Spomenici NOB-a i zrtava drugog svetskog rata na teritoriji Jugoslavije.

[Kor]

Lažna je dilema da li je moralo i trebalo da goloruki narod ide na tenkove. Morao je i hteo je!

Naravno, hteo je narod da bude nepotrebno žrtvovan, pošto od toga ne postoji veće zadovoljstvo u ovozemaljskom životu. Koje ti bedastoće pišeš, da se čoveku smrači pred očima. Niko pri zdravoj pameti ne ide u pogibiju, osim ako nema izbora. Radnički bataljon je mogao da prođe bez gubitaka ali je nekoj bolesnoj glavi bio ćef da ih pošalje na onaj svet, gde će uživati u komunističkom raju.

- - - - - - - - - -

Него, Проко ако мислиш да је тако бити херој, хајдемо сада ја и ти и да скупимо још понекога па хајдемо напасти америчку базу на Косову?
Ја имам пушку, понеси и ти ловачку пушку па хајдемо доле.
Погинућемо сигурно, али бићемо хероји.

Otiće Proka sa tobom ali pod uslovom da on bude komandant i da određuje ko će šta da radi. Jbg, neko mora da gine a neko mora i da komanduje

 

[Лекизан]

Данас идемо да се бијете неки ћете и да погинете али неки ћемо и да се вратимо.

Изгинуло 300 људи без икакве потребе да би Загорац и његови склонили дупе у Босну.Још су им Немци побили рањенике на Златибору приде.Каплар давао оставку на функцију врховног команданта партизанских одреда тада али да му остане функција генералног секретара, много паметан био, зато је ваљда троструки народни херој.

 

[Bren]

Tzv. Bitka na Kadinjači je bila teška pogibelj. Izginulo 200 Srba i dva Nemca.
To nije herojstvo nego ludilo.

 

[Mstislav]

Pa bitno da nisu bili sakriveni ko curice.

 

[proka]

- - - - - - - - - -

Spomenik NOB u Badnjevcu

 

[proka]

- - - - - - - - - -

na teritoriji srbije postoji i danas preko 780 spomenika NOBJ

- - - - - - - - - -

pametnom dosta

 

[proka]

- - - - - - - - - -

- - - - - - - - - -

- - - - - - - - - -

Stjepan Filipović u Valjevu

 

[proka]

- - - - - - - - - -

Spomen-park „Popina“

- - - - - - - - - -

borcima Trsteničkog NOP odreda i čete Kraljevačkog odreda u jednoj od prvih frontalnih borbi partizana protiv nemačkih vojnika, 13. oktobra 1941. godine​

 

[proka]

- - - - - - - - - -

Мегарон у Спомен-парку борбе и победе.

- - - - - - - - - -

Спомен-парк борбе и победе је меморијални комплекс код Чачка, на обронцима планине Јелице

- - - - - - - - - -

Спомен-парк заузима површину од 36 хектара на брду изнад града, који је део благо нагнуте планине Јелице.

 

[proka]

- - - - - - - - - -

Авион 522 претворен у споменик 423. ваздухопловном пуку у атару Госпођинаца.

- - - - - - - - - -

42. ваздухопловна јуришна дивизија НОВЈ формирана је 29. децембра 1944. године у Срему. При оснивању у њен састав су 421, 422. и 423. ваздухопловни јуришни пук, чета за везу, дивизијска покретна авионска радионица и тренажно одељење за обуку пилота јуришника. У свом саставу је имала око 1100 бораца, подофицира и официра, од којих 250 пилота, извиђача и стрелаца. Била је наоружана јуришним авионима Ил-2.
Штаб дивизије са приштапским јединицама налазио се у Новом Саду до априла 1945, када је пребазиран у Пригревицу Св. Иван, код Сомбора. Пукови су базирали према ситуацији на фронту, задацима и рејонима дејстава:
421. ваздухополвни јуришни пук у Лаћарку, Крњешевцима, Земуну, Надаљу, Бачком Брестовцу, Сомбору и Рајловцу422. пук у Новом Саду, Кленку код Шапца и у Мађармечкеу (Мађарска)423. пук у Новом Саду, Руми, Крњешевцима, Госпођинцима и Бачком БрестовцуАвион 522 претворен у споменик 423. ваздухопловном пуку у атару Госпођинаца.Авион 522 претворен у споменик 423. ваздухопловном пуку у атару Госпођинаца.Од почетка ратних дејстава до 17. јануара 1945. године до краја рата, дивизија је садејствовала са Првом, Другом и Трећом армијом ЈА, извршавајући задатке у тактичкој и оперативној дубини фронта.
Дивизија је у рату извршила 752 борбена лета и уништила, онеспособила или неутралисала око 180 пав оруђа, 270 артиљеријског оруђа, 36 локомотива, 640 вагона, 57 тенкова, 1200 камиона, 12 дереглија, 50 десантних чамаца, 5 хангара, 123 магацина, 5 мостова и близу 1300 запрежних кола.

