-
- Popularno:
- Groblje slonova
- Zanimljivo o Bambusu
- Harpije – najveće ptice na svetu
- Ђилас одговара Вучићу: Његов филм је...
- Русија у великим економским проблемима...
- Srbija vraća redovan vojni rok: Ako...
- Ratni raspored
- „Genocidni nisu ni narod ni nacija, već...
- Da li je ovo istina?
- Усташки поздрав у Сплиту: „Штета што...
Sove
- Začetnik teme Nina
- Datum pokretanja
- Poruka
- 385.368
Razmnozavanje sova
Pare se u proleće i parovi ostaju zajedno celi život. Udvaranje započinje u februaru i iskazuje se glasnim lupanjem kljunom i tihim lepetanjem krilima. Prikladna mesta za gnežđene ženka bira u dupljama starih stabala ili praznim gnezdima drugih grabljivica. Ženka snese 2-5 jaja i sama sedi na njima 28-30 dana dok joj mužjak samo donosi hranu.
Jaja su bele boje dimenzija oko 48 x 39 mm, i težine 39,0 g od koje je 7% masa ljuske.
Mladunci gnezdo napuštaju u dobi od 25-30 dana i tada se skrivaju na obližnjim granama, a za let su sposobni 10 dana kasnije. Roditelji brinu o mladuncima dva ili tri meseca posle njihvog izleganja. Mladunci se osamostaljuju u dobi od 15-17 nedelja, pa od avgusta do novembra teže da pronađu svoju teritoriju koju će naseliti. Ako ne uspeju da nađu odgovarajuću teritoriju uglavnom ginu od gladi. Tokom života ostaju zajedno sa svojim partnerom (monogamni odnos).
Primer u Srbiji
Vršačke planine su najviši planinski masiv u Vojvodini. Nalaze se u jugoistočnom Banatu uz granicu sa Rumunijom i površine su oko 4.500 ha. Najviši vrh je Gudurički sa visinom od 641 m. Najvećim delom su prekrivene šumom koje su na pojedinim mestima prošarane otvorenim terenima. Usled prekomerne eksploatacije veći deo šuma spada u takozvane niske, pa sami tim stabla nisu dovoljno debela i stara da bi se u njima formirala duplja u kojoj bi se gnezdile sove. Usled nedostatka duplji, sove pokušavaju da se gnezde na neadeakvatnim mestima kakva su stara gnezda ptica grabljivica ili na tlu gde legla često stradaju od predatora ili propadaju usled loših vremenskih prilika.
Sa ciljem da se pomogne sovama u reproduktivnom periodu članovi Prirodnjačkog društva „GEA“ iz Vršca došli su na ideju da se naprave odgovarajuće kutije, koje bi nadoknadile nedostatak prirodnih duplji. Takođe, jedan od ciljeva bio je i vezivanje ptica za određenu teritoriju, kao i povećanje lokalne populacije šumske i dugorepe sove.
Tokom godina postavljene su kutije za razmnozavanje sova i to se pokazalo uspesno.
Ohrabreni rezultatima i pomognuti sredstvima Pokrajinskog sekretarijata i Fonda za zaštitu životne sredine, kao i brojnim volonterima i ljubiteljima prirode, do danas je napravljeno i postavljeno preko 100 drvenih kutija za gnežđenje sova na Vrsackim planinama. Monitoringom kutija i mapiranjem teritorija utvrđeno je da se svake godine u ovim veštačkim domovima gnezdi 40-50 parova šumske i 8-12 parova dugorepe sove.
slika skinuta sa sajtaa Centra za zastitu sova Srbije
( centar za zastitu sova srbije)
Pare se u proleće i parovi ostaju zajedno celi život. Udvaranje započinje u februaru i iskazuje se glasnim lupanjem kljunom i tihim lepetanjem krilima. Prikladna mesta za gnežđene ženka bira u dupljama starih stabala ili praznim gnezdima drugih grabljivica. Ženka snese 2-5 jaja i sama sedi na njima 28-30 dana dok joj mužjak samo donosi hranu.
Jaja su bele boje dimenzija oko 48 x 39 mm, i težine 39,0 g od koje je 7% masa ljuske.
