вук са Авале
Aktivan član
- Poruka
- 1.777
Споменик захвалности Француској је идеолошког карактера, настао из пуке ондашње политичке потребе.
Српска елита ( ту пре свега мислим на Краља Александра) је и текако била свесна да српски народ своју захвалност дугују на првом месту Русији и Цару Николају II, а затим и америчком председнику Вудро Вилсону због његовог сталног заузимања за Србију након уласка САД у рат, а затим и на Париској мировној конференцији.
Међутим, након Версајског мировног споразума, САД су се повукле у самоизолацију, Британија је одбила да гарантује нове границе у Европи, а Русије више није било.
Француска је из рата са својим архинепријатељем Немачком изашла као победник тек као делић светске коалиције.
Тога је била свесна и Француска, а и српска политичка елита.
Француска је стога покушала да , речено дипломатском речником, обузда незадовољну Немачку и ревизионистичке земље са низом савезништава са другоразредним силама: Пољском, Краљевином СХС, Чекословачком, Румунијом.
С друге стране,владајући кругови су у тим државама, свесни аспирација губитника, у Француској виделе јединог савезника међу великим силама, стога , било неопходно то савезништво додатно, идеолошки, учврстити.
Споменик јесте подсећање да једну епоху у историји Србије, и због тога треба да остане ( а не због неке захвалности ка некој фиктивној љубави Француске ка српском народу).
Српска елита ( ту пре свега мислим на Краља Александра) је и текако била свесна да српски народ своју захвалност дугују на првом месту Русији и Цару Николају II, а затим и америчком председнику Вудро Вилсону због његовог сталног заузимања за Србију након уласка САД у рат, а затим и на Париској мировној конференцији.
Међутим, након Версајског мировног споразума, САД су се повукле у самоизолацију, Британија је одбила да гарантује нове границе у Европи, а Русије више није било.
Француска је из рата са својим архинепријатељем Немачком изашла као победник тек као делић светске коалиције.
Тога је била свесна и Француска, а и српска политичка елита.
Француска је стога покушала да , речено дипломатском речником, обузда незадовољну Немачку и ревизионистичке земље са низом савезништава са другоразредним силама: Пољском, Краљевином СХС, Чекословачком, Румунијом.
С друге стране,владајући кругови су у тим државама, свесни аспирација губитника, у Француској виделе јединог савезника међу великим силама, стога , било неопходно то савезништво додатно, идеолошки, учврстити.
Споменик јесте подсећање да једну епоху у историји Србије, и због тога треба да остане ( а не због неке захвалности ка некој фиктивној љубави Француске ка српском народу).



