u ovom dokumentu: "Komunistička partija pozdravlja ustaški pokret ..... i stavlja se potpuno na njihovu stranu"

Šta sve piše, a ne sme da se saopšti srpskoj javnosti...Da se ne vidi slučajno kolika su govna od ljudi bili "drugovi "

 

[Sreten Žujović]

Iiijaao, pa šta piše u ovom dokumentu: "Komunistička partija pozdravlja ustaški pokret ..... i stavlja se potpuno na njihovu stranu"

Ненси, али мора се видети контекст времена у којем је то написано.
Усташки покрет у то време није имао обрисе фашизма у себи.

Па и национал-социјалистичка партија у време Штрасера није исто што и хитлеров национал-социјализам.

 

[Drug Stari]

Iiijaao, pa šta piše u ovom dokumentu: "Komunistička partija pozdravlja ustaški pokret ..... i stavlja se potpuno na njihovu stranu"

A da ipak procitas tekst do kraja

 

[Јасами Бићуфин]

Ненси, али мора се видети контекст времена у којем је то написано.
Усташки покрет у то време није имао обрисе фашизма у себи.

Па и национал-социјалистичка партија у време Штрасера није исто што и хитлеров национал-социјализам.

........

Kомунистичка партија указује на досадашње недостатке и погрешке у том покрету, које се разјашњавају тим да у покрету досада знатан утицај имају хрватски фашистички елементи.

 

[Јасами Бићуфин]

A da ipak procitas tekst do kraja

... којима није у интересу да против великосрпске војно-фашистичке диктатуре развију један масовни покрет, већ се ограничавају на акције мањих одреда и на индивидуалан терор.

Пази ово...
Не само да дају ПУНУ ПОДРШКУ усташама, већ их и критикују и саветују како да омасове покрет!

Касније су усташе ипак прихватиле савете браће комуниста и даљи ток историје је свима познат. Логори, клања, јаме...

 

[Sreten Žujović]

........

Разумем шта ми причаш, али генерално, то није био фашистички покрет у то време.
Комунистима у овом случају треба судити за кратковидост. Али ајде да те питам нешто.
Искрено, да ли мислиш да би комунисти икада дошли у контакт са усташким покретом да им је рад остао легалан?
Заборављаш, да су се они упознали са усташама у Лепоглави.

То ти је она проста рачуница - непријатељ мог непријатеља је мој пријатељ.
На историји смо лепо образложили све шта је претходило Дрезденском конгресу.
Када је КПЈ заузела антијугословенски курс.

 

[Јасами Бићуфин]

Разумем шта ми причаш, али генерално, то није био фашистички покрет у то време.
Комунистима у овом случају треба судити за кратковидост. Али ајде да те питам нешто.
Искрено, да ли мислиш да би комунисти икада дошли у контакт са усташким покретом да им је рад остао легалан?
Заборављаш, да су се они упознали са усташама у Лепоглави.

То ти је она проста рачуница - непријатељ мог непријатеља је мој пријатељ.
На историји смо лепо образложили све шта је претходило Дрезденском конгресу.
Када је КПЈ заузела антијугословенски курс.

Хвала госн. Влајко!

 

[Sreten Žujović]

Хвала госн. Влајко!

Нисам ја гдин.

Усташе, Династи и шофери су господа... ја сам друг.

 

[Brajan Koen]

Nego, dosta više o ujkama, idemo na druge teme iz Sramote komunizma....Vraćanje otete imovine od strane komunističkih bandita

 

[Јасами Бићуфин]

Може...

Да поченмо са пресељавањем фабрика из Србије у бившу НДХ?

 

[Brajan Koen]

Може...

Да поченмо са пресељавањем фабрика из Србије у бившу НДХ?

Prvo krenemo iz našeg dvorišta, posle ćemo na ujke i ostale rodjake, hahahaha

 

[Sreten Žujović]

Или нам вратите фабрике – или идемо назад у шуме.

 

[Brajan Koen]

Ili da pišemo o tome koliko su samo otete imovne upropastili, da bi na kraju te iste fabrike kupili za 1 euro i postali nove gazde ( O gle, apsurda )

 

[Drug Stari]

........

