Snežna sova
Snežna sova, poznata i kao arktička sova ili bela sova (lat. Bubo scandiacus), krupna je vrsta sove iz porodice pravih sova
Snežna sova je svoje ime dobila zahvaljujući boji svog perja, kao i prostoru koji naseljava. Naime, ova vrsta se je evoluiciono prilagodila severnom delu hemisfere i prostorima tundre koji su većim delom godine pokriveni snegom
Ova krupna sova je veoma lako uočljiva. Kao i kod svih sova, i kod ove vrste je mužjak nešto sitniji od ženke. Odrasla jedinka je visoka od 52 do 71 centimetara, sa rasponom krila 125—150 centimetara. Ženke su u proseku velike 63, a mužjaci 58 centimetara, dok prosečna težina snežne sove varira između 1,6 i 3 kilograma, s tim da je prosečna težina mužjaka 1.700 grama, dok je ženka teška u proseku 2.100 grama.
Mužjak snežne sove sa jasno izraženim čekinjama
Odrasli mužjak je uglavnom čisto bele boje, čime se savršeno stapa s okolinom, dok ženka i ptići imaju pojedine delova perja koji su nijanse crne i sive boje. Kod mladih, tamna obeležja u vidu tačaka mogu čak da dominiraju. Međutim, bez obzira na pol, lice, vrat i gornji deo grudi su snežnobele boje, a facijalni disk je kod ženke izražen, dok je kod mužjaka slabo vidljiv i stapa se sa ostatkom tela. Premda nije uočljiv, facijalni disk pokazuje karakteristične adaptacije na sredinu u kojoj ova sova živi. Brojne i duge čekinje i sitno perje vire iz facijalnog diska, što utiče na smanjenje odsjaja, pošto je kod svih jedinki glava čiste bele boje. Ova osobina nije primećena kod drugih vrsta severnih sova koje su takođe izložene snegu i niskim temperaturama, ali žive u šumama.
Snežna sova ima gusto perje sa nogama prekrivenim dugačkim belim perjem koje je štiti od hladne severne klime. Glava snežne sove je krupna i zaogrugljena, sa očima zlatnožute boje. Zanimljivo je da je i crni kljun prekriven paperjem. Za razliku od ostalih sova, perje na ušima nije toliko izraženo i podignuto. Prosečan životni vek u divljini iznosi deset godina. Snežna sova je jedna od najvećih, a u Severnoj Americi je i u proseku najteža vrsta sova.
Snežna sova stoički podnosi hladnoću i tek ponekad traži zaklon od mraza i jakih vetrova. Perje je tako efikasno štiti da odrasla jedinka može da podnese i temperature od 40 stepeni ispod nule. Naučnici kažu da je snežna sova podjednako dobro zaštićena od hladnoće kao polarne lisice.
Snežna sova se uglavnom gnezdi pri tlu, a glavni deo njene ishrane su sitni glodari, među kojima su najčešći zečevi, bizamski pacovi, mrmoti, veverice, kunići, rakuni, prerijski psi, pacovi i krtice, ali se neretko na meniju mogu naći i ptice, prvenstveno patke, barske koke, gnjurci, šljukarice, kao i fazani, tetrebi i pevačice.
Iako snežna sova ima svega nekoliko predatora, odrasla jedinka je uvek na oprezu i spremna da se bori protiv bilo kakve pretnje, bilo po nju samu, bilo po potomstvo. Tokom sezone gnežđenja, snežna sova redovno brani svoje gnezdo od polarnih lisica, vrana i pomornika, ali i od pasa, sivih vukova i drugih ptica grabljivica. Mužjak brani gnezdo tako što stražari u blizini dok ženke leže na jajima i kasnije čuvaju mlade. Oba pola napadaju predatore koji se približe gnezdu, skaču na njih ili na neki drugi način privlače pažnju kako bi ih odvukli od gnezda.
Hedviga, Hari Poterova sova, jeste snežna sova. Iako se u knjigama o Hariju Poteru navodi da je Hedviga ženka, u filmu je prikazan mužjak, s obzirom da je reč o čisto beloj jedinki. Pored toga, snežna sova je i zvanična ptica kanadske provincije Kvebek, gde tokom cele godine naseljava severne delove, a zimi se često viđa i u južnijim oblastima provincije
(wikipedija)
