Spletkarenja sa sopstvenom dušom.....

[742617000027]

 

[Poli46]

Dok tonem lagano u san,misli se roje i gube...pored mene si,pravilno dišeš,spokojna sam...
mir je u meni..dok draga Planeta nikad ne miruje, bogata je životom
a život se odvija neprekidno i na svakom milimetru ove plodne i darežljive
Majke..Tu je velika buka,nikad se ne spava...jer uvek neko negde govori,bruji, šumi,krcka,škripi,vodi ljubav
hrče,migolji,korača, meškolji,plače, smeje se,množi se,umire...vibrira ,huči,turira,aterira..i tako neprekidno..
Zamislite kad bi Zemlja utihnula na dva minuta..možda pet minuta....mislim, bar mislim tako..
da bi čuli zvuke Univerzuma..pesmu Galaksija,a onda bi poludeli... Polako tonem u san,Sanjati..možda već sanjam

 

[Jan Hus]

Svaki greh je pokušaj da se popuni praznina.
​

 

[Suljo.L]

 

[Tajana@67]

 

[Branko Lori]

 

[Branko Lori]

Dodirne me nekad
i muzika neodsvirana,
i reč nekazana,
i ples neodigran,
i želja neostvarena,
i čovek netaknut
ženskom rukom...

I zapitam se
zašto postoje
oni što druge ne dotiču
ni željom,
ni igrom,
ni rečju,
ni zvukom...

•V. Milićević

 

[Suljo.L]

 

[Poli46]

Šta su uopšte emocije? Danas evo,u meni se budi stotinu emocija..
oduvam ih kao vetar,i vratim se svom miru i svojoj tišini..A one opet
luduju..sačekam malo da ih prepoznam ...i oduvam ih jednim dubokim
udahom i jos duzim izdahom...Tišina!!!
Moćna sam poput orla...oštrooka kao jastreb,danas je moja energija..neuništiva.
Stvoriću moćno i jako nešto. Osećam se tako..slediću tok svoje misli ,
a ruka ce slušati..a ruka ce me slušati.
Slobodna sam...kao misao.Mogu da odem na Madagaskar ,u Bangalor,na svetu planinu Kajlaš..
medju Bušmane ili u Zlatni Paviljon ...svakako u mislima..one su moj teleport..Sve mogu u mislima.
Mekoća,lepršavost..nežnost iz duše.Čekam kada ce stići udarac,koji pogadja
munjevito i grubo,pogadja moju unutrašnju vatru..Saviću se ,povući se u sebe..
smiriću unutrašnji oganj...na mom licu neće se primetiti ništa..samo mekoća i nežnost žene..

 

[Mister]

Ponovo si u svom gradu.
Nisi pobednik, nisi u centru pažnje.
Na margini si.
Šetaš bezidejno u izlizanoj garderobi.
Gde su svi nestali?
Oženjeni, otišli, rade po ceo dan…
Skoro da si
sam.

Novac ti je potreban
a ne možeš se zaposliti ni u
perionici automobila.

“Apsolvent? Čuj, lepo, ali previše
si obrazovan za ovo. Znam, trudićeš se,
ali ne treba mi neko pametan.
Idi, okušaj sreću na drugom
mestu.”

Tvoj rodni grad te odbija.
Nisi ubica, lopov, kompromitovan…
Nisi neko ko bi uništio grad,
nisi supersposoban akcioni junak
vičan oružju, skromno obrazovan
iskusan i pomalo lud
nisi Džon Rambo.

Ko si?
Seti se ko si.
Vrati se onome što jesi.
Vrati se knjigama, stripovima, vrati se filmu.
Vrati se mašti, mašta te je
i ranije izvlačila.

Mastaj kreiraj , zaroni u sebe

posmatraj napokon,

videces ga

tvoj sopstveni heroj ..ti

cuci i ceka da bude

otkriven.

Marko Antic

 

[Suljo.L]

 

[jerihon]

"Ne treba nista.Ne boli.Meni su srce slamali i dusu vadili bez anestezije,pa preziveh."

 

[Tajana@67]

 

[Suljo.L]

 

[jerihon]

 

[Lada]

Žudnja i ljubav deluju sa suprotnim ciljevima.
Ljubav je mreža bačena na večnost, žudnja je
lukavstvo za izbegavanje dosadnog tkanja mreže.

 

[Branko Lori]

 

[Jan Hus]

 

[gost 411056]

"Some day soon, perhaps in forty years, there will be no one alive who has ever known me. That's when I will be truly dead - when I exist in no one's memory. I thought a lot about how someone very old is the last living individual to have known some person or cluster of people. When that person dies, the whole cluster dies,too, vanishes from the living memory. I wonder who that person will be for me. Whose death will make me truly dead?” ― Irvin D. Yalom, Love's Executioner and Other Tales of Psychotherapy

 

[Suljo.L]

 

[Lada]

-Pratila sam svoje srce….
Evo me sad u prodavnici slatkiša .

 

[Enessa]

 

[Suljo.L]

 

[gost 411056]

Onaj isti strah od bola kao kada si sebi izvadio prvi zubic. Strah te prožima a ipak skupis hrabrosti, spustis ruku na kvaku i povučes, na koncu ostane zubic a u ustima metalni ukus krvi- olakšanje, da nije tako bolno.

 

[Branko Lori]