Bravo aj sad jos samo dodaj Pavelic i Percec pa ce ti biti jasno da ni s od saradnje i podrske nema.

 

[Sreten Žujović]

Ili da pišemo o tome koliko su samo otete imovne upropastili, da bi na kraju te iste fabrike kupili za 1 euro i postali nove gazde ( O gle, apsurda )

Да, али су за то чекали 5. октобар 2000.

Дакле, 10 година по укидању социјализма.

 

[Drug Stari]

Ili da pišemo o tome koliko su samo otete imovne upropastili, da bi na kraju te iste fabrike kupili za 1 euro i postali nove gazde ( O gle, apsurda )

Pa aj bas da pricamo o komunistickom upropascavanju.

 

[Јасами Бићуфин]

Или нам вратите фабрике – или идемо назад у шуме.

Ни мало није смешно... Друже...

У периоду од 1948. до 1953. године из Србије је исељено више фабрика. Не треба, међутим, заборавити да су из ове републике пресељаване фабрике и раније, али и касније. Поменимо овде оно, о чему се мало зна. Одмах после рата из Ниша је пресељен програм производње турбина. А каква је машинска индустрија остављена у Нишу, зна се. У првим послератним годинама највише је "очерупана" индустрија Војводине. Из ове покрајине у тим годинама пресељено је 30 млинова, неколико уљара и шећерана, четири циглане, пет погона дрвне индустрије, неколико мањих електричких централа, шест штампарија, три кудељаре, фабрика трикотаже, две предионице вуне, четири ткачнице свиле, фабрике филца, вате, коже. Занимљиво је да је пресељена и једна фабрика шешира.

 

[Sreten Žujović]

Ни мало није смешно... Друже...

ЈСиБФ, и о то смо прочешљали на историји. Само гледано у бројкама, индустрија КЈ изгледа нешто колосално.
А то су уствари била породична предузетништва за двоје или троје запослених...

Па као имали смо авионску индустрију. А то је била радионица неке породице која је правила делове за авионе.

Дравска и Савска бановина су биле индустријски најрезвијеније.

 

[Nancy011]

Kolega Jasami, pa nemojte tako. Oni su sve te mlinove, šećerane, ciglane itd spašavali od Staljina. Fabrika šešira je bila strateški važna za "očuvanje".

 

[Sreten Žujović]

Kolega Jasami, pa nemojte tako. Oni su sve te mlinove, šećerane, ciglane itd spašavali od Staljina. Fabrika šešira je bila strateški važna za "očuvanje".

А јел’ ради неко од вас у фабрици у погону?

 

[Јасами Бићуфин]

ЈСиБФ, и о то смо прочешљали на историји. Само гледано у бројкама, индустрија КЈ изгледа нешто колосално.
А то су уствари била породична предузетништва за двоје или троје запослених...

Па као имали смо авионску индустрију. А то је била радионица неке породице која је правила делове за авионе.

Дравска и Савска бановина су биле индустријски најрезвијеније.

Avio-industrija je poseban slučaj. Sa proizvođačima kakvi su bili "Zmaj", "Ikarus", "Utva", "Rogožarski", Fabrika aeroplanskih motora u Rakovici i slično preduzeće Vlajkovića i kompanije, zatim "Teleoptik", "Mikron" i "Nestor", beogradski basen vazduhoplovne industrije i prateće proizvodnje isticao se visokim tehnološkim nivoom, relativno kompletnim programom, saradnjom sa najistaknutijim evropskim proizvođačima i dobrim stručnjacima.

 

[Sreten Žujović]

Колко су имали запослених?

Бићу добар, сви ђутуре колко су имали запослених?

 

[Јасами Бићуфин]

Друже Влајко,
Види шта је једна породична мануфактура са троје запослених, изаткала 1938:

 

[Sreten Žujović]

Да било је 10-так тих авиона.

 

[Јасами Бићуфин]

Колко су имали запослених?

Бићу добар, сви ђутуре колко су имали запослених?

Не разумем питање... Какве везе има број запослених, осим ако не размишљаш самоуправно...
Само је Рогожарски 1938 имао 899 запослених.

Признајем да није гигант попут "Заставе", која је са 40.000 запослених производила 1.500 аутомобила годишње...