 

[proka]

- - - - - - - - - -

The Liberator of Belgrade memorial at Novo groblje

- - - - - - - - - -

spomenik oslobodiocima beograda

- - - - - - - - - -

palim borcima NOVJ i Crvene armije za oslobođenje Beograda

- - - - - - - - - -

arhitekta Branko Bon i vajar Rade Stanković, 1954.

 

[proka]

- - - - - - - - - -

Спомен парк Брдо мира је споменички комплекс у Горњем Милановцу који захвата око 4,5 хектара засађених са преко 3000 стабала од 50 различитих врста четинара, листопадног дрвећа и украсног шибља.
Стабла су засадили горњомилановачки средњошколци у периоду од 1961. до 1966. године. Свечано је отворен 2. октобра 1962. године, када су Јосип Броз Тито и Леонид Иљич Брежњев открили спомен костурницу црвеноармејаца и партизана палих у борбама за ослобођење Горњег Милановца и Чачка.[1] Спомен парк нема коначан облик, а остављена је могућност да се допуњава новим садржајима историјске и културно-уметничке вредности. Као споменички комплекс и ботаничка башта, представља посебну пејзажну вредност која украшава град и привлачи бројне посетиоце.

- - - - - - - - - -

Спомен парк Брдо мира чине седам спомен обележја:

• Костурница палих бораца таковског краја у Другом светском рату (1956)
• Костурница 408 црвеноармејаца палих у борбама за ослобођење Чачка (пренети су 1962)
• Спомен-брезе (Леонида Брежњева и Јосипа Броза Тита)
• Споменик Таковцима страдалим у Норвешкој (1973)
• Планинска кућа (изграђена 1973)
• Споменик интернирцима страдалим у Норвешкој
• Бисте народних хероја рудничко-таковског краја (седам бисти је премештено из градског парка 2002. године, а једна из фабричког круга ПИК „Таково“):
  • биста Тихомира Матијевића (1921–1943)
  • биста Милутина Луковића (1919–1975)
  • биста Радислава Јанићијевића „Бомбе“ (1917—1943)
  • биста Радована Грковића (1913–1974)
  • биста Драгомира Дражевића (1887–1943)
  • биста Светозара Поповића (1901–1944)
  • биста Десимира Јововића „Чиче“
  • биста Тадије Андрића (1917–1942)

 

[proka]

- - - - - - - - - -

Спомен-парк „Краљевачки октобар“ (познат и под именом Спомен-парк „14. октобар“) је посвећен стрељаним грађанима Краљева од стране Вермахта од 15. до 20. октобра 1941. године.

- - - - - - - - - -

Крајем 1960-их покренута је акција да се подручје на којему су вршена стрељања обележи на достојан начин. На расписаном конкурсу за идејно решење изгледа спомен-парка прву награду су освојили архитекте Спасоје Крунић и Драгутин Ковачевић. Уређење спомен-парка завршено је 1970. године. Парк обухвата површину од 12 хектара.

- - - - - - - - - -

- - - - - - - - - -

На простору код масовних гробница, саграђен је споменички комплекс у виду неколико колона камених скулптура, које су израђене тако да подсећају на посечена стабла. Ово је симбол наглог прекида живота стрељаних Краљевчана 1941. године. На местима масовних гробница подигнути су затравњени земљани хумци. Централни споменик, заједно с гледалиштем, твори амфитеатрални простор, предвиђен за одржавање пригодних манифестација.

 

[Лекизан]

 

[proka]

Спомен-парк „Револуције“ је меморијални парк, који се налази на источној падини узвишења Хисар[1] у граду Лесковцу. Комплекс је саграђен 1971. године, а његов аутор је архитекта Богдан Богдановић. Посвећен је борцима НОВЈ и жртвама фашизма из овог краја који су погинули током Другог светског рата.

Спомен-парк се састоји од три основне целине: церемонијални пут, простор са кенотафима/стећцима и симболична конична скулптура која се уздиже над амфитеатром.

Пут до спомен-простора дуг је 450 метара, а на његовом почетку стоји дрвени улаз изрезбарен по узору на локалну традиционалну архитектуру. Уз пут се на сваких 8 до 12 метара налази по један омањи крајпуташ. Комеморативни део спомен-парка састоји се од укупно 34 стећка који варирају од 1.2 до 2.2 м висине, од којих су на њих 14 исписана имена свих народних хероја из Лесковца и околине, на 3 значајни револуционари, а на преосталих 17 пали борци сахрањени у спомен-парку. Централни конични споменик је заправо кенотаф подигунут у част преко 1.000 палих бораца НОВЈ и жртава фашизма из Лесковца и околине. Споменик је међу локалним становништвом познат по именом „Богиња победе“, али га је сам Богдановић прозвао „Шумска богиња“; спомненик се састоји од 12 метара високог конуса на чијем врху стоји круна са које су висила четири орнамента (наушнице).

