Spletkarenja sa sopstvenom dušom.....

Zanimljivo je kako naizgled nevažni postupci ili događaji mogu da izmene čitav život.
~ Vilijem Pol Jang
1560684_665173390206719_1770828425_n.jpg
 
NEGDE KUD NIKAD NISAM PUTOVAO

Negde kud nikad nisam putovao, srećne iznad
svakog iskustva,tvoje oči čuvaju svoj mir;
u tvom najkrhkijem pokretu ima nečeg što me zatvara,
ili što ne mogu taći jer je suviše blizu.

Tvoj najlaganiji pogled lako će me rastvoriti
mada sam se zatvorio poput prstiju,
uvek me otvaraš listak po listak kao što Proleće otvara
(dodirujuc vešto, zagonetno) svoju prvu ružu

a ako želiš da me zatvoriš, ja i moj život
sklopićemo se veoma lepo, najednom,
kao da srce ovog sveta zamišlja
kako se sneg brižljivo svuda spušta;

Ništa što možemo sagledati na ovom svetu
nije ravno snazi tvoje neodoljive krhkosti:
Njeno mi tkanje nameće boju svojih predela,
pruža mi smrt i vekovečnost sa svakim udisajem

(ne znam što je to u tebi što zatvara
i otvara; jedino nešto u meni shvata
da je glas tvojih očiju dublji od svih ruža)
niko, čak ni kiša, nema tako malene ruke.

Marion Morehouse
 
Skala osetljivosti - Eva Zonenberg

Posle onog što se dogodilo
ne umem da razgovaram sa mrtvima
a ni sa živima
ne umem da delim život na dan i noć
a ni na sate
ne polazi mi za rukom molitva šapatom
a ni glasna
neću da gledam u ogledalo
a ni u ljude

posle onog
od vere je ostalo nekoliko zrnaca brojanica
od snova nekoliko belih tabletica
od stihova jedan kompromitujući naslov
od razgovora gadjanje mesom
od prijateljstva jeza posle prvih slova imena
od znanja smrad lakiranih omota
od sećanja uvek sveži ugrušci

odučila sam se od istinskog života
zaboravila sam čemu služi telo
bojim se da budem voljena

posle onoga što se dogodilo
ne koristim dodir.
tumblr_mandzymm_Wo1qdzpbco1_1280.jpg
 
Poslednja izmena:
Ne bira se ljubav-Pero Zubac


Ne bira se ljubav
kao ni smrt.

Sve je u knjigama
duboko pod morem
zapisano.

Jezikom neznanim nama,
nebesnim pismenima.

Niti se odupreti mozes
niti preskociti dan.

Kao sto ne mozes
tudji san usniti
niti okom drugim
videti.

Voleo bih da nisi ti
ona koju u ovom casu
volim.

slika.jpg
 
KAZALIŠTE SNOVA


Svaki je život ko jedan san
i jedna nada u bolje sutra,
a svaka smrt je ugasli dan i
nova strepnja do narednog jutra.
Svaka naša želja, misao i pokret
određuju ulogu što sutra će biti,
i ponekad mislim: O, baš sam proklet
što svoje želje pokušavam skriti
od onog što vječnu sreću mi nudi;
život bez krinki, smiješnih i tužnih,
od Njega što iz noćne more me budi;
iz ludih snova, lijepih i ružnih.
Kostima i maski ima posvuda;
u kazalištu snova, dobrote i zala.
Nekad smo car, a nekad dvorska luda
što čeka aplauz od drugih budala.
U carstvu snova je bezbroj kostima
za svako biće što dođe na svijet.
Nekad smo zvijer što besciljno luta,
nekada kukac, a nekada cvijet.
Predstava što traje brzo će proći
i novi kostim odabrat ćemo sami,
a uloga nova uskoro će doći
jer život je kratak ko bljesak u tami.
Često smo zavidni na druge glumce
što bolji kostim sad netko nosi,
al onaj kog danas obasjava Sunce,
možda će sutra morat' da prosi.
Neuki vjeruju u ono što hoću
i misle da nakon smrti ničega nema,
pa zato uživaju u zabranjenom voću,
nesvjesni da za svaki grijeh kazna se sprema.
Pravednici su nagrađeni da žive u raju,
a grješnici osuđeni da trunu u paklu,
ali ta snoviđenja dugo ne traju
jer svaki je san baš kao odraz na staklu.
I zašto smo ovdje? Tko nas tako guši?
Zašto svaki san naliči na javu?
Morat ćemo sanjat sve dok ne presuši
ta opaka žudnja za bogatstvo i slavu.
Ovaj je svijet velika kulisa,
mjesto rođenja za mnoge sanjače.
On je ko zatvor za svakoga glumca
što se na bini smije il plače.
Svaki je život ko jedna priča;
nekad tragedija, nekad humoreska.
A planovi naši o sreći bez Krišne,
na kraju se ruše ko kule od pijeska.

