Spletkarenja sa sopstvenom dušom.....

23559891_707357299473377_3419645294028514149_n.jpg
 
Sad kad pomislim na onu mladu devojku kakva sam tada bila , na moju dobrotu, na moju nevinost, ne mogu a da prema sebi ne osjetim duboko sazaljenje, nemocno i tuzno sazaljenje, kao kad u izvjesnim romanima citamo o nesrecama koje se desavaju nekom simpaticnom junaku, kome bismo htjeli da pomognemo a znamo da je to nemoguce. Iako to mozda i nije najbeznacajnija tjana zivota, ipak je tacno da ljudi ne znaju sta da urade sa dobrotom i s nevinoscu.To su osobine kojima nas priroda daruje i koje svi uznose rijecima, ali koje, medjutim nisu nizasta drugo nego da uvecavaju nasu nesrecu.

"Rimljanka"

fairy-tale-1180922_640-e1490557152118.png
 
Jednom su zapitali Njutna; -"kako je moguce da tela mrtvih, odavno
raspadnuta, ponovo postanu tela svojih dusa?" -
Na to je naucnik pomesao
gvozdene opiljke sa zemlje i upitao svoje sagovornike: - ko moze da izdvoji
iz prasine i sastavi ove gvozdene opiljke?"
Odgovor nije dobio. Onda je
Njutn uzeo magnet i prineo ga mesavini. Nastalo je komesanje cestica.
Opiljci gvozda poceli su se hvatati za magnet i jedni za druge. U prasini
nije ostao ni molekul gvozda. Tada Njutn rece prisutnima:
-" Onaj koji je
ovoliku silu dao mrtvom kamenu, zar ON da ne moze dati takvu moc nasim
dusama kada bude trebalo da se obuku u svoja proslavljena tela!"
 
Biti jedno

Ponekad ne mogu da odredim granice između sebe i ljudi koje volim: gde završavam ja, a gde počinju oni. Kao da smo svi mi jedno, kao da smo isti – ista duša, želja koja traži nešto…zajedničko svima nama.
Svi smo u istom čamcu. A opet, svi smo različiti i posebni, izrazito individualni.
Postoji jedna posebna, retka vrsta ljudi koje ja zovem moji ljudi. To su ljudi koje puštam u svoj prostor, u sebe. Svi moji ljudi su u nečemu isti:
Njihovo traženje je stvaralačko. Oni ne ruše, već nešto grade. Ne žele da vladaju, jer vladanje gubi sjaj u očima,…
Moji ljudi imaju isto osećanje života. Nije više bitno kako ćemo nazvati naše odnose i koji će oblik oni imati. Forme naših odnosa se mogu menjati, ali to osećanje povezanosti nečim iznad nas, većim od nas, što nas zove i spaja, ostaje.
Mi nekako nabasamo jedni na druge i naše se sudbine pomešaju zauvek, čak i ako nismo zajedno.Kao da smo neke boje koje se lako mešaju međusobno, a mnogo teže sa drugom vrstom. Boje koje se rastvaraju pomoću svetla…

Nebojša Jovanović
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Nina
“Kad sam zaljubljen, ja tražim tvoj pogled.”
Odgovora
1
Pregleda
176
Nina
Nina
tab503
Postoji li samo JEDNA PRAVA osoba za vas?
2 3
Odgovora
67
Pregleda
852
Džudi S
Džudi S

Back
Top