- - - - - - - - - -

Спомен-комплекс је свечано отворио Петар Стамболић 4. јула 1971. године.
Године 2009, у спомен-парк је укључен лапидаријум од око 20-ак јеврејских надгробних споменика, сакупљених у ближој околини. Наиме, до Другог светског рата, у близини се налазило мало јеврејско гробље које су затим уништили нацисти.
Спомен-парк Револуције у Лесковцу је 1992. године регистрован као Знаменито место.

- - - - - - - - - -

Lawler, Andrew (2013). The Memorial works of Bogdan Bogdanović: Their condition and situation as of 2012. pages=74–75.

 

[proka]

- - - - - - - - - -

Меморијални комплекс „Бошко Буха“ се налази у селу Јабука, код Пријепоља и посвећен је пионирима и омладинцима Југославије погинулим у Народноослободилачкој борби. Повод за стварање овог меморијалног комплекса је обележавање места где је 27. септембра 1943. године погинуо легендарни борац-бомбаш и народни херој Бошко Буха.

Уређење овог меморијалног комплекса почело је 1964. године, а одлуком Скупштине општине Пријепоље од 30. маја 1986. године проглашен је културним добром од изузетног националног значаја и налази се под заштитом Завода за заштиту споменика културе.

- - - - - - - - - -

- - - - - - - - - -

Спомен-дом „Бошко Буха” на Јабуци

- - - - - - - - - -

- - - - - - - - - -

„Тито о учешћу омладине у НОБ” експонат у музеју.

- - - - - - - - - -

- - - - - - - - - -

- - - - - - - - - -

- - - - - - - - - -

Спомен-обележја посвећена Бошку Бухи:

Место погибије Бошка Бухе — налази се на уласку у Јабуку, из правца Горњих Бабина и обележено је каменим белегом са натписом — Овде је 1943. године погинио пионир, борац и народни херој Бошко Буха, пинонири и омладина Југославије. Ово спомен-обележје постављено је 1966. године и тада је око њега посађено симболичних 17 борова у знак сећања на седамнаест година колико је имао Бошко Буха када је погинуо.

Споменик Бошку Бухи — налази се на Видиковцу, највишој тачки (1.297 м) која доминира околином. Споменик је постављен 1970. године и представља пионира-борца са пушком на рамену и бомбом у руци, који стоји на отвореној књизи. Аутор споменика је вајарка Мира Летица, а израдила га је према идеји ученице Јадранке Берић из Горњег Милановца, која је била победница на конкурсу „Како замишљам споменик Бошку Бухи”.

Алеја неустрашиве младости — налази се у непосредној близини Спомен-дома „Бошко Буха” и сачињава је осам спомен-бисти пионира и омладинаца погинулих у Народноослободилаком рату (по један из сваке републике и покрајине). Ове бисте су постављене 1973. године, а њихов аутор је Љубоје Чабаркапа.

- - - - - - - - - -

Меморијални комплекс „Бошко Буха” простирe се на 180 хектара и у свом саставу је поред Спомен-дома „Бошко Буха” и Музеја пионира и омладине Југославије има неколико спомен-обележја посвећених народном хероју Бошку Бухи, као и неколико споменика из раније историје.

 

[proka]

- - - - - - - - - -

Гробница народних хероја на Калемегдану, налази се у продужетку Великог савског шеталишта, под самим бедемом Београдске тврђаве. Изграђена је 1948. године.

- - - - - - - - - -

У гробници су сахрањени:
Иван Милутиновић (1901 — 1944), члан Политбироа ЦК КПЈ, члан ВШ НОВ и ПОЈ, генерал-лајтант НОВЈ и народни херој
Ђуро Ђаковић (1886 — 1929), синдикални радник и организациони секретар ЦК КПЈ
Иво Лола Рибар (1916 — 1943), секретар ЦК СКОЈ-а, председник УСАОЈ-а, члан ВШ НОВ и ПОЈ и народни херој
Моша Пијаде (1890 — 1957), друштвено-политички радник и народни херој

- - - - - - - - - -

Попрсја Иве Лоле Рибара, Ивана Милутиновића и Ђуре Ђаковића израдио је 1949. године академски сликар и вајар из Београда, Стеван Боднаров, а попрсје Моше Пијаде академски вајар из Београда, Славољуб Станковић, 1959. године. На зиду на којем се налазе бисте, стоји натпис „Смрт фашизму — слобода народу“.
Гробница народних хероја утврђена је за споменик културе одлуком Скупштине града Београда из 1983. године

