Odlično sagledavanje "sporazuma" u tekstu Čedomira Antića.
Čedomir Antić - Sve ustupke kosovska vlada može lako da ukine ustavnim promenama
Čitava igra sa devet rundi pregovora o Kosovu trebalo je da posluži vladi Nikolića, Dačića i Vučića da nekako pred narodom potpunu kapitulaciju predstavi kao nekakav kompromis.
Dobili smo „normalizaciju – koja je u stvari legalizacija nenormalnog stanja. Budući da nemaju ozbiljnu opoziciju na desnici (koja je ekstremna i nema veze sa realnom politikom, ovakva igra trebalo je samo da nekako sačuva jedinstvo i popularnost vlasti.
Sadašnja vlada je početkom godine Narodnoj skupštini predložila jednu rezoluciju. Slovom rezolucije – inače prazne i zaumne – koja je usvojena, vlada je ovlašćena da pregovara na osnovu Ustava, da se ne odrekne suvereniteta nad pokrajinom i da sva rešenja koja bi u pregovorima sa albanskom stranom („privremenim ustanovama“) i EU postigla, usvoji u „konstantnom dijalogu sa kosovskim Srbima“.
Sporazum koji je prekjuče konačno potpisan ne spominje Srbiju u vezi sa Kosovom i Metohijom. Srpska zajednica nije dobila autonomiju, već određena autonomna prava.
Ova prava su u okvirima ustava „Republike Kosovo“ i Srbija sa svim tim više nema nikakve veze. Ne razumem kako misle da unesu odnose prema Kosovu u budući ustavni zakon Srbije kada je po ovom Sporazumu država Srbija strana koja nije dobila nikakva prava.
Neka su prava dobili Srbi četiri severne opštine, ali ta ista prava nemaju ozbiljne međunarodne garancije i biće podložna suverenoj vlasti albanske većine u Prištini.
Srbija se, slovom Sporazuma suštinski obavezala samo da se više neće mešati u „unutrašnje stvari“ Kosova, kao i da neće sprečavati Kosovo na putu u članstvo EU. Tu je i Platforma za pregovore koju su dugo i mučno brusili predsednik republike i vlada.
Prema toj platformi Srbi na Kosovu, i to ne samo na severu, trebalo je da dobiju autonomnu zajednicu opština sa jasnim ovlašćenjima i sopstvenom sudskom, zakonodavnom i izvršnom vlašću. Sada im je dopuštena struktura zajednice identična opštinskoj!
Sporazumom su dobili mogućnost da lokalna policija bude u potpunosti integrisana u Kosovosku policiju i ima svoje komandire i regionalnog komandanta koga bira Priština od kandidata koje joj ponude srpske vlasti u opštinama. Takođe, u okviru kosovskog pravosuđa biće jedan panel sa srpskim sudijama nadležan za sever. Ne spominje se budžet zajednice, niti izvorni prihodi.
Bez obzira što je prema Sporazumu zajedincu opština moguće ukinuti samo odlukom njenih članica, sve ove ustupke kosovska vlada može tokom narednih godina lako da povuče ili ukine ustavnim promenama.
Mi danas moramo ozbiljno da razmotrimo nedostojno ponašanje unutrašnjih faktora u Srbiji. Mlađan Dinkić je još pre dve sedmice izjavio da njegova stranka podržava napredak ka EU, bez obzira na sve ranije odluke skupštine koje je podržao, kakav god nam sporazum ponudili.
U većini svetskih država za takvu izjavu bi mu ozbiljno zapretila smrtna kazna i to izrečena u skaldu sa zakonom i pred redovnim sudom. U evropskim državama bi makar bio najuren iz vlade (što je za jadnog Dinkića isto kao i da je osuđen na javno štrojenje i čerečenje).
Dačić i Vučić su zauzeli malo promišljeniji stav. Opirali su se i odbijali predloge, pretnje i ucene, ali je postepeno od čitave Rezolcije i Platforme opstalo samo pitanje na kolikom će prostoru biti biran regionalni sud ili imenovan policijski komandant…
I konačno, u petak su postigli sporazum. Za svaki slučaj naši su se prijatelji pobrinuli da srpska vlada naiđe na razumevanje EU i SAD prilikom ovih pregovaračkih manevara i miloševićevskog odbijanja. Ozbiljni protivnik – Srpska pravoslavna crkva – koja bez ideje šta bi bila alternativa insistira na formalnom očuvanju Kosova i Metohije u sastavu Srbije – jedina ustanova koja je ranije hrabro odbacila sporazum, suočena je od strane medijskih trabanata naših stranih prijatelja sa pedofilskom aferom.
Pedofilski skandali nažalost nisu retkost, ni čudo, u savremenim crkvama, pa i našoj, ali je zanimljivo da u eri interneta kompromitujući snimak nikako da izađe u javnost. Reč je, očigledno je, o uceni koju sprovode ljudi manijakalniji od onih koji su snimljeni u filmu, pod uslovom da isti postoji.
I u subotu, vojna parada. To je već Vučićev teren. Naši bedni generali marširaju pored spomenika kosovskim junacima. Na njihovom mestu se možda ne bih ubio, ali bih svakako zauvek skinuo uniformu. Opozicioni vođa Dragan Đilas izjavljuje „podržaće Sporazum, ako vlast prizna da se odrekla Kosova“.
Dakle sve ove godine je DS „branila“ Kosovo samo da bi bila popularna i ostala na vlasti. Da li bi, ako bi recimo Vučić prihvatio da izjavi da je magarac i zanjiče, Đilas prihvatio nacističku ideologiju i stavio kuksti krst na kapu?
Narod ćuti. Govore samo navijeni poltroni, cenzurisani mediji i gomila ekstremista. No, Srbija je mnogo puta propadala, često zahvaljujući sopstvenoj slabosti. Uvek su je, na kraju, uprkos svemu, nova pokolenja obnovila. Zaštita prava naše braće na Severnom Kosovu i njihovo oslobođenje, od danas su naš nacionalni zavet.
Dakle, kao što vidimo, nema tu više Srbije nigde. Srbija je presekla sve veze sa tom teritorijom. A, to što su dogovorili, pošto od momenta prihvatanja sporazuma u Skupštini Srbija više nema prava da se i na koji način meša u unutrašnje stvari Kosova kome je priznala suverenitet, Šiptari lako mogu izmenom svoga ustava da ponište i ovo malo što su obećali da će dati Srbima na KiM.
I, kao što reče Antić, u većini današnjih država za ovo bi bili streljani. Nadam se da će i Srbija jednom opet postati država u pravom smislu te reči, a da će kriminalci biti dostupni pravdi. Naravno, bilo bi red da se narodu da zadovoljština javnim izvršenjem zakonske sankcije.