Vladimir Pavić
 
Sta mogu da radim sa svim ovim jebenim recima koje mi stoje u grlu?Koje pokusavam danima,mesicam da izgovorim ali sam u nemogucnosti.Cutim,pravim se da ih nemam,ignorisem ih u svakom nasem razgovoru i na kraju provale iz mene.Pisem,da ih ne bi zaboravila,zapisujem ih jer sada u ovom trenutku dok duva ovaj grozan vetar bojim se da se ne raznesu.Udaram po tastaturi kao manijak,reci naviru seku me,sibaju po licu.Palim po ko zna koju cigaretu ,gasim je na pola.... cak mi je muka da ustanem i da izbacim piksu bojeci se da mi neka misao ne odluta.Pozelim da zaboravim na pristojnost i da ti posaljem hiljadu i jednu poruku,da te pozovem po ko zna koji put...pozelim.I odustanem,jer znam sta me ceka sa druge strane.Moja ogromna ljubav,i tvoj ogroman bes koji nosis svuda sa sobom. Jos neki tvoj izgovor. Tako da meni nista nije potrebno ,niko i nista mi ne treba.Osim tebe,da te vidim...da te cujem.Jer sam toliko umorna,ne fizicki umorna sam psihicki od svega ovog nevidljivog.Od ovog trazenja,od mojih reci koje naviru ...od tvog cutanja.Polako se pretvaram u govornika bez teksta,koji zmuri i koji toliku ljubav oseca prema tebi.
Beskraj

tumblr_lkfgxixqro1qg205no1_500.jpg
 
Moja ljubav -J.Dučić

Sva je moja ljubav ispunjena s tobom,
Kao tamna gora studenom tišinom;
Kao morsko bezdno neprovidnom tminom;
Kao večni pokret nevidljivim dobom.

I tako beskrajna, i silna, i kobna,
Tečeš mojom krvlju. Žena ili mašta?
Ali tvoga daha prepuno je svašta,
Svugde si prisutna, svemu istodobna.

Kad pobele zvezde, u suton, nad lugom,
Rađaš se u meni kao sunce noći,
I u mome telu drhtiš u samoći,
Raspaljena ognjem ili smrzla tugom.

Na tvom tamnom moru lepote i kobi,
Celo moje biće to je trepet sene;
O ljubljena ženo silnija od mene -
Ti strujiš kroz moje vene u sve dobi.

Kao mračna tajna ležiš u dnu mene,
I moj glas je eho tvog ćutanja.Ja te
Ni ne vidim gde si, a sve druge sate
Od tebe su moje oči zasenjene.
slika.jpg
 

ne zaboravljam .jer znam
kao da je bilo juce
kao da je mozda bilo prekjuce
juce i danas
u svim tim razlicitim danima
s ralicitim istinama i nepoznatim
razlozima..

a u danima koji ce doci
preksutra.. sutra..
danas
u svim tim razlicitim zaboravima
zbog razlicitih razloga
ja cu saznati istinu o sebi
o tebi
o nama
a istina nepoznata do boli..
 
KAJANJE

Reci tom kajanju da se umjeri,
kajanju svakako dobrom, ali opasno pristrasnom.
Nemoj se prošlošću opterećivati i mučiti toliko.
Nemoj pridavati toliku važnost sebi.
Zlo koje si učinio bilo je manje
nego što pretpostavljaš; daleko manje.
Vrlina koja ti je donijela kajanje sada
i onda je bila prikrivena u tebi.
Vidi kako jedan doživljaj, koji ti se nenadno
vraća u sjećanje, objašnjava
uzrok tvog čina koji ti je izgledao
nedostojan, ali sada biva opravdan.
Nemoj se u svoje pamćenje apsolutno pouzdati:
mnogo si zaboravio - razne sitnice -
koje su te dovoljno opravdavale.
I nemoj da misliš da si onoga kome je nepravda nanesena
poznavao tako dobro.
Verovatno je imao darove, za koje nisi znao;
ni ogrebotine možda nisu ono
što ti misliš (ne poznajući njegov život)
da su bile strašne rane koje si mu nanio ti.
Nemoj se pouzdati u svoje slabo pamćenje.
Umjeri kajanje koje je uvijek
do izmišljotine pristrasno prema tebi.