Mladunci gnezdo napuštaju u dobi od 25-30 dana i tada se skrivaju na obližnjim granama, a za let su sposobni 10 dana kasnije. Roditelji brinu o mladuncima dva ili tri meseca posle njihvog izleganja. Mladunci se osamostaljuju u dobi od 15-17 nedelja, pa od avgusta do novembra teže da pronađu svoju teritoriju koju će naseliti. Ako ne uspeju da nađu odgovarajuću teritoriju uglavnom ginu od gladi. Tokom života ostaju zajedno sa svojim partnerom (monogamni odnos).
Primer u Srbiji
Vršačke planine su najviši planinski masiv u Vojvodini. Nalaze se u jugoistočnom Banatu uz granicu sa Rumunijom i površine su oko 4.500 ha. Najviši vrh je Gudurički sa visinom od 641 m. Najvećim delom su prekrivene šumom koje su na pojedinim mestima prošarane otvorenim terenima. Usled prekomerne eksploatacije veći deo šuma spada u takozvane niske, pa sami tim stabla nisu dovoljno debela i stara da bi se u njima formirala duplja u kojoj bi se gnezdile sove. Usled nedostatka duplji, sove pokušavaju da se gnezde na neadeakvatnim mestima kakva su stara gnezda ptica grabljivica ili na tlu gde legla često stradaju od predatora ili propadaju usled loših vremenskih prilika.
Sa ciljem da se pomogne sovama u reproduktivnom periodu članovi Prirodnjačkog društva „GEA“ iz Vršca došli su na ideju da se naprave odgovarajuće kutije, koje bi nadoknadile nedostatak prirodnih duplji. Takođe, jedan od ciljeva bio je i vezivanje ptica za određenu teritoriju, kao i povećanje lokalne populacije šumske i dugorepe sove.
Tokom godina postavljene su kutije za razmnozavanje sova i to se pokazalo uspesno.
Ohrabreni rezultatima i pomognuti sredstvima Pokrajinskog sekretarijata i Fonda za zaštitu životne sredine, kao i brojnim volonterima i ljubiteljima prirode, do danas je napravljeno i postavljeno preko 100 drvenih kutija za gnežđenje sova na Vrsackim planinama. Monitoringom kutija i mapiranjem teritorija utvrđeno je da se svake godine u ovim veštačkim domovima gnezdi 40-50 parova šumske i 8-12 parova dugorepe sove.
slika skinuta sa sajtaa Centra za zastitu sova Srbije
( centar za zastitu sova srbije)
Poslednja izmena:
- Poruka
- 385.368
VRŠAČKI RENDŽER ŠTITI SOVE
Milivoj Vučanović, zvani Mile ptičar, rođen je 1976. godine u Vršcu. Zaposlen je kao čuvar prirode odnosno rendžer u rezervatu prirode „Vršačke planine”.
On je sasvim običan čovek, ali ima veoma neobično zanimanje i veoma neobične životinje su mu omiljene. Najviše voli ptice, voli da ih izučava, prati njihov razvoj i njihovo kretanje u prirodi. Ta ljubav počinje još iz najranijeg detinjstva. Od svih vrsta ptica, najviše ga privlače sove, kojima se i bavi, i vodi računa o njima.
Svi čuvari prirode koji imaju neke rezultate iza sebe imaju određenu pokretačku snagu, neku omiljenu vrstu životinje kojom se posebno bave. Neko voli ptice, neko sisare, neko vodozemce… Svaki rendžer ima neke svoje favorite među zivotinjama. Mile je od svih njih, kao svoje omiljene, odabrao sove.
-Sove su ptice iz porodice vrana. Ljudi imaju dosta predrasuda kada su sove u pitanju. One imaju specifičan izgled, potpuno autentičan i drugačije su od ostalih ptica. Njihov noćni život je mističan. Još kao dečaka su me zainteresovale, i počeo sam da ih pratim. Prvo gnezdo sove sa mladuncima pronašao sam sa devet godina, a sa deset gnezdo sokola. Nakon toga počeo sam da se interesujem I ozbiljnije da se posvećujem sovama. Uvek sam se, ukoliko pronađem mladu ili povređenu sovu trudio da joj pomognem, i kasnije kada se potpuno oporavi, vraćao sam je u prirodu, priča Milivoj.
