Поменули сте борбу која се води против новотарија у СПЦ, у ту борбу је укључено доста часних и искрених људи, духовника, клирика, интелектуалаца, монаштва и верног народа. Они се представљају и као антиекуменисти. Да ли постоји сарадња између њих и вас и какав је ваш став према њима?
Ти конзервативни и тредиционалистички кругови унутар СПЦ јесу борци против новотарија и екуменизма, али само донекле. У многим ставовима се слажемо када је у питању сагледавање савремене апостасије. Чак се слажемо у закључку да је екуменизам јерес. Они се попут нас оштро противе увођењу новог календара и чувају предање типика богослужења супротстављајући се његовој реформи.
Ипак, постоји велика, суштинска разлика између «бораца изнутра» и истински православних. На пример, они кажу: екуменизам је јерес, као и то да су многи СПЦ епископи јеретици али не сви, јер тобоже постоје и они које се екуменизму противе. Шта значи ова тврдња? Ако узмемо у обзир да је Црква органска заједница заснована на исповедању вере и причешћивању из исте Чаше, како је онда могуће тврдити да унутар исте цркве, у оквиру једне органске заједнице у истој Чаши, постоје јеретици и православни? То не може бити! Навешћу пример: Како је могуће да је њихов фаворит епископ Никанор Банатски православан, како они верују и тврде, ако је он у евхаристијској заједници са својим колегама екуменистима који верују другачије – злославно? Он на крају крајева помиње свог патријарха. Данас је то г. Иринеј, а патријарх помиње остале патријархе помесних цркава на челу са Васељенским патријархом Вартоломејем. Сви ти патријарси су већ пар генерација у назад у екуменизму и расколу новог календара. Тако да је апсурдно сматрати г. Никанора православним епископом све док је он у општењу са екуменистима и новокалендарцима. То је основна разлика између њих и нас. Што се тиче нашег заједничког противљења новом келендару и ту постоји огромна разлика. Званична СПЦ унутар граница своје дијацезе држи се старог календара али ван својих граница она саслужује искључиво са новокалендарцима док старкокалендарце сматра расколницима и сектом. Зар то није шизофрено? Борцима изнутра такав положај СПЦ према питању календара уопште не смета, те је апсолутно нејасно зашто се они представљају као строги противници увођења новог календара? Ми, Истински Православни Хришћани сматрамо да је нови календар опасан раскол кога су изазвали екуменисти ради јединственог циља - приближавања јеретицима. Нови календар је давно и то неколико пута од стране свеправославних Сабора осуђиван и чак анатемисан. И како је могуће сматрати расколницима старокалендарце који чувају веру и свето предање и који ништа нису изменили, а новокалендарце признавати као закониту канонску цркву? Ово су заиста ствари које здрави разум не може да прихвати. Ето то су отприлике у кратким цртама разлике међу нашим ставовима који, видите и сами, нису занемарљиви те је нека озбиљнија сарадња између њих и нас бар за сада незамислива. Иако, не могу да не кажем узајамне симпатије, па чак и подршке постоје.
), поменутој анархији, или боље рећи, индивидуализму. 