Konstantin Kavafi
 
"Povlačim se u svoju samoću
tamo gde su ljudi moga kova
tamo gde se teško živi noću
od tišine i opasnih snova.

Digao sam ruke od skandala
od prošlosti i pogrešnih želja
od lepote, izvora svih zala
od ljubavi i od prijatelja.

575828_484411254958567_1627912437_n.jpg


Povlačim se a ostavljam ljude
u njihovoj zabludi od zlata
da me nađu kad i njima bude
zakucala samoća na vrata."
 
Odlutaš ponekad i sanjam sam, priznajem ne ide, ali pokusavam
I uvek dodje D-moll
Spusti se ko lopov po žicama, ruke mi napuni tvojim sitnicama
I teško prodje sve to

Jedan D-moll me dobije, kako odeš ti u sobi je
Glupi D-moll uvek sazna kad je to
Uhvati me čvrsto i ne popusta, lud je za tišinom, to ne propušta
Vodi me u svoj plavičasti dol

Đ. Balašević

422_zps190f1b57.jpg
 
BLIŽI SE, BLIŽI LETO

Bliži se, bliži,leto;
u duši već ga slutim.
Pomalja zlatnu kosu
u zrelim njivama žutim.
Zrikavci su mi rekli
koje u putu sretoh:
"Bliži se, bliži leto."

Bliži se, bliži leto.
Pomalja usne rujne
u bulkama crvenim.
Mirisu livade bujne
i polja i šumarci
koje u putu sretoh:
"Bliži se, bliži leto."

Bliži se, bliži leto.
Kao sjajna carska kruna,
zlatna mu svjetluca kosa
rumenih svitaca puna.
Svi su mi oni rekli
kad ih u putu sretoh:
"Bliži se, bliži leto."
slika.jpg
 
TOLIKO SAM SANJAO O TEBI

Toliko sam sanjao o tebi,
Da gubim svoju realnost.
I da li je još uvek čas da dostignem to
Živo telo i da ga poljubim na tim usnama rađanje glasa,
Što mi je tako drag?

Toliko sam sanjao o tebi,
Da se moje ruke,naviknute da grle tvoju senu,
Stoje na mojim grudima,ne bi li možda
Osetile obrise tvoga tela,
I da sam pred stvarnom pojavom onoga,
Što me tako muči I upravlja sa mnom već danima I
Godinama,postao bez sumnje sena.

O, osećanja neodlučnosti!
Toliko sam sanjao o tebi,da je bez sumnje
Proslo već vreme mog buđenja.
I ja sada spavam,
Stojeći sa telom izloženim svim pojavama
Ljubavi I života,
I da bih tebi,o jedina,
Koja I danas za mene jos uvek nesto značiš,
Mogao teže dodirnuti celo I usne
Nego bilo koje usne I bilo koje čelo.

Toliko sam sanjao o tebi,
toliko hodao, govorio i spavao sa tvojom senom,
da mi sad više ništa ne preosta, a možda i zato,
da postanem prikaza među tim prikazama
i sena sto puta više nego sena, koja se šeta
i šetaće se radosno
po sunčanom satu tvoga života.

Rober Desnos
 
VOLIM

Volim žene koje su pre hiljadu godina
voleli pesnici i pevali o njima.

Volim gradove čije prazne zidine
oplakuju kraljeve iz davnih vremena.

Volim gradove koji će tek nići
kad nikoga od nas više ne bude.

Volim žene - zavodljive i vitke
koje budućnost u svom krilu čuva.

Njihova lepota, astralna i bleda,
nalik je onoj koju večno sanjam.

Herman Hese
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

tab503
Postoji li samo JEDNA PRAVA osoba za vas?
2 3
Odgovora
70
Pregleda
984
argumentovano
A

Back
Top