Na Vršačkim planinama i na teritoriji Južnog Banata ima ukupno 8 vrsta sova. Najčešća vrsta je Utina, zatim tu je Kukumavka, Dugorepa ili Uralska sova, a Vršačke planine su jedino mesto u Vojvodini gde su one primećene, i gde su zabeležene. Tu su još i Kukuvija, Šumska sova, Ritska sova, Ćuk, inače najmanja sova i Velika ušara odnosno Buljina, inače najveća sova na svetu, može da pojede mačku ili lisicu. Velika ušara se povremeno viđa na Vršačkom bregu, a gnezdi se u Deliblatskoj peščari.
-Najinteresantnija mi je Dugorepa ili Uralska sova. Njome sam se najviše bavio i najviše joj pažnje posvetio. Uralska sova mi je prilikom prvog susreta nanela i povredu, kroz smeh govori Milivoj, udarila me je po glavi kada sam pronašao njeno prvo gnezdo. Mozda je i to bio razlog da njoj posvetim najviše pažnje i da me ona najviše interesuje, kaže Milivoje Vučanović, ornitolog amater, čijim se angažovanjem populacija Uralske sove sa dva povećala na devet parova .
Šuma na Vršačkim planinama seče se decenijama. Zbog toga je relativno mlada, bez starih stabala sa šupljinama pogodnim za gnežđenje sova. To je od 1970.-tih dovelo do pada populacije više vrsta sova. U pokušaju da promene stanje, članovi Prirodnjačkog društva „Gea“ smislili su veoma efikasne akcije. Kao zamenu za prirodne duplje, već 17 godina postavljaju drvene kućice u široj okolini Vršačkih planina. Briga i zaštita sova počela je 1998.-1999. godine, kada su postavljene prve dve kućice za sove, a prvi stanari su se uselili narednog proleća, 2000 godine. Najviše aktivnosti bilo je posvećeno Dugorepim odnosno Uralskim sovama.
U početku smo postavili nekoliko probnih kućica, da utvrdimo da li je ovo realno rešenje. Na našu radost, sove su ih prihvatile bolje nego što smo očekivali. Od 1999. godine do danas, postavili smo više od 70 kućica za šumske i dugorepe sove. Većina ima broj i obeležene su GPS-om. Redovno pratimo stanje. Kao rezultat, populacija šumskih sova se stabilizovala, a uralske sove, koje su retkost kod nas, sa 2 podigli smo na 9 parova. Mi smo prvi u Srbiji počeli to da radimo,, a danas se kućice za sove postavljaju u svim zaštićenim dobrima, gde ima neko ko se time bavi, kaže Milivoj.
Drugi način kojim se štite sove, napominje Mile, jeste praćenje. Svi mladunci se markiraju sa aluminijumskim prstenom, i tako se kasnije mogu uhvatiti i videti gde su se izlegli, koliko su stari i tako dalje. Prošle godine, 2015., uhvatio je jednu Dugorepu sovu, koju je prstenovao kao mladunca pre devet godina na Vršačkim planinama, i 6 kilometara dalje uhvatio je u kućici sa svojim mladuncima. Bio je to jedan bliski susret nakon više godina, a što je interesantno, bio je to mladunac koji je prvi izleteo iz kućica koje su prve u Srbijii postavljene.
Ceo tekst nalazi se na linku
http://www.vrsaconline.com/2016/11/17/vrsacki-rendzer-stiti-sove-foto/
Milivoj Vučanović, zvani Mile ptičar, rođen je 1976. godine u Vršcu. Zaposlen je kao čuvar prirode odnosno rendžer u rezervatu prirode „Vršačke planine”.
On je sasvim običan čovek, ali ima veoma neobično zanimanje i veoma neobične životinje su mu omiljene. Najviše voli ptice, voli da ih izučava, prati njihov razvoj i njihovo kretanje u prirodi. Ta ljubav počinje još iz najranijeg detinjstva. Od svih vrsta ptica, najviše ga privlače sove, kojima se i bavi, i vodi računa o njima.