 

[Сребрена]

Ђуро Ђаковић (1886 — 1929), синдикални радник и организациони секретар ЦК КПЈ
Попрсја Иве Лоле Рибара, Ивана Милутиновића и Ђуре Ђаковића израдио је 1949. године академски сликар и вајар из Београда

Ђуро Ђаковић реално не припада народним херојима НОВЈ .
Рођен је 1886. у Аустроугарској, убијен 1929.у СХС надомак аустријске границе.
Од 1927. до 1928. године био је на "Лењиновом“ универзитету у Москви, а у земљу се вратио као опуномоћеник Коминтерне за спровођење Отвореног писма упућеног члановима КПЈ. На Четвртом конгресу КПЈ у Дрездену 1928. постао је организациони секретар ЦК КПЈ.

Na dvadesetogodišnjicu pogibije, 25. aprila 1949. godine, njegovi posmrtni ostaci su svečano preneti u Beograd i sahranjeni u grobnicu na Kalemegdanu.. Ceremonija je obavljena u prisustvu partijskog vrha KPJ i državnog vrha FNR Jugoslavije, među ostalim Josip Broz Tito, Aleksandar Ranković, Milovan Đilas, Edvard Kardelj, Moše Pijade, Svetozar Vukmanović Tempo, Blagoje Nešković, Boris Kidrič, Ivan Gošnjak, Đuro Salaj, Franc Leskošek, Božidar Maslarić i Ivan Ribar.

 

[proka]

- - - - - - - - - -

Споменик обешенима на Теразијама


- - - - - - - - - -

Немачке окупационе власти су 17. августа 1941. ухапсиле петорицу партизана у Београду, мучиле их и стрељале у дворишту затвора. Њихова тела су остављена да данима висе на стубовима јавне расвете на Теразијама, а циљ окупатора је био да заплаши и од ослободилачке борбе одврати народ Србије.

- - - - - - - - - -

- - - - - - - - - -

Убијени су ученик Милорад Покрајац, кројач Јован Јанковић, обућар Светислав Милина, земљорадници Велимир Јовановић и Ратко Јевић.


После Другог светског рата оригинална вешала-бандере, на којим су били обешени родољуби, биле су сачуване и пренете на Ново гробље приликом формирања Алеје стрељаних родољуба 1941-1944. где је било уређено посебно обележје. Приликом реконструкције комплекса 2003. године неко је украо.

- - - - - - - - - -

Споменик је је рад вајара Николе Јанковића. Подигнут је код Игуманове палате на Теразијама, у облику црног обелиска, висине четири метра и обима од 80 центиметара, на коме су у рељефу уклесани призори вешања са стиховима Васке Попе. Бронзана полоча са именима обешених и епитафом је украдена и до данас није постављена

- - - - - - - - - -

Сваког 17. августа, представници државне и градске власти одају пошту обешеним родољубима полагањем венаца.

 

[Лекизан]

Немачке окупационе власти су 17. августа 1941. ухапсиле петорицу партизана у Београду, мучиле их и стрељале у дворишту затвора.

Ко каже сем самих комуниста да су побијени припадали партизанском покрету?

 

[proka]

- - - - - - - - - -

Spomenik "Kurir", rad vajara Stevana Bodnarova iz 1953. godine; lokacija: Beograd, muzej "25. maj". Self-made. Maj 2011.

 

[proka]

- - - - - - - - - -

Nošenje ranjenika, primerak u Beogradu; rad: Antun Augustinčić. Maj 2011.

- - - - - - - - - -

Spomenik se nalazi u parku Muzeja istorije Jugoslavije, Beograd.

 

[proka]

- - - - - - - - - -

Споменик палим борцима у Нишкој Бањи

 

[proka]

- - - - - - - - - -

Spomenik palim borcima i žrtvama fašizma

Jabukovac, kod Negotina

borcima NOVJ poginulim u NOB i žrtvama fašizma

 

[proka]

- - - - - - - - - -

lično slikao

- - - - - - - - - -

pazi samo šta piše na spomeniku:

1941 - 1945

PALIM BORCIMA ŽRTVAMA FAŠISTIČKOG I ČETNIČKOG TERORA

U NARODNOJ REVOLUCIJI

NAROD ŽUPE

- - - - - - - - - -

ETO KAKO CENTRALNA SRBIJA MISLI O ČETNICIMA

- - - - - - - - - -

btw, spomenik je u samom centru aleksandrovca, odmah do "vinske fontane" gde se svake godine okupi preko 100.000 posetilaca da se napije lepog župskog vina

tako da se jasno vidi da spomenik nema ni jedan jedini grafit i da nikome ne smeta, jer svi znamo pravu istoriju oslobodilaca i znamo da su četnici bili fašističke sluge, kako i piše na spomeniku