Svi čuvari prirode koji imaju neke rezultate iza sebe imaju određenu pokretačku snagu, neku omiljenu vrstu životinje kojom se posebno bave. Neko voli ptice, neko sisare, neko vodozemce… Svaki rendžer ima neke svoje favorite među zivotinjama. Mile je od svih njih, kao svoje omiljene, odabrao sove.
-Sove su ptice iz porodice vrana. Ljudi imaju dosta predrasuda kada su sove u pitanju. One imaju specifičan izgled, potpuno autentičan i drugačije su od ostalih ptica. Njihov noćni život je mističan. Još kao dečaka su me zainteresovale, i počeo sam da ih pratim. Prvo gnezdo sove sa mladuncima pronašao sam sa devet godina, a sa deset gnezdo sokola. Nakon toga počeo sam da se interesujem I ozbiljnije da se posvećujem sovama. Uvek sam se, ukoliko pronađem mladu ili povređenu sovu trudio da joj pomognem, i kasnije kada se potpuno oporavi, vraćao sam je u prirodu, priča Milivoj.
Na Vršačkim planinama i na teritoriji Južnog Banata ima ukupno 8 vrsta sova. Najčešća vrsta je Utina, zatim tu je Kukumavka, Dugorepa ili Uralska sova, a Vršačke planine su jedino mesto u Vojvodini gde su one primećene, i gde su zabeležene. Tu su još i Kukuvija, Šumska sova, Ritska sova, Ćuk, inače najmanja sova i Velika ušara odnosno Buljina, inače najveća sova na svetu, može da pojede mačku ili lisicu. Velika ušara se povremeno viđa na Vršačkom bregu, a gnezdi se u Deliblatskoj peščari.
-Najinteresantnija mi je Dugorepa ili Uralska sova. Njome sam se najviše bavio i najviše joj pažnje posvetio. Uralska sova mi je prilikom prvog susreta nanela i povredu, kroz smeh govori Milivoj, udarila me je po glavi kada sam pronašao njeno prvo gnezdo. Mozda je i to bio razlog da njoj posvetim najviše pažnje i da me ona najviše interesuje, kaže Milivoje Vučanović, ornitolog amater, čijim se angažovanjem populacija Uralske sove sa dva povećala na devet parova .
Šuma na Vršačkim planinama seče se decenijama. Zbog toga je relativno mlada, bez starih stabala sa šupljinama pogodnim za gnežđenje sova. To je od 1970.-tih dovelo do pada populacije više vrsta sova. U pokušaju da promene stanje, članovi Prirodnjačkog društva „Gea“ smislili su veoma efikasne akcije. Kao zamenu za prirodne duplje, već 17 godina postavljaju drvene kućice u široj okolini Vršačkih planina. Briga i zaštita sova počela je 1998.-1999. godine, kada su postavljene prve dve kućice za sove, a prvi stanari su se uselili narednog proleća, 2000 godine. Najviše aktivnosti bilo je posvećeno Dugorepim odnosno Uralskim sovama.
U početku smo postavili nekoliko probnih kućica, da utvrdimo da li je ovo realno rešenje. Na našu radost, sove su ih prihvatile bolje nego što smo očekivali. Od 1999. godine do danas, postavili smo više od 70 kućica za šumske i dugorepe sove. Većina ima broj i obeležene su GPS-om. Redovno pratimo stanje. Kao rezultat, populacija šumskih sova se stabilizovala, a uralske sove, koje su retkost kod nas, sa 2 podigli smo na 9 parova. Mi smo prvi u Srbiji počeli to da radimo,, a danas se kućice za sove postavljaju u svim zaštićenim dobrima, gde ima neko ko se time bavi, kaže Milivoj.
Drugi način kojim se štite sove, napominje Mile, jeste praćenje. Svi mladunci se markiraju sa aluminijumskim prstenom, i tako se kasnije mogu uhvatiti i videti gde su se izlegli, koliko su stari i tako dalje. Prošle godine, 2015., uhvatio je jednu Dugorepu sovu, koju je prstenovao kao mladunca pre devet godina na Vršačkim planinama, i 6 kilometara dalje uhvatio je u kućici sa svojim mladuncima. Bio je to jedan bliski susret nakon više godina, a što je interesantno, bio je to mladunac koji je prvi izleteo iz kućica koje su prve u Srbijii postavljene.
Ceo tekst nalazi se na linku
http://www.vrsaconline.com/2016/11/17/vrsacki-rendzer-stiti-sove-foto/
- Poruka
- 2.758
- Poruka
- 385.368
Figure sova u vašem domu
Prema feng šuiu, veruje se da simboli životinja postavljeni u domu , predstavljaju zaštitu od negativne energije i negativnih uticaja u nasim domovima.
Sova predstavlja zaštitu protiv zlih duhova i zdravstvenih problema. Sove mogu biti smeštene u bilo koje područje kuće. Za veću stabilnost i pozitivnu energiju u kući, povoljno mesto za postavljanje sove je sredina kuće, jer bi se tako poboljšala ravnoteža u svakom području.
sova cuvarkuca Tamare Kusovac
/astrofon21/
Prema feng šuiu, veruje se da simboli životinja postavljeni u domu , predstavljaju zaštitu od negativne energije i negativnih uticaja u nasim domovima.
Sova predstavlja zaštitu protiv zlih duhova i zdravstvenih problema. Sove mogu biti smeštene u bilo koje područje kuće. Za veću stabilnost i pozitivnu energiju u kući, povoljno mesto za postavljanje sove je sredina kuće, jer bi se tako poboljšala ravnoteža u svakom području.
sova cuvarkuca Tamare Kusovac
/astrofon21/
Poslednja izmena:
- Poruka
- 385.368
Ljudi su oduvek bili opcinjeni sovama.Postale su jos popularnije posle serije filmova o Hariju Poteru i njegovoj beloj sovi.Mnogi ih zele za kucne ljubimce iako je njih gotovo nemoguce pripitomiti.Sove su predatori, plase se ljudi, i ljudi se plase njih iz predrasuda, love nocu i jedu zive sitne zivotinje, imaju potrebu da lete,ne podnose kaveze i zatvoren prostor.I ako uspete da sebi obezbedite sovu za kucnog ljubimca to je uglavnom mladunce sove ili mala patuljasta sova..Kod odraslih sova zov prirode uvek nadjaca.Zato ih treba ostaviti tamo gde pripadaju.Prirodi ,daleko od ljudi
(akvarijum.org)
(akvarijum.org)
Poslednja izmena:
- Poruka
- 385.368
S o v a
Sova je ptica. Ona danju spava, a nocu je potpuno slepa, kao slepi mis. Posto ja ne znam puno o sovama, pisacu o zivotinji koju znam.
To je, krava.
Krava je sisar. Ona ima sest strana: gornju, donju, levu i desnu. Na zadnjoj strani je rep. Na kraju repa je jedna cetka. Ona sluzi da se krava brani od muva, da ne bi upadale u mleko. Mleko visi ispod krave. Na prednjoj strani je glava, koja sluzi da na njoj rastu rogovi. Rogovi sluze da bi krava bola. Glava sluzi i da bi na nju stala usta. Krava jede malo, jer ono sto pojede, jede dva puta. Usta sluze i da bi krava mukala. Ako ne muce, onda su joj usta puna.
Muska krava je vo. Vo nije sisar.
Meni jos uvek nije jasno kako se dobija mleko.
autor nepoznat
Sova je ptica. Ona danju spava, a nocu je potpuno slepa, kao slepi mis. Posto ja ne znam puno o sovama, pisacu o zivotinji koju znam.
To je, krava.
Krava je sisar. Ona ima sest strana: gornju, donju, levu i desnu. Na zadnjoj strani je rep. Na kraju repa je jedna cetka. Ona sluzi da se krava brani od muva, da ne bi upadale u mleko. Mleko visi ispod krave. Na prednjoj strani je glava, koja sluzi da na njoj rastu rogovi. Rogovi sluze da bi krava bola. Glava sluzi i da bi na nju stala usta. Krava jede malo, jer ono sto pojede, jede dva puta. Usta sluze i da bi krava mukala. Ako ne muce, onda su joj usta puna.
Muska krava je vo. Vo nije sisar.
Meni jos uvek nije jasno kako se dobija mleko.
autor nepoznat